Запошљавање и образовање у Србији

Влада Републике Србије је усвајањем Стратегије за смањење сиромаштва, 2003. године поставила основне стратешке правце деловања у циљу смањења сиромаштва. SSS представља целовит план активности усмерен на смањење кључних облика сиромаштва стварањем материјалних и других предуслова и пружањем једнаких шанси сваком да обезбеди егзистенцију себи и својој породици. Тиме је она дефинисана као саставни део стратегије друштвеног развоја. Овакав приступ повезује директно SSS са остваривањем кључних Миленијумских циљева развоја УН и препорука ЕУ у процесу европских интеграција.

Искорењивање крајњег сиромаштва и глади, као Миленијумски развојни циљ 1 и развијање глобалних партнерских односа ради развоја, као Миленијумски развојни циљ 8, подразумева спровођење реформи и формирање институција тржишне привреде и међународне интеграције Србије у циљу бржег привредног развоја. За остваривање привредног раста, потребно је омогућити напредак у правцу већег придруживања ЕУ, како би се обезбедио слободан проток људи, производа, услуга и капитала.

Ради смањења великих регионалних разлика у развоју у Србији, који се повећавају из године у годину, дефинисани су следећи стратешки циљеви:

1. смањење структуралних проблема и регионалних разлика улагањем у људски капитал и инфраструктуру
2. обезбеђење институционалне инфраструктуре у регионима и локалним заједницама која је потребна за развој и имплементацију свеобухватних, дугорочних и стратешких развојних планова.

Европска унија је 2000. године у Лисабону усвојила своју стратегију развоја познату као Лисабонска стратегија. Постављен је стратешки циљ да ЕУ до 2010. године постане најконкурентнија и најдинамичнија привреда на свету, заснована на знању, способна да оствари одрживи економски раст са већим бројем и квалитетнијим радним местима и јачом социјалном кохезијом. Кључна компонента Лисабонске стратегије је развој и унапређење знања које подразумева већа улагања у образовање и стручно усавршавање, научна и технолошка истраживања и иновације. Савет Европе је марта 2005. године редефинисао широко постављене циљеве из Лисабона и фокусирао приоритете на раст и запошљавање, чиме су знање, иновације и оптимизација људског капитала постали кључни за развој.
Дефинисана су три приоритетна правца деловања ЕУ:

1. снажна подршка развоју знања и иновација
2. стварање бољих услова за инвестирање и рад и
3. јачање социјалне кохезије.

Наведене су и смернице за запошљавање (17-24), на које ћемо се осврнути накнадно.

С тим у вези, Национална стратегија политике запошљавања Србије и Национални акциони план запошљавања 2009-2010. добијају на посебној важности и представљају битан сегмент политике раста запослености. Може се констатовати да је, према изводу из документа НСЗ „Извештај о пословању НСЗ за 2007. годину“, просечна стопа незапослености у Србији 26,83%, чиме се Србија ставља у ред земаља са највишом стопом незапослености у Европи. Према истом документу, тржиште рада у Републици Србије карактерише:

• висока, структурна и дугорочна незапосленост
• неусаглашена понуда и тражња за радном снагом
• ниска мобилност радне снаге
• вишкови запослених у друштвеним и државним предузећима
• застарелост знања и способности како запослених тако и незапослених лица, што је последица технолошке и привредне стагнације друштва у претходном периоду.

Чињеница да постоје изражене разлике у економској и демографској развијености градова и општина, условиле су стратешко опредељење Владе РС да се бави креирањем и спровођењем политике регионалног развоја. Први корак у том правцу била је израда Стратегије равномерног регионалног развоја за период 2007-2012. године. Овај документ је настао са циљем решавања социоекономских разлика између различитих делова земље, кроз равномернији регионални развој. Ова Стратегија се базира на искуствима успешних регионалних развојних политика у земљама чланицама ЕУ.

