Радионица о планирању и имплементацији бициклистичке инфраструктуре

Дунавски центар за компентенцију и Стална конференција градова и општина били су домаћини он-лајн радионице о планирању и имплементацији бициклистичке инфраструктуре. Радионица је била намењена првенствено урбанистима и планерима али и запосленима у одељењима за урбанизам. Циљ радионице био је размена искустава у планирању инфраструктуре за активну мобилност у планским документима на локалном нивоу.

Из презентације Мартина Едера, националног цикло-координатора из Аустрије, присутни су сазнали како се планира и изводи бициклистичка инфраструктура у Бечу. Поред бициклистичких путева, стаза и трака, мрежу бициклистичких саобраћајница у овом граду чине и једносмерне улице, али и улице са ограничењем брзине до 30км/х, у којима се бицикл користи равноправно са другим видовима саобраћаја.

О стратешким опредељењима и правној регулативи на националном нивоу говорили су представници јавног предузећа Путеви Србије, Ивана Костић и Младен Марковић. Србија не користи довољно потенцијале за развој циклотуризма, као и чињеницу да кроз нашу земљу пролазе европске бициклистичке руте. Да би се ове руте ставиле у функцију, неопходна је и боља сарадња између јединица локалне самоуправе али и планирање на нивоу региона. Пример добре праксе је Просторни План Аутономне Покрајине Војводине у коме су планиране бициклистичке стазе између појединих општинских центара и насељених места. Нацрт Просторног Плана Републике Србије такође препознаје развој бициклистичког саобраћаја како на регионалном нивоу, тако и на нивоу урбаних насеља.

Александар Јевђенић из ЈП Урбанизам из Новог Сада, презентовао је искуства овог предузећа у планирању инфраструктуре за бициклистички саобраћај. Дугогодишња пракса и благовремено планирање довели су до тога да сада град Нови Сад има мрежу од око 100 км бициклистичких стаза, што је један од најбољих примера праксе у Србији.

О искуствима у припреми и усвајању урбанистичких планова који третирају бициклистичку инфраструктуру из угла корисника говорио је Зоран Буквић из удружења „Улице за бициклисте“. По његовим речима охрабрује чињеница да градска управа града Београда прихвата примедбе које долазе од удружења бициклиста а које се тичу предлога за нове трасе за бициклистичке стазе. Оно што нам недостаје приликом израде урбанистичких планова је, по његовом мишљењу, процена ефеката изградње појединих објеката (вишеспратница) на мобилност у окружењу.

Биљана Ранковић Плазинић са Академије техничких струковних студија представила је Смернице за имплементацију бициклистичке инфраструктуре у Шапцу. Ову Студију за потребе града Шапца је израдила Стална конференција градова и општина у оквиру пројекта „Одржива урбана мобилност у градовима и општинама Србије“ који је финансиран од стране Немачке техничке сарадње ГИЗ. Овим смерницама дате су препоруке локалним урбанистима и инжењерима како да на основу домаћег правног оквира и најбоље праксе из других земаља унапреде бициклистичку инфраструктуру, уз истовремену едукацију и јачање свести свих актера у саобраћају. Осим техничких решења за пројектовање и планирање, уважавајући локалне специфичности, студија је дала предлог активности за кампање и друге видове јачања свести шире јавности о значају коришћења бицикла и предностима за грађане и заједницу од овог активног вида кретања.

Владимир Ђумић из Дунавског Центра за компетенцију најавио је одржавање Прве националне конференције о бициклирању за септембар, што ће бити прилика да се још једном разговара о свим темама које су започете на овој радионици.

Ова радионица одржана је као део активности на припреми Националне стратегије развоја бициклирања у Републици Србији.