Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли је потребно да на седницама комисије, на којима се разматрају захтеви, присуствују деца или родитељи?
Уколико је то иницијална седница на којој комисија утврђује број пристиглих захтева, из којих школа стижу, или које школе ученици похађају и на којима се прави распоред одласка у ПУ, школу, и на којој се договара динамика рада по захтевима и распоред одлазака, онда није потребно.
Уколико се разматра о било ком праву, подршци, одлуци која проистиче из појединачног захтева за дете, ученика, одраслог неоходно је присуство детета, ученика, одраслог, родитеља, законског заступника, члана проширеног састава ИРК, особе од поверења (уз сагласност родитеља).
Да ли у случају развода брака инсистирати на потпису оба родитеља?
Не, довољан је потпис родитеља којем је поверено самостално вршење родитељског права над малолетним дететом. Вршење родитељског права од стране оба родитеља подразумева договор и сагласност родитеља о битним питањима за живот детета. Исто се односи и на околност постојања брачне/ванбрачне заједнице када Образац 1. потписује један од родитеља.
Да ли се у 7 дана од дана подношења захтева рачунају и дани викенда?
Рачунање рокова није посебно дефинисано у оквиру Правилника, тако да применом правила о рачунању рокова у другим поступцима треба сматрати да се и дани викенда рачунају за започињање поступка, док рок за окончање поступка, уколико пада у нерадни дан (викенд или празник) као дан истека рока треба рачунати први наредни радни дан.
Да ли је потребна сагласност родитеља за достављање Мишљења 3 другим установама?
На трећој и четвртој страни Обрасца 1, а пре предвиђеног места за потпис родитеља/законског заступника детета, ученика, или самог одраслог садржана је сагласност истих за сврху прикупљања и обраду података и својим потписом дају сагласност. Без обзира на штампан део, родитељу/законском старатељу и усмено треба скренути пажњу на овај део и по потреби и објаснити шта подразумева сагласност за прикупљање и обраду података у складу са Законом о заштити података о личности.
Да ли у случају подношења захтева за преласка на ИОП2, ИРК тражи од школе доказ да су реализовне мере индивидуализације и ИОП, или је довољно кроз разговор са стручним сарадником утврдити да ли су исти претходно урађени?
Доношењу ИОП2 претходи доношење, примена и вредновање ИОП1, сагласност родитеља за прелазак на ИОП2 уз обавезно прибављање мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком. Да би се дало адекватно Мишљење, поготово што је то мера подршке високог интензитета и да се ИОП-ом 2 врши измена програма наставе и учења у којем се и планира прилагођавање исхода образовања и васпитања и прилагођавање садржаја за један, више или за све предмете, потребно је проверити да ли су предузете све те мере прописане Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његово праћење и вредновање (“Сл. гласник РС”, бр. 74/2018), а не ослањати се само на реч и субјективну процену запосленог стручног сарадника школе.
Ко попуњава Образац 4?
Образац 4. попуњавају стални чланови ИРК и координатор ИРК, што је у складу са чл. 6. и 10. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл.гласник РС“, бр. 80/2018).
У којим случајевима се може одложити полазак детета у основну школу и да ли је довољно да психолог да своје мишљење или је потребно мишљење лекара са терцијалног нивоа?
Упис детета у основну школу је регулисан чланом 55. Закона о основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС“, бр. 55/2013, 101/2017, 6/2018 – др. закон, 10/2019, 129/2021 – др. закон и 92/2023) који прописује и обавезност Мишљења 3 ИРК, здравствену документацију, процену од стране психолога/педагога школе, али и могућност провере става психолога/педагога пред Комисијом школе. Потребна документација зависи од специфичности сваког појединачног предлога, као и разлога због ког се предлаже одлагање поласка у основну школу.
Уколико је донето Мишљење 3 ИРК, да ли родитељ има право да накнадно тражи увид у свако појединачно мишљење чланова ИРК (Образац 2)?
Да ли су лекари у обавези да се придржавају услова уписа у средњу школу када су у питању деца/ученици са сметњама у развоју? Ако нису, на који документ, закон могу да се позову приликом издавања потврде о способности за упис у средњу школу?
Да, морају. Без обзира на то што је дете/ученик редовно лекарски праћен од стране секундарне/терцијалне службе, ученик са сметњама у развоју пре уписа средње школе, као и сви други ученици мора да прође и преглед у медицини рада.
Упис у средње школе се врши на основу испуњености општих и посебних услова који се дефинишу Конкурсом за упис у средње школе за сваку школску годину и Правилником о упису ученика у средње школе (“Сл. гласник РС”, бр. 23/2023, 34/2023 и 26/2024).
Да ли лични пратилац може бити повремени члан или је искључиво особа од поверења која је укључена у рад ИРК?
Може бити укључен у рад ИРК искључиво као особа од поверења, обзиром да је чланом 5. став 4. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл.гласник РС“, бр. 80/2018) јасно дефинисано да је повремени члан Комисије лице које добро познаје дете, ученика и одраслог, а да долази из образовног, здравственог система, или из система социјалне заштите (нпр. педагог, психолог, разредни старешина, изабрани лекар, лекар специјалиста, стручни радник из установе социјалне заштите, водитељ случаја, представник установе социјалне заштите у коју је дете, ученик или одрасли смештен и др.).
Да ли у Мишљењу као мера може да се наведе упућивање детета у развојну групу у предшколској установи, у школу за образовање ученика са сметњама у развоју, у кућним условима?
За упис детета у развојну групу у предшколској установи или за упис у основну/средњу школу за образовање ученика са сметњама у развоју, поред пристанка родитеља, неопходно је да је то у оквиру свог Мишљења предложила и надлежна ИРК. Учење у кућним условима се не уноси у Мишљење 3 ИРК, нити је оно у надлежности ИРК обзиром да закон који регулише предшколско васпитање и образовање препознаје васпитање и образовање у болничким условима и изостанак детета са похађања припремног предшколског програма само у оправданим случајевима, док Закон о основном образовању и васпитању наставу за ученике на кућном и болничком лечењу, наставу код куће и наставу на даљину регулише чл. 37-38а и ни у једном од ових видова образовања и васпитања се не тражи претходна сагласност надлежне ИРК. Међутим, за потребе организовања наставе за ученике на дужем кућном или болничком лечењу на основу члана 8. Правилника о начину организовања наставе за ученике на дужем кућном и болничком лечењу („Службени гласник РС”, бр. 66/2018) потребна је и сагласност у оквиру Мишљења 3 ИРК.
Да ли постоје одређени видови подршке који су у домену ИРК везано за услове полагања завршног испита на крају основне школе?
88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон, 6/2020, 129/2021 и 92/2023) у ставу 2. прописује да ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом полаже завршни испит у складу са његовим чулним и моторичким могућностима, односно условима које захтева одређена врста инвалидитета.
Члан 10. став 2. Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање („Сл. гласник РС“, бр. 74/2018) дефинише да завршни испит, пријемни испит и матурски испит ученик полаже у складу са законом којим се уређују основе система образовања и васпитања, уз неопходна прилагођавања која предлаже и образлаже тим, а у складу са ИОП-ом.