ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО: ‘Предлог закона о страним улагањима’

Округли сто на тему новог Закона о страним улагањима одржан је 30. августа 2006. године, у хотелу Палас. НАЛЕД (Национална алијанса за локални економски развој), као релевантна организација за подстицај локалног економског развоја, организовала је овај значајан скуп. Скупу су присуствовали представници Министарства за економске односе са иностранством, СИЕПЕ, Светске банке, Савета страних инвеститора, представници локалних самоуправа, еминентних домаћих фирми, научници, СКГО.

У уводном излагању, проф.Мијат Дамјановић, координатор НАЛЕД-а, истакао је значај доношења оваквог Закона који убрзава укупне процедуре за установљење бизниса, а представља један од услова економског опоравка.

Господин Милан Париводић, министар за економске односе са иностранством, представио је Предлог закона у PPP и истакао да се овим законом уводи неколико новина: сет олакшица, од права на трансфер добити и имовине, до заштите стечених права и националног третмана страних улагања; оснива се јединствени шалтер на локалном и националном нивоу; уводи се процедура коришћења услуга; улагање у привредна друштва регистрована у Републици Србији, улагање реинвестирањем добити, без изношења из Републике Србије, стицање другог имовинског права, као што је својина или права интелектуалне својина, као и посебни облици страних улагања(коришћење природног богатства).
Као посебна новина овог Закона издваја се јединствени шалтер за страна улагања који треба да омогући брзу и ефикасну реализацију страног улагања. Око председника општине се формира шалтер као општинска служба која прибавља сва потребна документа неопходна за отпочињање процеса улагања. Чланом 24. поверена су посебна овлашћења председнику општине да скупштини општине предлаже доношење аката, којима се уређују услови за привлачење и подстицање већ постојећих страних улагања. Законом је предвиђено и радно место за главног стручњака за страна улагања, који би организовао и руководио радом јединственог шалтера. Овај стручњак би био непосредно одговоран председнику општине. Јединствени шалтер функционише тако да страни улагач подноси захтев председнику општине са детаљним образложењем сврхе улагања. Председник општине, затим, доставља захтев јединственом шалтеру, који у року од 15 дана треба да направи спецификацију страног улагања и достави га председнику општине. Након тога, председник општине у року од 8 дана формира пројектни тим, који поред представника општине чине сви државни органи. Пројектни тим обавља разговоре са страним улагачем, дефинише рокове за достављање документације и потписује споразум о страном улагању. Правна последица Споразума о улагању нарочито битна дефинисана је чланом 39 став 2 где се: „Од страног улагача не може, као услов за реализацију улагања, захтевати да достави јавне исправе које нису наведене у споразуму о улагању, осим ако страни улагач није пројектном тиму изнео битне елементе планираног улагања, у прилогу уз захтев из члана 31. овог закона или у записнику из члана 37. овог закона, а који су од значаја за процену потребе издавања јавне исправе“.

Јасна Матић, директорка СИЕПЕ, истакла је неопходност доношења Закона о страном улагању, али је додала да страни улагач пре свега очекује стабилан, предвидив и транспарентан законски оквир и поштовање постојећих закона. Што се тиче локалних самоуправа, поставила је питање да ли ће оне бити у стању да спроведу Закон о страном улагању, да нађу стручњака који ће водити овај процес?Да располажу са модерним средствима комуникације, кад велики број општина нема свој мејл? Постоји висок степен арбитрарности који води у корупцију, па је закључила да треба смањити ниво арбитрарности и пооштрити дисциплину поштовања процедура и примене закона.

Жељко Ожеговић, председник СКГО, указао је да Закон о страним улагањима представља квалитетно решење и да је изузетно важно доношење оваквог закона. Али да успешна реализација овог закона зависи пре свега од глобалног момента(политичке и макроекономске стабилности - рада судства, сиве економије) и питања децентализације ( пре свега кроз Закон о финансирању локалну самоуправе који ће почети са применом од 1. јануара 2007. године и Закона о повраћају имовине локалној самоуправи који још није донет). Истакао је да републичка Дирекција за имовину показује велику арбитрарност у раду и велика је кочница у спровођењу одређених поступака. Посебно се осврнуо на члан 24 ЅСУ и на сараднички однос са државним институцијама јер сматра да се највише енергије троши кроз дијалог са њима, а да је јако тешко рачунати на одговорност председника без механизама и рокова ( позивајући се на ЗУП и ЗЛС). Сугерисао је да члан 28 нуди скромна решења у погледу комуникације, а да члан 29 уводи арбитрарност која би могла да представља проблем у спровођењу закона. Осврћу ћи се на инфраструктурне капацитете општина, подсетио је да недостаје Закон о територијалној организацији. На крају је поздравио акцију НАЛЕД-а и МЕГЕ у подстицању локалних самоуправа да другачије размишљају.

И представник Светске банке, Џим Фридландер, дао је низ коментара на Нацрт закона која се пре свега односе на сумњу у ефикасност рада јединственог шалтера, арбитрарност председника општине, не препознавању СИЕПЕ као Агенције која би могла да води читав процес и Споразуму о улагању који отежава читав процес због преобимне документације.

Потпредседник Одбора за привредни развој и председник Скупштине општине Пећинци Живко Марковић похвалио је сјајну презентацију министра Париводића и истакао да успешност примене закона зависи од доброг руководства. Члан 24 треба појаснити, а запошљавање стручњака за страна улагања је у супротности са рационализацијом радних места коју захтева министар финансија. Одбор за привредни развој СКГО, поменуо је господин Марковић, са своје стране учинио је много на промени првобитне верзије закона и изразио наду да ће сваки Предлог закона овог и свих других министарстава који се тиче локалне самоуправе бити прослеђен Одбору за привредни развој на мишљење.