Одржана конференција о енергетској ефикасности у приватним зградама

У Београду је одржана конференција "Енергетска ефикасност за нас - јавно финансирање енергетске ефикасности у приватним зградама", у организацији Сталне конференције градова и општина и фондације РЕС. Скуп је организован са циљем да покрене дискусију између представника различитих група актера о актуелним питањима у вези са финансирањем пројеката унапређења енергетске ефикасности у стамбеним зградама.

Државни секретар у Министарству рударства и енергетике Стевица Деђански, рекао је данас да су стамбене зграде у Србији, које обухватају 27 милиона квадрата и 60 одсто стамбеног фонда, најмање енергетски ефикасне, а да 300.000 кућа нема термоизолацију и троши четири-пет пута више енергије него куће у ЕУ.

"Министарство је у енергетској ефикасности препознало нови извор енергије и улаже велике напоре како би убрзало његово унапређење", рекао је Деђански и додао да се после увођења таксе за енергетску ефикасност од 1. јула ове године ради на формирању Фонда за енрегтску ефикасност и да би тај посао требало да буде завршен до краја године, а да се очекује да се на његов рачун слије око десет милиона евра, а од ЕУ грант.

"Очекујемо да то буде озбиљан фонд са озбиљним средствима", рекао је Деђански.

Миодраг Глушчевић, програмски директор за урбани развој, животну средину и комуналне делатности СКГО, истакао је да је унапређење енергетске ефикасности "важно питање и да је морало и раније да се њиме бавимо".

"То питање завређује да добије већи приоритет", рекао је Глушчевић.

Један од разлога што енергетској санацији стамбеног фонда није посвећена пажња протеклих година је, према његовим речима и то што није постојао правни основ за улагања јавних средстава у приватни стамбени фонд до 2016. године када је донет Закон о становању и одржавању зграда.  

Представник Делегације ЕУ у Србији Глиго Вуковић рекао је да је просечна ефикасност термоелектране око 40 одсто јер се енергија расипа у транспорту и у потрошњи и да енергетска ефикасност има бенефите који се не огледају само у редуковању потрошње него и у смањењу трошкова производње, преноса и загађењу животне средине.

"Свака земља мора на основу Директиве ЕУ сама да донесе планове о повећању енергетске ефикасности, изабере подстицаје и реализује пројекте који ће смањити потрошњу енергије", рекао је Вуковић и навео да у Србији 70 одсто свих стамбених јединица нема никакву изолацију.

Додао је да је за Србију из ИПА фондова ЕУ предвиђена годишња донација од око 200 милиона евра и да није реално очекивати да се за унапређење енергетске ефикасности може одојити више од 20 до 30 милиона евра годишње.

У Хрватској се, према речима вође пројекта енергетске ефикасности у зградарству у Фонду за заштиту околине и енергетске ефикасности Хрватске Младена Илијевића енергетска ефикасност поправља државним новцем и новцем из европских фондова па је у последње две године у стамбене зграде уложено преко 400 милиона евра.

"Рате кредита се враћају од новца који се прикупи уплатом станара за одржавање зграда, а оне које су саниране постигле су уштеду енергије од 62 одсто", рекао је Илијевић.