Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Када родитељи поднесе захтев за ИОП 2, а школа није пре тога радила ИОП 1, да ли се мишљење комисије да мора да се уради ИОП 1 ради на обрасцу 3 или је довољно да се направи интерни документ којим би се предмет затворио?
У питању је неуобичајена ситуацију, када родитељ из неког разлога тражи мишљење ИРК за ИОП2, а школа није спроводила ИОП1, тако да није једноставно дати одговор који би се односио само на процедуру, а који би занемарио контекст и мотивацију родитеља да поднесе овакав захтев, као и разлоге због којих школа није примењивала ИОП1.
Препорука је да се од родитеља и од школе прибаве додатне информације, па на основу тога да се одлучи на који начин ће се упутити одговор родитељу, евентуално и школи (и затворити предмет). Оба одговора треба да буду довољно инструктивна како би се, у складу са прописима, заштитио најбољи интерес детета. Уколико се на основу прикупљених додатних информација процени да је ситуација сложена и да ученик остварује право на додатну подршку у складу са Правилником, може се приступити процени потреба за додатном подршком из сва три система, што би значило да се донесе заједничко мишљење ИРК на обрасцу 3.
Да ли у обрасцу 3 код описа функционисања детета сме да стоји тачна дијагноза детета, коју је председник комисије узео из обрасца 2 представника здравства? Да ли чланови комисије смеју на својим обрасцима да пишу дијагнозе корисника (на основу приложених извештаја специјалиста) или се то не препоручује?
Подсећамо да је рад интерресорних комисија, које представљају кључни механизам у спровођењу образовне и социјалне инклузије, заснован на тзв. социјалном моделу. Из тог разлога, Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, прописано је да чланови ИРК треба да посматрају особу и њено функционисање у природном животном окружењу, сагледају препреке за укључивање и на основу тога предложе мере додатне подршке.
Обрасци 2 и 3, који су саставни део правилника, садрже поља у која се уносе подаци који су у складу са наведеним принципима рада ИРК. У Образац 2, у поље под називом „Извори информација/података“, како је наведено у фусноти, члан Комисије наводи налазе, мишљења и извештаје приложене уз захтев (образац број 1) и друга документа која је користио, по потреби. Овде се не уноси садржај тих налаза или извештаја, већ се наводи извор.
У истом обрасцу, у поље под називом „Опис функционалног статуса детета, ученика или одраслог“ у фусноти 4 се налази следећа инструкција:
Члан комисије описује функционални статус детета, ученика односно одраслог узимајући у обзир:
- здравствени статус,
- когнитивно функционисање (учење и како учи),
- социјалне вештине (издвојите важне чињенице о односима са другим људима, вршњацима, поштовању правила, квалитет, променљивост и интензитет емотивног доживљавања и испољавања и слично)
- комуникацијске вештине (издвојите важне чињенице о начину размене информација са другима, укључујући степен познавања језика средине, као и сметње у коришћењу вербалних, визуелних и симболичких средстава комуникације),
- самосталност и бригу о себи.
Дакле, у обрасцима у које се уноси мишљење члана, као и заједничко мишљење ИРК, нигде није предвиђено да се уписује дијагноза, како због заштите података о личности, тако и због чињенице да функционисање особа са истом дијагнозом може бити веома различито. Аутентичан опис функционисања особе, њених јаких страна и капацитета је полазиште за планирање додатне подршке.
Да ли просветни инспектори општине морају направити посебан општински план за просветну инспекцију у складу са Законом о инспекцијско надзору?
Чланом 10. Закона о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС” бр.36/15, 44/18-др.закон и 95/18) прописана је обавеза планирања инспекцијског надзора. Овај члан прописује и садржину годишњег плана рада. Важно је напоменути да став 8. и 9. истог члана уређују да “Министар надлежан за одговарајућу област инспекцијског надзора, односно ималац јавног овлашћења који врши инспекцијски надзор у одређеној области прописује посебне елементе плана одређеног инспекцијског надзора.
