Панел дискусија „Подршка Европске уније локалном економском развоју“

Током програмског дела Скупштине СКГО одржана је и панел дискусија под називом „Подршка ЕУ локалном економском развоју“. Разговарало се о пројектима који су у току, који се приводе крају и који ће започети, а који се спроводе захваљујући средствима ЕУ, и на којима СКГО ради са партнерима из институција.

Јелена Жарић Ковачевић „Не можемо да занемаримо људски капитал“

Министарка државне управе и локалне самоуправе Јелена Жарић Ковачевић, истакла је да је свечано обележено покретање пројекта који се односи на управљање људским ресурсима и унапређење компентенција локалних службеника. Рекла је „да бисмо достигли жељене стандарде и циљеве које смо поставили пред себе, квалитет јавне управе какав заслужују и држава и грађани, ми не можемо да занемаримо људски капитал”.

„Морамо да водимо рачуна о капацитетима које имамо, и онима којима би требало да направимо простор да постоје у јавној управи, односно морамо да водимо рачуна о службеницима који раде у администрацији, а који у сваком случају и јесу носиоци и спроводиоци промена. Последњих година, активно кроз реформу јавне управе, радимо највише на стручном усавршавању, али и на успостављању интегрисаног управљања људским ресурсима, на увођењу оквира компентенција који је јако важан, све наравно у циљу остваривања вредности јавне управе којима тежимо, а то су, како остваривање јавног интереса, тако и јачање законитости, јачање правне сигурности, професионализација, повећање ефикасности, повећање квалитета рада“, рекла је она.

Како каже, имплементација система компентеција представља сложен процес који подразумева пружање свеукупне подршке локалним самоуправама, пре свега, како би оне јачале своје капацитете. Додаје да је подршка коју су локане самоуправе имале, континуирано од 2016. године, била врло важна за успостављање тог система. Каже да пројекат има три фазе, да је финансиран од стране ЕУ из ИПА средстава, уз кофинансирање Савета Европе и уз несебичну и велику подршку СКГО.

„Од 2019. до 2022. године обезбеђена је директна експертска подршка, и она се огледала пре свега у неким приоритетним областима, као што је управљање људским ресурсима, али се односила и на ојачавање њихових капацитета. Кроз пројекат су свуда остварени резултати, а са трећом фазом чија имплементација почиње почетком 2025. године, завршиће се тај велики циклус свеобухватне подршке са једне стране, док ће се заокружити и завршити и интеграција компентеција уз све функције управљања људским ресурсима. Највећи ефекат за јединице локалне самоуправе очекује се од имплементације одређених решења и од подршке за заправо 80 јединица локалне самоуправе“, навела је министарка.

Како је додала, важно је и то што ће се у 50 јединица локалне самоуправе радити на успостављању механизама за континуирани развој компетенција код запослених и то у неким приоритетним областима које су за локалне самоуправе важне, попут локалног економског развоја, руралног развоја, заштите животне средине.

Жарић Ковачевић додаје да Министарство на чијем је челу, кроз реформске ативности, најстоји да се јавна управа приближи потребама грађана, да им буде блиска, и да сви службеници који раде на одређеним пословима морају да буду адекватног нивоа капацитета, како би омогућили пружање адекватних, ефикасних и правовремених и квалитетних услуга.

Саша Стевановић „Програмски буџет променио је начин размишљања“

Саша Стевановић, државни секретар у Министарству финансија, истакао је задовољство што је ЕУ обезбедила, омогућила и подржала реализацију оваквих пројеката, јер све то подразумева излазак из рутине која је раније постојала. То подразумева и промену начина размишљања, а то, каже, није лако.

„Програмски буџет, променио је начин размишљања, начин израде буџета. Раније су били буџети где је само могло да се види колико ће корисник трошити средстава по категоријама и ништа више, данас је то по програмском буџету, за шта дугујемо велику захвалност партнерима из ЕУ. Он је озбиљно аналитичнији, пружа велики број информација, промењен је начин приступа. Илустрације ради, републички буџет који је рађен по линијском моделу, имао је између 250 и 300 страна, а овај за 2025. годину, по програмском моделу више од 1.200 страна. Сам приступ програмском буџету подразумева у изради приказ трошења са неким циљем, односно шаље поруку шта ви желите да постигнете трошењем јавних средстава. Полазите од циља, полазите од средстава које желите да потрошите, односно усмерите ка разултатима тог циља“, рекао је он, додајући да је врло битно имати индикаторе за мерење резултата.

Стевановић каже да у оквиру Програма „ЕУ Exchange“ постоји повезивање средњорочних програма са буџетом. Објашњава да се “класично трошење замењује циљем, контролом и правдањем и извештавањем шта сте ви заправо урадили”.

