Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Ако је предложена мера подршке у једној ЈЛС, а пружалац подршке је из друге ЈЛС, која ЈЛС плаћа превоз пружаоцу подршке?
Превоз пружаоца подршке обезбеђује и финансира она ЈЛС која је предложила меру подршке и у којој дете, ученик, одрасли има пребивалиште, а ако је Мишљење 3 донела ИРК која надлежност заснива на боравишту детета, ученика (нпр. однос старатељство једна ЈЛС, хранитељство друга ЈЛС), тада трошкове сноси ЈЛС у којој је пребивалиште детета/ученика.
Уколико ИРК у Мишљењу наведе као препоручену меру додатне подршке нпр. Логопедски третман - као подршка стручњака из одређене области, да ли ЈЛС уколико има средстава у буџету може да финансира ту препоручену подршку у складу са законом или не?
Градови и општине у којима постоји школа за основно и средње образовање за ученике са сметњама у развоју, у оквиру свог рада пружају услуге додатне дефектолошке и логопедске подршке предшколској установи и основним школама на основу Мишљења ИРК и исказаним потребама ових образовних установа.
Уколико не постоји могућност да се овај вид подршке прибави на овај начин, могуће је, па чак и пожељно општинским/градским актима обезбедити могућност пружања истих, а у ком обиму (сама услуга, услуга и превоз, или само превоз, са или без партиципације корисника у цени услуге итд.) и по којим критеријумима, то зависи од ресурса сваке појединачне ЈЛС.
У ком закону се дефинише лични пратилац у образовном систему?
У питању је Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон, 6/2020, 129/2021 и 92/2023), посебно члан 136. у оквиру кога је одређен појмовно и члан 76. који се односи на личног пратиоца у тиму за пружање додатне подршке.
Ко дефинише број сати рада личног пратиоца са дететом и ко одређује са колико деце ради један лични пратилац?
Лични пратилац представља меру подршке детету и ученику из сфере социјалне заштите, односно лични пратилац је услуга социјалне заштите. Чланом 69. став 1. Закона о социјалној заштити („Сл. гласник РС“, број 24/11 и 117/2022 – одлука УС), прописано је да поступак за коришћење услуге лични пратилац спроводи центар за социјални рад.
Чланом 43. Закона о социјалној заштити прописано је да процену и планирање, приликом пружања услуга, обавља надлежни центар за социјални рад и пружаоц услуга социјалне заштите, у складу са законом и другим прописима.
Члан 84. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите („Сл. гласник РС“, бр. 42/2013, 89/2018 и 73/2019) јасно дефинише да је сврха ангажовања личног пратиоца, пружање детету одговарајуће индивидуалне практичне подршке ради укључивања у редовно школовање, и активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности, те из тога јасно произилази да један лични пратилац прати једно детете у једном временском оквиру. Односно један лични пратилац може да прати и више деце, уколико је то у складу са потребама деце и дефинисаним организационим аспектима/могућностима обезбеђивања услуге.
Да ли је предшколска установа у обавези да формира развојну групу уколико има децу са тешкоћама у развоју којој је ИРК одредила мере подршке?
Коме се подноси Извештај ИРК за првих шест месеци?
Извештај ИРК се доставља општинској/градској управи у складу са чланом 10. став 2. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл.гласник РС“, бр. 80/2018). Овим чланом је дефинисано да Комисија има обавезу да доставља редовне извештаје о свом раду, као и о предложеној и оствареној подршци, општинској/градској управи два пута годишње: за прву половину године до 1. августа и Збирни извештај за календарску годину до 1. марта наредне године на Обрасцу 4. Након што Збирни извештај усвоји општинско/градско веће, Комисија га доставља ресорним министарствима.
Да ли се право на увећан дечији додатак може остварити само на основу Мишљења ИРК, или је потребно да су испуњени и други услови?
Да би се остварило право на увећан дечији додатак потребно је да су кумулативно испуњени сви услови за остваривање права на дечији додатак предвиђени Законом о финансијској подршци породици са децом, а увећава се за 30%, за родитеље детета са сметњама у развоју и детета са инвалидитетом, за које је донето мишљење Комисије - члан 33. став 2. Закона.
Да ли Одељење за друштвене делатности може одраслом (особи која је завршила средњу школу) да призна решењем право на трошкове превоза (путовање у друго место) у складу са чланом 4. став 1. тачка 1. подтачка 10. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, који не може да користи средства јавног превоза, а по потреби и његовог пратиоца, и да ли је у вези са тим потребно да ИРК претходно то предложи у свом Мишљењу? На који начин одобрити коришћење ове услуге ако није прописана локалном Одлуком о социјалној заштити?