Надлежни орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе прописује посебне елементе плана одређеног инспекцијског надзора из изворне надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.„
У складу са тим, План инспекцијског надзора у области просвете уређен је чланом 20. Закона о просветној инспекцији ("Сл. гласник РС", бр. 27/2018) који гласи:
„Годишњи план инспекцијског надзора доноси се за школску односно радну годину чије је трајање утврђено законом из области образовања и васпитања.”
Дакле, општинска просветна инспекција доноси годишњи план инспекцијског надзора, а једина разлика је у периоду за који се план доноси. Просветни инспектор планира надзор за једну школску, односно радну годину (а не за календарску годину).
Предшколска управа поднела је захтев надлежној ИРК где се предлаже поступак процене да дете узраста од 3,5 године настави васпитно-образовни рад у скраћеном временском периоду по индивидуализованом начину рада. Да ли је поступак процене у надлежности ИРК за поднети захтев?
Право на образовање без дискриминације по било ком основу остварује се кроз стварање једнаких могућности за укључивање, учешће и напредовање у образовању за свако дете и ученика. Није оправдано да интерресорна комисија лимитира временски период тј. скраћује време боравка детета у установи. Улога ИРК је да предложи мере подршке које ће омогућити дужи боравак детета у предшколској установи.
Након опсервације функционисања детета у природном окружењу (у вртићу и у породици) и увида у документацију (медицинску а и документацију коју вам је доставила предшколска установа) могу се препоручити мере коју могу бити у најбољем интересу детета, а уз поштовање права на разумно прилагођавање индивидуалним потребама детета како би им се омогућило образовање на равноправној основи са вршњацима. Неке од мера могу бити: обезбеђивање игровних, дидактичких и наставних средстава у приступачним форматима; обезбеђивање асистивних технологија или помагала; прилагођавање окружења у складу са потребама детета; обезбеђивање обуке, васпитача и стручних сарадника непосредно ангажованих у васпитно-образовном раду.
За адекватну препоруку неопходна је и релевантна документација из предшколске установе - педагошки профил, план индивидуализације, план адаптације за укључивање детета у васпитну групу, резултате праћења Тима за додатну подршку детету. Посебно су важни резултати праћења који подразумевају анализу реализације постављених циљева из перспективе свих чланова тима, укључујући и родитеље. Та анализа треба да садржи и стратегије васпитача и планиране облике подршке, анализу учешћа породице, анализу искуства детета и вршњачке групе.
Очекује се од установе да је извршила и анализу ресурса који су неопходни за подршку детету - предлог установа и организација које могу да пруже подршку детету и породици. На основу овако конципиране документације од стране предшколске установе, интерресорна комисија може да предложи остале мере додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља (обезбеђивање личног пратиоца детету; обезбеђивање услуга психосоцијалне подршке породици кроз саветодавно терапијске и социјално едукативне и друге иновативне услуге у заједници).
Град је оснивач три спортска привредна друштва са 100% учешћа у капиталу. У складу са члановима 2. и 3. Закона о јавним предузећима "Јавно предузеће је предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Поред јавног предузећа, делатност од општег интереса може да обавља и: ...друштво капитала чији је једини власник Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе...". У складу са чланом 2. Закона о спорту "Спорт је делатност од посебног значајаза Републику Србију". Имајући у виду наведено: да ли то што је спорт делатност од посебног значаја, у контексту Закона о спорту, значи и да је делатност од општег интереса, у контексту Закона о јавним предузећима? Да ли је на спортска привредна друштва чији је оснивач град потребно примењивати одредбе Закона о јавним предузећима или Закона о привредним друштвима?
Члан 33. – уређује организације у области спорта, и у ставу 1. наводи: „Ради обављања спортских активности и спортских делатности спортска организација може се основати као удружење (у даљем тексту: спортско удружење) или као привредно друштво (у даљем тексту: спортско привредно друштво), у складу са овим законом, а на питања која нису уређена овим законом примењују се општи прописи о удружењима, односно привредним друштвима.”
Члан 92. - уређује спортско привредно друштво, и у ставу 2. наводи: “Спортско привредно друштво може се основати као друштво са ограниченом одговорношћу или акционарско друштво, у складу са законом.”
