Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
У ст. 10. чл. 158. Закона о планирању и изградњи предвиђа се следеће: „Изузетно од става 9. овог члана, у случају да је у складу са законом којим се уређује становање, формирана стамбена заједница за стамбене, односно стамбено-пословне зграде, односно удружење, захтев за издавање употребне дозволе може поднети стамбена заједница, односно удружење.“ Након издавања грађевинске дозволе, а пре издавања употребне дозволе за вишепородични стамбени објекат, правно лице које је било инвеститор је у међувремену ликвидирано. Наше питање је: Да ли је приликом подношења захтева за издавање употребне дозволе од стране стамбене заједнице наша обавеза да проверавамо сагласности власника посебних делова? Уколико јесте обавеза управника да прибави сагласности власника посебних делова, који је минималан број сагласности потребан за покретање поступка, а самим тим и за издавање употребне дозволе? Напомињемо да Законом о становању и одржавању зграда није прописана потребна сагласност за доношење одлуке која се тиче захтева за издавање употребне дозво
Рад и одлучивање скупштине стамбене заједнице уређен је чланом 44. Закона о становању и одржавању стамбених зграда. У ставу 2. овог члана наведена су питања о којима скупштина СЗ одлучује 2/3 већином. За остала питања о којима скупштина одлучује потребна је већина гласова чланова скупштине СЗ.
Везано за ваше питање, за покретање поступка прибављања употребне дозволе за стамбену зграду, потребно је да буде приложена Одлука скупштине стамбене заједнице донета у складу са члановима 44-46. Закона о становању и одржавању зграда. Наиме, члан 46. Закона прописује да се свака одлука стамбене заједнице уноси у Записник.
За сва додатна питања и отклањање евентуалних недоумица у вези са овим питањем предлажемо да се обратите ресорном министарству на адресу: stanovanje@mgsi.gov.rs
Поштовани, С обзиром на то да имамо дилему о уносу основних и додатних коефицијената у систему "Искра", у складу са Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима, потребно је да нам дате мишљење о следећем: Како извршити унос намештеника у трећој врсти радних места за запосленог са вишом стручном спремом са основним коефицијентом 9,91 и додатним 5,18, будући да систем "Искра" не пружа ту могућност? Такође, како извршити пријаву за КВ раднике , који су разврстани у четврту врсту радних места са основним коефицијентом 8,00, будући да систем "Искра" то не препознаје, односно да ли запослени са средњом стручном спремом и КВ радници треба да имају исти основни коефицијент 8,74? Напомињемо да су радна места намештеника разврстана у складу са Уредбом о критеријумима за разврставање радних места намештеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
Што се тиче намештеника треће врсте, члан 11. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места намештеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 88/16) каже: да би радно место намештеника било разврстано у трећу врсту, треба на следећи начин да испуњава мерила по питању компетентности: стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и познавање утврђених метода рада и стручних техника које је стечено радним искуством.
Чланом 4. став 2. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Сл. гласник РС“, бр. 44/2008 - пречишћен текст, 2/2012, 113/2017 - др. закон, 23/2018, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон, 19/2025 - др. закон и 39/2025) предвиђено је између осталог да се коефицијент за високо квалификованог радника примењује за послове намештеника треће врсте.
Дакле, за намештенике треће врсте у органима, службама и организацијама општина примењује се основни коефицијент 8,85 који се увећава за додатни коефицијент у висини од 4,65 до 5,18, док у органима, службама и организацијама градова се овај основни коефицијент увећава за додатни коефицијент у висини од 5,18 до 5,78.
Што се тиче квалификованих радника, да би радно место намештеника могло бити разврстано у четврту врсту, треба на следећи начин да испуњава мерила по питању компетентности: стечено средње образовање у трогодишњем или четворогодишњем трајању, односно степен стручне спреме или стечено специјалистичко образовање (члан 12. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места намештеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе).
Чланом 4. став 2. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима предвиђено је између остало да се коефицијент за дактилографа примењује се за послове намештеника четврте врсте.
Дакле, за намештенике четврте врсте у органима, службама и организацијама општина и градова примењује се основни коефицијент 8,74 који се увећава за додатни коефицијент у висини 3,15.