Он је поменуо и управљање капиталним пројектима, рекавши да у последње време расте тренд већег учешћа капиталних издатака у укупним буџетима. Илуструје тиме што каже да у буџету за 2025. годину 7,4 одсто БДП на нивоу опште државе, што би у процентима у односу на укупне расходе, било око 25 одсто. Каже и да једну четвртину у буџету чине капитални издаци.

„То је оно што подиже животни стандард, што утиче на свакодневни живот грађана и да бисте га на прави начин реализовали, морате да управљате њиме. А да бисте управљали, морате да доносите добре одлуке, а да бисте донели добре одлуке морате да имате одговарајуће информације“, истакао је Стевановић.

По његовим речима, Министарство финансија објавило је списак свих капиталних пројеката у земљи који су већи од 20 милиона евра. То је, каже, био први корак, као и да ће се у наредним годинама тај принцип рада спуштати и на локалне самоуправе.

Такође, истиче да је финансијско управљање и контролна ревизија можда једна од најбитнијих области, али и да му се чини да ту постоји и највеће неразумевање. Додаје да је она најбитнија за руководиоце, директне и индиректне кориснике. Уз ове две ствари смањује се ризик за појаву грешке у функционисању, а како каже, “знамо да је по закону сва одговорност управо на њима”.

Мира Раденовић Бојић „Интегрални регионални развој – добра алатка“

У панел дискусији учествовала је и Мира Раденовић Бојић, државна секретарка у Министарству за европске интеграције и координатор развојне помоћи. Она је говорила о концепту интегралног регионалног развоја, рекавши да он није тако нов у ЕУ, и да се примењује протеклих десетак година. Он је, како каже, један од основних алата за спровођење структурних фондова држава чланица ЕУ, јер су они њима доступни.

„Овај концепт је заправо добра алатка да регионални развој не представљамо појединачно, и да не важи само за један град и једну локалну самоуправу, већ на један свеобухватан начин повезујемо регионе или локалне самоуправе које су сличне у неким областима, или имају исти или сличан развој, на пример у туризму, образовању… Везујемо више градова и локалних  самоуправа у један регион, где стратешким документима развијамо пројекте који су интегративни, који су важни за све локалне самоуправе у региону и које ће значајно постићи напредак у одређеној области. То је важно и због онога што је проблематично код реализације појединачних пројеката, а то су недовољна видљивост, недовољна транспарентност, и прилично неактивна комуникација свих актера“, рекла је она.

Како додаје, и ЕУ и чланице које ово спроводе око деценију, такође имају изазове најпре због различитих капацитета у локалним самоуправама, да ли су они финансијски, стручни или нешто треће, а на овај начин се заједно реализију свуда. Каже и да је министарство, уз помоћ ЕУ, већ кренуло да се припрема за успостављање новог концепта, како би се спремило за коришћење фондова из ЕУ.

„Израдили смо и стратешка документа за одређени број региона где су локалне самоуправе заједно осмислиле пројекте који ће интегративно повезати неке области где се они сматрају заједнички конкурентни. Тај програм је ЕУ ПРО плус. Споразум који је потписан овде има новине, а то је да се СКГО сада појављује као изузетно важан партнер, који ће заједно са локалним самоуправама пратити реализацију појединачних пројеката у координацији са Министарством и Делегацијом ЕУ у Србији“, истакла је она. 

Ђорђе Тодоров „Важна интерсекторска сарадња“

Према речима Ђорђа Тодорова, државног секретара у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, подршке и услуге социјалне заштите на локалу све су значајније, и да је важно знати шта су циљеви и главни процеси на којима се ради. Каже да је то тема која је годинама била маргинализована, а исто је и са корисницима, односно припадницима тих група. Додаје да су својевремено чак и установе изграђиване на ободима места и општина, што је био још један вид  маргинализације.

„У јануару 2023. године започета је реализација пројекта подршке одрживим услугама социјалне заштите у заједници. Локалне самуправе су те које најдиректније препознају проблематику свих ових угрожених и маргинализованих група. Поред тога, пружа се и подршка социјалној инклузији Рома, подржаће се и формирање мобилних тимова у 10 локалних самоуправа, биће финансирана и израда 20 нових акционих планова, а за унапређење социјалне заштите изабрано је 20 јединица локалне самоуправе“, казао је он.

Истиче да су ове теме са маргина стављене у фокус и да ће се на томе радити у годинама које следе. Он је нагласио важност интерсекторске кооперабилности и сарадње, додавши да “свако од нас негде може да ради у свом домену, али увек када дођете и када се сретнете са проблематиком на терену, ви видте да један сектор ипак има своје лимите у достизању крајњег задовољства, како локалне самоуправе тако и корисника због којих смо сви ми ту”.

„Важна карика у свему су и запослени у систему социјалне заштите, који су често други или трећи у реду када говоримо о самој бризи о корисницима iIi најрањивијим групама“, рекао је Тодоров.