Одељење за друштвене делатности у локалној управи, не може особи признати право на било који вид подршке са позивом на Правилник, нити ИРК у овом случају може да поступа из разлога што је завршен процес средњошколског образовања (погледати члан 2. став 2. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл.гласник РС“, бр. 80/2018).
Уколико Одлуком о социјалној заштити није предвиђен превоз као вид подршке у циљу пружања услуга социјалне заштите, препорука је да се погледа Статут ЈЛС, посебно одредбе које се односне на надлежности градског/општинског већа, јер је у већини статута предвиђено да градско/општинско веће утврђује критеријуме/поступак за остваривање права на финансијску и другу подршку у области: ...и социјалне заштите, те уколико постоји таква одредба, воља и обезбеђена средства, може се донети одлука (решење/закључак) градског/општинског већа са позивом на законе и подзаконске акте, којом се омогућава остваривање овог права одређеним категоријама лица.
Да ли је извештај о раду ИРК јавно доступан и ако јесте, где се може пронаћи?
Образац 4. који је предвиђен за извештавање од стране ИРК је саставни део Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл.гласник РС“, бр. 80/2018).
Да ли постоји могућност да дете непосредно пре уписа у први разред добије Мишљење 3 за увођење ИОП2, уколико су присутне вишеструке сметње у развоју?
Индивидуални образовни план дефинисан је чланом 76. став 9. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон, 6/2020, 129/2021 и 92/2023) којим је јасно прецизирано да доношењу ИОП-а 2 претходи доношење, примена и вредновање ИОП-а 1, а обавезно је прибављање мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком детету и ученику.
Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање („Сл. гласник РС”, бр. 74/2018) се прописују ближа упутства за остваривање права на индивидуални образовни план (у даљем тексту: ИОП), његову примену и вредновање у предшколској установи, основној и средњој школи, (у даљем тексту: установа) који има за циљ оптимални развој детета, ученика и одраслог и његово напредовање и осамостаљивање у вршњачком колективу, те он чланом 12. уређује питање кретање/хоризонталну и вертикалну проходност кроз образовни систем детета, ученика и одраслог који остварују додатну подршку, а у ставу 3. истог члана дефинише да: „у циљу припреме установе и остваривања континуитета подршке коју добија дете, ученик и одрасли, Тим установе коју похађа дете, ученик, односно одрасли је у обавези да најмање три месеца пре преласка детета, ученика, односно одраслог успостави сарадњу са Тимом установе у којој дете, ученик, односно одрасли наставља да стиче образовање. Сарадња установе траје најмање још три месеца од тренутка укључивања у другу образовну установу.“
Чланом 8. Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање је, између осталог, прецизирано и да Тим у предшколској установи чине: васпитач, стручни сарадник, сарадник у предшколској установи, родитељ, а у складу са потребама детета и педагошки асистент и лични пратилац детета, као и стручњак ван установе који добро познаје дете уколико то родитељ жели и захтева.
Док Тим у школи чине: наставник разредне наставе, односно одељенски старешина, предметни наставник, стручни сарадник, родитељ, а у складу са потребама детета и педагошки асистент, односно лични пратилац детета, уз могућност да на предлог родитеља, односно одраслог, члан Тима може бити и стручњак ван установе који добро познаје ученика, односно одраслог.
ИОП израђује Тим на који сагласност даје родитељ, односно други законски заступник, а доношењу ИОП2 претходи доношење, примена и вредновање ИОП1 уз неопходну сагласност родитеља за прелазак на ИОП2 уз обавезно прибављање мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком.
Обзиром да постоји регулисано вертикално кретање кроз систем (прелазак са једног на други ниво образовања), дефинисани рокови сарадње тимова, њихов јасно дефинисан састав, обавезност пристанка родитеља и обавезно Мишљење 3 ИРК за увођење ИОП2, мишљење Стручне службе СКГО је да у изузетним случајевима када постоји јасна и недвосмислена потреба за увођењем ИОП2 се исти може предвидети и пре уписа у следећи ниво образовања, уколико су испоштовани сви претходни кораци, постоји сагласност и транзициона сарадња тимова, уколико је ИОП2 предложен, а да је родитељ сагласан са предлогом.
Ко реализује психосоцијалну подршку породици?
