Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли је за ученика који се школује по ИОП2 потребно ново мишљење ИРК да би ученик био ослобођен похађања другог страног језика?
Чланом 4. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, тачка (3) наведено је да је Мишљење ИРК обавезно за: „доношење индивидуалног образовног плана (ИОП2), који подразумева прилагођавање циљева, садржаја и начина остваривања програма наставе и учења и исхода образовно-васпитног рада, односно измена плана наставе и учења,“
Дакле, када се ИРК сложи са предлогом да је ученику потребно прилагођавање наставног процеса по ИОП2, она је својим мишљењем потврдила да је за ученика потребно прилагођавање циљева, садржаја и начина остваривања програма наставе и учења и исхода образовно-васпитног рада.
Када се ИРК сложи са предлогом, као што је у Вашем примеру, да се из ИОП2 искључи други страни језик, онда се у свом мишљењу изјаснила да је потребна измена плана наставе и учења за тог ученика.
Ова друга мере је рестриктивнија и повлачи за собом додатна питања везана за фонд часова и организацију радног дана за тог ученика и треба је посебно разматрати и јасно навести да ли се мишљење ИРК односи и на измену наставног плана.
Да ли и на који начин ЈЛС може од својих средстава да изврши поправку противградне лансирне станице како би се ставила у рад?
Закон о одбрани од града („Сл. гласник РС“, бр. 54/2015) у члану 16. наводи да Република Србија финансира мреже лансирних станица и ангажовање извршилаца за деловање на градоносне облаке-стрелце на лансирним станицама односно да се средства за финансирање система одбране од града обезбеђују у буџету Републике Србије. Самим тим, ЈЛС немају право да финансирају наведено и нажалост, мислимо да за сада не постоји начин да локалне самоуправе суфинансирају или финансирају противградне стрелце, док је овакав Закон на снази.
Да ли су основне школе за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом дужне да пружају додатну подршку (логопедски, дефектолошки третман) коју интерресорна комисија наведе у мишљењу као додатну подршку, а у складу са чланом 89. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања?
Начин пружања додатне подршке од стране школа за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом регулисан је Правилником о о критеријумима и стандардима пружања додатне подршке у образовању деце, ученика и одраслих са сметњама у развоју и инвалидитетом у васпитној групи, односно другој школи и породици ("Службени гласник РС", број 70/2018).
Школа за образовање ученика и одраслих са сметњама у развоју и инвалидитетом и установа која има децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом (у даљем тексту: пружалац додатне подршке) пружа додатну подршку у складу са расположивим капацитетима и то:
1) детету, ученику и одраслом са сметњама у развоју и инвалидитетом током наставе или активности у одељењу или групи, а изузетно појединачно;
2) родитељу, другом законском заступнику, односно лицу које непосредно брине о детету кроз саветодавни рад или обуку;
3) запосленом кроз различите видове стручног усавршавања;
4) установи приликом планирања, програмирања и организације рада у спровођењу инклузивног образовања и васпитања.
Установа пружалац додатне подршке остварује додатну подршку у складу са расположивим капацитетима. Расположиви капацитети се, између осталог, односе на лица за пружање додатне подршке. Лица за пружање додатне подршке, у смислу овог правилника, јесу запослени у установи на пословима образовања и васпитања за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом у школама за образовање ученика и одраслих са сметњама у развоју и инвалидитетом. Школа за образовање ученика и одраслих са сметњама у развоју и инвалидитетом дужна је да пријави расположиве капацитете за пружање додатне подршке, за наредну школску годину до 15. августа надлежној школској управи и то подразумева да прикажу укупан проценат ангажовања у пружању додатне подршке. Школа пружалац услуге проценат ангажовања приказује у односу на слободан проценат који поједини запослени имају до 100% а у складу са Правилником о норми часова непосредног рада са ученицима наставника, васпитача и стручних сарадника у школи и који представља законски основ за израду решења о ангажовању током школске године.
Чланом 5. Правилника о норми часова непосредног рада са ученицима наставника, васпитача и стручних сарадника у школи је тачно наведено да поред непосредног рада наставник има остале обавезе које су јасно структуиране. Такође чланом 7. је прописана категорија осталих послова. Наставнику може да се распореди највише 26 часова непосредног рада недељно али само у ситуацији када он замењује/преузима часове другог наставника јер конкусом није обезбедио наставник који испуњава прописане услове.
С обзиром да су школе пружаоци услуге у обавези да пријаве расположиве капацитете, информацију о истом можете добити од надлежне школске управе.
