“Јачање локалне самоуправе“ - Планирање у циљу одрживе општинске инфраструктуре
01.01.2010. - 01.01.2012.
Циљеви Пројекта
Покретање новог пројекта ГИЗ-а под општим називом “Јачање локалне самоуправе” (ГИЗ Пројекат ЈЛС) договорено је прошле године на нивоу влада Србије и Немачке. У међувремену су утврђени основни циљеви и индикатори пројекта у уговору који су потписали Министарство за економску сарадњу и развој Немачке и организација ГИЗ, институција која ће бити задужена за реализацију пројекта у Србији. Основна сврха пројекта биће да се бави питањима планирања у циљу одрживе општинске инфраструктуре у области отпада, водоснабдевања и енергетске ефикасности. Главни циљеви пројекта чије је трајање тренутно утврђено до краја 2011. године су:
* Подршка општинама у Србији у установљавању и развоју инфраструктурних пројеката кроз заједничку израду потребне планске документације за успешно подношење захтева за финансирање, било да се ради о донацији или о кредиту,
* Комбиновање појединачних општинских пројеката са активностима обуке које су блиско повезане са израдом пројекта (“примењена обука”) и организоване кроз Сталну конференцију градова и општина (СКГО) или кроз друге институције за обуку са којима она сарађује
* Подршка установљавању партиципативног процеса у планирању општинске инфраструктуре са посебним нагласком на питања везана за родну равноправност,
* Јачање међуопштинског приступа за побољшање ефикасности инвестиција,
* Јачање економске основе СКГО структура, чиме би ова институција постепено постајала мање зависна од донаторског финансирања.
Значење одрживости
Поднаслов пројекта наводи појам “Одрживост”. Овај водећи принцип, уграђен у контекст Конференције УН о животној средини и развоју, одржане у Рио де Жанеиру у јуну 1992. године (Самит планете Земље), позива на коришћење наших природних ресурса на начин који омогућава задовољење потреба садашње генерације без умањивања могућности будућих генерација да задовоље своје потребе. Другим речима, тај принцип позива на “ресурсно ефикасне” шеме производње и потрошње. Најдоминантнији фактор који обликује шеме производње и потрошње, а тиме и ефикасност у коришћењу наших природних ресурса, је наша постојећа јавна и приватна инфраструктура. Изградња нове општинске инфраструктуре данас утицаће на коришћење природних ресурса у производњи и потрошњи током наредних деценија и одлучиће о томе колико успешно ће наша привреда да функционише у оквиру светске конкуренције која захтева ефикасна решења у погледу потрошње ресурса. Да би били “ресурсно ефикасни” током свог века трајања, инфраструктурни објекти које данас планирамо морају да:
* задовоље будућу тражњу која трпи промене (смањена потрошња пијаће воде и енергије по глави становника, као и смањено стварање отпада),
* се суоче са будућим ценама које ће се највероватније мењати (смањење испоруке енергије, као и других природних ресурса могло би да подигне цене на међународном тржишту, што би такође, пре или касније, утицало на општине у Србији),
* одговоре на нове захтеве у погледу законодавства (у контексту приступања ЕУ, документ “Acquis Communautaire” (Правне тековине ЕУ) утврђује правни оквир за све земље чланице), и
* конкуришу новим технологијама које могу да учине инфраструктурне објекте економски застарелим пре истека њиховог техничког века трајања.
Утврђивање будуће тражње, цена и технолошког развоја је очигледно повезано са несигурношћу. Познат је само основни будући правни оквир – у случају приступања ЕУ, али само у мери у којој је усвојен до сада.
Искуства земаља које су недавно прошле кроз економску транзицију и следиле процес приступања ЕУ могу бити од помоћи. На крају ће српске општине морати да идентификују своје конкретне стратегије на основу могућности и изазова које је поставила природа или које су дате протеклим индустријским развојем на њиховој територији.
Тежиште на општинској инфраструктури у смислу енергетске ефикасности, управљања отпадом и водоснабдевања и реакција на тренутну економску кризу
Тема “општинска инфраструктура” покрива широк опсег питања. Пројекат ГИЗ-ЈЛС ће се зато фокусирати на подршку процесу планирања у општинама за подручја енергетске ефикасности, отпада и водоснабдевања, које су међусобно повезане на много начина. Циљ је подршка општинама у идентификовању остваривих пројеката и заједничка израда свих докумената потребних за успешно подношење захтева за финансирање / кредит. На основу локално расположивог знања, Пројекат ће обезбедити консултације, када буду потребне, и финансијски учествовати у процесу планирања са општинама учесницама.