Препарцелација, да ли је могуће потврдити или разматрати о пројекту препарцелација рецимо кп 150 и 151 и делова катастарских парцела 153 и 154, односно нису третиране целе кп 153 и 154 у питању је послова зона ради формирања парцела истог власника?
Члан 65. Закона о планирању и изградњи, ст. 1. и 2. гласе: “На већем броју катастарских парцела може се образовати једна или више грађевинских парцела на основу пројекта препарцелације”, односно “На једној катастарској парцели може се образовати већи број грађевинских парцела, које се могу делити парцелацијом до минимума утврђеног применом правила о парцелацији или укрупнити препарцелацијом, а према планираној или постојећој изграђености, односно, планираној или постојећој намени грађевинске парцеле, на основу пројекта парцелације, под условима и на начин прописаним у ставу 1. овог члана.” Сходно наведеном, мишљење Стручне службе СКГО је да је неопходно да пројектом препарцелације буду обухваћене само целе катастарске парцеле, а не њихови делови.
Уколико се ради о парцелама у власништву истог лица, чланом 68. Закона о планирању и изградњи предвиђена је могућност исправке граница суседних парцела која се спроводи кроз елаборат геодетских радова – “Исправка граница суседних катастарских парцела, спајање суседних катастарских парцела истог власника, спајање суседних парцела на којима је исто лице власник или дугорочни закупац на основу ранијих прописа, као и образовање већег броја грађевинских парцела према планираној или постојећој изграђености односно планираној или постојећој намени грађевинске парцеле, врши се на основу елабората геодетских радова.”
Решење којим је приписан дуг на наследника, другостепени орган је поништио. Решење је донето о припису дуга обвезника који је преминуо 2014.године, а наслено решење донето је 2023.године (правноснажно 11.01.2023.године). Решење о припису донето 25.01.2023.године и приписан је дуг након отписа апсолутно застарелог дуга претходника на дан 31.12.2012.године са каматом до 01.01.2023.године. Жалба је поднета 10.02.2023.године, а 09.10.2023.гоине порески обвезник подноси захтев за одлагање плаћања дуга на рате и уплаћује само две рате репрограма. Репрограм је укинут због неплаћања. Какво решење треба донети, да ли и која дуговања од претходника приписати наследнику, за који временски период? Да ли треба донети посебно о сторнирању дуговања која су приписана решењем које је поништено?
Пореском обвезнику који је преминуо 2014. године треба утврдити тачан износ дуга који се односи на период до дана смрти. Смрћу пореског обвезника то лице више није порески обвезник и све обавезе које се односе на период после дана смрти морају бити поништене.
Уколико су у дугу преминулог пореског обвезника који се односи на период до дана смрти садржане обавезе за које је наступила апсолутна застарелост, те обавезе по службеној дужности треба пренети у ванбилансно пореско рачуноводство. Дана 01.01.2025. године наступила је апсолутна застарелост обавеза доспелих до краја 2014. године, што значи да је конкретном пореском обвезнику који је преминуо апсолутно застарело све што се односи на период до дана смрти.
Наследнику треба утврдити обавезу пет година уназад, у складу са одредбама о застарелости права на утврђивање (у 2025. години није застарело право на утврђивање обавеза почев од 2020. године).
Напомињемо да је чланом 10. став 7. тачка 3) Закона о порезима на имовину прописано да кад је основ стицања правоснажни акт којим су оглашени наследници заоставштине - дан настанка пореске обавезе је дан смрти оставиоца.
На који начин се примењују додатни коефицијенти за општине и градове, у складу са новом изменом Уредбе о изменама и допунама Уредбе о коефицијентима за обрачун плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима, обзиром да су овом уредбом предвиђени додатни коефицијенту у распону од-до.
Распон додатног коефицијента представља минимални и максимални додатни коефицијент и може се примењивати на начин да се, на пример, утврде групе додатних коефицијената које су разврстане према мерила за процену радног места службеника, тј. у односу на сложеност послова, самосталност у раду, одговорност, , итд.