Да ли је за расписивање јавног позива о додели бесповратних средстава за економско оснаживање жена и младих потребно усвајање Програма локално економског развоја ЈЛС?
Није потребно усвајање Програма локалног економског развоја да би се расписао јавни позив за подстицаје. За сада, не постоји законска обавеза. Свакако да економско оснаживање младих и жена може да буде део Програма локалног економског развоја уколико се ЈЛС одлучи да га изради, а у међувремену може се расписари само јавни позив. Када се буде радио Програм локалног економског развоја, овамера може се планирати у Програму као мера развоја предузетништва, а кроз јавни позив ће се дефинисати да је за женско предузетништво.
Како је у питању државна помоћ мале вредности нема се посебна обавеза пријављивања де минимис помоћи, али је потребно, да се јавни позив, уреди у складу са Уредбом о правилима и условима за доделу помоћи мале вредности.пдф
Да ли препоручене мере интерресорне комисије из члана 4. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом морају бити у вези са мерама додатне подршке које се реализују на основу мишљења интерресорне комисије?
Поступање интерресорне комисије зависити од тога да ли је одређена услуга, односно мера подршке, успостављена у локалној заједници или на неком другом нивоу.
Уколико у ЈЛС (или на републичком нивоу) постоји уређена процедура како се нека услуга остварује и уколико се не наводи да је потребно приложити мишљење ИРК, сматрамо да је сувишно покретати поступак за прибављање мишљења ИРК, већ корисника треба директно упутити на установу где то право може да оствари.
Уколико је право на финансирање трошкова рекреативних настава и екскурзија у дефинисано кроз Одлуку о правима и услугама из области социјалне заштите општин“, онда нема потребе да се за остваривање мере додатне подршке: обезбеђивање средстава за финансирање трошкова рекреативне наставе и екскурзије које организује образовна установа школа или родитељ обраћају интерресорној комисији.
У случају да не постоји механизам којим се ова (или нека друга мере додатне подршке из друге групе мера које предлаже ИРК) остварује, онда је мишљење интерресорне комисије једини пут да се остваре права на додатну подршку за другу групу мера: Препоручене мере додатне подршке на основу процене Комисије.
Због тога је веома важно да, када добије захтев, интерресорна комисија у оквиру свог мишљења обједини све мере подршке на коју дете, ученик или одрасли имају право, како би се избегло да се за сваку појединачну меру поново подноси захтев ИРК-у. Поред процене потреба за додатном подршком, важно је да се узме у обзир и ситуација у погледу доступности појединих услуга.
Да ли члан Комисије за спровођење поступка расподеле средстава културно-уметничким друштвима и удружењима у области подстицања аматерско-културног и уметничког стваралаштва, може да буде и члан културних друштава и удружења који учествују на расписаном конкурсу и да ли се то сматра сукобом интереса?
Генерално, постоје две могућности:
- Може, с тим да се изузме члан жирија у вези са гласањем око свог удружења,
- Не може, јер је члан жирија активан у овој области где постоје и друга потенцијално конкурента удружења, што у расподели свих опредељених средстава отвара могућност жалбе осталим представницима за пристрасност по питању висине додељених средстава, односно о субјективном/пристраснијем одлучивању о другим удружењима истог или различитог типа деловања.
Због постојања могућности жалбе апликаната на цео поступак избора где је учествовао члан жирија који је чак и био изузет због сукоба интереса због активног чланства у удружењу које је аплицирало – препорука је да се изаберу експертски чланови жирија који ни на који начин нису повезани са удружењима којима је намењен конкурс.
Такође, у неким постојећим праксама, чланови жирија потписују изјаве о интегритету, којом изјављују да ни на који начин нису повезани са апликантима.
Потребно тумачење чл. 8. ст. 3. Правилника о начину организовања наставе за ученике на дужем кућном и болничком лечењу ("Сл. гласник РС" бр.66/2018), у смислу да ли изабрани лекар у свом мишљењу о спречености детета да похађа наставу у школи са очекиваном дужином спречености, може да наведе и дужи период од једне школске године, уколико се ради о детету са веома тешком ометеношћу?
Према члану 8. Правилника о начину организовања наставе за ученике на дужем кућном и болничком лечењу („Сл. гласник РС“ бр. 66/18), за ученике којима је за дужи период потребно организовати кућну наставу поред мишљења лекара потребно је и мишљење интерресорне комисије. С обзиром на прописани рок од 40 дана који има ИРК да донесе мишљење, мишљење интерресорне комисије школи може бити достављено накнадно.