Кључни циљ Пројекта је да упари одрживе пројекте везане за општинску инфраструктуру са најбољим извором финансирања који је расположив за дату инвестицију. Овај приступ захтева значајан напор на идентификовању подесних предлога пројеката у секторима управљања отпадом, снабдевања пијаћом водом и прераде отпадних вода, општинских објеката везаних за енергетску ефикасност, као и на утврђивању приоритета за наставак активности. Тежиште Пројекта ће углавном бити општине са мање од 50.000 становника, а детаљне процедуре биће предмет даљег разматрања са одговорним телима СКГО.
Реакције на тренутну економску кризу
Тренутна економско-финансијска ситуација у општинама у Србији присиљава многе општине да одлажу улагања у нову инфраструктуру. Оно што остаје за непосредну будућност је опција усредсређивања на модернизацију постојеће инфраструктуре – посебно тамо где се такве инвестиције исплаћују на основу смањења оперативних трошкова. И премда је то с једне стране за жаљење, шансе које садржи одговор на ову кризу леже у томе да:
* се идентификују постојећи неефикасни инфраструктурни објекти и да се проверава њихов потенцијал за модернизацију,
* није потребно никакво додатно финансирање, пошто ће се избор случајева за финансирање стриктно заснивати на приступу “пројектног финансирања”, где се амортизација покрива из уштеда трошкова које произилазе из самог пројекта, (кредитне линије међународних финансијских институција или билатералних донатора су расположиве у довољном обиму)
* оперативни трошкови за општинске службе (у најширем смислу речи) се одрживо смањују, а сходно томе и њихово оптерећење општинског буџета,
* захтев за “цене услуга које покривају трошкове” може да буде подржан аргументом да се (нови) нивои трошкова заснивају на ефикаснијим системима и, најзад, али не и мање важно,
* идентификација неефикасних тачака у постојећој инфраструктури повећава свест о трошковима, што је веома потребно за пројектовање одрживих будућих инфраструктурних објеката.
Сходно томе, почетна тачка иницијативе мора да буде покушај да се прикупе релевантне информације о “постојећем стању - енергији - учинку” општинских објеката. Генерални секретар СКГО је у међувремену свим општинама у Србији упутио позив да заједнички покрену Општински програм за модернизацију инфраструктуре и смањење трошкова. Ова иницијатива ће, на почетку, неопходно водити ка једном значајном “напору прикупљања података”, што представља осетљив и изазован задатак. Иако прикупљање информација нема за циљ опште научне или статистичке сврхе, већ је изричито оријентисано на идентификовање пројеката који имају повраћај улагања на основу потенцијалних уштеда енергије, морамо осигурати да овај процес буде добро структуриран. Прикупљени подаци морају да буду поуздани и компатибилни са квантитативним информацијама које прикупљају друге државне институције – то јест Министарство рударства и енергетике и Министарство за животну средину и просторно планирање, као и одговарајуће државне агенције и заводи. Блиска сарадња са одговарајућим факултетима и другим кључним факторима треба такође да буде део овако свеобухватног концепта.
Такође, јасно је да је питање енергетске ефикасности и раније било предмет деловања институција државе Србије као и извесног броја донатора. Нема никакве сумње да у том контексту пројекат мора да настави претходне напоре, као што је обука општинских енергетских менаџера, коју су током неколико година заједно подржавали Министарство рударства и енергетике, ЕАР и Норвешка, а коју је спроводила Српска агенција за енергетску ефикасност. Предложена иницијатива треба да се, где год је то могуће, ослања на већ расположиве материјале и приручнике и да, што је могуће ближе, сарађује са институцијама и стручњацима који су до сада били укључени у ову значајну активност.
И премда је задатак пројекта ГИЗ- ЈЛС да своје ресурсе стави у службу горње реакције, највероватније ће се показати да је овај задатак већи од капацитета једног јединог пројекта. Тако се отварају врата за сваку врсту плодне сарадње – можда под вођством одговарајуће управљачке групе која би обухватила велики број заинтересованих фактора.