Поштовани молимо Вас за помоћ. По налогу водне инспекторке потребно је да водни акт- Водне услове издајемо у оквиру поступка спровођења обједињене процедуре у складу са законом којим се уређује планирање и изградња, а у сладу са члановима 115-118а Закона о водама( „Службени гласник РС“, бр. 30 од 7. маја 2010, 93 од 28. септембра 2012, 101 од 16. децембра 2016, 95 од 8. децембра 2018, 95 од 8. децембра 2018 - др. закон). Интересује нас посебно у којој се фази одржава јавна расправа на извору на коме се мери капацитет извора и утврђују потребе за водом заинтересованих лица, а о чему се води записник у складу са ЗУП.ом. Да ли захтев подноси пројектант за водне услове преко ЦЕОП.а а што подразумева добијање грађевинске дозволе за каптажу, резервоар или је то посебан поступак?
Водни акт - водни услови издају се на основу Закона о водама у оквиру обједињене процедуре у поступку прикупљања свих услова за пројектовање (од имаоца јавних овлашћења), преко ЦЕОПа. Пројектант у име инвеститора може поднети захтев на ЦЕОП са ИДРом за изградњу каптаже, резервоара и водоводне мреже заједно (као једног целокупног система водоснабдевања) за потребе издавања Локацијских услова. Службеник из Урбанизма који треба да изда Локацијске услове преко ЦЕОПа шаље имаоцима јавних овлашћења захтеве за издавање услова за пројектовање, значи и за водне услове. Ако се ради о изградњи сеоског водовода на некој територији, имаоц јавних овлашћења за издавање водних услова је службеник који ради послове водопривреде у јединици локалне самоуправе. Имаоци јавних овлашћења за издавање водних услова могу бити и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Републичка дирекција за воде, ЈВП "Србијаводе"- водопривредни центри по регионима, а то све зависи о врсти објеката - видети члан 113. до члана 118.а Закона о водама који се односи на водне услове.
Што се тиче капацитета - издашности извора који треба да се каптира за водоснабдевање, правилно је да се капацитет прати целе једне хидролошке године (12 месеци) и бележе подаци о издашности на временским интервалима да би се установиле варијације у издашности извора и како би се установила оптимална издашност извора за водоснабдевање. Пројектанту су то улазни подаци за пројектовање изградње система водоснабдевања - којом оптималном издашношћу извора располаже и који број корисника треба да се снабдева водом, тако да је поступак прикупљања података на самом почетку.
Одржавање јавне расправе се спроводи на почетку поступка да би се утврдио број заинтересованих домаћинстава за изградњу водовода на некој територији и јавну расправу организује Инвеститор, пре почетка пројектовања.
У члану 25. Закона о водама прописана су начела, и између осталог под тачком 7) пропсиано је начело учешћа јавности - јавност има право на информације о стању вода и раду надлежних органа у области вода, као и на укључење у процесе припреме и доношења планова управљања водама и контроле њиховог извршења.
Пројектанту су два улазна податка јако битна за пројектовање водосистема, а то су број заинтересованих домаћинстава и оптимална издашност извора који ће се каптирати за систем водоснабдевања.
Запосленом код иниректног корисника буџетских средстава (Градска библиотека) престао је радни однос због одласка у старосну пензију. Одмах сутрадан исти послодавац ( Градска библиотека) закључио је са истим лицем ( сада пензионер) нови уговор о раду. Да ли у конкретном случају постоји прекид радног односа и да ли запослени може остварити право на јубиларну награду? По Колективном уговору послодавца, јубиларна награда се остварује за године непрекидног рада код послодавца.
Чланом 31. Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач република србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 3/2022 и 114/2023) предвиђено је да запослени има право на исплату јубиларне награде, и то: (1) за 10 година рада проведеног у радном односу, једна плата; (2) за 20 година рада проведеног у радном односу, две плате; (3) за 30 година рада проведеног у радном односу, три плате; (4) за 35 година рада проведеног у радном односу, три и по плате; (5) за 40 година рада проведеног у радном односу, у висини подтачке (4) ове тачке.
Чланом 175. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запосленом престаје радни однос кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју.
Дакле, у овом конкретном случају лице је одмах након престанка радног односа закључила нови уговор о раду, те постоји континуитет радног односа и може остварити право на јубиларну награду када се стекну услови.
Да ли за Локални план управљања отпадом треба да се ради Стратешка процена утицаја на животну средину увек или само ако се у Плану одређују услови за изградњу постројења који могу имати утицаја на животну средину?
