XXXVII скупштина СКГО

Изазови и правци развоја локалне самоуправе

XXXVII скупштина СКГО одржана је 15. децембра 2009. године у Београду. Скупштини је присуствовало преко 450 учесника, градоначелника и председника општина, представника највиших државних органа, донаторских институција, дипломатског кора, партнерских организација, представника цивилног друштва. Присутнима су се обратили Борис Тадић, председник Републике Србије, Божидар Ђелић, потпредседник Владе Републике Србије, Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу, Драган Ђилас, градоначелник Београда, Њ.Е. Винсент Дежер, амбасадор, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији и Њ.Е. Ервин Хелмут ХОФЕР, амбасадор Швајцарске Конфедерације у Србији.

На овој Скупштини изабрани су нови чланови органа СКГО. Већином гласова присутних представника, општина која ће у наредном периоду председавати Сталном конференцијом градова и општина је општина Параћин, на челу са господином Сашом Пауновићем.

Места потпредседника према изборним резултатима припала су општини Нови Београд, на чијем челу је Ненад Миленковић (први потпредседник) и граду Зајечару, на челу са Бошком Ничићем (други потпредседник).

Надзорним одбором СКГО председаваће град Ваљево, са Зораном Јаковљевићем на челу.

За генералног секретара изабран је господин Ђорђе Станичић.

Такође, на Скупштини је потписан уговор између СКГО и Делегације Европске уније у вредности од 12 милиона евра, од чега ће 10 милиона бити усмерено директно градовима и општинама на основу поднетих предлога пројеката. Уговор су потписали Њ.Е. Винсент Дежер и Ђорђе Станичић, генерални секретар СКГО. Такође, потписан је и уговор између СКГО и Швајцарске развојне агенције у вредности од преко 1.5 милиона евра, који је намењен институционалној подршци СКГО у области заступања.

На почетку скупа, председник Србије, Борис Тадић, изјавио је да је истински развитак локалних самоуправа, а тиме и Србије, могућ само кроз убрзање процеса децентрализације и увођење новог изборног система. „Децентрализација и регионализација треба да омогуће заустављање процеса депопулизације делова Србије, и да се грађанима омогући прилика за квалитетан живот“, изјавио је Тадић. Председник Тадић је навео да визија локалне самоуправе треба да буде усклађена са визијом региона, а визија региона са визијом Србије, која треба да следи визију Европске уније.

„Србија може да очекује између две и три милијарде евра из европског буџета годишње након уласка у ЕУ“, истакао је Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије. Средства ће бити првенствено намењена за регионални, развој људских ресурса и пољопривреду. У свом обраћању, господин Ђелић је присутне упозорио да Европска комисија и земље чланице Европске уније, неће толерисати било какав мањак транспарентности у управљању средствима европских пореских обвезника, због чега је потребно успостављање одговарајућих финансијских механизама и система контроле, који су предвиђени Законом о буџетском систему.

По речима Милана Марковића, министра за државну управу и локалну самоуправу, децентрализација треба да буде највећи задатак у наредном периоду, али да јој морају претходити два задатка - доношење Закона о јавној својини и потпуна измена важећег изборног система.

„Београд, као глави град са својих 17 градских општина и скоро два милиона становника, јесте град који треба да вуче Србију напред“, изјавио је Драган Ђилас, градоначелник Београда и нагласио да је у томе потребна помоћ државних органа. У наставку свог обраћања, градоначелник Београда је истакао да никада неће бити против тога да пола средстава из Фонда за здравство која се направе у Београду, остану у Београду, а пола оде у остатак Србије, јер људи морају да се лече. Градоначелник Ђилас је најавио и даљи наставак изградње мостова, обданишта, као и развијање мреже „Беовоза“ у Београду, указујући на неопходност помоћи државних органа, пре свега у обезбеђивању стабилности курса.