Мрежа Еко-повереника - Како смањити карбонски отисак

Поводом ЕУ зелене недеље 2021, 27. маја 2021. године одржан је састанак Мреже Еко-повереника Сталне конференције градова и општина (СКГО) са темом „Како смањити карбонски отисак у Србији“.

Циљ састанка СКГО Мреже Еко-повереника је да се јединице локалне самоуправе упознају са приоритетима Министарства заштите животне средине у области циркуларне економије, заштите квалитета ваздуха у Србији и са преузетим обавезама у оквиру потписане Декларације из Софије о Зеленој агенди за Западни Балкан.

„Неопходно је да градови и општине буду у току свих активности у области заштите животне средине како би могле да дају свој пуни допринос у испуњавању обавеза, као и да унапреде своје услуге које пружају грађанима у области заштите животне средине“, истакао је Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО.

Он је навео значај циркуларне економије која је једна од главних тема европских креатора политике, посебно када је реч о заштити животне средине, економском развоју и укупном социјалном просперитету.

Током 2019. године СКГО је спровела испитивање на тему локалних капацитета у погледу  стварања услова за прелазак на циркуларну економију.  Резултати испитивања јасно указују на потребу заговарања конкретних надлежности у делокругу јединица локалних самоуправа у овој области, затим подизање свести о овој теми код локалних доносиоца одлука и запослених у локалним управама.

„Циркуларна економија у Србији још увек релативно нова, посебно на локалном нивоу. Мапа пута за циркуларну економију у Србији је документ који служи као путоказ ка транзицији на модел циркуларне економије, који поред профита у фокус ставља и заштиту животне средине и очување ресурса“, закључио је Станичић.

Сандра Докић, помоћница министарке заштите животне средине овом приликом је изјавила да је Република Србије прихватила Зелену агенду и истакла да она превазилази Поглавље 27.

„Зелена агенда захтева много добру координацију министарстава јер се она односи на целокупну заштиту животне средине“, навела је Докић и додала да је за квалитетну примену Зелене агенде потребно формирање Радне групе која ће обухватити најшири број учесника из различитих министарстава. Она је навела да је Министарство посвећено Зеленој агенди, али је и нагласила да је Поглавље 27 веома захтевно јер су поред усаглашавања законодавства потребна и велика средства за имплементацију одредби. 

„Имајући у виду да је Зелена агенда заштита животне средине у најширем облику, потребно је да локалне самоуправе прате рад Министарства, јер ће се све одредбе примењивати на локалу“, рекла је помоћница министра.

Госпођа Докић је изјавила да је буџет Министарства ове године повећан у циљу реализације већег броја пројеката, али је нагласила да то нису једина средства за заштити животне средине јер и у другим министарствима постоје средства за ту намену у домену њихове надлежности.

Она је изјавила да ће Министарство донети програм Циркуларне економије који ће допринети ставу да се сав отпад који се генерише у земљи почне посматрати као ресурс.

„Процес преласка са линеарне на циркуларну економију ће трајати, али је потребно да привреда на ово не гледа као на оптерећење већ као изазов да прилагоде производне процесе и пређу на зелену производњу, а што ће значити да ће њихова роба бити конкурентнија на европском тржишту, које све више води рачуна о том аспекту производног процеса“, нагласила је Сандра Докић.

Министарство заштите животне средине у претходном периоду је реализовало конкурсе замене котларница у 34 локалне самоуправе, 38 градова и општина је добило средства за пошумљавање, а на скупу је најављено да су преко Банке Савета Европе обезбеђена средства за изградњу постројења за пречишћавање воде, а преко Европске банке за обнову и развој спремно је 100 милиона евра за изградњу осам регионалних центара за управљање отпадом који ће обухватити 50 локалних самоуправа.

Током радног дела састанка, Јана Павловић, саветница за животну средину у СКГО представила је „Анализу капацитета ЈЛС у погледу стварања услова за прелазак на циркуларну економију“, Сандра Камберовић Мапу пута за циркуларну економију, док је Милан Веселинов, извршни директор Центра за циркуларну економију представио могуће области сарадње у оквиру циркуларне економије на локалном нивоу.

О дугорочним и краткорочним предлозима за добар квалитет ваздуха говорили су Весна Митровић из Министарства заштите животне средине, Светлана Дракул - Град Ужице, Никола Вучковић који је представио финска решења за мониторинг и заштиту ваздуха и на крају Надине Allemand је говорила у приступу Француске у заштити ваздуха.