Никола Бертолини „СКГО је свуда“

Никола Бертолини, шеф одељења за сарадњу Делегације ЕУ у Србији најпре се осврнуо на улогу СКГО у развоју локалних самоуправа.

„Ми у Италији кажемо да је парадајз у сваком италијанском јелу, у Србији је тако СКГО свуда. СКГО једнако парадајз. То је добра почетна тачка“, навео је он и додао да „не долази све од ЕУ, већ и од вашег присуства”.

Истакао је да би евроинтерграције у Србији требало да се убрзају, као и да сви осећају притисак у вези са тим.

„Врло сам срећан што сам чуо оно што овдеприсутни говоре, јер су све то врло важне области. Нема се времена за губљење. Ако ставите у чинију капацитете, планирање, људе, инфраструктуру, економију и социјалну инклузију, онда правите „минестроне” како је ми зовемо, а све ово су састојци за побољшање локалне самоуправе. Мој савет је повећати финансије за локална самоуправе“, каже Бертолини.

Додаје да је 1/3 буџета ЕУ у последњих седам година потрошена на то да се све локалне самоуправе доведу у мање-више исти ниво. Међутим, „ако одете у западну, па у источну Србију, па Војводину, и дођете у Београд, видећете да нема сличности, већ разлика, “а ми морамо радити на томе да их елиминишемо”

Бертолини је презентовао и податке у вези са програмом „ЕУ Exchange“. Како је рекао, 25 милиона евра издвојено је за стратегије и планирање које је, каже, врло важно у сваком процесу. Појашњава да је реч о 12 територијалних стратегија, 18 интегративних пројеката, од чега више од 1,6 милиона људи у Србији осећа добробит. Каже и да је издвојено 46 милиона евра за инфраструктуру и 17 милиона евра за општине, а за бизнис сектор 30 милиона евра.

„Када посећујем општине, градоначелници и председници општина ми објашњавају да имају врло мале буџете за инвестиције, и да се 70 одсто тога користи за поправку локалних поутева или уличну расвету. То мора да се промени. Ми ћемо наставити да подржавамо локалне власти, али ми су нам потребни добри програми, потребно је да се побољшавамо, унапређујемо, јер немамо много времена. Надам се да ће ваша земља постати чланица ЕУ, када ће доћи огромна количина новца, али је питање ко ће управљати њиме“, рекао је Бертолини, додавши да је ЕУ ту да буде подршка.

Никола Тарбук „Три врсте изазова“

„СКГО је ту да представља интересе јединица локалне самоуправе и да заједно са партнерима расветлимо или боље осветлимо стање у општинама и градовима, које су њихове потребе које је потребно задовољити”, рекао је на панелу Никола Тарбук, генерални секретар СКГО. Како је додао, ова организација настоји да пружи подршку чланицама да буду у што бољем капацитету, да се прилагоде ономе што процес ЕУ интеграција доноси, од анализа сваког поглавља које се односи на локалне самоуправе, до припреме конкретних програма подршке кроз различите врсте обука, посебно у областима које су веома захтевне као што је животна средина или рурални развој.

„Једна од наших главних инцијатива последњих година је да се кроз ИПАРД програм важан за развој наше земље отвори мера 6, која ће се односити на пројекте пољопривредне инфраструктуре. Са Министарством пољиопривреде радли смо на томе, и верујемо да ће то ускоро бити остварено. Такође, ми смо ту да помогнемо општинама у припреми пројеката, да заједно са партнерима из ЕУ вршимо дистрибуцију новца који долази кроз грантове, и који помаже општине да што боље спроводе те пројекте“, рекао је он.

Тарбук наводи и да су изазови у раду на свему овоме различити, али истиче да су три групе кључне. Прва су, каже, капацитети, првенствено људски, али и технички, посебно у општинама које су недовољно развијене да спроведу некада захтевне процесе пројеката.

„Зато нам је важно да на томе радимо сви заједно у годинама пред нама. Зато нам је и важно што смо наставили са Министарством за државну управу и локалну самоуправу пројекат који се бави људиским ресурсима. Желимо да капацитете наших локалних самоуправа подигнемо и да можемо да кажемо да су они спремни“, навео је генерални секретар СКГО.

Како додаје, други важан ризик су припремљени стратешки програмски и плански документи. То је, каже, доста једноставно јер, ако желите да имплементирате пројекат, морате да имате пројекат јер без њега нема ни имплементације ни средстава.

„Ми смо последњих година сви заједно уложили велики напор да израдимо планове развоја, да припремимо средњорочне планове, да радимо на постављању стратешких основа у програмирању социјлне заштите, да би они били основа за пројекте које треба да спроведемо. Оно што нама на локалу недостаје јесте да имамо спремне пројекте и пре него што будемо имали извесно финансирање. Нама ће новац долазити, а ми нећемо знати унапред када и где можемо да конкуришемо. Зато они морају бити спремни“, појаснио је он.