Колико је равомерни регионални развој важан за Србију, говори и обраћање Сајмона Греја, шефа Канцеларије Светске банке на Трећој националној конференцији о смањењу сиромаштва у Србији, 29.11.2007. који је, између осталог, посебно нагласио да је за Светску банку изузетно битно смањење регионалних разлика у Србији, као и да је потребно регионално укључивање и дефинисање тржишта рада због субвенција и бесповратних грантова. Такође је истакао неопходност дефинисања регионалних потреба и њиховог доброг осмишљавања.

Наведени ставови Светске банке у вези са смањењем сиромаштва у Србији битно се уклапају у остваривање и јачање социјалне и територијалне кохезије, као једног од три приоритетна правца деловања и остваривања Смерница за политику запошљавања ЕУ и промовисање европског социјалног модела.

У оквиру ЕУ не постоји јединствен тип унутрашње организације и регионалне структуре држава чланица, па облици регионалног устројства варирају од федералних држава, држава са јаким регионалним елементима, до централизованих држава. Функционисање регионалне политике ЕУ и систем редистрибуције средстава од богатих ка сиромашним регионима директно зависи од постојања стандардизованог система територијалне поделе држава чланица. Због тога је створен систем НУТС на нивоу ЕУ. Битно је напоменути да је НУТС стандард административно статистичке, а не политичке природе, јер је политичка регионализација државе унутрашња ствар сваке државе. Србија, која се налази у процесу придруживања ЕУ, у обавези је да, ако жели да користи значајна средства предприступних фондова ЕУ, изврши статистичку регионализацију земље према стандардима НУТС. Србија је на почетку овог процеса и тренутно у овој области постоји нацрт Закона о регионалном развоју, којим је регулисан општи оквир регионалне политике.

Стална конференција градова и општина, као независна национална асоцијација локалних власти Србије је основала Одбор за равномерни регионални развој због све веће улоге јединица локалне самоуправе у политици и процесу економског и друштвеног развоја. На радионици „Примена стратешког плана СКГО“ од 10-11. јануара 2008. у Ивањици, којој су присуствовали председник и генерални секретар, председници и секретари свих одбора, закључено је да је неопходно међусобно интерсекторско повезивање и умрежавање одбора, на нивоу радних група, као оперативних тела, које би се бавиле заједничким темама. Иницирано је формирање радне групе за запошљавање и образовање, коју би сачињавали представници три одбора СКГО: Одбор за локални економски развој, Одбор за равномерни регионални развој и Одбор за друштвене делатности (укупно 90 градова и општина Србије). Ова иницијатива је представљена и усвојена на конститутивним седницама ових одбора априла 2008.

Ова радна група би се бавила конкретном реализацијом Смерница ЕУ за политику запошљавања:

Смерница 17: Спроводити политике запошљавања које као циљ имају пуну запосленост, побољшање квалитета и продуктивности на послу и јачање социјалне и територијалне кохезије.
Предузете активност треба да буду усредсређене на следеће приоритете:
1.     запошљавање већег броја људи и њихово задржавање на раду, већа понуда радне снаге и модернизација система социјалне заштите
2.     већа прилагодљивост радника и предузећа
3.     веће инвестиције у људски капитал путем бољег образовања и унапређених вештина

Повећање запослености је најделотворнији начин да се оствари привредни раст и промовише социјално инклузивна привреда, уз истовремено обезбеђивање сигурносне мреже за оне који нису у стању да раде. Потребно је промовисати приступ послу који уважава специфичност животног доба и модернизовати системе социјалне заштите како би се обезбедило да они буду адекватни и финансијски одрживи и да одговоре на нове потребе друштва, будући да се очекује смањење радно активног становништва. Мисли се на решавање проблема запослености везаних за старе, младе, жене, лица са посебним потребама. Такође је потребно усвојити политике којима ће бити обезбеђене установе за чување деце како би се унапредио приступ раду који узима у обзир специфичности животног доба и како би се омогућило усклађивање рада и породичног живота. Циљ ЕУ је да до 2010. године ове установе покривају најмање 90% деце од 3 године до поласка у школу и најмање 33% деце до 3 године. Затим, подршка самохраним родитељима би требало да буде већа. Потребно је усвојити мере здравствене заштите и превенције, као и промовисања здравог живота, како би било смањено обољевање, одсуствовање са рада, продуктивност на раду повећана а радни век продужен.