Члан 110. – уређује установе и привредна друштва за обављање спортских делатности. Произилази да уколико ЈЛС оснива установу, то чини у складу са прописима који се односе на јавне службе; а уколико ЈЛС оснива привредно друштво за обављање спортске делатности – став 4. овог члана упућује да се то чини у складу са законом и на овом месту указујемо да према нашем мишљењу Закон о спорту заправо упућује на Закон о привредним друштвима.
Закон о спорту као посебан закон који уређује област спорта, регулише између осталог, организационе облике који се могу оснивати за обављање спортских активности и делатности. У складу са наведеним члановима, закон таксативно наводи удружење и привредно друштво као могуће организационе облике, односно правне форме у којима се могу оснивати правна лица која ће обављати спортске делатности, чиме је искључења могућност оснивања других правних облика који би обављали наведену делатност.
Дакле, у складу са цитираним одредбама Закона о спорту није могуће формирати спортско друштво у форми јавног предузећа, већ искључиво у форми удружења односно привредног друштва.
Да ли Интерресорна комисија одлучује о захтеву ако дете није укључено у систем образовања?
Право на образовање без дискриминације по било ком основу остварује се кроз стварање једнаких могућности за укључивање, учешће и напредовање у образовању за свако дете и ученика. У складу са овим принципом, улога ИРК је да предложи мере подршке које ће омогућити укључивање детета у предшколску установу.
Уколико се ради о детету са сметњама у развоју или детету из неке друге осетљиве друштвене групе наведеног узраста, чији се родитељ обратио ИРК-у само због уписа детета у предшколску установу, тада се родитељ може упутити на Правилник о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу на основу којег може остварити ово право.
Уколико је потребно да се детету обезбеде подршке из других система, које су предуслов да се дете укључи у предшколско васпитање и образовање, онда треба да се укључи ИРК и донесе заједничко мишљење које садржи јасан индивидуални план подршке за ово дете.
Напомињемо да неке предшколске установе у оквиру приоритетног уписа у предшколску установу (регулисано Правилником о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу) интерно регулишу да је за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом чији родитељи подносе захтев за приоритетни упис, потребно и мишљење интерресорне комисије.
На који начин се утврђује износ месечне стипендије током редовног школовања за децу запосленог који изгуби живот у току обављања послова радног места на које је распоређен? У анексу посебног колективног уговора наведено је да је то до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Међутим, да ли се тај износ мења и усклађује сваке године? На који начин се мења и усклађује? С обзиром да се усклађују и мењају плате, пензије и разна друга примања да ли би решење којим се одобрава стипендија требало да садржи и начин усклађивања износа?
Посебан колективни уговор за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020) у члану 51. став 1. тачка 7) утврђује да „Запослени има право на солидарну помоћ и то месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења – до висине просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а ако деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи;“
Дакле, формулација стипулисана у е-питању (дете запосленог који је изгубио живот у току обављања послова радног места на које је распоређен) није истоветна формулацији Посебног колективног уговора (дете запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења), па је тим поводом значајно напоменути да је услов за остваривање права на солидарну помоћ јасно дефинисан и да је испуњење овог претходног услова на начин који је дефинисан чланом 51. Посебног колективног уговора, апсолутно нужно у погледу законитости одлуке о признавању права.
Што се тиче поступка остваривања права на солидарну помоћ ове врсте, овакво право се остварује на основу доказа да је дете на редовном школовању. Потврду о овом услову издаје школска (академска) установа почетком школске (академске) године.
Решењем о признавању права се утврђује и висина солидарне помоћи (стипендије) за школску годину за коју је захтев поднет.
Висина солидарне помоћи је Посебним колективним уговором утврђена у максималном допуштеном износу - „до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике“. Овај износ се мења сваког месеца, а последњи објављени податак за 2021. годину је за месец јул и висина просечне зараде износи 64.731,00 динара. У односу на јул 2020. године, просечна зарада је повећана за 7,8%, што значи да се максимални износ дефинисан Посебним колективним уговором усклађује са растом просечне нето зараде у Републици Србији.
