Рурална Србија на путу ка ЕУ – презентација ИПАРД II програма у Нишу

Министарство пољопривреде и заштите животне средине, СКГО и Управа за пољопривреду и развој села Града Ниша, а уз финансијску подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу кроз пројекат „Институционална подршка СКГО - фаза 2", организовали су 9. јуна 2015. године, у Нишу конференцију „Рурална Србија на путу ка ЕУ".

Око 250 учесника, пољопривредних газдинстава, малих, средњих и микро предузећа која се баве прерадом хране, представника локалних самоуправа и институција подршке сектору пољопривреде и руралног развоја из 37 општина јужне и југоисточне Србије, имало је прилике да у првој сесији сазна више о средствима из инструмента за претприступну помоћ за рурални развој или ИПАРД средствима, која су намењена пољопривредним произвођачима,  сектору прераде хране и сеоском туризму, са циљем достизања стандарда који важе у Европској унији.

Отварајући јучерашњи скуп, градоначелник Града Ниша и председник СКГО проф. др Зоран Перишић је нагласио да смо на самом почетку новог циклуса коришћења претприступне помоћи Европске уније за рурални развој и да је логично да постоје нејасноће код крајњих корисника у вези са начином и методологијом коришћења тих средстава.  Из тог разлога, овај скуп у много чему може свима на југу Србије помогне у правилном сагледавању и примени знања везаних за подизање капацитета наше пољопривредне производње, прераде и сектора сеоског туризма како бисмо благовремено изменили и прилагодили оквир наше руралне политике у складу са политиком и добром праксом у ЕУ.

„Ово нису социјални, већ развојни програми који се односе на средње и високо развијене произвођаче како би успели економски да опстану у условима конкурентности, односно када дође до потпуне либерализације трговинских токова", рекао је градоначелник. С обзиром да у Нишу постоји око 5000 комерцијалних газдинстава ова домаћинства представљају значајан потенцијал за развој пољопривреде у предстојећем периоду. „Из тог разлога се Град Ниш преко своје Управе за пољопривреду и развој села стратешки определио за активно пружање саветодавних и административних услуга пољопривредницима, организовање стручних усавршавања, израду пројеката, промоцију својих потенцијала и умрежавање са другим институцијама и партнерима. Овогодишњим Програмом мера подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја за територију Града Ниша, утврдили смо намену и начин коришћења средстава у укупном износу од 64.570.000 динара", додао је градоначелник.

Данило Голубовић, државни секретар у Министарству пољопривреде и заштите животне средине и председник преговарачких група за поглавља 11, 12 и 13 упознао је учеснике скупа са процесом преговарања о приступању Србије Европској унији.

„Наш једини излаз је у претприступним фондовима ЕУ и то је оно за шта се ова Влада залаже. ИПАРД програм је прихваћен од стране Европске комисије и ако будемо паметни, и ако све институције ураде оно шта се од њих тражи ми ћемо имати на располагању до 2020. године 175 милиона евра бесповратне помоћи. Европска комисија се уверила да ми поседујемо неопходно знање и да смо много урадили до сада. Држава је јасно препознала ЕУ интеграције као стратешки циљ тако да и процес адаптирања законодавства ЕУ иде одличним путем."

Учесницима се обратио и Александар Богуновић,  шеф Одсека за програмирање и промоцију руралног развоја МПЗЖС, који је појаснио које су могућности, критеријуми, мере и ограничења за коришћење средстава из ИПАРД II програма.  Корисници ИПАРД II програма, могу бити регистрована пољопривредна газдинства - физичка лица (укључујући предузетнике) и правна лица, мала, средња и микро предузећа, што значи да ограничења у том смислу не постоје. Кроз ИПАРД II програм, крајњим корисницима у Републици Србији од 2016. године биће доступно око 175 милиона евра бесповратне помоћи, а средства ће покривати у просеку од 50 одсто до 75 одсто потребних средстава за пројекте у вредности од 6.000 до 2.000.000 евра (зависно од сврхе). Министарство пољопривреде и заштите животне средине ће у наредном периоду акредитовати три мере и то: 1. Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава (млеко, месо, воће и поврће и остали усеви-житарице, уљарице, шећерна репа); 2. Инвестиције у прераду и маркетинг пољопривредних и рибарских производа (млечно прерађивачка индустрија, месно прерађивачка индустрија, прерада воћа и поврћа); 3. Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања (развој туристичких објеката и услуга код пољопривредних произвођача  и других привредних субјеката који се налазе у руралним подручјима и подршка развоју туристичких и рекреативних активности, нарочито за породични и дечји  туризам).