Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
U st. 10. čl. 158. Zakona o planiranju i izgradnji predviđa se sledeće: „Izuzetno od stava 9. ovog člana, u slučaju da je u skladu sa zakonom kojim se uređuje stanovanje, formirana stambena zajednica za stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade, odnosno udruženje, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole može podneti stambena zajednica, odnosno udruženje.“ Nakon izdavanja građevinske dozvole, a pre izdavanja upotrebne dozvole za višeporodični stambeni objekat, pravno lice koje je bilo investitor je u međuvremenu likvidirano. Naše pitanje je: Da li je prilikom podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole od strane stambene zajednice naša obaveza da proveravamo saglasnosti vlasnika posebnih delova? Ukoliko jeste obaveza upravnika da pribavi saglasnosti vlasnika posebnih delova, koji je minimalan broj saglasnosti potreban za pokretanje postupka, a samim tim i za izdavanje upotrebne dozvole? Napominjemo da Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada nije propisana potrebna saglasnost za donošenje odluke koja se tiče zahteva za izdavanje upotrebne dozvo
Rad i odlučivanje skupštine stambene zajednice uređen je članom 44. Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada. U stavu 2. ovog člana navedena su pitanja o kojima skupština SZ odlučuje 2/3 većinom. Za ostala pitanja o kojima skupština odlučuje potrebna je većina glasova članova skupštine SZ.
Vezano za vaše pitanje, za pokretanje postupka pribavljanja upotrebne dozvole za stambenu zgradu, potrebno je da bude priložena Odluka skupštine stambene zajednice doneta u skladu sa članovima 44-46. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Naime, član 46. Zakona propisuje da se svaka odluka stambene zajednice unosi u Zapisnik.
Za sva dodatna pitanja i otklanjanje eventualnih nedoumica u vezi sa ovim pitanjem predlažemo da se obratite resornom ministarstvu na adresu: stanovanje@mgsi.gov.rs
Poštovani, S obzirom na to da imamo dilemu o unosu osnovnih i dodatnih koeficijenata u sistemu "Iskra", u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima, potrebno je da nam date mišljenje o sledećem: Kako izvršiti unos nameštenika u trećoj vrsti radnih mesta za zaposlenog sa višom stručnom spremom sa osnovnim koeficijentom 9,91 i dodatnim 5,18, budući da sistem "Iskra" ne pruža tu mogućnost? Takođe, kako izvršiti prijavu za KV radnike , koji su razvrstani u četvrtu vrstu radnih mesta sa osnovnim koeficijentom 8,00, budući da sistem "Iskra" to ne prepoznaje, odnosno da li zaposleni sa srednjom stručnom spremom i KV radnici treba da imaju isti osnovni koeficijent 8,74? Napominjemo da su radna mesta nameštenika razvrstana u skladu sa Uredbom o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta nameštenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Što se tiče nameštenika treće vrste, član 11. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta nameštenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 88/16) kaže: da bi radno mesto nameštenika bilo razvrstano u treću vrstu, treba na sledeći način da ispunjava merila po pitanju kompetentnosti: stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i poznavanje utvrđenih metoda rada i stručnih tehnika koje je stečeno radnim iskustvom.
Članom 4. stav 2. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon, 19/2025 - dr. zakon i 39/2025) predviđeno je između ostalog da se koeficijent za visoko kvalifikovanog radnika primenjuje za poslove nameštenika treće vrste.
Dakle, za nameštenike treće vrste u organima, službama i organizacijama opština primenjuje se osnovni koeficijent 8,85 koji se uvećava za dodatni koeficijent u visini od 4,65 do 5,18, dok u organima, službama i organizacijama gradova se ovaj osnovni koeficijent uvećava za dodatni koeficijent u visini od 5,18 do 5,78.
Što se tiče kvalifikovanih radnika, da bi radno mesto nameštenika moglo biti razvrstano u četvrtu vrstu, treba na sledeći način da ispunjava merila po pitanju kompetentnosti: stečeno srednje obrazovanje u trogodišnjem ili četvorogodišnjem trajanju, odnosno stepen stručne spreme ili stečeno specijalističko obrazovanje (član 12. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta nameštenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave).
