Тржиште кредита за општинску инфраструктуру у Србији

Презентација студије Програма подршке Агенцији за развој инфраструктуре локалне самоуправе (МИАСП), који спроводи Европска агенција за реконструкцију, а финансира Европска унија
 Београд, 17. септембар 2007.
 

Развој општинског задуживања, који обезбеђује средства за инвестирање у инфраструктуру на локалном нивоу је један од ефикасних инструмената који ће омогућити локалним самоуправама да почну са решавањем ових проблема. Тренутно, трошкови општина за инфраструктуру су 500 милиона еура годишње, а то је 30% општинског буџета. Упркос томе постоји недостатак великих инвестиција, јер су процењене потребе Србије преко 4 милијарде еура. Углавном је мањак у пројектима за заштиту животне средине, као што су отпадне воде и чврст отпад. Потреба за инвестицијама у овим областима је 2,1 милијарда еура. Потребне су и додатне инвестиције у сектору водоснабдевања (1 милијарда еура), даљинског грејања (више од 0,7 милијарде еура), општинских путева, индустријских паркова, друштвене инфраструктуре, итд.

Како би се превазишао велики инвестициони гап и достигли европски стандарди у средњерочном периоду, општине у Србији ће морати да пређу са финансирања инфраструктуре из текућих прихода на кредитно финансирање.

Са намером да упозна општине са понудом кредита за инфраструктурни развој, да представи тренутне општинске проблеме банкама и међународним финансијским институцијама и представи регулативне препоруке за развој општинског тржишта кредита, припремљена је посебна студија.

Студију под називом Тржиште кредита за општинску инфраструктуру припремио је тим Програма подршке Агенцији за развој инфраструктуре локалне самоуправе (МИАСП), који спроводи Европска агенција за реконструкцију, а финансира Европска унија.

У уторак, 17. септембра, организован је округли сто на тему тржишта општинских кредита, у просторијама Сталне конференција градова и општина (СКГО) и том приликом је госпођа Јелена Thorogood, МИАСП стручњак, представила документ представницима Е.А.Р., Министарства за државну управу и локалну самоуправу (МДУЛС), ГТЗ-а, Војвођанског капиталног инвестиционог фонда, општина Инђија и Крушевац, банкама и донаторима.

Господин Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО отворио је округли сто и изразио наду да ће ова студија помоћи општинама да се задужују на ефикаснији начин. Истакао је да је веома битно, а блиско са овом тематиком, питање својине на локалном нивоу и да је неопходно донети нови закон.

Господин Драгутин Радосављевић, државни секретар МДУЛС напоменуо је да је финансијски менаџмент основа функционисања локалних власти. Централна власт требало би да изврши фискалну децентрализацију и помогне локалним самоуправама на том пољу. Похвалио је студију и истакао да би овај документ требало да помогне општинама да увиде како и недостатак инвестиција може бити кредитиран.

Господин Бернард O’Sullivan, програмски директор у Е.А.Р. нагласио је да је Е.А.Р.-ов сектор за општински развој најуспешнији у смислу оптимизације суфинансирања од стране ЕУ. То је значајно, јер су локалне самоуправе системи који доносе не само националне, већ и ЕУ прописе. Општине ће такође морати да ускладе велики број вредности ЕУ структурних фондова са националним фондовима, како би испунили социоекономске услове. Из тог разлога, господин O’Sullivan честитао је МДУЛС и СКГО на развијању капацитета и најавио да ће ИПА донети више од 0.5 милијарди еура кроз инвестиције за период од 2007. до 2009. Истакао је да је за општине кључно да развију капацитете који ће им омогућити приступ инструментима дуговања и тако реше проблем инфраструктурног недостатка.

Госпођа Слађана Средојевић, саветник Асоцијације српских банака (АСБ) рекла је да постоји велика потреба за националним и локалним инфраструктурним инвестицијама и банке су сада спремне да одговоре на тај захтев општина, у смислу квалитета и количине неопходних фондова. АСБ је предложила формирање Радне групе, којом би координирала АСБ, а бавила би се општинским тржиштем кредита како би се поспешио развој овог тржишта.

Представници комерцијалних банака (Hypo Гроуп Алпе Адриа, Волксбанк, Еуробанк ЕФГ) такође су учествовали у дискусији и истакли да су банке до сада биле доста конзервативне у активностима, али се надају да ће се то променити и да ће тржиште кредита бити успостављено. Нагласили су и потребу да општине у том процесу унапреде своја знања о буџетском финансирању и вођењу књига.

Коначан циљ реформе локалне самоуправе у Србији треба да буде стварање јаке, утицајне и независне локалне самоуправе са солидним и транспарентним јавним финансијама и одговарајућим комуналним услугама усмереним према грађанима. Овај циљ може бити остварен само ако се спроведе адекватна децентрализација одговорности са одговарајућим инструментима на располагању – кредитно задуживање локалних самоуправа је свакако један од њих.

Као резултат, за очекивати је да локалне владе преузму одговорност за локалне проблеме, припремајући и имплементирајући политику и пројекте који ће подстицати даљи развој на локалном нивоу.

Тржиште општинских кредита има још значајног потенцијала за раст. Комерцијалне банке и међународне финансијске институције показују велику заинтересованост и наставиће да се такмиче за преостали део тржишта који износи 631 милион еура.

Општинско кредитно тржиште у Србији успешно је прошло кроз основне фазе развоја и сада улази у зрелији период, са озбиљнијим ризицима, као што су неизвршење обавеза по основу сервисирања дуга од стране општина и несолвентност општина. Постојање потражње и понуде није спорно, већ основно питање остаје да ли ће се зајмовима управљати на начин који ће обезбедити достизање општинских циљева и одржање дуготрајне фискалне и финансијске стабилности.

Документ можете преузети са интернет локација www.skgo.org