Додаје да је трећа група изазова финансирање, и да СКГО веома активно сарађује са свим институцијама, као и да прати стање на локалу. Каже да је утврђено да постоји један доста важан изазов у овом тренутку – појављују се општине које одустају од пројеката јер не могу да конкуришу, односно да исфинансирају свој део учешћа у том пројекту.

„То је сада већ један сигнал који захтева брзу реакцију свих нас. Ми смо ове године започели разговоре са нашим ресорним партнерима о томе да се у кратком року најпре формира један фонд за подршку предфинансирања општинама, да оне могу да „позајме” средства из државног фонда, па да врате када их добију од донатора, а да ми већ на средњи рок имамо фонд који ће учествовати у кофинансирању пројеката. Све земље из региона које су чланице ЕУ учествују у финансирању локалних пројеката са 12, 15, 18 одсто зато што је ту ствар врло једноставна: даћемо 20 одсто да би смо добили 80. Нама је потребно да најбрже могуће донесемо одлуке у том смислу јер средства долазе, а општине одустају, и то није добро“, рекао је он.

Додаје и да је важно да се повећа ниво ненаменских трасфера, рекавши да би то требало врло брзо да буде тема, нарочито са становишта неразвијених општина, јер се поставља питање како ће и шта моћи да финансирају.

„У наредној години морамо да учинимо већи напор да бисмо та средства која ће нам бити на располагању, утрошили за оно што је заиста најважније, а то је живот грађана и бољи живот у локалним заједницама. Са наше стране, сви ћете имати озбиљног и отвореног партнера у нама, на чију подршку можете да рачунате“, поручио је Тарбук.

На то се надовезао Саша Стевановић, који је рекао да Министарство финансија пружа пуну подршку, пре свега када је реч о фонду за финансирање пројеката. Осврнуо се и на трансфере општинама, рекавши да нови закон неће донети трансфере свима, додавши да би требало променити критеријуме.

„Кроз измене Закона о буџетском систему који је усвојен прошле недеље у парламенту, имамо промене код фискалних правила када су у питању локалне самоуправе у вези са дефицитом. Имамо велики проблем у томе што се велики број буџета прави са расходне стране, а не у складу са приходном страном, због чега се неретко дешава да локалне самоуправе уђу у зачарани финансијски круг из кога се тешко излази“, навео је Стевановић.

Министарка Жарић Ковачевић рекла је да Министарство које води убрзано ради на Програму за реформу систрема локалне самоуправе јер је он, каже, израђен са циљем да буду обухваћене све области које су од значаја за функционисање локалне власти.

„Задатак реформе је и да понуди нека нова законска решења, боља, или боље алате. Свакако подршку локалним самоуправама како би се услуге пружале на једистван и стандардизован начин – казала је, додавши да је сарадња са СКГО и Министарства државне управе и локалне самоуправе важна, стална, стручна и значајна, и да ће наставити сарадњу на исти начин.

Да се реформе крећу и реализују са новоа локалне самоуправе истакла је Раденовић Бајић, без обзира на то што се доносе на вишим нивоима власти. Рекла је и да се 70 одсто прописа које је ЕУ донела ослања на реализацију на локалу.

Ђорђе Тодоров додао је да је за локалне самоуправе важно да учине све и препознају садржај који ће бити на корист стандардизације. Као пример навео је општине где јако добро функционишу боравци, али и оне које тај ниво морају да подигну.

„Инклузија и социјална укљученост је врло важна. Неопходно је и више иницијативе и креативности са примарног новоа, па да се нађемо на средини пута, и заједно подижемо читав систем. Повећање приступа социјалним услугама заиста је важан и за регионални ниво, као и подршка развоју иновативних модела. Међусекторска сарадња требало би да буде још боља“, рекао је он.

Говорећи о СКГО, Никола Бертолини је рекао да је ова организација веома важна, и да Делегација ЕУ подржава све што Србија ради на укључивању свих у свакодневни живот и развој.

„Треба нам убрзање приступног процеса, морамо да радимо веома озбиљно на томе, не само на централном, а нарочито на локалном нивоу. ЕУ почива на неколико принципа, а један је и даље јако важан – принцип партнерства. То значи да градоначелници и председници општина морају да се консултују са грађанима о приоритетима, инвестиционим потребама. Грађани и цивилни сектор су врло важни за локални развој“, истакао је.

Никола Тарбук нагласио је да су СКГО људи и снага која нам даје за право да ћемо успети да све што је могуће искористимо за развој.

„Наша организација вам свима стоји на располагању, и биће вам важан партнер“, закључио је он.