Колико је исплатив ГИС у локалној самоуправи?

У седишту СКГО у Београду, 3. и 4. јуна 2008. године одржана је радионица о економској исплативости ГИС-а. Три града која учествују у ГТЗ пројекту Управљање земљиштем - Суботица, Крагујевац и Ниш, већ неколико месеци раде на анализи економске исплативости географског информационог система по методологији и уз помоћ консултаната из Немачке.

Циљ ове радионице био је да се прикажу и упореде резултати добијени квантитативном и квалитативном анализом. Анализа економске исплативости ГИС-а састоји се из квантитативних и квалитативних показатеља којима се додељују вредности. Градови су заједнички радили на формулисању индикатора и консултовали се приликом попуњавања табела.

Радна група из Суботице дошла је до закључка да би након 5 година примене система уштеда износила 64.000 евра. Треба рећи да су добијене вредности реалне, јер се базирају на реалним трошковима - изградња мреже, куповина хардвера и слично. Такође је израчунато да је потребно уложити укупно 500.000 евра у петогодишњем периоду да би систем у потпуности профункционисао.

У Крагујевцу радна група приводи крају анализу економске исплативости ГИС-а. Тешкоће постоје приликом одређивања висине трошкова података који су им потребни за успостављање ГИС-а. За прибављање скенираних карата ванградског подручја Крагујевца, које им недостају потребно им је, по важећим ценовницима РГЗ-а, око 150.000 евра, што је тренутно превисок износ, тако да полажу наде у измене Уредбе о висини накнада за услуге РГЗ-а којима би се пружила могућност да се овај износ умањи.

С друге стране, град Ниш има позитивна искуства са повраћајем уложених средстава у квалитетне податке. Дирекција за изградњу из Ниша уложила је знатан износ у израду катастра подземних водова, али сада се та средства враћају кроз накнаду за коришћење грађевинског земљишта, која се наплаћује јавним комуналним предузећима - власницима поменутих водова.

Поведена је дискусија о томе колико ће квалитетни подаци о имовини - непокретностима, унети у локални ГИС, моћи да допринесу повећању прихода од пореза на имовину. Суботица је покушала да обрачуна и ове потенцијалне приходе, али им је првенствено битно да наплата пореза буде правична и равномерна.

Анализе економске исплативости ГИС-а треба да послуже доносиоцима одлука као реална подлога за одлучивање о средствима која треба уложити за успостављање система. Уз помоћ ове анализе постоји увид у начин трошења средстава и динамику њиховог повраћаја. Наравно, квалитативна анализа састоји се од тешко мерљивих индикатора, као што су транспарентност у одлучивању, на пример, али и њима су у овој методи додељени параметри за оцењивање. У категорији квалитативне анализе могу се разматрати и следећи параметри: повећана ажурност доступних података, многоструке могућности креирања просторних извештаја и анализа, смањење временских утрошака за проналажење одговора, стварање нових могућности које не постоје без дигиталне обраде података, унапређење имиџа јавне управе и повећање транспарентности њиховог рада, могућности учешћа грађана, лакоћа архивирања података итд. Градови који су израдили ову анализу сматрају да је она изузетно корисна јер су до сада морали описно да образлажу своје пројектне идеје, док ће од сада имати реалне податке на располагању.

Резултати све три економске анализе биће јавно представљени крајем септембра, на скупу који ће бити организован у Београду ради представљања Приручника за увођење ГИС-а у јединице локалне самоуправе. Том приликом ће градови који су урадили анализу прокоментарисати, како добијене резултате, тако и методологију коју су применили да би дошли до њих.