Članom 4. stav 2. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima predviđeno je između ostalo da se koeficijent za daktilografa primenjuje se za poslove nameštenika četvrte vrste.
Dakle, za nameštenike četvrte vrste u organima, službama i organizacijama opština i gradova primenjuje se osnovni koeficijent 8,74 koji se uvećava za dodatni koeficijent u visini 3,15.
Preparcelacija, da li je moguće potvrditi ili razmatrati o projektu preparcelacija recimo kp 150 i 151 i delova katastarskih parcela 153 i 154, odnosno nisu tretirane cele kp 153 i 154 u pitanju je poslova zona radi formiranja parcela istog vlasnika?
Član 65. Zakona o planiranju i izgradnji, st. 1. i 2. glase: “Na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije”, odnosno “Na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na način propisanim u stavu 1. ovog člana.” Shodno navedenom, mišljenje Stručne službe SKGO je da je neophodno da projektom preparcelacije budu obuhvaćene samo cele katastarske parcele, a ne njihovi delovi.
Ukoliko se radi o parcelama u vlasništvu istog lica, članom 68. Zakona o planiranju i izgradnji predviđena je mogućnost ispravke granica susednih parcela koja se sprovodi kroz elaborat geodetskih radova – “Ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, kao i obrazovanje većeg broja građevinskih parcela prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti odnosno planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova.”
Rešenje kojim je pripisan dug na naslednika, drugostepeni organ je poništio. Rešenje je doneto o pripisu duga obveznika koji je preminuo 2014.godine, a nasleno rešenje doneto je 2023.godine (pravnosnažno 11.01.2023.godine). Rešenje o pripisu doneto 25.01.2023.godine i pripisan je dug nakon otpisa apsolutno zastarelog duga prethodnika na dan 31.12.2012.godine sa kamatom do 01.01.2023.godine. Žalba je podneta 10.02.2023.godine, a 09.10.2023.goine poreski obveznik podnosi zahtev za odlaganje plaćanja duga na rate i uplaćuje samo dve rate reprograma. Reprogram je ukinut zbog neplaćanja. Kakvo rešenje treba doneti, da li i koja dugovanja od prethodnika pripisati nasledniku, za koji vremenski period? Da li treba doneti posebno o storniranju dugovanja koja su pripisana rešenjem koje je poništeno?
Poreskom obvezniku koji je preminuo 2014. godine treba utvrditi tačan iznos duga koji se odnosi na period do dana smrti. Smrću poreskog obveznika to lice više nije poreski obveznik i sve obaveze koje se odnose na period posle dana smrti moraju biti poništene.
Ukoliko su u dugu preminulog poreskog obveznika koji se odnosi na period do dana smrti sadržane obaveze za koje je nastupila apsolutna zastarelost, te obaveze po službenoj dužnosti treba preneti u vanbilansno poresko računovodstvo. Dana 01.01.2025. godine nastupila je apsolutna zastarelost obaveza dospelih do kraja 2014. godine, što znači da je konkretnom poreskom obvezniku koji je preminuo apsolutno zastarelo sve što se odnosi na period do dana smrti.
Nasledniku treba utvrditi obavezu pet godina unazad, u skladu sa odredbama o zastarelosti prava na utvrđivanje (u 2025. godini nije zastarelo pravo na utvrđivanje obaveza počev od 2020. godine).
Napominjemo da je članom 10. stav 7. tačka 3) Zakona o porezima na imovinu propisano da kad je osnov sticanja pravosnažni akt kojim su oglašeni naslednici zaostavštine - dan nastanka poreske obaveze je dan smrti ostavioca.
Na koji način se primenjuju dodatni koeficijenti za opštine i gradove, u skladu sa novom izmenom Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima, obzirom da su ovom uredbom predviđeni dodatni koeficijentu u rasponu od-do.
Raspon dodatnog koeficijenta predstavlja minimalni i maksimalni dodatni koeficijent i može se primenjivati na način da se, na primer, utvrde grupe dodatnih koeficijenata koje su razvrstane prema merila za procenu radnog mesta službenika, tj. u odnosu na složenost poslova, samostalnost u radu, odgovornost, , itd.
