Пратите нас:

01.12.2006.

ПЕТИ САСТАНАК МРЕЖЕ ’УГРОЖЕНИ ГРАДОВИ И ОПШТИНЕ’

ПЕТИ САСТАНАК МРЕЖЕ ’УГРОЖЕНИ ГРАДОВИ И ОПШТИНЕ’


У Панчеву је 1. децембра 2006. године одржан В састанак мреже ’’Угрожени градови и општине’’, на ком су, поред представника града Новог Сада и општина Панчево, Обреновац и Лазаревац, присуствовали и представници Управе за заштиту животне средине, Електропривреде Србије и Нафтне индустрије Србије. Организовањем састанка управо у општини Панчево, чланови Мреже су желели да руководству општине још једном пруже подршку у напорима које улажу ради обезбеђивања бољих услова животне средине у овој општини.

Алармантан ниво загађености ваздуха, који је у Панчеву забележен и на сам ’’Светски дан опструктибних болести плућа’’, са нивоом бензена од 125 мг/м3 , поново је ову општину ставио у саму жижу интересовања свих који се баве заштитом животне средине. Искористивши своје право да на овако алармантну ситуацију реагује алармантним средствима упозорења, Срђан Миковић, председник Општине, је још једном покренуо све механизме како би се почело са предузимањем конкретних активности на реализацији усвојених закључака нереализованих мера заштите.

На бази Закључака Скупштине општине Панчево, којим се од надлежних органа захтева хитно поступање, а председник општине задужује да их спроведе, одржан је и састанак Координационог тела за праћење аеро-загађења у Панчеву, у чијем саставу су преставници надлежних министарстава, покрајинских органа, фабрика јужне индустријске зоне, општинских институција и невладиних организација. Потврђени су Закључци СО Панчево, а Влади Републике Србије је достављена информација о неопходним мерама и активностима за спречавање и смањење загађености ваздуха у Панчеву, које је Влада прихватила и на основу којих је на седници 23. новембра 2006. године дефинисала своје Закључке. На овај начин су јасно дефинисани задаци надлежних министарстава, инспекцијских органа и републичких институција у циљу спречавања и смањења загађености ваздуха у Панчеву.

Светлана Нојковић, начелница одсека за нормативне послове Управе за заштиту животне средине обавестила је присутне да је, припремљен Предлог уредбе о критеријумима за одређивање статуса посебно угрожене животне средине и за утврђивање приоритета за санацију и ремедијацију. Госпођа Нојковић је нагласила да су елементи који су потребни да би се дефинисали ваљани критеријуми за одређивање статуса угрожене животне средине стигли управо из општине Панчево и још неких локалних заједница, чиме је уважена иницијатива ове мреже да се тај акт што пре донесе.

Поред евидентног задовољства што је предлог овог прописа скоро завршен, господин Миковић је подестио да је надлежно министарство у кашњењу са доношењем великог броја подзаконских аката којима би се обезбедило успешно спровођење закона који су усвојени децембра 2004. године. Поред осталих, Влада се обавезала да у року од шест месеци пропише привремене граничне вредности емисија штетних материја у ваздуху и води за првих пет година усклађивања појединих привредних грана са одредбама Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине. Будући да је као значајан проблем за реализацију ове Уредбе констатован и проблем у комуникацији и сарадњи више министарстава која су надлежна за заштиту ваздуха и вода, договорено је да се Влади пошаље допис којим ће се инсистирати на доношењу уредбе о привременим граничним вредностима емисије, а Мрежа ће предузети додатне напоре да пронађе начин и на конструктиван начин помогне реализацију ове иницијативе.

Како су се у дискусију о теми приватизације и утицаја на заштиту животне средине укључили сви учесници састанка, закључено је треба покренути иницијативу Мреже у циљу обезбеђивања значајнијег нивоа учешћа саме локалне самоуправе у процесу приватизације, односно утврђивања тачног стања загађености животне средине, као и идентификовање субјекта који је обавезан стање санира.

Осим тога, Мрежа ће покренути иницијативу да се тачно утврди који орган је надлежан да утврди штету коју је субјект приватизације нанео животној средини. Изнесен је предлог је да то буду државни органи, имајући у виду да су предузећа која се приватизују, државна својина.



Поделите овај чланак: