Питања и одговори

Чланом 207. Закона о социјалној заштити предвишено је да се наменским трансферима у социјалној заштити, између осталог, могу финансирати иновативне услуге. Влада утврђује висину наменског трансфера, критеријуме за његову расподелу по појединим јединицама локалне самоуправе, критеријуме за учешће локалне самоуправе и динамику преноса средстава. Висина износа средстава из наменских трансфера за финансирање  иновативних услуга се одређује по основу одобрених пројеката и програма који се односе на иновативне услуге. Међутим, како уредбом није уређен начин подношења пројеката и програма као ни критеријуми за њихово одобравање, овај део прописа који се односи на наменске трансфере се не примењује.

Опредељивање средстава за услуге социјалне заштите није условљено усвајањем стратегије. Опредељивање средстава за услуге социјалне заштите проистиче из надлежности ЈЛС и одлука које у складу са тим доноси сама ЈЛС. 

Међутим, стратегијом социјалне заштите се утврђују приоритети и усмеравају активности ка достизању одређених исхода у овој области, што даље утиче на одлуку ЈЛС о обиму средстава и врсти услуга за које ће да буду опредељена средства.

Здравствене услуге свакако могу да се пружају у оквиру услуге помоћ у кући. Шта више, обично је таква организација услуга ефикаснија и ефективнија те је њихово обједињавање добродошло. 

Међутим, да би ЈЛС могла да издвоји средства за тако обједињену услугу, потребно је донети одговарајуће одлуке којима се уређују садржај услуге, утврђују услови за остваривање права на финансирање тако организованих услуга из средстава ЈЛС као и релевантни поступци. Ипак, средства за тако организовану услугу морају да буду одвојено опредељена за здравствени и за социјални сегмент. Наиме, прописима којима је уређен буџетски систем је предвиђено раздвојена алокација средстава за здравствену и за социјалну заштиту. 

Дакле, у конкретном случају би за реализацију ове услуге било потребно издвојити део средстава у одељку за социјалну заштиту за трошкове пружања стандардне услуге помоћи у кући и део средстава у одељку за здравствену заштиту, која би била намењена медицинском сегменту услуге.

Услуге социјалне заштите се не планирају као пројектна активност. Пројекти су по дефиницији временски ограничен пословни подухват. Са друге стране, Законом одређене услуге социјалне заштите су изворна надлежност ЈЛС која не може бити временски ограничена. Свакако да обезбеђивање услуга социјалне заштите може у одређеним околностима да буде временски ограничено услед ограничених средстава која су на располагању али то се односи на сваку надлежност и сваку активност ЈЛС. 

Напомињемо да иновативне услуге чије обезбеђивање није предвиђено релевантном одлуком ЈЛС спадају у пројектне активности.

Обезбеђује се плуралитет услуга, као и плурализам у пружању услуга социјалне заштите, дакле разноврсност услуга и пружаоца услуга; постоји отворено тржиште на коме се одвија тржишна конкуренција што доводи до бољег квалитета и цене услуга социјалне заштите; утиче на развој културе пословања и ствара прилики за добијање партнера који ће услуге пружати у складу са потребама у локалној заједници; лакше ангажовање људских ресурса (нису потребне сагласности за радно ангажовање као у јавном сектору), рационалнији трошкови услуге; боље разумевање потреба корисника посебно ако су у питању организације цивилног друштва које имају индивидуалан приступ кориснику или заступају интересе корисника. 

Приликом јавних набавки услуга социјалне заштите се води рачуна да се одабере пружалац услуге који је способан да ту услугу пружи под најповољнијим условима, у складу са најбољим интересом корисника и прописаним стандардима, а што је прописано чланом 66 Закона о социјалној заштити.

Обавеза партиципације корисника у обезбеђивању услуга социјалне заштите у надлежности ЈЛС није утврђен ни једним прописом који се доноси на централном нивоу власти. Чланом 72. Закона о социјалној заштити је утврђено плаћање социјалне заштите које, у зависности од социјално-економског статуса корисника, може бити: у целости из средстава корисника, његовог сродника или трећег лица, уз делимично учешће корисника, његовог сродника, трећег лица или буџета Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, односно у целости из буџета Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе. Међутим, критеријуме за учешће корисника у плаћању услуга социјалне заштите у надлежности ЈЛС прописује надлежни орган ЈЛС. 

Дакле, корисници услуга социјалне заштите у надлежности ЈЛС партиципирају у трошковима тих услуга уколико надлежни орган ЈЛС пропише одговарајуће критеријуме. Ипак, корисници који остварују право на додатак за помоћ и негу другог лица и право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица, односно право на новчану накнаду за помоћ и негу другог лица по било ком основу, учествују са најмање 20% износа тог додатка односно накнаде у трошковима услуге социјалне заштите ако је та услуга усмерена и на задовољење потреба помоћи и неге. 

Партиципација корисника услуга социјалне заштите се темељи на утврђеној одговорности корисника у задовољењу основних животних потреба (члан 8. Закона о социјалној заштити). Наиме, свако је дужан да се стара о задовољавању својих основних животних потреба и основних животних потреба лица које је дужан да издржава, као и да активно учествује у процени, планирању и реализацији услуге социјалне заштите. Свако је, у оквиру својих могућности, својим радом, приходима и имовином дужан да спречи, отклања или ублажава властиту социјалну изолованост као и социјалну изолованост чланова своје породице. Самим тим, уколико појединац или његови чланови домаћинства имају материјалних могућности да обезбеде потребне услуге социјалне заштите, онда нема основа да се те услуге обезбеђују из јавних средстава.