Смерница 18:
Промовисати приступ раду који уважава специфичност животног доба на следеће начине:
•     Поново радити на стварању услова за запошљавање младих и за смањивање незапослености омаладине као што је предвиђено Европским омладинским пактом
•     Предузети мере да се повећа учешће жена и смање разлике међу половима у запослености, незапослености и зарадама
•     Омогућити бољу усклађеност посла и приватног живота и обезбедити приступ установама за бригу о деци и другим члановима породице по приступачним ценама
•     Пружити подршку активном старењу, укључујући одговарајуће радне услове, побољшање здравствене заштите на послу, адекватне подстицаје за рад и дестимулисање раног пензионисања
•     Уводити модерне системе социјалне заштите, укључујући пензијски систем и систем здравствене заштите, обезбедити да буду одговарајући за друштво и финансијски одрживи, као и да буду у стању да одговоре на нове потребе, како би се подстакло учешће и дуже задржавање у радном односу и омогућио дужи радни век.

Смерница 19:
Обезбедити инклузивна тржишта рада, осигурати да посао буде привлачнији и исплативији за тражиоце запослења, укључујући у то и теже запошљиве и неактивне:
•     Активним и превентивним мерама на тржишту рада које укључују рано идентификовање потреба, помоћ при тражењу посла, усмеравање и обуку као део индивидуалних акционих планова, обезбеђивање потребних социјалних услуга како би се пружила подршка укључивању оних који су најудаљенији од тржишта рада у искорењивању сиромаштва.
•     Сталним преиспитивањем стимуланса и дестимуланса који произилазе из пореског система и система бенефиција, укључујући управљање бенефицијама и њихову условљеност, као и значајно смањење високих маргиналних ефективних пореских стопа, нарочито за оне који имају ниска примања, уз истовремено обезбеђивање адекватног нивоа социјалне заштите
•     Отварањем нових послова у услужним делатностима за појединце и привредне субјекте, нарочито на локалном нивоу

Смерница 20:
Наћи боље начине да се задовоље потребе тржишта рада:
•     Модернизацијом и јачањем институција тржишта рада, пре свега служби за запошљавање, са циљем да се обезбеди већа транспарентност у запошљавању и могућности обуке на националном и европском нивоу
•     Уклањањем препрека за покретљивост радника широм Европе, у складу са оквиром који предвиђају уговори;
•     Адекватнијим предвиђањем потребних квалификација, мањкова и застоја на тржишту рада;
•     Одговарајућим управљањем економским миграцијама.



Смерница 21:
Промовисати флексибилност заједно са сигурношћу запослења и смањити сегментацију на тржишту рада, узимајући у обзир улогу социјалних партнера:
•     Прилагођавањем правне регулативе у области рада, по потреби уз ревидирање различитих стандарда везаних за уговор и радно време;
•     Решавањем проблема непријављених радника;
•     Адекватнијим предвиђањем и успешним спровођењем промена, укључујући економско реструктурирање, нарочито промена везаних за започињање пословања, како би се умањили социјални трошкови и омогућило прилагођавање;
•     Унапређивањем и ширењем иновативних и прилагодљивих облика организације рада у циљу побољшања квалитета и продуктивности рада, укључујући здравље и безбедност на раду;
•     Подршком променама професионалног статуса, укључујући обуку, самозапошљавање, започињање послова и географску покретљивост

Смерница 22:
Омогућити да механизми формирања зарада и кретање трошкова радне снаге буду подстицајни за запошљавање:
•     Охрабривањем социјалних партнера да, у областима за које су одговорни, дефинишу одговарајући оквир за преговоре о висини зарада тако да се продуктивност и изазови тржишта рада одражавају на зараде на свим релевантним нивоима и тако да се избегну разлике између полова у висини зарада;
•     Испитивањем утицаја осталих личних примања на запошљавање и, где је потребно, прилагођавањем њихове структуре и нивоа, пре свега у циљу смањења пореских обавеза за лица са ниским примањима.
     
