Одржана 42. скупштина СКГО

Највећи скуп градоначелника и председника општина у 2014. години, 42. скупштина Сталне конференције градова и општина, одржана је 10. децембра у Сава центру. Тема овогодишње Скупштине СКГО „Локална самоуправа, животна средина и рурални развој - на путу ка европским стандардима" окупила је око 400 учесника, а присутне је у име града домаћина поздравио Андреја Младеновић, заменик градоначелника Београда.

У уводном делу присутнима су се обратили: Кори Удовички, потпредседница Владе и министарка државне управе и локалне самоуправе, Снежана Богосављевић-Бошковић, министарка пољопривреде и заштите животне средине, Мајкл Девенпорт, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији и Торгни Свенунгсон из амбасаде Краљевине Шведске.

Андреја Младеновић, заменик градоначелника Београда, у име града домаћина пожелео је добродошлицу локалним представницима на најзначајнији скуп локалне самоуправе ове године у нашој земљи. Он је подсетио да институције општина или градова грађанима представљају најзначајније институције за свакодневни живот, „не зато што су им најближе, већ првенствено зато што су одговорне за њихове кључне животне потребе". „Наша је дужност да одговоримо на све проблеме са којима се сусрећу наши градови, општине и друштво у целини. Поред бројних позитивних резултата, пред нама су и многобројни задаци и изазови на пословима које обављамо да би наши грађани били у потпуности задовољни", казао је Младеновић у уводном излагању.

Да би се унапредио рад локалних самоуправа, неопходно је да градови и општине имају све потребне ресурсе, средства и надлежности да би својим грађанима обезбедили квалитетнији живот и окружење, истакао је Младеновић. „Нажалост, тешка економска ситуација има утицај на наше постојеће, али и будуће активности. Њени негативни ефекти се посебно осећају у неразвијенијим општинама. Поред превазилажења економске кризе, неопходно је константно унапређивање пословног амбијента, како бисмо заинтересовали потенцијалне инвеститоре да улажу у наше општине, градове и нашу земљу. На тај начин ћемо повећати број реализованих пројеката који доприносе развоју инфраструктуре и повећању броја радних места", навео је Младеновић и додао да је Град Београд препознао специфичну потребу да буде солидаран са осталим општинама и градовима у Србији као најразвијенија јединица локалне самоуправе - економски и политички центар у Србији.

„Да бисмо то достигли, сарадња је основни пут. Зато ће Београд наставити да подржава Сталну конференцију градова и општина као место сарадње свих локалних самоуправа у Србији", закључио је заменик градоначелника Београда. 

Кори Удовички: Потребно поједноставити регулативу и појачати административне капацитете на локалном нивоу

Потпредседница Владе и министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички оценила је да је сада прилика да се створи просперитетна Србија и спроведу обећане реформе за које су, како је рекла, грађани гласали на изборима. Она је рекла и да је у преиспитивању ресурса и капацитета какве Србија има закључено да су они веома различити из разлога што су на неким местима врло често бирани најбољи људи, а негде је неко политички запошљавао.

"Нема више прилика и времена за то", рекла је Удовички и додала да је штедња прилика да се преиспита и да се промени досадашњи начин рада тамо где он није ваљао. Како је рекла, штедња не сме да се схвати као спутавање и као нешто што треба да се "прегрми" тако што ће терет штедње да пређе на неког другог. Она је указала да ће акценат у 2015. бити на реформи државне управе будући да је то трећи стуб у стратегији Европске комисије за реформе земаља у региону. "Јасно нам је да морамо да поједноставимо регулативу и да појачамо административне капацитете на локалном нивоу како би могли да користимо фондове ЕУ", рекла је она и додала да је Влада Србије одлучна да спроведе реформу државне управе "у чијој је сржи да се створи просперитетна држава".

Удовички каже да промене које су неопходне у нашој земљи нису у неком другом, већ у свакоме од нас. "Не сме да се деси да неко чека на посао 12 година, сваки грађанин мора да узме одговорност у своје руке, а држава мора да пружи подршку уместо што је врло често обесхрабривала грађане", рекла је она.

Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић-Бошковић рекла је да се пред Србијом у овим областима налазе велики изазови. "Национални програм за пољопривреду и национални програм за рурални развој дефинишу читав сет мера подршке како би се средствима националног буџета подстакао развој пољопривреде и руралних подручја", истакла је она. Министарка Богосављевић-Бошковић је навела и да је финална верзија ИПАРД програма прослеђена Директорату Европске комисије за пољопривреду и да је она усвојена консензусом, те да се коначна одлука очекује крајем јануара идуће године.

