Панел дискусија „Стратешки правци јачања локалне самоуправе у Републици Србији"

Панел дискусија посвећена плановима, приоритетима и изазовима у процесу унапређења јавне управе одржана је у оквиру 49. скупштине Сталне конференције градова и општина. Теме су биле и Стратегија јавне управе и Програм за реформу система локалне самоуправе који је усвојила Влада Србије, нови Стратешки план СКГО, планови Делегације Европске уније у Србији у вези са подршком развоју локалне самоуправе у Србији, али и изазови у раду и приоритети градова и општина.

На панелу су учествовали Саша Могић из Министарства државне управе и локалне самоуправе, Никола Бертолини, шеф Одељења за сарадњу Делегације Европске уније у Републици Србији, Владан Васић, градоначелник Пирота и Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО.

Могић - Први пут усвојен стратешки документ који разрађује правце развоја локалне самоуправе

Говорећи о Стратегији реформе јавне управе до 2030. године, Саша Могић из Министарства државне управе и локалне самоуправе рекао је да би могло да се идентификује више праваца у развоју, јер је доста надлежности које су пренете на локалне самоуправе, а све у циљу како да грађани своје потребе и послове остваре ефикасно.

Један задатак је, како каже, за државни ниво - да уважава самосталност локалних самоуправа, а други да оне пруже и задовоље потребе грађана и привреде на локалном нивоу.

„Први пут је донет један стратешки документ који разрађује правце развоја локалне самоуправе, у чему је СКГО имала велику улогу. На њему смо радили свакодневно. У фокусу су нам били грађани. Практично смо кренули од тога шта је потребно грађанима и на крају локалним самоуправама да то остваре. Договорен је општи циљ: одговорна, ефикасна и одржива локална самоуправа“, рекао је Могић.

Како је казао, четири су главна циља, а први је положај локалне самоуправе и њена одговорност коју има по Европској повељи о лоланој самоуправи, а то, каже, подразумева и потпуну ратификацију повеље.

„Значајан сегмент је и транспарентност и учешће грађана у локалној власти, а једна од задатака је био и усвајање Закона о референдуму и народној иницијативи. Тиме се министарство бавило још 2019. године. Суштински и правно, примедбе које се у вези њега ових дана чују не стоје. Сада грађани могу да имају и користе алате које нису имали ни користили протеклих 20, 30 година. Као и у сваком тексту има простора за побољшање, али оне суштинске ствари треба да остану и не би требало да се мењају“, рекао је Могић.

Према његовим речима, други циљ програма је финансирање, односно примена Закона о финансирању локалних самоуправа. Суштина је да финансирање мора да буде предвидиво и довољно.

„Неопходно је реално, благовремено и континуирано планирање буџета, да би локалне самоуправе имале стабилне планове јер, ако се и када догоде политичке промене у самим управама, важно је да постоји континуитет а не да „историја мора да почиње из почетка“, изјавио је Могић.

Он истиче да је трећи циљ јачање капацитета, и да је то заправо кадровска прича. Објашњава да се структура послова које обављају локалне самоуправе драстично променила у протеклих 20 година, и да су свима потребна нова знања.

„Одговорност локалних самоуправа мора да буде да запослени одговоре томе на прави начин, а то значи и стручно усавршавање, и да се води рачуна који се кадрови запошљавају, јер од кадровске структуре зависи и то шта грађани добијају“, појаснио је Могић.

Као четврти циљ је он истиче услуге, односно планиране разних активности које пружају локалне самоуправе, као и процена где и шта недостаје. На томе је министарство, наводи, заједно радило са СКГО, рађене су анализе, утврђени циљеви, а направљени су и први кораци.

Станичић – Инсистирати на међуопштинској сарадњи 

Говорећи о новом стратешком плану, генерални секретар СКГО Ђорђе Станичић рекао је да у његовој изради постојао континуитет у раду, да се на свему радило заједнички, и да се дошло до тога шта би СКГО требало даље да ради.

„Да бисмо одговорили на захтеве на нивоу државе, морали смо да упознамо чланство и да утврдимо правце. Оно на чему ми инсистирамо је Европска повеља о локалној самоуправи, која не каже како мора, али каже како треба“, рекао је он.

Дотакао се и честог преклапања надлежности између општина, градова и покрајине, а као добру ствар истакао оживљавање рада Комисија за финансирање локалне самоуправе.

„Министарство финансија је то покренуло, ми смо одговорили, дали своје представнике, тако да ће комисија бавити оним због чега је основана, и надамо се обезбедити довољност и континуитет“, изјавио је Станичић.

Он је истакао и значај међуопштинске сарадње, уз опаску да је то један од добрих модела и да би требало инсистирати на тој сарадњи и њиховом удруживању зарад пружања одређених услуга. Као пример наводи изазов у вези са порезом на пренос апсолутних права, који припада локалним самоуправама, али који се по његовим речима не наплаћују добро.

„Јер то, између осталог, тражи и специфична знања која велики број запослених у локаним самоуправама нема“, навео је он.

Бертолини – локалне самоуправе су некад једина места где се грађани могу обратити

Никола Бертолини, шеф Одељења за сарадњу у Делегацији Европске уније у Србији је рекао да би волео да чује да ли су средства која Унија опредељује за помоћ локалним самоуправама у Србији донела некакве разлике и када је реч о грађанима, али и градовима и општинама.

