Реформе процеса локалног планирања и управљања финансијама - пресек стања и перспективе

Онлајн конференција посвећена реформама процеса планирања и управљања финансијама у локалној самоуправи у Републици Србији одржана је 2. јуна 2021. године. Скуп је организован у оквиру Програма Exchange 5, који финансира Европска унија, а спроводе Министарство државне управе и локалне самоуправе, Министарство финансија - Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније и Стална конференција градова и општина (СКГО).

Конференција је организована у периоду значајном за успостављање новог планског оквира за реформу јавне управе (РЈУ) на свим нивоима власти у Републици Србији. Нова Стратегија РЈУ за период 2021-2030 усвојена је у априлу ове године кроз широки партиципативни процес који се наставља кроз рад на пратећим Програмима за реформе у домену система локалне самоуправе, управљања јавним финансијама и управљања јавним политикама. Циљ конференције је стога био да на бази најактуелнијих информација из текућих планских процеса пружи својеврстан пресек стања и предочи реформске правце од значаја за локалне самоуправе.

У уводном делу скупа, Саша Могић, помоћник министра државне управе представио је нацрт Програма реформе система локалне самоуправе, документ који је комплементаран уз Стратегију реформе јавне управе Републике Србије.

„Програм реформе система  локалне самоуправе је плански документ који се по први пут израђује у Републици Србији, током чије израде смо имали заједнички рад Министарства и СКГО. Наша намера је била да овај документ обухвати све области које су значајне за локалне самоуправе и то је оно што га издваја у односу на секторске стратегије или програме развоја“, истакао је Могић.

Господин Могић је истакао да Програм реформе има четири циља, а први је положај и одговорност локалне самоуправе у оквиру кога су бројне активности које се односе на Европску повељу локалне самоуправе, на активности које се односе на партиципацију грађана, уз посебан осврт на усвајање принципа доброг управљања, као и на систем надзора.

По његовим речима други циљ се односи на систем финансирања локалне самоуправе, при чему ће се у оквиру спровођења Програма сагледати потребе за изменама правног оквира, а фокус ће континуирано бити на спровођењу мера и активности подршке, са циљем одрживог и адекватног финансирања локалних самоуправа за све послове и надлежности предвиђене законом. Реформе у овом домену подразумеваће даљи рад на повећању одговорности ЛС у вези прикупљања прихода, планирања буџета, унапређење финансијске дисциплине, већи ниво сарадње са грађанима, чвршће повезивање средњорочног планирања и програмског буџета, и већу транспарентност података у локалним буџетима.

Он је као трећи циљ истакао унапређење организације и капацитета ЛС, чије остваривање обухвата и аналитику ради утврђивања постојања преклапање у надлежностима, затим закључке о потребама извршења промене у правном оквиру у смислу заокружења појединих послова на локалном нивоу власти, као и оцене капацитете локалних самоуправа за обављање поверених или пренетих послова.

„Четврти циљ је квалитет и доступност услуга које пружају локални органи управе, установе и предузећа, а у оквиру овог циља радиће се на даљем поједностављивању управних поступака, даљем развоју електронске управе, снимиће се стање у облати пружања услуга локалне самоуправе, али и комуналних предузећа“, закључио је Могић.

Генерални секретар СКГО Ђорђе Станичић, овом приликом је оценио да су градови и општине успешно савладали поставку програмског буџета и да су боље усмериле управљање својим финансијама ка учинку и резултатима. Истакао је да је унапређена транспарентност буџетског процеса и да је израда грађанских водича кроз локалне буџете све масовнија. Осврнуо се и на измене Закона о локалној самоуправи 2018. године којима су додатно уређени процеси јавних расправа о буџету и оценио је да је отвореност локалних самоуправа за укључивање јавности у ове процесе на задовољавајућем нивоу. Господин Станичић појаснио је да је задатак СКГО био да подржи локалне самоуправе на овом путу, те да се нада да је СКГО у оквиру Програма Exchange и других пројеката развојне сарадње оправдала и поверење Европске уније и других донатора, и да је била квалитетан партнер посебно министарствима надлежним за локалну самоуправу и за финансије као носиоцима ових реформи.

Он је истакао да су тиме постављени добри темељи да се локална самоуправа боље позиционира у погледу захтева који произилазе из процеса приступања Републике Србије Европској унији, посебно у оквиру преговарачких поглавља 32 и 22 који се односе на финансијске контроле и управљање, и координацију структурних инструмената и фондова у оквиру регионалне политике ЕУ. Додао је и да је из међународне перспективе, важно активно учешће Србије у спровођењу Агенде Уједињених нација за развој до 2030. године, при чему је посебан акценат стављен на локализацију овог глобалног оквира; другим речима – на спровођење циљева одрживог развоја у градовима и општинама.

