12.05.2005.
ПРЕДСЕДНИШТВО СКГО УПУТИЛО ОТВОРЕНО ПИСМО ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
СНАЖНО НЕЗАДОВОЉСТВО ГРАДОВА И ОПШТИНА СРБИЈЕ ПРЕДЛОГОМ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА И ОБАВЉАЊУ ДЕЛАТНОСТИ ОД ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА
Председништво Сталне конференције градова и општина, националне асоцијације локалних власти, упутило је отворено писмо председнику Владе Републике Србије, министру финансија, министру за државну управу и локалну самоуправу, као и председнику Народне Скупштине Републике Србије, у којем изражава снажно незадовољство Предлогом закона о изменама и допунама Закона о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса који је као предлог Владе недавно упућен Народној скупштини Републике Србије.
Стална конференција градова и општина (СКГО), у својству легитимног представника локалне самоуправе у Србији, више пута је истицала потребу за успостављањем дијалога између централних и локалних власти, односно за неопходношћу консултовања локалних власти приликом доношења прописа од интереса и утицаја на положај општина и градова. Најскорији потез у том правцу јесте захтев Председништва Сталне конференције градова и општина од 20. априла 2005. године за организовањем хитног састанка свих чланова Владе Републике Србије и Председништва СКГО који је остао без одговора.
Последњи потез Владе Републике Србије – упућивање поменутог предлога закона Народној скупштини без претходне консултације са градовима и општинама– представља још једно игнорисање овако снажно изражених захтева представника локалних власти. Наиме, ову чињеницу представници градова и општина сазнали су из дневних новина и са веб-сајта Владе Републике Србије. У том смислу, обратили смо се министру финансија и поново остали без одговора.
Предложене измене и допуне Закона о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса чији је, чини се, основни циљ ограничавање права локалне самоуправе да одређује цене услуга и висину зарада у јавним предузећима које оснива, нису ништа до покушај поновне централизације.
Према Закону о локалној самоуправи из 2002. године, уређење и обезбеђивање обављања и развоја комуналних делатности, као и организационих, материјалних и других услова за њихово обављање је у изворном делокругу локалне самоуправе (члан 18). На другој страни, чланом 22 Б предложених измена и допуна Закона о јавним предузећима, програми јавних предузећа чији је оснивач локална самоуправа требало би да се достављају министарствима надлежним за послове трговине, рада, финансија и локалне самоуправе, ради праћења цена и зарада. Штавише, предлаже се да уколико надлежни орган локалне самоуправе да сагласност на програм неког јавног предузећа чији је оснивач, а који садржи елементе који нису у складу са политиком пројектованог раста цена и зарада коју за ту годину утврђује Влада Републике Србије, министар надлежан за послове финансија може привремено обуставити пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије. У периоду када се интензивно говори о даљој децентрализацији, а нарочито фискалној децентрализацији, оваквим изменама закона, не само да се покушава знатно ограничење законских права локалне самоуправе, већ се активност локалне самоуправе условљава обустављањем исплате трансферних средстава од којих зависи финансирање многих градова и општина у Србији.
Из образложења Предлог закона јасно је да је ограничавање аутономије локалних власти у овом сегменту представља основни разлог за предлагање измена и допуна, штавише по хитном поступку. Образложење се такође позива на повећање цена комуналних услуга почетком 2005. године, у потпуности игноришући закључке састанка потпредседника Владе Мирољуба Лабуса са председницима општина и градоначелницима десет највећих градова и општина у Србији, одржаног 24. јануара 2005. године управо поводом питања цена комуналних услуга, на коме је постигнут договор о редовном одржавању састанака представника Владе Републике Србије и градоначелника и председника општина, као и да ће се све несугласице решавати у конструктивним разговорима Владе Републике Србије и представника локалне самоуправе.
Свакако да, поред овако очигледног ограничења аутономије локалне самоуправе, постоје други начини за смањење јавне потрошње. Представници градова и општина у Србији су потпуно свесни неопходности реформи у области јавних финансија и захтева међународних финансијских институција у овој области. Ипак, снажно се противе оваквом начину ограничавања њихових изворних надлежности – нарочито, одсуству било каквих консултација локалне самоуправе на коју би предложене измене имале далекосежне последице.
