Завршена Европска недеља могућности

Друга Европска недеља могућности завршена је 27. септембра 2024. године серијом панела и инфосесија у Нишу, где су у фокусу били локални развој, територијална сарадња и зелена транзиција.

Програм је отворен уводним обраћањима амбасадора ЕУ у Србији Емануелеа Жиофреа, министарке за европске интеграције Тање Мишчевић,  заменика министра за локалну самоуправу Северне Македоније Ерџана Селимија и градоначелника Ниша Драгослава Павловића.

Званичници су истакли важност да се сви заинтересовани активно укључе у програме којима Европска унија помаже грађане, организације и јавну управу у Србији, као и у другим суседним земљама.

Додељени су и сертификати локалним самоуправама и организацијама из Србије и Северне Македоније, које су у претходном периоду већ успешно спровели пројекте прекограничне сарадње, а који су спроводили пројекте фокусиране на превенцију поплава, зелени туризам и социјално предузетништво.

Тема првог панела била је важност сарадње различитих региона на европском нивоу.

Помоћница министарке за европске интеграције Санда Шимић напоменула је важност тога да се сви укључе у процесе консултација око прекограничних програма, као и да је чланство у Европској унији важно јер такви програми доносе значајно већа средства.

„Програм Србија – Румунија за седам година има 74 милиона евра, а програм Србија – Северна Македонија 8.4 милиона евра. Практично један пројекат са Румунијом, Хрватском или Мађарском је практично цела седмогодишња алокација са Северном Македонијом. Много лепих ствари је урађено кроз ове програме у претходних 20 година“, наводи Шимић.

Габи Хагмулер из Генералног директората Европске комисије за регионалну и кохезиону политику наводи да управо кроз кохезионе фондове, ЕУ подржава отварање радних места, компетитивност и економски развој у свим деловима Европе.

„Када земље кандидати са Западног Балкана постану чланице ЕУ, мораће да имају спремне системе и структуре за управљање и апсорбовање ових фондова. На примеру Хрватске, када су постали чланица ЕУ, њихов буџет за регионални развој порастао је са 50 милиона евра из претприступних фондова на преко милијарду евра преко ноћи. Ово је јако комплексан задатак и захтева спремне структуре и пуну посвећеност надлежних“, наводи Хагмилер.

Програмски директор за систем локалне самоуправе Сталне конференције градова и општина Еди Мајсторовић изјавио је да су ефекти учешћа у прекограничној сарадњи врло видљиви, како грађанима, тако и запосленима у јавној управи.

„Оне општине и градови који су били укључени у ове пројекте значајно су унапредили своја знања и вештине, сусрели се са европским процедурама, сусрели се а другачијим начинима и трошења и планирања. Позитиван утицај Interreg пројеката на наше ЈЛС је огроман, од промене перспективе до конкретних бенефиција за грађане, и са тим треба наставити у правцу развија капацитета за спровођење инструмената кохезионих политика али такође сматрамо да је време за снажнију финансијску подршку јер само то је начин да у догледној перспективи имамо стварне капацитете за имплементацију прекограничних и регионалних политика“, објашњава Мајсторовић.

Дан је настављен представљањем различитих могућности у оквиру INTERREG програма – од оних са државама чланицама ЕУ (Хрватском, Бугарском, Румунијом и Мађарском), преко сарадње са државама које се налазе у процесу проширења (Црна Гора, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, до програма са ширим опсегом, попут Адриона, сарадње у региону Дунава или Урбакта.

Заинтересовани су могли да чују релевантне информације од представника Европске банке за обнову и развој, као и које могућности нуде пројекти ЕУ за Зелену агенду и Еко општине, и програми Грађани, једнакост, права и вредности, као и пројекта „Подршка одрживим услугама социјалне заштите у заједници и политикама укључивања на локалном нивоу“ за чију је реализацију надлежно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а Стална конференција градова и општина (СКГО) задужена за имплементацију пројекта.

Владимир Зафировић, менаџер пројекта „Подршка одрживим услугама социјалне заштите у заједници и политикама укључивања на локалном нивоу“ из СКГО током излагања представио је реализоване активности, са нагласком на грант шему у оквиру које ће бити реализовано 32 локална пројекта. Зафировић је такође представио и актуелне јавне позиве у области инклузије Рома за израду оперативних и локалних акционих планова, за које ће локалне самоуправе моћи да конкуришу до 10. октобра 2024. године.    

Европска недеља могућност, друга по реду, ове године се одржавала од 23. до 27. септембра. Теме прва четири дана биле су бизнис и иновације, култура, цивилни сектор, медији, образовање, млади и спорт, а активности су се одвијале у Европској кући Београд. Последњег дана панели о локално развоју, територијалној сарадњи и зеленој транзицији, као и свечане церемоније и умрежавања – одржали су се у Нишу.