Тачку дневног реда конференције која се односила на управљање јавним финансијама на локалном нивоу представила је Милена Радомировић, програмска директорка за плански систем и јавне финансије СКГО. Дат  је осврт на резултате спровођења Програма реформе управљања јавним финансијама (ПРУЈФ) за период 2016-2020 са акцентом на области посебно релевантне за локалне самоуправе – планирање и буџетирање јавних расхода и делотворне финансијске контроле. Кључна постигнућа постављена су у контекст успешно спроведене фискалне консолидације, али и превазилажења последица пандемије COVID-19 за грађане и привреду. Затим су планирани реформски циљеви и мере из нацрта ПРУЈФ за нови плански период 2021-2025 представљени уз допунску разраду кроз активности подршке предвиђене нацртом Програма реформе система ЛС. У том смислу, указано је на предстојеће сагледавање униформне структуре буџета од стране Министарства финансија, као и анализу и унапређење правног и методолошког оквира за управљање капиталним пројектима и најављена даља подршка за изградњу капацитета градова и општина за квалитетније програмско и капитално буџетирање, унапређење извештавања о учинцима програма, транспарентност буџета и родно одговорно буџетирање. Када је реч о интерној контроли у јавном сектору, представљени су планови у погледу анализе примене и унапређења правног и методолошког оквира за кориснике јавних средстава на свим нивоима управе, појачана оријентација ка управљачкој одговорности, те подршка за градове и општине у домену финансијског управљања и контроле и интерне ревизије.       

Ивана Вукашиновић, помоћник директора Републичког секретаријата за јавне политике (РСЈП) говорила је о значају консултативних процеса приликом израде планова развоја и средњорочних планова развоја локалне самоуправе.

Она је истакла је усвајање Закона о планском систему утврђен један општи приступ и значајно уређен концепт планског система.

„Управо спровођење овог Закона треба а омогући успостављање ефикасног, транспарентног, координисаног и реалног система планирања Републике Србије на свим нивоима власти“, изјавила је Вукашиновић.

По њеним речима један од кључних задатака овог законског решења је елиминисање низа недостатака у процесу планирања у Републици Србији, као што су: нејасно утврђени циљеви и мере у документима јавних политика, преклапање и неусклађеност планских докумената, непредвидивост ефеката планираних мера, недовољна усклађеност планирања са процесом израде буџета, недовољна транспарентност током планирања буџета итд.

Вукашиновић је изјавила да је РСЈП успоставио Аналитички сервис ЈЛС као подршку за поузданије утврђивање стања у функцији доношења јавних политика и прописа из надлежности или од интереса за локалне самоуправе.

О програму Exchange 5 и другим пројектима развојне сарадње, а који су у функцији реформских процеса говорила је Сања Путник, помоћник министра државне управе и локалне самоуправе. У свом излагању указала је на системски значај секторске буџетске подршке Европске уније Републици Србији у домену реформе јавне управе, али и на комплементарне интервенције ЕУ и других развојних партнера у областима.

„Политика реформе јавне управе је од 2004. године у континуитету у фокусу раде Владе, што је настављено и ове године када је Влада усвојила нову Стратегију реформе јавне управе 2021 – 2030 године, која представља основни стратешки оквир за планирање реформе јавне управе, али је и оквир за планирање донаторске подршке“, изјавила је Путник.

Она је истакла да административни капацитети реформе јавне управе представљају један од основних предуслова у процесу европских интеграција, јер се без адекватних административних капацитета реформе у свим областима не могу спроводити на задовољавајући начин. Стратегија је кровни документ који обухвата три акциона плана у области управљања људским ресурсима, пружања услуга, одговорности и транспарентности, као и три програма: о планирању и координацији јавних политика, управљању јавним финансијама и у области реформе система локалне самоуправе.

„Визија Стратегије је управа по мери свих нас, како би одразила процес померања фокуса од управе као регулатора, ка управи као сервису оријентисаном ка грађанима и другим корисницима“, истакла је Сања Путник и додала да је крајњи циљ процеса који се спроводи трансформација и унапређење рада управе на начин да она постане модеран сервис за грађане и привреду.

Сања Путник је истакла значајну улогу донатора, јер подршка која се на тај начин пружа администрацији доводи до синергије што за циљ има конкретан резултат, подизање квалитета живота грађана и олакшан рад привреде. По њеним речима, Министарство учествује у више пројеката који се финансирају из средстава Европске уније као водећег донатора у овом сектору, али и из средстава билатералних донатора од којих се издвајају Швајцарска, Немачка и Норвешка, а укупна вредност помоћи износи око 150 милиона евра.  

Александар Маринковић, шеф Одељења за стратешко планирање и јавне политике СКГО представио је Анализу утицаја Covid – 19 на локалне финансије.

Анализом је утврђено да пандемија Covid – 19 има значајан утицај како на приходе, тако и на расходе локалних самоуправа. Закључено је да су пандемијом угроженије локалне самоуправе које у већој мери зависе од пореза, накнада и такси, као и ЛС које имају веће учешће текућих расхода у укупним расходима.

Уочен је тренд раста прихода од 2020. године, уз назнаку да су се градови и општине прилагодили ситуацији и показали велику одговорност, што је уз пад прихода пратило и пад расхода, тако да јавни дуг ЈЛС није порастао.

Када је у питању 2021, јасно се види опоравак јавних финансија у локалним самоуправама и очекује повратак на ниво пре пандемије.  

У завршном делу конференције, представник Министарства за европске интеграције допунио је информације о актуелној подршци за градове и општине кроз Програм ЕУ ПРО Плус. Поред тога, у складу са запажањима представника локалних самоуправа, продискутовани су приступи за текуће ребалансе буџета који су специфични због реферисања на финансијска кретања у 2020. години која су била у редукованом режиму због мера предузетих за ублажавање последица COVID-19. Указано је такође на значај јачања дијалога са централним нивоом власти у погледу управљања јавним финансијама, важност активирања рада Комисије за финансирање локалне самоуправе и на захтевност предстојећег (од 2022. године) трансфера надлежности за администрирање пореза на пренос апсолутних права, наслеђе и поклон – на локалне пореске администрације.