Будућност ЕУ тиче се свих европљана

У оквиру 46. скупштине СКГО, одржана је панел дискусија о процесу проширења и перспективи локалних власти Европе. Мишљења су изнели Франко Јакоп, председавајући Заједничког консултативног одбора Србије са Комитетом региона ЕУ, Фредерик Валије, генерални секретар Савета европских општина и региона и представници наших локалних власти који су  истовремено и чланови мешовитих тела и европских институција локалних и регионалних власти. Мирјана Митровић која је члан већа ГО Врачар, али и Заједничког консултативног одбора Србије са Комитетом региона ЕУ и Зоран Перишић, шеф Делегације Републике Србије у Конгресу локалних и регионалних власти Савета Европе и одборник у Скупштини града Ниша.

„Врло смо задовољни због обновљене посвећености Европске комисије за проширење на земље Балкана.  У складу са комуникеом из 2018. и стратешким документом о проширењу на Западни Балкан“ нагласио је Франко Јакоп, председавајући Заједничког консултативног одбора Србије са Комитетом региона ЕУ.

Он истиче да Комитет инсистира на значају локалних власти у реализацији различитих политика и у земљама Европске уније, али и онима које су започеле процес придруживања. Пратећи реформе и на територији  Западног  Балкана приметно је да су оне у заостатку ,што се доводи у везу са дилемама хоће ли бити проширења ЕУ. Зато Комитет региона посебну пажну посвећује земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство. За све њих приоритети су јачање владавине права, правосуђа и поштовање права мањина, жена и јачање локалне демократије. Децентрализација, подразумева и финансијска,  средства, која су најчешће проблем.

“Локалне власти су најближе грађанима и оне најбоље могу да им објасне корист од Европске уније и ресурсе који су на располагању земљама чланицама и земљама кандидатима“, изјавио је Јакоп и поручио да је изузетно добро што је Европска комисија одредила 2025. као годину проширења.

“Година је почела погрешном поруком да неће бити проширења“, оценио је Фредерик Валије, генерални секретар Савета европских општина и региона. Он је истакао да очекује да током следећег заседања Европска комисија пошаље поруку о проширењу.

“За оне који приступају најважније је да је то избор њихових грађана. За нас је ова година кључна и зато сам желео да дођем на овај скуп“, рекао је Валије.

“Ми смо федерација националних асоцијација, ми желимо да се чују локални лидери, то је циљ и публикације у којој на 600 страна локални лидери говоре о Европи 2030. То је Европа у којој смо интегрисани уз поштовање различитости. Не желимо да Србија изгуби идентитет, али морамо да се интегришемо тако да поделимо део суверенитета“, упоредио је то са чињеницом да ће Француска своје место у Савету безбедности, поделити са свим чланицама ЕУ.

Валије је нагласио да је ЕУ пре свега  политички, а не економски пројекат. Ми се бавимо ситуацијом у свету, покушавамо да нађемо одговоре на различите проблеме, од климатских промена, до питања миграција, у претходном периоду због кризе економски проблеми су избили у први план.

Савет европских општина и региона ради по принципима Стратешке платформе која је усвојена 2007, Стална конференција градова и општина била је једина асоцијација која је учествовала у доношењу те платформе, а да није из земље која је чланица ЕУ. “Будућност  ЕУ тиче се свих европљана и зато се мора чути глас и лидера земаља које сада нису чланице“, поручио је Валије.

Заједнички консултативни одбор Србије са Комитетом региона ЕУ, формиран је 2014. Са циљем да доприноси примени Споразума о стабилизацију придруживању ЕУ. Има седам чланова из Србије, једна од њих је Мирјана Митровић, која је и члан већа грдаске општине Врачар. Она каже да је то непроцењиво искуство, сваки састанак Заједничког консултативног одбора почиње пресеком до тада урађеног, друга фаза је размена искустава на спроведеним локалним пројектима.

„Ми на реалан начин представљамо ситуацију, не купујемо време очекујући додатна средства, приказујемо локалне могућности онаквим какве јесу“, нагласила је  Мирјана Митровић. “Ове године  главна тема једног састанка био је туризам, ми смо  тај састанак организовали у Нишкој Бањи, да покажемо локални потенцијал, да их упознамо са том регијом, културом, историјом , развојем привреде, на лицу места да виде докле се стигло и локал онакав какав је“.

Зоран Перишић, шеф Делегације Србије у Конгресу локалних и регионалних власти Света Европе, истиче да је Конгрес пре свега политичка организација, а наша Делегације учествује у раду многих тела Савета Европе. Важно је да усвојимо дух заједништва који Европа тражи и који је видљив на сваком кораку.

„Конгрес локалних и регионалних власти Савета Европе је једно од ретких места где можете чути равноправно један Париз са својим инфраструктурним проблемима и неко мало острво Лампедуза у Средоземном мору које има 40 пута више миграната него становника, и за све постоји институционално решење. То је изузетан скуп искустава из којих се учи“, оценио је Перишић.

