Управа на локалном нивоу као основа добре јавне управе

Квалитетна сарадња локалне управе и цивилног друштва у циљу развоја локалних средина, питање је на које је Центар за европске политике (ЦЕП) ставио у фокус скупа „Квалитетна управа на локалном нивоу – носећи стуб добре јавне управе“, који је одржан 31. маја, у Београду. Локална управа има велики значај и њено квалитетно функционисање кључни су како би грађани били задовољни, у складу с тим значајна је улога цивилног друштва, које може дати допринос у процесима планирања и доношења одлука, али и праћења реализације предвиђених активности.

Срђан Мајсторовић, председник Управног одбора ЦЕП отварајући скуп истакао је да је Иницијатива Пратим ЈА покренута да истакне значај локалне управе која је код организација цивилног друштва недовољно препозната.

„Фокус Иницијативе је на оснаживању организација цивилног друштва у циљу праћења реформе јавне управе, нарочито на локалу“, рекао је Мајсторовић уз нагласак да ова Иницијатива ставља грађане у први план.   

Мартин Клауке, шеф сектора II операција у Делегацији Европске уније истакао је да Европска унија прати темељно реформу јавне управе и да је заступљена у годишњим извештајима.

„Понекад заборавимо локал јер смо фокусирани на централни ниво, али управо се на локалу пружају услуге и грађани се највише ангажују, тако да се ту види квалитет услуга који им држава пружа“, истакао је Клауке.

Он је нагласио да се у контексту реформе јавне управе види простор за унапређење у области деполитизације јавне управе, као и процесу запошљавања кадрова који су на положају. Посебно је истакао примену закона, пре свега Закона о планском систему који предвиђа учешће јавности у креирању политика, али и област планирања капиталних инвестиција укључујући и инвестиција на локалу са циљем постојања транспарентности у планирању ових пројеката.        

Љиљана Узелац, начелница Одељења за стратешко планирање добре управе из Министарства државне управе и локалне самоуправе је истакла задовољство учешћем на догађају који је посвећен квалитету услуге на локалу.

„Иако се централна управа бави законодавним питањима, сложићемо се да та законодавна решења морају да се тестирају на локалном нивоу, како са становишта техничких, тако и кадровских капацитета“, изјавила је Узелац.

Она се сложила са резултатима акције Пратим ЈА, где је наведено да већина грађана или не зна или нема могућности да искаже своје мишљење или искуство у вези са услугама које се пружају на локалу.

„Нема једноставних механизама путем којих би грађани дали мишљење, а ми прикупили информације које би нам биле сигнал шта можемо да исправимо у пракси управе, односно у законодавном оквиру“, рекла је Љиљана Узелац која је нагласила и да је Министарство дошло до сличном закључка током планирања реформе јавне управе.

„Управо због тога стварање стандарда и механизама за прикупљање мишљења грађана о услугама управе налазе се у стратегији и то нам је циљ до краја наредне године“, изјавила је Узелац.    

Никола Тарбук, генерални секретар СКГО истакао је да добро управљање представља темељну вредност демократије, односно принципе које јавна власт треба да поштује кроз одговарање потребама грађана и учешће грађана у одлучивању, отвореност, транспарентност и одговорност, поштовање владавине права, људски права и једнакости свих грађана, етичко и анти-корупцијско поступање, ефикасно и доступно спровођење локалних услуга.

„Стална конференција већ годинама, на различите начине, подржава примену начела доброг управљања у свакодневном функционисању локалне самоуправе, како кроз заговарање унапређења националног и локалног правног оквира, тако и кроз јачање капацитета локалне администрације за примену ових принципа у пракси“, изјавио је Тарбук.

Генерални секретар СКГО је нагласио да је сарадња и дијалог јавног, приватног и цивилног сектора предуслов за одржив и оптималан развој локалне заједнице, који превазилази све политичке и друштвене разлике.

„Ми заговарамо и потребу активног партнерства локалних органа и организација цивилног друштва у остваривању развојних иницијатива и унапређењу квалитета живота у локалној заједници. Као асоцијација свих општина и градова у Србији, наша организација има специфичан положај. С једне стране, ми смо асоцијација локалних власти, а са друге смо по правном статусу и сами невладина организација. Са тог становишта настојимо да разумемо позицију и локалних власти и организација цивилног друштва и свесни смо изазова са којима се и једни и други сусрећу, али и великог потенцијална који постоји у доброј сарадњи ова два сектора“, закључио је Никола Тарбук.

У наставку скупа одржан је панел Локална управа из перспективе цивилног друштва у оквиру кога је представљена иницијатива Пратим ЈА у коју је укључено 17 градова и општина. У уличним акцијама организованим у тим локалним самоуправама учествовало је 5200 грађана, који су дали мишљење о локалној управи. Панелисти су посебно дискутовали о подршци коју су организације цивилног друштва добиле у оквиру Иницијативе, како би постале стручан и поуздан партнер у креирању јавних политика и реформским процесима на локалу.

Како бисмо ми уредили своју локалну управу: грађани имају реч, била је тема другог панела у оквиру кога су грађани представили своја искуства са управом. Ово је била прилика да панелисти изнесу мишљење о локалној управи – зашто имају негативан или позитиван став, шта највише замерају, као и шта им се допада, да ли су и колико информисани и активни у својим локалним управама, како за њих изгледа идеална управа и како би је унапредили да имају моћ одлучивања.