Сиегфриед Бренке, Вођа пројекта
Илије Гарашанина 4/10, 11000 Београд,
Тел. 011 33 44 -332
Контакт особа у СКГО
Миодраг Глушчевић
Секретар Одбора за Енергетску ефикасност
Секретар Одобра за комуналне делатности
011/ 3223- 446
miodrag.gluscevic@skgo.org
Покретање новог пројекта ГИЗ-а под општим називом “Јачање локалне самоуправе” (ГИЗ Пројекат ЈЛС) договорено је прошле године на нивоу влада Србије и Немачке. У међувремену су утврђени основни циљеви и индикатори пројекта у уговору који су потписали Министарство за економску сарадњу и развој Немачке и организација ГИЗ, институција која ће бити задужена за реализацију пројекта у Србији. Основна сврха пројекта биће да се бави питањима планирања у циљу одрживе општинске инфраструктуре у области отпада, водоснабдевања и енергетске ефикасности. Главни циљеви пројекта чије је трајање тренутно утврђено до краја 2011. године су:
* Подршка општинама у Србији у установљавању и развоју инфраструктурних пројеката кроз заједничку израду потребне планске документације за успешно подношење захтева за финансирање, било да се ради о донацији или о кредиту,
* Комбиновање појединачних општинских пројеката са активностима обуке које су блиско повезане са израдом пројекта (“примењена обука”) и организоване кроз Сталну конференцију градова и општина (СКГО) или кроз друге институције за обуку са којима она сарађује
* Подршка установљавању партиципативног процеса у планирању општинске инфраструктуре са посебним нагласком на питања везана за родну равноправност,
* Јачање међуопштинског приступа за побољшање ефикасности инвестиција,
* Јачање економске основе СКГО структура, чиме би ова институција постепено постајала мање зависна од донаторског финансирања.
Значење одрживости
Поднаслов пројекта наводи појам “Одрживост”. Овај водећи принцип, уграђен у контекст Конференције УН о животној средини и развоју, одржане у Рио де Жанеиру у јуну 1992. године (Самит планете Земље), позива на коришћење наших природних ресурса на начин који омогућава задовољење потреба садашње генерације без умањивања могућности будућих генерација да задовоље своје потребе. Другим речима, тај принцип позива на “ресурсно ефикасне” шеме производње и потрошње. Најдоминантнији фактор који обликује шеме производње и потрошње, а тиме и ефикасност у коришћењу наших природних ресурса, је наша постојећа јавна и приватна инфраструктура. Изградња нове општинске инфраструктуре данас утицаће на коришћење природних ресурса у производњи и потрошњи током наредних деценија и одлучиће о томе колико успешно ће наша привреда да функционише у оквиру светске конкуренције која захтева ефикасна решења у погледу потрошње ресурса. Да би били “ресурсно ефикасни” током свог века трајања, инфраструктурни објекти које данас планирамо морају да:
* задовоље будућу тражњу која трпи промене (смањена потрошња пијаће воде и енергије по глави становника, као и смањено стварање отпада),
* се суоче са будућим ценама које ће се највероватније мењати (смањење испоруке енергије, као и других природних ресурса могло би да подигне цене на међународном тржишту, што би такође, пре или касније, утицало на општине у Србији),
* одговоре на нове захтеве у погледу законодавства (у контексту приступања ЕУ, документ “Acquis Communautaire” (Правне тековине ЕУ) утврђује правни оквир за све земље чланице), и
* конкуришу новим технологијама које могу да учине инфраструктурне објекте економски застарелим пре истека њиховог техничког века трајања.
Утврђивање будуће тражње, цена и технолошког развоја је очигледно повезано са несигурношћу. Познат је само основни будући правни оквир – у случају приступања ЕУ, али само у мери у којој је усвојен до сада.
Искуства земаља које су недавно прошле кроз економску транзицију и следиле процес приступања ЕУ могу бити од помоћи. На крају ће српске општине морати да идентификују своје конкретне стратегије на основу могућности и изазова које је поставила природа или које су дате протеклим индустријским развојем на њиховој територији.
Тежиште на општинској инфраструктури у смислу енергетске ефикасности, управљања отпадом и водоснабдевања и реакција на тренутну економску кризу
Тема “општинска инфраструктура” покрива широк опсег питања. Пројекат ГИЗ-ЈЛС ће се зато фокусирати на подршку процесу планирања у општинама за подручја енергетске ефикасности, отпада и водоснабдевања, које су међусобно повезане на много начина. Циљ је подршка општинама у идентификовању остваривих пројеката и заједничка израда свих докумената потребних за успешно подношење захтева за финансирање / кредит. На основу локално расположивог знања, Пројекат ће обезбедити консултације, када буду потребне, и финансијски учествовати у процесу планирања са општинама учесницама.
