Управљање ризицима од природних катастрофа

Канцеларија за помоћ и обнову поплављених подручја и Стална конференција градова и општина (СКГО), у складу са Националним програмом управљања ризиком од природних непогода, организовали су представљање нових финансијских инструмената и инструмената управљања ризицима од природних катастрофа у циљу изградње финансијски стабилних градова и општина.

На догађају одржаном 2. јуна 2015. године, у Београду, намера организатора је била да се доносиоци одлука упознају са инструментима који у великој мери могу помоћи локалним самоуправама у њиховим напорима да процене и ублаже ризик од елементарних непогода и повећају финансијску отпорност своје локалне заједнице на природне катастрофе.

"Цена премије осигурања од ризика од елементарних непогода свих кућа које су уништене у

прошлогодишњим поплавама једнака је цени зидања свега пола једне куће", изјавио је директор Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја Марко Благојевић. Он је навео да је, иако тема обавезног осигурања "још није на столу", важно развијање свести и информисаност грађана о њеном значају.

Благојевић је прецизирао да је цена изградње свих кућа које су поново изграђене после поплава једнака

цени премије осигурања против ризика од елементарних непогода током периода од 500 година.

Генерални секретар СКГО, Ђорђе Станичић казао је да "само удружени" градови и општине у целом региону могу ефикасно да раде на превенцији природних катастрофа. Он је казао да су ту потребу препознале и Македонија и Албанија које су се, поред Србије, укључиле у пројекат Европа Ре, који промовише осигурање од последица природних непогода.

Станичић је казао да су грађани добили помоћ државе и локалних власти, али је мали број оних који су имали осигурање, те су могли да наплате штету.

Државни секретар у Министарству финансија Срђан Кокотовић је навео податак да је штета од прошлогодишњих поплава у најтеже погођеним општинама износила 1,5 милијарде евра, од чега је 900 милиона евра била штета на имовини грађана. Он је казао да је у време мера фискалне консолидације нереално очекивати да се сва штета надокнади из буџета и да објекте зато треба осигуравати.