Poštovani molimo Vas za pomoć. Po nalogu vodne inspektorke potrebno je da vodni akt- Vodne uslove izdajemo u okviru postupka sprovođenja objedinjene procedure u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, a u sladu sa članovima 115-118a Zakona o vodama( „Službeni glasnik RS“, br. 30 od 7. maja 2010, 93 od 28. septembra 2012, 101 od 16. decembra 2016, 95 od 8. decembra 2018, 95 od 8. decembra 2018 - dr. zakon). Interesuje nas posebno u kojoj se fazi održava javna rasprava na izvoru na kome se meri kapacitet izvora i utvrđuju potrebe za vodom zainteresovanih lica, a o čemu se vodi zapisnik u skladu sa ZUP.om. Da li zahtev podnosi projektant za vodne uslove preko CEOP.a a što podrazumeva dobijanje građevinske dozvole za kaptažu, rezervoar ili je to poseban postupak?
Vodni akt - vodni uslovi izdaju se na osnovu Zakona o vodama u okviru objedinjene procedure u postupku prikupljanja svih uslova za projektovanje (od imaoca javnih ovlašćenja), preko CEOPa. Projektant u ime investitora može podneti zahtev na CEOP sa IDRom za izgradnju kaptaže, rezervoara i vodovodne mreže zajedno (kao jednog celokupnog sistema vodosnabdevanja) za potrebe izdavanja Lokacijskih uslova. Službenik iz Urbanizma koji treba da izda Lokacijske uslove preko CEOPa šalje imaocima javnih ovlašćenja zahteve za izdavanje uslova za projektovanje, znači i za vodne uslove. Ako se radi o izgradnji seoskog vodovoda na nekoj teritoriji, imaoc javnih ovlašćenja za izdavanje vodnih uslova je službenik koji radi poslove vodoprivrede u jedinici lokalne samouprave. Imaoci javnih ovlašćenja za izdavanje vodnih uslova mogu biti i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode, JVP "Srbijavode"- vodoprivredni centri po regionima, a to sve zavisi o vrsti objekata - videti član 113. do člana 118.a Zakona o vodama koji se odnosi na vodne uslove.
Što se tiče kapaciteta - izdašnosti izvora koji treba da se kaptira za vodosnabdevanje, pravilno je da se kapacitet prati cele jedne hidrološke godine (12 meseci) i beleže podaci o izdašnosti na vremenskim intervalima da bi se ustanovile varijacije u izdašnosti izvora i kako bi se ustanovila optimalna izdašnost izvora za vodosnabdevanje. Projektantu su to ulazni podaci za projektovanje izgradnje sistema vodosnabdevanja - kojom optimalnom izdašnošću izvora raspolaže i koji broj korisnika treba da se snabdeva vodom, tako da je postupak prikupljanja podataka na samom početku.
Održavanje javne rasprave se sprovodi na početku postupka da bi se utvrdio broj zainteresovanih domaćinstava za izgradnju vodovoda na nekoj teritoriji i javnu raspravu organizuje Investitor, pre početka projektovanja.
U članu 25. Zakona o vodama propisana su načela, i između ostalog pod tačkom 7) propsiano je načelo učešća javnosti - javnost ima pravo na informacije o stanju voda i radu nadležnih organa u oblasti voda, kao i na uključenje u procese pripreme i donošenja planova upravljanja vodama i kontrole njihovog izvršenja.
Projektantu su dva ulazna podatka jako bitna za projektovanje vodosistema, a to su broj zainteresovanih domaćinstava i optimalna izdašnost izvora koji će se kaptirati za sistem vodosnabdevanja.
Zaposlenom kod inirektnog korisnika budžetskih sredstava (Gradska biblioteka) prestao je radni odnos zbog odlaska u starosnu penziju. Odmah sutradan isti poslodavac ( Gradska biblioteka) zaključio je sa istim licem ( sada penzioner) novi ugovor o radu. Da li u konkretnom slučaju postoji prekid radnog odnosa i da li zaposleni može ostvariti pravo na jubilarnu nagradu? Po Kolektivnom ugovoru poslodavca, jubilarna nagrada se ostvaruje za godine neprekidnog rada kod poslodavca.
Članom 31. Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač republika srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 3/2022 i 114/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na isplatu jubilarne nagrade, i to: (1) za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; (2) za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; (3) za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate; (4) za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate; (5) za 40 godina rada provedenog u radnom odnosu, u visini podtačke (4) ove tačke.