Дакле, Решењем о признавању права на солидарну помоћ би се дефинисао и износ стипендије за школску (академску) годину за коју се ово право признаје.
Након истека школске (академске) године, односно након уписа у наредну школску (академску) годину редовног школовања би се новим решењем донетим на основу достављене потврде о редовном школовању, одлучило о признавању права на солидарну помоћ. Таквим решењем би се утврдио и нови износ стипендије, усклађен са подацима органа надлежног за послове статистике.
Важно је напоменути и да се посебним актом јединице локалне самоуправе могу утврдити услови и поступак за признавање права на солидарну помоћ у складу са наведеном одредбом Посебног колективног уговора, па се оваквим актом могу утврдити и критеријуми за остваривање права и висина солидарне помоћи у зависности од фазе школовања детета, висине прихода и социјалног положаја породице и у зависности од економских могућности ЈЛС. То значи да солидарна помоћ не мора бити утврђена у максималном износу (просечна зарада у Републици Србији), већ може бити дефинисана у фиксном или процентуалном износу максималног износа дефинисаног чланом 51. Посебног колективног уговора. Такође је могуће дефинисати и критеријум за усклађивање тог износа актом ЈЛС, с тим да у том случају треба водити рачуна да се усклађивањем поштује ограничење дефинисано наведеним чланом Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.
Правилник о ученичким и студентским кредитима и стипендијама ("Службени гласник РС", број 36/2019) садржи критеријуме и поступак за остваривање права на стипендије и кредите ученика и студената, па може послужити стручним службама ЈЛС као корисна помоћ у дефинисању процедуралних услова за остваривање права на солидарну помоћ, без обзира на чињеницу да се у конкретном случају не ради о стипендији или кредиту. Наиме, општи услови дефинисани чланом 51. став 1. тачка 7. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 38/2019 и бр. 55/2020) морају бити испуњени. Уз наведено, услов који мора бити испуњен је да је корисник држављанин Републике Србије, да корисник и родитељ, односно старатељ имају пребивалиште на територији Републике Србије и да је корисник први пут уписани/уписана у одређени разред у текућој школској години, односно одређену годину студија у текућој академској години. Обзиром да, уколико корисник испуњава наведене услове, не постоји потреба за рангирањем јер је у питању солидарна помоћ, поступак би се покретао захтевом странке (корисника или његовог законског заступника), а након испуњења дефинисаних услова, окончавао доношењем решења које правна дејства производи за једну школску годину.
Да ли хранитељ остварује право на увећан дечији додатак уколико дете смештено у хранитељску породицу има решење о помоћ и нези другог лица?
Хранитељ ни на који начин не може да оствари право на дечији додатак, како у основном тако и у увећаном износу. Наиме, ранијим одредбама Закона о финансијској подршци породици са децом је постојала могућност да хранитељ оствари право на дечији додатак, међутим изменама и допунама овог прописа из 2018. године, оваква могућност више не постоји. Законодавац је пошао од претпоставке да, имајући у виду да се хранитељу исплаћују накнада за издржавање детета као и накнада за хранитеља, остваривање права на дечији додатак би представљало двоструки јавни издатак по истом основу.
Да ли је могуће детету које је завршило средњу школу за децу са сметњама у развоју одобрити услугу социјалне заштите у другој локалној самоуправи? Да ли је могуће одобрити ту услугу мишљењем ИРК којим би одобрили дневни боравак као услугу, као и превоз и исхрану?
Услуге социјалне заштите се пружају у складу са најбољим интересом корисника. Уколико је процењено да је најбољи интерес кориснице у конкретном случају да користи услугу дневног боравка у другој ЈЛС у односу на место пребивалишта онда не постоји ни једна препрека да јој се пружи подршка на тај начин. Релевантни прописи којима је уређено обезбеђивање и пружање услуга социјалне заштите ни на који начин не постављају услове у смислу места у ком ће се обезбедити услуга изузев локацијских захтева који су део стандарда пружања услуга социјалне заштите.