У складу са чланом 9. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“, бр. 94/2024), орган надлежан за припрему плана или програма (то је увек орган власти који спроводи поступак израде плана/програма) дужан је да донесе одлуку о спровођењу поступка стратешке процене утицаја на животну средину, односно, одлуку о томе да ли је потребно израдити извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину. У складу са Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину, стратешка процена утицаја на животну средину се спроводи за планове и програме који могу имати значајан утицај на животну средину, а нарочито ако се њима одређују услови за изградњу постројења која могу имати утицај на животну средину, као што су постројења за третман, складиштење или одлагање отпада.
Уколико Локални план управљања отпадом садржи такве одредбе или се њиме планирају активности које могу имати значајан утицај на животну средину, тада је потребно покренути поступак одлучивања о потреби израде стратешка процена утицаја на животну средину.
Такође, уколико регионални план управљања отпадом већ садржи стратешку процену која обухвата поменута постројења и све активности из локалног плана управљања отпадом као документа јавне политике нижег реда, тада се доноси одлука да за локални план није потребна израда нове стратешке процене. У случају који је описан у члану 10. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину, орган надлежан за припрему плана или програма може да донесе одлуку да не спроводи поступак стратешке процене, о чему претходно прибавља сагласност органа надлежног за послове заштите животне средине и мишљење других заинтересованих органа и организација. И у овом случају нацрт одлуке припрема орган надлежан за припрему плана или програма, а не орган надлежан за заштиту животне средине.
Поштовани, На који начин престаје да важи појединачни акт о остваривању права на одређену накнаду која се исплаћује у месечном износу, када после одређеног времена престане да важи општи акт којим је та накнада прописана, с обзиром да се дејство таквог акта, а у погледу обавезе исплате накнаде, протеже и на период важења старог и на период важења новог општег акта (којим је та накнада укинута)?
Чланом 13. Јединствених методолошких правила за израду прописа („Сл. гласник РС“, бр. 21/2010) предвиђено је да се прелазним одредбама успоставља однос између прописа који престаје да важи и новог прописа у погледу њиховог дејства на случајеве, ситуације и односе који су настали за време важења ранијег прописа.
Прелазним одредбама уређује се поступање са предметима чије решавање је у току: 1) одређивањем рока после којег ће се примењивати нови поступак за решавање случајева; 2) допуштањем да се започети поступци доврше према одредбама ранијег прописа, што треба формулисати на следећи начин: „Поступци који до дана ступања на снагу овог прописа нису окончани, окончаће се по одредбама прописа који је био на снази до дана ступања на снагу овог прописа.“
Прелазним одредбама утврђују се и рокови за доношење подзаконских прописа.
Прелазне одредбе не треба да садрже одредбе којима се дају овлашћења за доношење подзаконских прописа. Када је овлашћење за доношење подзаконског прописа у погледу органа који треба да га донесе и садржине тог прописа у новом пропису идентично као и у пропису који престаје да важи даном ступања на снагу новог прописа, новим прописом треба продужити важење подзаконског прописа који је донет на основу ранијег прописа до доношења подзаконског прописа на основу новог прописа.
Запослена у Градској управи је распоређена на радно место намештеника ИВ врсте. У међувремену је завршила мастер студије и стекла звање струковни мастер економиста. Поднела је захтев за распоређивање на радно место намештеника друге врсте. Да ли има основа за ово распоређивање, имајући у виду одредбе Закона о запосленима у АП и ЈЛС, које се односе на намештенике?
Чланом 187. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да се одредбе овог закона о премештају и распоређивању службеника сходно примењују на намештенике. Решење о премештају, односно распоређивању намештеника замењује по сили закона одговарајуће одредбе уговора о раду. Ако намештеник одбије премештај, односно распоређивање, отказује му се уговор о раду. Намештенику се отказује уговор о раду када услед промене унутрашњег уређења код послодавца више не постоји ниједно радно место на које може бити премештен, односно распоређен у складу са његовом стручном спремом. Намештеник не може да буде распоређен, односно премештен на радно место службеника, осим ако није изабрани кандидат на јавном конкурсу за радна места службеника.
Чланом 114. истог закона предвиђено је да службеник може бити трајно премештен на друго одговарајуће радно место, ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани разлози, ако испуњава услове за рад на том радном месту и поседује потребне компетенције. Ако се службеник премешта из једног у други орган, службу или организацију у јединици локалне самоуправе, руководиоци тих органа, служби или организација закључују писани споразум. Након закљученог писаног споразума из става 2. овог члана руководилац органа, службе или организације у који се службеник премешта доноси решење о премештају. Жалба не одлаже извршење решења.