Članom 175. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposlenom prestaje radni odnos kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju lice je odmah nakon prestanka radnog odnosa zaključila novi ugovor o radu, te postoji kontinuitet radnog odnosa i može ostvariti pravo na jubilarnu nagradu kada se steknu uslovi.
Da li za Lokalni plan upravljanja otpadom treba da se radi Strateška procena uticaja na životnu sredinu uvek ili samo ako se u Planu određuju uslovi za izgradnju postrojenja koji mogu imati uticaja na životnu sredinu?
U skladu sa članom 9. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“, br. 94/2024), organ nadležan za pripremu plana ili programa (to je uvek organ vlasti koji sprovodi postupak izrade plana/programa) dužan je da donese odluku o sprovođenju postupka strateške procene uticaja na životnu sredinu, odnosno, odluku o tome da li je potrebno izraditi izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. U skladu sa Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, strateška procena uticaja na životnu sredinu se sprovodi za planove i programe koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu, a naročito ako se njima određuju uslovi za izgradnju postrojenja koja mogu imati uticaj na životnu sredinu, kao što su postrojenja za tretman, skladištenje ili odlaganje otpada.
Ukoliko Lokalni plan upravljanja otpadom sadrži takve odredbe ili se njime planiraju aktivnosti koje mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu, tada je potrebno pokrenuti postupak odlučivanja o potrebi izrade strateška procena uticaja na životnu sredinu.
Takođe, ukoliko regionalni plan upravljanja otpadom već sadrži stratešku procenu koja obuhvata pomenuta postrojenja i sve aktivnosti iz lokalnog plana upravljanja otpadom kao dokumenta javne politike nižeg reda, tada se donosi odluka da za lokalni plan nije potrebna izrada nove strateške procene. U slučaju koji je opisan u članu 10. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, organ nadležan za pripremu plana ili programa može da donese odluku da ne sprovodi postupak strateške procene, o čemu prethodno pribavlja saglasnost organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine i mišljenje drugih zainteresovanih organa i organizacija. I u ovom slučaju nacrt odluke priprema organ nadležan za pripremu plana ili programa, a ne organ nadležan za zaštitu životne sredine.
Poštovani, Na koji način prestaje da važi pojedinačni akt o ostvarivanju prava na određenu naknadu koja se isplaćuje u mesečnom iznosu, kada posle određenog vremena prestane da važi opšti akt kojim je ta naknada propisana, s obzirom da se dejstvo takvog akta, a u pogledu obaveze isplate naknade, proteže i na period važenja starog i na period važenja novog opšteg akta (kojim je ta naknada ukinuta)?
Članom 13. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa („Sl. glasnik RS“, br. 21/2010) predviđeno je da se prelaznim odredbama uspostavlja odnos između propisa koji prestaje da važi i novog propisa u pogledu njihovog dejstva na slučajeve, situacije i odnose koji su nastali za vreme važenja ranijeg propisa.
Prelaznim odredbama uređuje se postupanje sa predmetima čije rešavanje je u toku: 1) određivanjem roka posle kojeg će se primenjivati novi postupak za rešavanje slučajeva; 2) dopuštanjem da se započeti postupci dovrše prema odredbama ranijeg propisa, što treba formulisati na sledeći način: „Postupci koji do dana stupanja na snagu ovog propisa nisu okončani, okončaće se po odredbama propisa koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ovog propisa.“
Prelaznim odredbama utvrđuju se i rokovi za donošenje podzakonskih propisa.
Prelazne odredbe ne treba da sadrže odredbe kojima se daju ovlašćenja za donošenje podzakonskih propisa. Kada je ovlašćenje za donošenje podzakonskog propisa u pogledu organa koji treba da ga donese i sadržine tog propisa u novom propisu identično kao i u propisu koji prestaje da važi danom stupanja na snagu novog propisa, novim propisom treba produžiti važenje podzakonskog propisa koji je donet na osnovu ranijeg propisa do donošenja podzakonskog propisa na osnovu novog propisa.