„Државна управа на централном нивоу је темељ у ЕУ, а локалне самоуправе се посматрају некада као прва, а некада и једина места где грађани могу да се обрате“, рекао је он.

И он наводи удруживање више градова и општина око неког доброг пројекта или активности. Међутим, како наводи, „примећујемо и чудну ситуацију“, а има везе са новцем који се усмерава на локал.

„Усмеравамо средства на локални и централни ниво, не размишљајући о појединцима који каналишу та средства. Као резултат тога, имамо ситуације да људи одлазе из државних и општинских органа. Они одлазе тамо где ће добити боље плате, а локалне самоуправе остају без капацитета којих и онако има мало. За неколико година биће још више средстава, а неће бити капацитета, односно људи“, наводи он.

Васић - Морамо улагати у кадрове

За градоначелника Пирота Владана Васића, главни изазов је имати стручне људе тамо где се треба унапредити рад. Тачније, како каже, „кадрови, инфраструктура, применљивост финансија, континуитет, то су главне ствари“.

„Морамо стално да улажемо у кадрове, јер смо добили нове надлежности и сада треба одговорити на њих. Тачно је да имамо старих кадрова, да нам требају нови, неке и примимо, али генерално имамо проблем јер имамо забрану запошљавања. Такође, имамо проблеме и са пројектном документацијом за, рецимо, комуналну инфраструктуру“, наводи Васић.

И он се осврнуо на међуопштинску сарадњу, наводећи пример града на чијем је челу, односно регионалну депонију која има штири делокруг рада осим Пирота.

„То је комплексан посао, да будемо транспарентни, да имамо новца, да развијамо пројекте, а да се градови и општине заштите од политичких промена и потреса, јер се мењају и градоначелници и одборници“, рекао је он.

Да све на крају зависи од самих општина наводи и Саша Могић, и да се добар део тога своди на то да ли оне имају људе. Каже да ниједна локална самоуправа нема довољну кадровску структуру и број запослених, и да је због тога његова препорука да се преузимају готова решење, јер је то најлакше и најбрже.

„У првом кораку треба преузети примере добре праксе, и то се видело на моделима административних поступака, на којима се радило заједно са СКГО. Они би требало да су стандардизовани, да се о њима одлучује на исти начин по истој цени и у једнаком року, од југа до севера – наводи.

Ђорђе Станичић каже да СКГО, као спона између локала и власти, добре примере окупља на једно место, и са њима иде пред институције. И он се дотакао кадровске структуре, уз опаску да их је мало, односно недовољно.

„Ми их едукујемо, дајемо сертификате и желимо да имао професионалне службенике. Није тачно да људи на локалу не раде довољно, често се од њих тражи да раде и више, али плате јесу мале, а организације и компаније са стране увек повуку код себе најбоље, и ето проблема. Ту долазимо до система плата, каријерног напредовања, образовања и едукације, платних разреда... То није урађено, али би о томе требало размишљати како бисмо имали добре и ефикасне локалне самоуправе“, навео је Станичић.

Први човек Пирота Владан Васић се надовезао на то, рекавши да је осетљив на тренутни систем награђивања и кажњавања,

„Систем је као у војсци, затрпајте онога ко добро ради, а склоните онога ко не зна, а плата је иста. Мора да постоји систем награђивања“, истиче Васић.

Говорећи о томе како до новца за пројекте, он поново наводи пример регионалне депоније у Пироту, и каже да она није решена одједном, него корак по корак, од конкурса до конкурса, укључујући и оне из ЕУ. На сличан начин се, каже, сада ради и на систему за пречишћавање отпадних вода у овом граду.

„Суштина је да локалне самоуправе не могу саме и да морамо да налазимо алтернативне начине финансирања. Међутим, када и будемо изградили то постројење, имаћемо нови проблем, а то је ко ће њиме да управља, јер не можемо да запошљавамо људе“, рекао је он.

Бертолини – Потребан контакт са ЕУ у свакој општини

Никола Бертолини је овом приликом кандидовао неколико тема за размишљање, а једна је и још ближа сарадња са ЕУ. Он наводи да је Унија подржала на неки начин готово све општине у Србији, и истиче да ће када постане чланица, у Србију стићи још више новца за локалне самоуправе. Зато, каже, би можда требало „преписати“ оно што је рађено са Северном Македонијом и Албанијом, а то је да локалне самоуправе одреде особе за контакт са ЕУ у свакој општини, које ће бити блиске са градоначелницима и председницима општина, али и да грађанима којима би могли да пружају двосмерне информације.

„То би могли да буду неки млађи људи јер они разумеју језике, знају технологије, отворени су за пружање и давање информација. Користите младе људе“, рекао је он.

У дискусију се укључио и Никола Тарбук, заменик генералног секретара СКГО који је рекао да је Стална конференција градова и општина формирала Мрежу запослених на пословима европских интеграција, да је почео рад са њима и да они већ имају обуке.

„Они ће бити нешто попут официра за везу политичком руководству. Већ смо креирали платформу где би локалне самоуправе пријављивале своје људе за обуку и рад Мреже је почео са доста оптимизма“, навео је он.