Смерница 23:
Повећати и побољшати улагања у људски капитал:
•     Инклузивном политиком образовања и обуке и активностима које значајно олакшавају приступ почетном стручном образовању, средњем и високом образовању, укључујући стажирање и обуку за предузетнике;
•     Значајним смањењем броја оних који пре времена прекидају школовање;
•     Ефикасним стратегијама доживотног учења доступног за све у школама, привредним субјектима, јавним установама и домаћинствима у складу са европским споразумима, укључујући одговарајуће подстицаје и механизме за поделу трошкова, са циљем да се повећа учешће у континуираним обукама и обукама на радном месту током целог животног века, поготово за нискоквалификоване и старије раднике.

Смерница 24:
Прилагодити системе образовања и обуке новим захтевима тржишта рада:
•     Обезбеђивањем да образовање и обука буду атрактивнији, отворенији и вишег стандарда квалитета, проширењем могућности за образовање и обуку, обезбеђивањем флексибилних начина учења и повећањем покретљивости студената и полазника обуке;
•     Обезбеђивањем лакшег и разноврснијег приступа свима који желе да се образују, обуче или стекну знања, преко флексибилног радног времена, служби за подршку породици, професионалне оријентације и, по потреби, нових облика поделе трошкова;
•     Одговором на нове и будуће потребе у погледу квалификација, кључних компетенција и вештина бољим и јаснијим дефинисањем квалификација, њиховим делотворним признавањем и потврдом формалног и неформалног учења.

Локалне власти имају значајну улогу и велик непосредни утицај на квалитет живота грађана својих заједница. Оне учествују у планирању и извршавају, налажу или утичу на многе услуге од којих зависи квалитет живота у њиховим заједницама, поседују право располагања над изграђеним или неизграђеним земљиштем и могу бити добар катализатор за стварање партнерстава са осталим учесницима, пре свега представницима приватног и невладиног сектора. Демократска и одговорна локална власт је централно место на којем се ставови, вредности и тежње локалне заједнице могу преточити у пројекте, политичка опредељења, планове и програме и тако добити практичну вредност.
Овим долазимо до циљева одрживог развоја и Локалне Агенде 21. Унапређено планирање и побољшана структура пословних субјеката требало би да буду у складу са основним поставкама одрживости („принцип 4 Е: Економија, Енергија, Екологија и Социјална Pravda-Equity“). Ово се одражава на интеграцију економске, социјалне политике, заштити животне средине и учешћа јавности унутар заједнице. Тако би политички приоритети локалних власти постали одрживи системи економског развоја са високом еколошком свешћу и праведнијем друштву са елементима социјалне једнакости.
Недостатак социјалне и територијалне кохезије одражава се у неједнаком регионалном развоју. Показатељи недостатка социјалне и територијалне кохезије су економски, демографски, инфраструктурни, социјални. Неки од тих показатеља су: одсуство сарадње између многих партнера који су одговорни за различите аспекте живота грађана, велике разлике између руралних и урбаних области, изолација приградских делова, недефинисана регионална економска политика, централизовано образовање које не прати потребе савремених економских токова и међународне поделе рада, непостојање координације и планирања на регионалном нивоу. Све ово говори у прилог потребе утврђивања модалитета сарадње између јединица локалне самоуправе, модалитета сарадње јединица локалне самоуправе са централним органима власти, као и стварања оптималних услова за социјални дијалог на локалном нивоу, а све у циљу равномерног регионалног развоја Србије, који ће допринети социјалној и територијалној кохезији.
На конститутивном састанку Радне групе би се утврдили конкретни циљеви и задаци којима би се група бавила.