Zaposlena u Gradskoj upravi je raspoređena na radno mesto nameštenika IV vrste. U međuvremenu je završila master studije i stekla zvanje strukovni master ekonomista. Podnela je zahtev za raspoređivanje na radno mesto nameštenika druge vrste. Da li ima osnova za ovo raspoređivanje, imajući u vidu odredbe Zakona o zaposlenima u AP i JLS, koje se odnose na nameštenike?
Članom 187. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da se odredbe ovog zakona o premeštaju i raspoređivanju službenika shodno primenjuju na nameštenike. Rešenje o premeštaju, odnosno raspoređivanju nameštenika zamenjuje po sili zakona odgovarajuće odredbe ugovora o radu. Ako nameštenik odbije premeštaj, odnosno raspoređivanje, otkazuje mu se ugovor o radu. Namešteniku se otkazuje ugovor o radu kada usled promene unutrašnjeg uređenja kod poslodavca više ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom. Nameštenik ne može da bude raspoređen, odnosno premešten na radno mesto službenika, osim ako nije izabrani kandidat na javnom konkursu za radna mesta službenika.
Članom 114. istog zakona predviđeno je da službenik može biti trajno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto, ako to nalažu organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi, ako ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i poseduje potrebne kompetencije. Ako se službenik premešta iz jednog u drugi organ, službu ili organizaciju u jedinici lokalne samouprave, rukovodioci tih organa, službi ili organizacija zaključuju pisani sporazum. Nakon zaključenog pisanog sporazuma iz stava 2. ovog člana rukovodilac organa, službe ili organizacije u koji se službenik premešta donosi rešenje o premeštaju. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Dakle, ukoliko organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi nalažu i ukoliko je to radno mesto predviđeno kadrovskim planom i postoje obezbeđena sredstva u masi zarada, nameštenik se može trajno premestiti na radno mesto za koje ispunjava uslove. Zahtev zaposlenog za premeštaj na drugo radno mesto nije od značaja u ovom slučaju, jer o premeštaju odlučuje načelnik uprave u skladu sa potrebama organizacije, racionalizacije poslova ili drugi opravdani razlozi.
Kako postupiti u sledecem slucaju * raspisan je Javni konkurs za popunjavanje izvrsilackih radnih mesta u OU-i i to za dva komunalna milicionara i jednog nacelnika odeljenja komunalne milicije / tri radna mesta/, ali su se na konkurs javila samo dva lica koja ispunjavaju sve uslove za komunalnog milicionara, ali se nije prijavilo nijedno lice za nacelnika tog odeljena Koji je sledeci korak u ovakvoj situaciji?
Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o komunalnoj miliciji („Službeni glasnik RS“, broj 49/19) propisano je da za rad na poslovima načelnika komunalne milicije službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje pet godina radnog iskustva u struci i mora da ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa utvrđene zakonom koji uređuje prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave i uslove za zasnivanje radnog odnosa komunalnog milicionara.
Članom 17. ovog zakona određeno je da načelnika komunalne milicije raspoređuje načelnik jedinstvenog organa opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave obrazovane za pojedinu oblast u čijem je sastavu komunalna milicija i da službenik može da bude raspoređen, odnosno premešten na radno mesto načelnika komunalne milicije na osnovu rešenja načelnika jedinstvenog organa opštinske, odnosno gradske uprave ili uprave obrazovane za pojedinu oblast u čijem je sastavu komunalna milicija.
Takođe, članom 34. Zakona o komunalnoj miliciji propisano je da se na prava i dužnosti iz radnog odnosa komunalnih milicionara primenjuju se propisi koji uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno, a članom 35. ovog zakona da komunalni milicionar, pored uslova predviđenih propisima iz člana 34. ovog zakona, mora da ispunjava i posebne uslove, i to da: ima psihofizičku sposobnost potrebnu za obavlјanje poslova komunalne milicije; ne postoje bezbednosne smetnje za obavlјanje poslova komunalnih milicionara; ima položen ispit za komunalnog milicionara (u dalјem tekstu: ispit); ima stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i najmanje jednu godinu radnog iskustva u struci, odnosno za načelnika komunalne milicije uslove iz člana 16. stav 1. ovog zakona.