Поступак за пружање услуга социјалне заштите се води у центру за социјални рад (члан 68. Закона о социјалној заштити, „Сл. гласник РС“, бр. 24/2011) који кориснику у потреби за одређеном услугом издаје упут (члан 69. Закона о социјалној заштити), односно решење, као јавну исправу а у складу са прописима којима је уређено обезбеђивање услуга социјалне заштите које доноси ЈЛС на чијој територији корисник има пребивалиште односно боравиште. Мишљење интерресорне комисије нема управни већ професионални значај у погледу обезбеђивања и пружања услуга социјалне заштите. У смислу обезбеђивања услуга социјалне заштите, мишљење интерресорне комисије није управни акт на основу ког се може одобрити коришћење јавних средстава већ релевантна информација коју Центар за социјални рад цени и узима у обзир при одлучивању.
Трошкови превоза и исхране корисника услуге социјалне заштите могу да буду саставни део трошкова услуге или одвојени трошкови, у зависности прописа којима ЈЛС уређује обезбеђивање услуга социјалне заштите односно одлуке о набавци конкретне услуге. Уколико обезбеђивање средстава за превоз и исхрану, при коришћењу услуге социјалне заштите, нису посебно уређени прописима ЈЛС онда је потребно ову врсту трошкова обухватити трошковима саме услуге што се уређује у поступку набавке. Било би погрешно, у конкретном случају, ослањати се на евентуалне прописе ЈЛС којима је уређен превоз и исхрана ученика јер, како произилази из наведеног питања, корисница није у образовном процесу.
Треба нагласити да се сви наводи у овом одговору односе на услугу социјалне заштите „дневни боравак“. Дневни боравак, као услуга социјалне заштите је само она услуга коју пружа организација која за то има одговарајућу лиценцу. Свака друга услуга, без обзира како је названа, не може се сматрати услугом социјалне заштите, у смислу Закона о социјалној заштити, уколико то није утврђено у поступку лиценцирања. Овакве услуге се могу обухватити термином „иновативне услуге, чије обезбеђивање и пружање у потпуности уређује локална самоуправа.
Да ли постоји законска сметња да на радном месту где је по систематизацији предвиђено да запослени има 180 ЕСПБ бодова, буде запослено лице које има 240 ЕСПБ бодова, а у питању је установа културе?
Закон о раду у члану 24. који говори о условима за заснивање радног односа, каже да радни однос може да се заснује са лицем које има најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно правилником о организацији и систематизацији послова (у даљем тексту: правилник). Правилником се утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца. За рад на одређеним пословима, изузетно, могу да се утврде највише два узастопна степена стручне спреме, односно образовања у складу са законом. Правилник доноси надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца. Обавеза доношења правилника не односи се на послодавца који има 10 и мање запослених.
Имајући ово у виду, да би лице са 240 ЕСПБ бодова радило на радном месту на коме је предвиђено као услов виша школска спрема (180 ЕСПБ бодова) потребно је да за то радно место буде предвиђен алтернативни услов у погледу школске спреме, 180 или 240 ЕСПБ бодова, или да лице које се запошљава на том радном месту има стечена оба степена школске спреме.
Да ли је Установа културе, тј. Дом Културе дужна да исплати јубиларну награду за 20 година рада запосленом који ради у установи културе годину дана, а пре тога је радио у основној школи као наставник 19 година?
Члан 30. став 1. тачка 2) Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 106/2018 и 144/2020) предвиђа да запослени има право на исплату јубиларне награде, и то: (1) за 10 година рада проведеног у радном односу, једна плата; (2) за 20 година рада проведеног у радном односу, две плате; (3) за 30 година рада проведеног у радном односу, три плате; (4) за 35 година рада проведеног у радном односу, три и по плате. Платом се у овом смислу сматра просечна месечна плата запосленог, односно запослених у установи, односно просечна зарада у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику, у претходних 12 месеци који претходе месецу у којем се исплаћује јубиларна награда, у зависности шта је за запосленог повољније.
С обзиром да наведене одредбе колективног уговоре не постављају ограничења у смислу код ког послодавца је запослени био претходно у радном односу јубиларна награда ће се исплатити и за године рада проведене у основној школи.