На почетку сваке школске године, школа Министарству просвете, науке и технолошког развоја подноси захтев да јој се одобри организовање кућне наставе за одређеног ученика за ту школску годину. Као пратећу документацију уз овај захтев, школа доставља мишљење лекара и мишљење интерресорне комисије (у случају да је организовање кућне наставе неопходно за дужи временски период).
У зависности од здравственог статуса ученика, интерресорна комисија може донети мишљење о спречености похађања наставе у школи за период од неколико месеци, до краја школске године, или за дужи временски период (до краја образовног циклуса или нпр. до завршетка основне школе). Очекује се да мишљење лекара и мишљење интерресорне комисије буде усаглашено у погледу дужине спречености ученика за похађање наставе.
Уколико је у мишљењу интерресорне комисије наведено да је за ученика потребно организовати кућну наставу дуже од једне школске године, школа ће сваки пут при подношењу захтева Министарству приложити копију постојећег мишљења интерресорне комисије, дакле није потребно да се доноси ново мишљење.
Да ли је ЈЛС обавезна да сноси трошкове дневница наставника који воде ученике на такмичења у складу са чланом 26. став 3. тачка 1) Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика који прописује да запослени има право на накнаду трошкова за време проведено на службеном путу у земљи, имајући у виду да школа организује превоз до места одржавања такмичења?
У складу са чланом 189. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да се у буџет ЈЛС обезбеђују средства и за друге текуће расходе ( која подразумева и средства за учешће на такмичењима). Да би средства била опредељена, неопходно да школа својим финансијским планом предвиди средства за трошкове превоза, смештаја и исхране учесницима такмичења. Уколико на такмичењу није обезбеђена исхрана, у зависности од времена проведеног на такмичењу запослени добија средства на име исхране, преко 12 сати пун износ, испод 12 сати пола износа, а ученик половину од износа наставника. Уколико је обезбеђен пун пансион, наставник има 20% од дневнице, а ученик нема рефундацију трошкова.
Средња школа се обратила јединици локалне самопураве дописом у коме извештава да ученик првог разреда средње школе, не похађа редовну наставу и има велики број нерегулисаних изостанака из школе. Родитељи се не одазивају позивима школе. У оваквим ситуацијама, која је надлежност јединице локалне самоуправе?
У члану 84. Закона о основама система образовања и васпитања која регулише одговорност родитеља у вези са редовним похађањем наставе прописано је да родитељ:
- одмах, а најкасније у року од 48 сати од момента наступања спречености ученика да присуствује настави о томе обавести школу;
- правда изостанке ученика, најкасније у року од осам дана од дана престанка спречености ученика да присуствује настави одговарајућом лекарском или другом релевантном документацијом.
У складу са чланом 22. Закона о основама система образовања и васпитања који регулише одговорност за упис и редовно похађање наставе, Школа је дужна да обавести родитеља, односно другог законског заступника о ученику који нередовно похађа или је престао да похађа наставу, најкасније два дана од дана престанка похађања наставе.
Ако родитељ, односно други законски заступник по пријему обавештења не обезбеди да у року од три дана ученик настави редовно да похађа наставу или не обавести школу о разлозима изостајања ученика, школа одмах обавештава јединицу локалне самоуправе и надлежну установу социјалне заштите.
У складу са чланом 194. истог закона новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај родитељ, односно други законски заступник за повреду обавезе из члана 84. тј. када родитељ у прописаном року не оправда изостајање ученика.
Школа је поступила у складу са Законом и обавестила јединицу локалне самоуправе. Јединица локалне самоуправе треба да обавести установу социјалне заштите која у складу са својим надлежностима спроводи даље мере.
Да ли дом ученика и студенски дом треба да буду евидентирани као некатегорисан објекат ЈЛС и да ли треба да уносе кориснике услуге смештаја преко ЦИС-а?
Домове ученика и студената, као установе, треба посматрати двојако:
- Када смештај и услугу исхране пружају само својим корисницима – нпр. Студентски град (затвореног типа) – тада се они не сматрају угоститељима и не подлежу прописима из те области.
- Када смештај и услугу исхране пружају и трећим лицима – нпр. Студентски град (отвореног типа) – који у периодима вишка капацитета (уобичајено у летњем периоду) послују као преноћиште – уписани су у еТуристу и воде евиденцију корисника услуге смештаја преко тог система. Они тада обављају угоститељску делатност који морају да упишу у Привредни суд.
Као установа, без обзира да ли обављају неку привредну делатност они се региструју у Привредном суду.