Мајкл Девенпорт: ЕУ обезбедила 330 милиона евра за унапређења локалног и регионалног развоја у Србији

Мајкл Девенпорт, шеф Делегације ЕУ у Србији, оценио је да Србија на крају ове године може да буде поносна на постигнуте резултате у процесу европских интеграција. "Целе године смо заједнички напорно радили на процесу скрининга многих преговарачких поглавља, а сада се интензивно припремамо и за отварање првих поглавља током наредних месеци", казао је Девенпорт. Он је подсетио да се процес европских интеграција одиграва у срцу локалних самоуправа, јер се више од 70 одсто укупног законодавства ЕУ примењује на локалном нивоу. У области заштите животне средине и развоја села фондови ЕУ помогли су изградњи регионалних центара за управљање отпадом Дубоко, Срем-Мачва и Пирот и сада се ради на одрживости тих инвестиција, а шест локалних самоуправа је успоставило системе примарног одвајања отпада. ЕУ је помогла и развој у вези са седам развојних планова на локалном нивоу, унапређује јавних финансија кроз програмско буџетирање, док се са 32 локалне самоуправе ради на унапређењу управљања имовином и примени Закона о јавној својини са циљем привлачења улагања. Шеф Делегације ЕУ подсетио је да је ЕУ од 2000. године до данас обезбедила донације веће од 330 милиона евра за програме унапређења локалног и регионалног развоја у Србији.

Торгни Свенунгсон, саветник у амбасади Краљевине Шведске је у свом обраћању присутним представницима градова и општина најавио наставак подршке Србији до 2020. године. 

Зоран Перишић, председник СКГО и градоначелник Ниша оценио је да штедња мора да се настави и да је она била видљива на нивоу локалне самоуправе већ ове године. "На државном нивоу та штедња мора да буде значајно виша него претходних година", рекао је Перишић.

Он је најавио је данас да ће следеће године бити реализовано неколико пројеката кроз јавно-приватно партнерство више градова у области прераде отпадних вода и чврстог отпада.

"Јавно-приватно партнерство највише ће бити заступљено у области третмана отпадних вода који је у Србији у катастрофалном стању", рекао је Перишић.

Он је оценио да градови у Србији морају да науче да сарађују будући да пројекти наилазе на подршку Европске уније само ако су израђени кроз сарадњу више општина и градова. Поменути пројекти ће, како је навео, бити демонстрација те врсте сарадње, али ће решити и проблем адекватног управљања чврстим отпадом и отпадним водама у више општина. Перишић је рекао да ће пут ка ЕУ "сигурно бити тежак" јер ће бити потребно да се промени пуно тога у законодавству наше земље.

У програмском делу Скупштине СКГО разговарано је о приступним преговорима и ИПА фондовима, заштити животне средине и руралном развоју. У панелу који је модерирао генерални секретар СКГО учествовали су: Тања Мишчевић, шефица преговарачког тима Србије са Европском унијом, Сања Кнежевић Митровић испред Канцеларије за европске интеграције, Стана Божовић, државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, Радиша Милошевић, председник Одбора СКГО за животну средину и ванредне ситуације и председник општине Баточина, Данило Голубовић, државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, као и Биљана Зец, директорка Агенције за рурални развој општине Инђија.

Шефица преговарачког тима Србије са Европском унијом Тања Мишчевић оценила је да је увођење службеника за ЕУ у локалне самоуправе врло важно за процес приступања Србије ЕУ због улоге коју локални ниво има у интеграцијама. Тања Мишчевић је подсетила да је покренута иницијатива за увођење европског службеника на локалном нивоу, односно да је предвиђено да се изменама закона уведе та могућност. Додала је да увођење те функције није ништа ново већ да се показало као добро код земаља које су раније преговарале о чланству у ЕУ. "Није у питању само позиција. Потребни су нам људи које ћемо обучити", рекла је она и истакла да би преко тог службеника локалне власти биле свакодневно у контакту са процесом преговора и правовремено упућене у њих.

„Локалне власти имају значајно место, улогу и обавезе у процесу европских интеграција, а неке од кључних области у преговорима везане су за локал и то не само животна средина и пољопривреда", истакла је Мишчевић.