У Стручном упутству о формирања одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2021/2022. годину које је издало Министарство просвете, науке и технолошког развоја дана 23.06.2021. године стоји да се приликом формирања одељења и група у основној и средњој школи у којима се образују ученици /деца према ИОП-у) „упућује дете на ИРК и обраћа се захтевом надлежној школској управи ради добијања сагласности за признавање мањег броја ученика од прописаног у одељењу првог разреда.Уз овај захтев школа прилаже и доказ о томе да је дете упућено на ИРК“. Да ли се ово односи на ИОП-2 или и на ИОП-1, јер у стручном упутству није прецизирано?
У оквиру Стручног упутства о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2021/2022. годину, у делу који се односи на формирање одељења и група у основној и средњој школи у којима се образују ученици/деца према индивидуалном образовном плану (ИОП) наведено је:
„У поступку испитивања детета уписаног у основну школу, школа може да утврди потребу за доношењем индивидуалног образовног плана или за интензивном додатном подршком детету. Школа одмах упућује дете на Интерресорну комисију и обраћа се захтевом надлежној школској управи ради добијања сагласности за признавање мањег броја ученика од прописаног у одељењу првог разреда.“
Наведени део Стручног упутства треба тумачити у складу са чл. 76. Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), став 3. и став 4. којим је прописано следеће:
„Индивидуални образовни план (у даљем тексту: ИОП) је посебан акт, који има за циљ оптимални развој детета и ученика и остваривање исхода образовања и васпитања, у складу са прописаним циљевима и принципима, односно задовољавања образовно-васпитних потреба детета и ученика.
ИОП израђује тим за додатну подршку детету, односно ученику на основу претходно остварених, евидентираних и вреднованих мера индивидуализације и израђеног педагошког профила детета, ученика и одраслог, а остварује се након сагласности родитеља, односно другог законског заступника.“
На овим законским одредбама се темељи Правилник о ближим упутствима за остваривање права на ИОП, његову примену и вредновање којим је чл. 3, 4. и 5. прописана поступност у доношењу одлуке о нивоу подршке која је потребна ученику. Правилник упућује на то да је потребно да се упозна дете/ученик и начин његовог функционисања да би се сагледала и предложила најделотворнија додатна подршка за конкретно дете.
Подсећамо и да је истим правилником, чл. 12. уређен начин на који се подржава транзиција деце и ученика којима је потребна додатна подршка: „За свако дете, ученика и одраслог који остварује право на додатну подршку, установа планира и спроведи посебне мере за припрему детета, ученика и одраслог за прелазак у нови циклус, односно ниво образовања, или прелазак у другу установу, као и мере за припрему образовне установе у коју се укључује дете, ученик и одрасли.“
Из ове одредбе произилази да су за чланове ИРК, као и за школу, у ситуацији када се припремају за укључивање детета са сметњама у развоју у образовање, кључне информације из предшколске установе у којој је дете похађало припремни предшколски програм. Уколико је дете током предшколског васпитања и образовања имало план индивидуализације или ИОП, и за које је реализован план транзиција, може се очекивати да ће исти ниво подршке бити потребан и на почетку основног образовања и васпитања. Уколико то није случај, неопходна је доследна примена Правилника о ближим упутствима за остваривање права на ИОП, његову примену и вредновање.
Према Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, мишљења ИРК је, између осталог, неопходно ако ученик треба да пређе на образовање по ИОП2 (индивидуални образовни план са измењеним исходима), али ИРК „не одобрава“ ИОП1, већ је то у надлежности школе.
Са друге стране, у складу са ЗОСОВ, школа која је приликом уписа препознала да је детету потребан интензивна подршка треба да се обрати ИРК као би се пре поласка у школу нпр. уклониле архитектонске баријере, обезбедио лични пратилац или неко помагало као што је електронска лупа и све друго што је у надлежности ИРК према Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом.
Дакле, за прелазак на ИОП1 након спроведеног плана индивидуализације није потребно мишљење ИРК, и препоручујемо да то буде одговор ИРК школи која се обратила Комисији искључиво за овај вид подршке.