Кључни циљ Пројекта је да упари одрживе пројекте везане за општинску инфраструктуру са најбољим извором финансирања који је расположив за дату инвестицију. Овај приступ захтева значајан напор на идентификовању подесних предлога пројеката у секторима управљања отпадом, снабдевања пијаћом водом и прераде отпадних вода, општинских објеката везаних за енергетску ефикасност, као и на утврђивању приоритета за наставак активности. Тежиште Пројекта ће углавном бити општине са мање од 50.000 становника, а детаљне процедуре биће предмет даљег разматрања са одговорним телима СКГО.
Реакције на тренутну економску кризу
Тренутна економско-финансијска ситуација у општинама у Србији присиљава многе општине да одлажу улагања у нову инфраструктуру. Оно што остаје за непосредну будућност је опција усредсређивања на модернизацију постојеће инфраструктуре – посебно тамо где се такве инвестиције исплаћују на основу смањења оперативних трошкова. И премда је то с једне стране за жаљење, шансе које садржи одговор на ову кризу леже у томе да:
* се идентификују постојећи неефикасни инфраструктурни објекти и да се проверава њихов потенцијал за модернизацију,
* није потребно никакво додатно финансирање, пошто ће се избор случајева за финансирање стриктно заснивати на приступу “пројектног финансирања”, где се амортизација покрива из уштеда трошкова које произилазе из самог пројекта, (кредитне линије међународних финансијских институција или билатералних донатора су расположиве у довољном обиму)
* оперативни трошкови за општинске службе (у најширем смислу речи) се одрживо смањују, а сходно томе и њихово оптерећење општинског буџета,
* захтев за “цене услуга које покривају трошкове” може да буде подржан аргументом да се (нови) нивои трошкова заснивају на ефикаснијим системима и, најзад, али не и мање важно,
* идентификација неефикасних тачака у постојећој инфраструктури повећава свест о трошковима, што је веома потребно за пројектовање одрживих будућих инфраструктурних објеката.
Сходно томе, почетна тачка иницијативе мора да буде покушај да се прикупе релевантне информације о “постојећем стању - енергији - учинку” општинских објеката. Генерални секретар СКГО је у међувремену свим општинама у Србији упутио позив да заједнички покрену Општински програм за модернизацију инфраструктуре и смањење трошкова. Ова иницијатива ће, на почетку, неопходно водити ка једном значајном “напору прикупљања података”, што представља осетљив и изазован задатак. Иако прикупљање информација нема за циљ опште научне или статистичке сврхе, већ је изричито оријентисано на идентификовање пројеката који имају повраћај улагања на основу потенцијалних уштеда енергије, морамо осигурати да овај процес буде добро структуриран. Прикупљени подаци морају да буду поуздани и компатибилни са квантитативним информацијама које прикупљају друге државне институције – то јест Министарство рударства и енергетике и Министарство за животну средину и просторно планирање, као и одговарајуће државне агенције и заводи. Блиска сарадња са одговарајућим факултетима и другим кључним факторима треба такође да буде део овако свеобухватног концепта.
Такође, јасно је да је питање енергетске ефикасности и раније било предмет деловања институција државе Србије као и извесног броја донатора. Нема никакве сумње да у том контексту пројекат мора да настави претходне напоре, као што је обука општинских енергетских менаџера, коју су током неколико година заједно подржавали Министарство рударства и енергетике, ЕАР и Норвешка, а коју је спроводила Српска агенција за енергетску ефикасност. Предложена иницијатива треба да се, где год је то могуће, ослања на већ расположиве материјале и приручнике и да, што је могуће ближе, сарађује са институцијама и стручњацима који су до сада били укључени у ову значајну активност.
И премда је задатак пројекта ГИЗ- ЈЛС да своје ресурсе стави у службу горње реакције, највероватније ће се показати да је овај задатак већи од капацитета једног јединог пројекта. Тако се отварају врата за сваку врсту плодне сарадње – можда под вођством одговарајуће управљачке групе која би обухватила велики број заинтересованих фактора.
Сиегфриед Бренке, Вођа пројекта
Илије Гарашанина 4/10, 11000 Београд,
Тел. 011 33 44 -332
Контакт особа у СКГО
Миодраг Глушчевић
Секретар Одбора за Енергетску ефикасност
Секретар Одобра за комуналне делатности
011/ 3223- 446
miodrag.gluscevic@skgo.org