Центар за пружање услуга социјалне заштите осим дневног боравка деце, младих са сметњама у развоју, пружа услугу социјалне заштите персонални асистент, помоћ у кући и лични пратилац детета, и захтева да члан интерресорне комисије буде из реда запослених. Да ли се у конкретном случају ради о сукобу интереса?
Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Службени гласник РС", број 80 од 24. октобра 2018.) у члану 5. уређује ко су чланови интерресорне комисије:
„Стални чланови Комисије су: представник система здравствене заштите (педијатар, односно специјалиста опште медицине за одраслог); представник образовно-васпитног система (стручни сарадник психолог у предшколској установи, основној или средњој школи); представник система социјалне заштите (стручни радник на пословима социјалне заштите) и дефектолог одговарајућег профила. Стални чланови Комисије имају најмање три године радног искуства у струци.
Повремени члан Комисије је лице које добро познаје дете, ученика и одраслог, утврђује се за сваког појединачно из реда представника предшколске установе, односно школе коју похађа дете, ученик и одрасли, или представника здравствене заштите (изабрани лекар, лекар специјалиста, стручни сарадник здравствене установе) или представника социјалне заштите (стручни радник из установе социјалне заштите, водитељ случаја, представник установе социјалне заштите у коју је дете, ученик или одрасли смештен и др.), а на основу предлога, односно сагласности родитеља, односно другог законског заступника и одраслог.
Повременог члана Комисије одређује председник Комисије. Обавештење о избору повременог члана председник Комисије доноси у писменој форми и доставља изабраном повременом члану и његовом послодавцу.“
Дакле, не постоји правни основ који би обавезивао орган јединице локалне самоуправе да сталног члан комисије за процену потреба за додатном подршком бира из редова пружалаца услуга социјалне заштите, док је основни критеријум за повременог члана комисије да добро познаје дете/ученике и различит је за свако дете/ученика.
За област социјалне заштите то је стручни радник на пословима социјалне заштите.
Правилник о стручним пословима у социјалној заштити ("Службеном гласнику РС", бр. 1/2012 од 11.1.2012. ) у члану 5. наводи ко обавља стручне послове у социјалној заштити:
„Основне стручне послове социјалне заштите, у зависности од карактеристика и потреба корисничке групе, обављају стручни радници: социјални радник, психолог, педагог, андрагог, дефектолог и специјални педагог, који имају лиценцу за обављање основних послова у социјалној заштити, у складу са законом којим се уређује социјална заштита“
Према овом правилнику, правник не обавља основне стручне послове у социјалној заштити, те не може бити члан интерресорне комисије.
Према Закону о родној равноправности прописана је обавеза доношења плана и програма о остваривању родне равноправности у предузећу, као и обавеза подношења извештаја Министарству до 15.01.за предходну годину. Да ли се ова обавеза односи на достављање извештаја Министарству за 2021. годину, имајући у виду да план и програм о родној равноправности улази у део плана програма пословања?
Закон о родној равноправности (у даљем тексту: ZRR) прописује обавезу органа јавне власти и послодаваца да својим годишњим плановима/програмима утврде мере за остваривање родне равноправности (члан 16. ZRR).
Када је реч о извештавању о реализацији мера за остваривање родне равноправности утврђених годишњим планом/програмом, ZRR прописује да је тај извештај саставни део годишњег извештаја о реализација плана/програма рада (чл. 18. ст. 1. ZRR). У погледу дужности обавештавања надлежног министарства, ZRR закон прописује две опције: права опција односи се на начин обавештавања министарства у ситуацији када је годишњи извештај о реализацији плана/програма учињен доступним јавности (објављивањем у службеном гласилу или на интернет страници). У том случају надлежном министарству доставља се обавештење о усвајању извештаја и о гласилу, односно интернет страници на којој је извештај објављен. Друга опција односи се на начин обавештавања министарства када годишњи извештаји о реализацији плана/програма није јавно доступан. У том случају министарству се упућује обавештење о усвајању извештаја о реализацији годишњег плана/ програма, уз које се доставља и извод из годишњег извештаја о реализацији плана/програма, у делу који се односи на остваривање родне равноправности. И у једном и у другом случају рок за достављање обавештења надлежном министарству је 30 дана од дана усвајања годишњег извештаја.
Обавештење о реализацији мера за остваривање родне равноправности, које су саставни део годишњих планова/програма рада, треба доставити надлежном министарству након што је годишњи план/програм реализован. Имајући у виду датум ступања на снагу ZRR, као и законске рокове за усвајање годишњих планова/програма, може се очекивати да ће се први извештај односити на реализацију мера утврђених планом/програмом за 2022. годину.