Обзиром да су саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге, услуге социјалне заштите које не подлежу лиценцирању, њих породици треба да пружи пружалац услуге социјалне заштите, или у случају да ова услуга није препозната и уведена у Одлуку о социјалној заштити одређене ЈЛС, а постоји потреба за овим видом подршке, ИРК треба да упути породицу на центар за социјални рад.
Да ли услуга личног пратиоца улази у IPP? Да ли предлог за коришћење услуге-лични пратилац даје Центар за социјални рад?
Лични пратилац представља меру подршке детету и ученику из сфере социјалне заштите, односно лични пратилац је услуга социјалне заштите. Поступак за коришћење услуге спроводи центар за социјални рад на основу члана 69. став 1. Закона о социјалној заштити („Сл. гласник РС“, бр. 24/11 и 117/2022 – одлука УС).
На основу процене стручних радника центра за социјални рад, уколико се процени да постоји потреба за услугом (личног пратиоца) кориснику се издаје упут за коришћење одређене услуге (став 2.) којим се он упућује на коришћење услуге код овлашћеног пружаоца услуге социјалне заштите (члан 70. став 1.). Упут за коришћење услуге садржи: име и презиме корисника, врсту услуге, пружаоца услуге, цену услуге, податке о лицу које учествује у плаћању услуге и износ учешћа у плаћању услуге, а изглед и садржину упута за коришћење услуге прописује министар надлежан за социјалну заштиту (члан71.). Будући да је услуга личног пратиоца у надлежности јединица локалне самоуправе, оне прописују критеријуме на основу којих се плаћа ова услуга (члан 72. став 2.). Уговор са обвезницима закључује овлашћени пружалац услуге социјалне заштите (члан 72. став 7.).
Имајући у виду да, се право на услугу личног пратиоца, у ширем смислу може сматрати подршком породици, важан је и члан. 11 став 4. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - одлука УС, 51/2021 - одлука УС, 53/2021 - одлука УС, 66/2021, 130/2021, 43/2023 – УС, 62/2023 и 11/2024 – одлука УС) којим је прописано да, општина, односно град могу, ако су обезбедили средства, да утврде и друга права, већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање.
Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите („Сл. гласник РС”, бр. 42/2013, 89/2018 и 73/2019) у оквиру области дневне услуге у заједници, уређено је и питање ко може бити лични пратилац, која је сврха његовог ангажовања, које су то програмске активности личних пратилаца и како се планирају и реализују његове активности, те минимални стандарди ангажовања личних пратилаца. Овим правилником прописано је да наведену услугу пружа сарадник - лични пратилац детета који има завршену обуку по акредитованом програму за пружање услуге личног пратиоца, а који не може бити члан породичног домаћинства у коме живи корисник, сродник у правој линији, као ни брат и сестра, односно брат и сестра по оцу или мајци корисника.
Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл.гласник РС“, бр. 80/2018) предвиђа меру подршке о којима Комисија информише родитеља, односно другог законског заступника и одраслог и упућује их на надлежне институције - обезбеђивања личног пратиоца детету и ученику, односно персоналног асистента одраслом полазнику у складу са прописаним стандардима услуга, под условом да су укључени у васпитно образовну установу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе (чл.4. став 1. тачка 3. подтачка 3.).
Обзиром да је на основу члана 209. став 1. тачке 2. и 3. Закона о социјалној заштити („Сл. гласник РС“, бр. 24/11 и 117/2022 – одлука УС) прописано да се финансијска средства за дневне услуге у заједници и услуге подршке за самостални живот, којима припада и право на услугу личног пратиоца, обезбеђују у буџетима јединица локалне самоуправе, да јединице локалне самоуправе врше одабир лиценцираног пружаоца услуге социјалне заштите у поступку јавних набавки (члан 64. став 1), као и да наручилац услуге, у овом случају надлежни орган јединице локалне самоуправе, закључује уговор са одабраним пружаоцем услуге социјалне заштите и овим уговором обавезно се уређује начин плаћања, праћење и трајање пружања услуге социјалне заштите, као и начин извештавања и услови раскида уговора (члан 65. став 4), Стручна служба СКГО сматра да је најцелисходније и због контроле утрошка средстава буџета ЈЛС, као и могућности праћења пружања услуге од стране ИРК, да постоје кораци у утврђивању права на овај вид подршке - Мишљење 3, решење Центра за социјални рад, упут пружаоцу услуге, плаћање од стране ЈЛС са или без партиципације у цени услуге од стране корисника, односно родитеља/законског заступника.