Отпад у фокусу састанка Мреже еко-повереника СКГО

Тема управљања отпадом била је у фокусу 19. састанка Мреже еко-повереника Сталне конференције градова и општина (СКГО), одржаног 28. марта 2024. године у Београду. Скуп је одржан уз учешће представника Министарства заштите животне средине, као и више од 100 представника из локалних самоуправа широм Србије. Одржавање састанка подржано је у склопу пројекта „Одрживе и инклузивне услуге на локалном нивоу“, који финансира Влада Шведске, а спроводи СКГО.

Миодраг Глушћевић, програмски директор за урбани развој, животну средину и комуналне делатности СКГО поздравио је присутне и нагласио актуелност теме управљања отпадом.

„Ова теме је актуелна дужи низ година и још увек имамо отворена питања“, рекао је Глушчевић и захвалио Министарству заштите животне средине на спремности на сарадњу.

Глушчевић је изјавио да се у наредном периоду очекује усвајања новог Закона о комуналним делатностима, а да је у складу с тим, неопходно да се због њиховог искуства чује и мишљење представника градова и општина како би цео систем што боље функционисао.

Испред Министарства заштите животне средине присутнима су се обратили Ненад Радојевић, начелник Одељења за отпадне воде и Оливера Топалов, шефица Одсека за издавање дозвола, Одељење за управљање отпадом.

Радојевић је присутне обавестио да су тренутно у фокусу велика улагања у решавање проблема отпадних вода, као и да је још 2019. почело анкетирање локалних самоуправа о постојању постројења за прераду отпадних вода.

„У овом тренутку, Министарство има 12 потписних уговора у овој години за изградњу постројења, а следеће године очекује се потписивање још 28 уговора“, изјавио је Радојевић.

Он је истакао законску обавезу локалних самоуправа да имају Регистар загађивача што је обавеза из Закона о заштити животне средине (члан 75), као и да је неопходно да сваки загађивач мери отпадне воде које су главни загађивачи водотокова.

„Закон о водама је јасно предвидео да је сваки привредни субјекат дужан да по члану 99 постави уређај и мери квалитет отпадних вода и да достави извештај, али поготово у индустрији то је велики проблем“, изјавио је Радојевић и истакао да је рок за испуњење те обавезе децембар 2025. године. Он је то поткрепио и чињеницом да су регистри неопходни и због адекватног пројектовања постројења за прераду отпадних вода.

Као новину изјавио је да урађен Програм за управљање отпадним муљем из постројења за прераду отпадних вода који је објављен у септембру 2023. године, јер се након изградње свих планираних постројења очекује око 315000 тона отпадног муља годишње. У складу с тим предвиђена је обавеза ЛС и на изради стратегија за управљање муљем у смислу његовог складиштења и даљег управљања.

Тема излагања Оливере Топалов из Одељења за управљање отпадом Министарства заштите животне средине биле су дозволе за управљање отпадом.

Измене и допуне Закона о управљању отпадом од маја месеца прошле године унео је новине као што је Уредба за управљање грађевинским отпадом и обавезе локалних самоуправа на ову тему. Чланом 43. Закона о управљању отпадом ставом 4. прописане су обавезе јединице локалне самоуправе у погледу спровођења сакупљана комуналног отпада, а ставом  5. наведеног члана прописано је да су домаћинства  дужна да одлажу свој отпад у контејнере или на друге начине, које обезбеђује јединица локалне самоуправе, а опасан отпад из домаћинства да предају у центре за сакупљање отпада из домаћинства или овлашћеном правном лицу за сакупљање опасног отпада, уколико локално ЈКП нема могућности да тај посао изврши, дозвола се може дати и приватним лицима да прикупљају за опасан отпад из домаћинства.

Она је изјавила да ће сви подносиоци захтева за прикупљање отпада имати обавезу да приложе и уговор са лицем које има дозволу за складиштење отпада и да ће нове дозволе морати бити усаглашене са новим Правилником.

Топалов је присутне позвала да о свим недоумицама пишу на адресу otpad@eko.gov.rs.

У наставку скупа представљени су примери добре праксе у управљању отпадом из Ужица и Ражња.

На примеру Ужице говорили су Милош Радојевић из Регионалне развојне агенције Златибор који је представио пројекат за управљање кабастим отпадом, реализован у склопу прекограничне сарадње са Босном и Херцеговином, док је Марина Туцовић из Женског центра Ужице говорила о пројекту управљања текстилним отпадом, који ова организација успешно реализује дужи низ година.

Ђорђе Тодоровић, сарадник на пословима заштите животне средине у општини Ражањ представио је пример управљања отпадом у њихово општини, истакао је значај постојања рециклажног дворишта и централне компостане. Објаснио је начин селекције различитог врста отпада у плаве канте за мешани комунални оптад, зелене кесе за отпад који може да се рециклира, жичани контејнери за ПЕТ амбалаже, контејнер за стакло и контејнер за органски отпад. Нагласио је да је општина Ражањ  веома близу да постане зелена општина.

Присутни су имали прилику да на састанку виде и презентацију Рецикломата, уређаја који може да прикупља ПЕТ, стаклену, алуминијумску и тетра пак амбалажу. Овом приликом, поред самог уређаја, представљен је и концепт који може да стимулише грађане да рециклирају и тиме активно подижу свест о неопходности заштите животне средине.

У завршном делу састанка Мреже, Јана Павловић, шефица Одељења за животну средину, комуналне услуге, енергетску ефикасност и ванредне ситуације СКГО и координаторка Мреже, представила је Анализу резултата процеса вредновања учинка у области заштите животне средине. Ова врста подршке припремљена је у склопу програма „Партнерство за добру локалну самоуправу“, који подржава Влада Швајцарске.

Госпођа Павловић је најавила да ће следећи састанак бити одржан 5. јуна, а о месту одржавања чланови Мреже биће благовремено обавештени.