Савет за социјалну заштиту, како сам назив указује, има саветодавни карактер и његово оснивање није уређено ниједним прописом тако да не може да представља обавезу ЈЛС. Оснивање савета за социјалну заштиту је пракса која је развијена из потребе за укључивањем различитих актера у решавање социјалних питања у локалној заједници.  Савет за социјалну заштиту је мултисекторско тело састављено од релевантних чланова који обављају различите али сродне делатности (јединица локалне самоуправе – сектор за социјалну заштиту, Центар за социјални рад, установе социјалне заштите са седиштем у ЈЛС. пружаоци услуга социјалне заштите, полицијска управа, правосудни органи, Национална служба за запошљавање, Црвени крст и друге организације цивилног друштва). 

Савет за социјалну заштиту обично формира Градско или општинско веће. Делокруг рада савета се формулише одлуком о оснивању а по правилу обухвата планирања социјалне заштите на локалном нивоу (мапирање потреба за услугама у социјалној заштити, утврђивање броја и структуре корисника, дефинисање приоритетних услуга), разматрање социјалних питања у ЈЛС и предлагање решења предлагање релевантних докумената у области социјалне заштите, праћење реализације релевантних активности, мониторинг и евалуацију социјалне заштите у ЈЛС, размену информација и подстицање међусекторске сарадње.

У складу са чланом 75. Закона о јавним набавкама, а на основу анализе конкурсне документације јединица локалне самоуправе, за израду техничке спецификације услуге Дневни боравак потребни су следећи подаци:

• Опис услуге и ближи услови који су карактеристични за потребе конкретне ЈЛС
• Број стручних радника и број стручних сарадника
• Цена услуге (трошкови превоза, трошкови зарада лица ангажованих на услузи, канцеларијски трошкови – канцеларијски материјал, комуникација), трошкови хигијенских средстава
• Број сати рада са корисницима
• Број корисника
• Локација корисника
• Врста превоза
• Период пружања услуге
• Линк на сајту града на коме се налази Одлука о социјалној заштити, Правилник о пружању услуге, Методологија формирања цене.

У складу са чланом 75. Закона о јавним набавкама, а на основу анализе конкурсне документације јединица локалне самоуправе, за израду техничке спецификације услуге Помоћ у кући потребни су следећи подаци:

• Опис услуге и ближи услови који су карактеристични за потребе конкретне ЈЛС
• Број стручних радника и број стручних сарадника
• Цена услуге (трошкови превоза, трошкови зарада лица ангажованих на услузи, канцеларијски трошкови – канцеларијски материјал, комуникација), трошкови хигијенских средстава
• Број сати рада са корисницима
• Број корисника
• Учесталост пружања услуге
• Локација корисника
• Број сати рада по кориснику
• Врста превоза
• Период пружања услуге
• Линк на сајту града на коме се налази Одлука о социјалној заштити, Правилник о пружању услуге, Методологија формирања цене.

Према члану 67. Закона о социјалној заштити, ЈЛС је у обавези да министарству надлежном за социјалну заштиту достави извештај о закљученом уговору о јавној набавци услуга социјалне заштите, са следећим подацима:

• називе понуђача чије су понуде прибављене у поступку јавне набавке;
• процену квалитета услуге понуђача чије су понуде прибављене у поступку јавне набавке и упоредни преглед цена услуга из понуда;
• називе понуђача чије су понуде изабране као најповољније;
• уговорену вредност пружања услуге.

Програм се као плански документ усваја на период до три године (члан 14. Закона о планском систему Републике Србије). Закон о социјалној заштити је утврдио обавезу ЈЛС да усваја Програм унапређења социјалне заштите који садржи мере и активности за подстицај и развој постојећих и нових услуга социјалне заштите (члан 20.). Законом није утврђен интервал усвајања програма социјалне заштите а најчешћа је пракса ЈЛС да овај документ усвајају на период од једне године.  

Уколико предвиђене мере могу да се реализују у раздобљу од једне године, на начин који би обезбедио достизање одговарајућих исхода онда је оправдано и усвајање овог документа на тај период. Дакле критеријум за временску одредницу програма унапређења социјалне заштите треба да буде време за које могу да се остваре одговарајући исходи. Сматра се да уколико потребно време превазилази перод од три године, онда се ради о средњорочном документу као што је стратегија. Такође, треба тежити дужем раздобљу на који се односи програм социјалне заштите како би се обезбедио континуитет услуга између две буџетске године.

Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџета чијим спровођењем се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Конкретна програмска активност „0005 - Обављање делатности установа социјалне заштите“ садржи расходе установа социјалне заштите чији је оснивач ЈЛС, попут ЦСР, прихватилишта, саветовалишта, центра за пружање услуга и сл. Међутим, ово се не односи на расходе буџета за обезбеђивање услуга социјалне заштите. Расходи за услуге социјалне заштите које пружа установа чији је оснивач ЈЛС се формирају на основу цене услуга која се одређује одговарајућом одлуком. Средства за обезбеђивање услуга се преносе у одговарајућем износу који се добија множењем планираних јединица услуге и цене конкретне услуге утврђене одлуком. Ова средства се у програмском буџету, зависно од услуге, исказују у програму 11 програмска активност:

• 0002 - Породични и домски смештај, прихватилишта и друге врсте смештаја;
• 0016 - Дневне услуге у заједници;
• 0017 - Саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге;
• 0021 - Подршка особама са инвалидитетом.

Сва остала средства која се преносе установи на основу права и обавеза оснивача, исказују  се у програмском буџету у програмској активности 0005 - Обављање делатности установа социјалне заштите.