Савет Европе има три комитета: Комитет за мониторинг примене Европске повеље о локалној самоуправи, Комитет за управу који се бави принципима добре управе и локалне демократије и Комитет за текуће послове, попут социјалне кохезије, инентеркултуларалног дијалога по регионима. Кроз начин функционисања Савета Европе, доминира дух регионалне сарадње. Након што комитети дају своја мишљења, о предлозима одлучују два већа - Веће локалних власти и Веће региона и онда предлог иде на Комитет министара и Парламентарну скупштину, некад у предлогу резолуције или само информације о нечему што може бити проблем. Управо тако је пре три године најављена мигрантска криза, решавано питање интеграција и гласачког права за мигранте.

ОД ЕВРОПСКЕ ДО ДОМАЋЕ ПРАКСЕ ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА

„Стална конференција градова и општина има огромну улогу у пружању одговора нашим грађанима, зашто им је потребан улазак у ЕУ“, оценио је Зоран Перишић са позиције шефа Делегације у Конгресу локалних и регионалних власти  Савета Европе, али и бившег председавајућег СКГО.

Франко Јакоп, коопреседавајући Заједничког консултативног одбора Србије и Комитета региона ЕУ је нагласио да су супсидијарност и пропорционалост главна начела заједничког рада у институцијама ЕУ. Циљ је да се чује глас народа и да процес иде одоздо на горе, ипак тврди и да се чак и у земљама Уније примењује принцип од врха ка доле, што мора да се промени.

Како наши представници наступају у телима Европске уније, појаснила је Мијана Митровић: “Ми смо тај локални ниво који треба да покрене иницијативу, али и да покаже докле смо стигли, јака локална самоуправа је изузетно важна. Ма колико озбиљно да смо приступили тим процесима“, каже Митровићева.

„Комитет региона је у фебруару 2018. дао мишљење шта све треба да урадимо до 2025, као циљане године нашег приступања ЕУ. Треба да уложимо велике напоре у процесе реформе јавне управе, која треба да се спусти на локал, јер градови и општине још нису спремни да примене преко 70 одсто европског законодавства. Препорука ЕУ је да дамо већа оовлашћења локалном нивоу уз финансијске ресурсе, да их ојачамо административно и да их обучимо за нове процедуре да постанемо бржи и транспарентнији. Важно је да се грађани више укључе у креирање локалне политике, рецимо кроз креирање буџета. Први пут ове године, модел учешћа грађана у одлућивању које ће се инвестиције финансирати из локалних буџета у 2019. постао је законска обавеза локалних самоуправа. Неопходно је и јачање прекограничне сарадње усклађивањем правних прописа са европским стандардима, како би наши градови једноставније сарађивали са онима ЕУ“, изјавила је Мирјана Митровић.

Зоран Перишић сматра да давање већих финасијских овлашћења локалним самоуправама није могуће без резултата економских реформи, ако држава није економски јача она нема шта да да локалним самоуправама, зато су та два процеса нераздвојива.

„Европска унија изузетно води рачуна о питањима локале демократије“, сматра Перишић и додаје: „Контрола избора које спроводимо, процес контроле регулаторних тела који морамо да прихватимо као добро решење. Учимо и из добрих и из лоших искустава на путу ка Еу,  нема пречица и избегавања препрека. Све испред нас мора да се уради. Преко 70 посто законодавства ЕУ, треба да примене управо локалне самоуправе“.

Градоначелник Шапца Небојша Зеленовић, питао је панелисте, да ли Србија може да омогући локалним самоуправама да уђу у ЕУ, ако оне немају новца и немају административни капацитет за то, трансфер из државног буџета је основни принцип финансирања локалних буџета, да се закон примењује, општине би добиле око 400 милијарди динара, а добијају 280. „На снази је и забрана запошљавања, па није могуће ни ојачати локалну администрацију“, сматра Зеленовић.

Док Франко Јакоп оцење да се Србија бави тим проблемом, Фредерик Валије указује на парадокс да и у земљама Европске уније има процеса финансијске рецентрализације, што је недопустиво. Локалне самоуправе морају да имају своја средства и да не зависе од трансфера из државног буџета. Фискална децентрализација у Шведској је таква да већ 100 година локалне самоуправе убирају све порезе, за многе је то утопија, али неко је рекао: „Нећемо стићи до стандарда Шведске током овог преподнева, али свако једног дана свако може то да стигне“, поручио је генерални секретар Савета европских градова и општина.

Шеф Делегације Србије у конгресу локалних и регионалних власти Савета Европе, Зоран Пришић сматра да су  стање са трансферима локалним самоуправама и забрана запошљавања последице аранжманима са међународним монетарним институцијама, које Србија мора да поштује и уколико у овом тренутку постоји забрана субвенционисања одређених активности локалних самоуправа, мишљења је да и локалне самоуправе то треба да поштују.