Рурални развој Србије

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде организовало је 3. јула 2007. године радионицу на тему ‘Формирање визије за руралну Србију, 2008-2013’. Ова радионица је спроведена у оквиру пројекта ‘Подршка програмирању руралног развоја и систему плаћања у Србији’ који финансира ЕУ, а њиме руководи Европска Агенција за реконструкцију.

Главни циљ радионице је био да идеје, становишта и предлози различитих организација и институција изнесених на скупу значајно допринесу разради Нове стратегије руралног развоја Србије. На тај начин, све интересне стране су се укључиле у даљи раст и развој пољопривредне и руралне економије кроз размену знања, искуства и мишљења, а све у циљу развоја динамичне, конкурентне и одрживе руралне економије и пољопривреде, одрживог, друштвено – праведног и снажног села које ће осигурати једнаке шансе за учешће у свим сегментима друштва.

Да би се направио Програм за рурални развој Србије, истакнуто је на скупу, неопходно је дефинисати руралне области помоћу критеријума и индикатора. Србија се одлучила за критеријум густине насељености (број становника/км²). Затим, неопходно је припремити типологију руралних области коришћењем статистичких метода у циљу утврђивања њихових међусобних сличности и разлика, израдити Анализу постојећег стања и SWOT анализу.

Пољопривреда задржава високо учешће у запослености у руралним областима и остаје преовлађујућа делатност у већини њих. Карактеришу је мала пољопривредна газдинства, ниска продуктивности и низак доходак газдинстава. Услед реструктрурирања које се одвија у српској пољопривреди, од велике је важности израдити стратегије и политике које ће бити усмерене ка комерцијалним газдинствима и натуралним газдинствима. Не постоји довољан број локалних иницијатива и приватног предузетништва у руралним областима што доприноси недостатку прилика за запошљавање.

Прехрамбено-прерађивачки сектор је значајан сектор привреде Србије због своје повезаности са пољопривредом и високим учешћем у запослености. Будући да је значајан део прерађивачких капацитета неискоришћен са застарелом технологијом и ниском конкурентношћу, технолошко унапређење и повећање конкурентности ових капацитета треба да буде приоритет. Закључено је да је потребно је направити нове стратегије за повећање конкурентности, модернизацију и реструктуирање пољопривредно-прехрамбеног сектора. Један од највећих изазова са којима ће се ова привредна грана суочити, биће снажан притисак на малопродајне цене и марже профита из неколико разлога: процес глобализације, рационализација ланаца малопродаје прехрамбених производа и даља либерализацију међународне трговине пољопривредним и прехрамбеним производимаа.

Неопходно је што пре реформисати руралну политику која ће се суочити са постојећим проблемима. Зато и нови оквир политике треба да се заснива на следећим елементима:

- Влада Републике Србије треба да игра главну улогу у постизању конкретних и претходно утврђених економских, друштвених и еколошких циљева;

- Треба да постоји документовани опис проблема са којима се суочавају руралне области;

- Требало би оформити међуминистарски одбор за рурални развој који ће координирати активности које различита министарства развијају у руралним областима Србије;

- Требало би дефинисати јасну и кохезивну визију за будућност руралне Србије која ће имати најширу могућу подршку и најширу могућу сагласност и прихватање од стране свих социјалних партнера и интересних страна из руралних области.