Međutim, st. 3. i 4. člana 35. ovog zakona, određeno je da izuzetno, u radni odnos za obavlјanje poslova komunalnog milicionara može se primiti policijski službenik u statusu ovlašćenog službenog lica, preuzimanjem iz Ministarstva unutrašnjih poslova, pod uslovom da ispunjava i ostale uslove predviđene ovim zakonom, a da se na popunjavanje radnih mesta komunalnih milicionara putem preuzimanja, shodno se primenjuju propisi koji se odnose na preuzimanje službenika.
Članom 91. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave „Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. Zakon, 123/2021 - dr. zakon i 19/25 - dr. zakon), propisano je da organ, služba ili organizacija kod jednog poslodavca može preuzeti iz organa, službe ili organizacije kod drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme, da organ, služba ili organizacija autonomne pokrajine može preuzeti, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme u drugom organu, službi ili organizaciji kod istog poslodavca i da se preuzimanje službenika vrši se na osnovu sporazuma o preuzimanju uz saglasnost službenika koji se preuzima.
Shodno odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, ako javni konkurs nije uspeo, sprovodi se novi javni konkurs.
Na osnovu izloženog u konkretnoj situaciji, možete postupiti u skladu sa odredbama st. 3. i 4. člana 35. Zakona o komunalnoj miliciji ili ćete u skladu sa odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave sprovesti novi javni konkurs za načelnika odlejenja komunlne milicije.
Javno preduzeće koje se finansira iz budžeta lokalne samouprave i koje u ime i za račun te samouprave upravlja i održava poslovni prostor, zaključilo je ugovor o izvođenju zanatsko- građevinskih radova sa izvođačem koji nije u sistemu PDV-a, dok je javno preduzeće obveznik PDV-a. Ugovoreni radovi obuhvataju: zamenu podova, spuštene plafone, sanaciju zidnih obloga (malterisanje, gletovanje, krečenje), a vrednost ugovora je 2.999.000,00 RSD bez PDV-a. Radovi su planirani kao redovno održavanje objekata (ne uvećava se vrednost objekta, ne poseduje se građevinska dozvola), i u budžetu su evidentirani na kontu 425 (tekuće održavanje), a ne na kontu 511 (investiciono održavanje). Molimo vas za mišljenje: 1. Da li se ovakvi radovi smatraju građevinskim uslugama u smislu Pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva? 2. Da li se u ovom slučaju primenjuje obrnuti obračun PDV-a u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 3 Zakona o PDV-u, imajući u vidu da je izvođač van sistema PDV-a? 3. Ko ima obavezu da obračuna i plati PDV, i na koji način se pravilno postupa prilikom izdavanja fakture?
Prema Pravilniku o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatnu vrednost („Sl.glasnik RS“, br. 86/2015 i 159/2020), radovi poput zamene podova, spuštenih plafona, sanacije zidova, gletovanja i krečenja spadaju u usluge iz oblasti građevinarstva, bez obzira da li su klasifikovani kao tekuće ili investiciono održavanje u budžetskom smislu.
Prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004,… i 94/2024): „Poreski dužnik je:
… 3) Primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, obveznik PDV, odnosno lice iz člana 9. stav 1. ovog zakona, za promet izvršen od strane obveznika PDV, ako je vrednost tog prometa veća od 500.000 dinara, bez PDV-a”.
Shodno tome, u ovom konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za primenu tzv. obrnutog obračuna, jer član 10. stav 2. Zakona o PDV-u važi isključivo između dva obveznika PDV-a.
Klasifikacija budžetske pozicije (425 za tekuće održavanje) je relevantna za budžetsko praćenje, ali nema uticaj na primenu PDV propisa. Iz svega navedenog sledi da izvođač radova, budući da nije u sistemu PDV-a, izdaje fakturu bez iskazanog PDV-a i JP (naručilac radova), iako je obveznik PDV-a, nema obavezu da obračunava i plaća PDV umesto izvođača, jer izvođač nije obveznik. Međutim, ukoliko JP dalje, refakturiše uslugu lokalnoj samoupravi koja finansira radove (za koju pretpostavljamo da je van PDV sistema), tada faktura sadrži PDV koji JP obračunava.
Navedeni odgovor ni na koji način nije zvanično mišljenje i ne obavezuje u smislu primene. Molimo vas da se za svako tumačenje propisa iz oblasti poreza i poreske politike obratite nadležnom Ministarstvu finansija/Poreskoj upravi.