Дакле, уколико организација или рационализација послова или други оправдани разлози налажу и уколико је то радно место предвиђено кадровским планом и постоје обезбеђена средства у маси зарада, намештеник се може трајно преместити на радно место за које испуњава услове. Захтев запосленог за премештај на друго радно место није од значаја у овом случају, јер о премештају одлучује начелник управе у складу са потребама организације, рационализације послова или други оправдани разлози.
Како поступити у следецем слуцају * расписан је Јавни конкурс за попуњавање изврсилацких радних места у ОУ-и и то за два комунална милиционара и једног нацелника одељења комуналне милиције / три радна места/, али су се на конкурс јавила само два лица која испуњавају све услове за комуналног милиционара, али се није пријавило ниједно лице за нацелника тог одељена Који је следеци корак у оваквој ситуацији?
Одредбом члана 16. став 1. Закона о комуналној милицији („Службени гласник РС“, број 49/19) прописано је да за рад на пословима начелника комуналне милиције службеник мора да има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање пет година радног искуства у струци и мора да испуњава услове за заснивање радног односа утврђене законом који уређује права и дужности из радног односа запослених у јединицама локалне самоуправе и услове за заснивање радног односа комуналног милиционара.
Чланом 17. овог закона одређено је да начелника комуналне милиције распоређује начелник јединственог органа општинске, односно градске управе, односно управе образоване за поједину област у чијем је саставу комунална милиција и да службеник може да буде распоређен, односно премештен на радно место начелника комуналне милиције на основу решења начелника јединственог органа општинске, односно градске управе или управе образоване за поједину област у чијем је саставу комунална милиција.
Такође, чланом 34. Закона о комуналној милицији прописано је да се на права и дужности из радног односа комуналних милиционара примењују се прописи који уређују права и дужности из радног односа запослених у јединицама локалне самоуправе, ако овим законом није друкчије уређено, а чланом 35. овог закона да комунални милиционар, поред услова предвиђених прописима из члана 34. овог закона, мора да испуњава и посебне услове, и то да: има психофизичку способност потребну за обавлјање послова комуналне милиције; не постоје безбедносне сметње за обавлјање послова комуналних милиционара; има положен испит за комуналног милиционара (у далјем тексту: испит); има стечено најмање средње образовање у четворогодишњем трајању и најмање једну годину радног искуства у струци, односно за начелника комуналне милиције услове из члана 16. став 1. овог закона.
Међутим, ст. 3. и 4. члана 35. овог закона, одређено је да изузетно, у радни однос за обавлјање послова комуналног милиционара може се примити полицијски службеник у статусу овлашћеног службеног лица, преузимањем из Министарства унутрашњих послова, под условом да испуњава и остале услове предвиђене овим законом, а да се на попуњавање радних места комуналних милиционара путем преузимања, сходно се примењују прописи који се односе на преузимање службеника.
Чланом 91. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе „Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. Закон, 123/2021 - др. закон и 19/25 - др. закон), прописано је да орган, служба или организација код једног послодавца може преузети из органа, службе или организације код другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа, без конкурса, службеника који је у радном односу на неодређено време, да орган, служба или организација аутономне покрајине може преузети, без конкурса, службеника који је у радном односу на неодређено време у другом органу, служби или организацији код истог послодавца и да се преузимање службеника врши се на основу споразума о преузимању уз сагласност службеника који се преузима.
Сходно одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, ако јавни конкурс није успео, спроводи се нови јавни конкурс.
На основу изложеног у конкретној ситуацији, можете поступити у складу са одредбама ст. 3. и 4. члана 35. Закона о комуналној милицији или ћете у складу са одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе спровести нови јавни конкурс за начелника одлејења комунлне милиције.
Јавно предузеће које се финансира из буџета локалне самоуправе и које у име и за рачун те самоуправе управља и одржава пословни простор, закључило је уговор о извођењу занатско- грађевинских радова са извођачем који није у систему ПДВ-а, док је јавно предузеће обвезник ПДВ-а. Уговорени радови обухватају: замену подова, спуштене плафоне, санацију зидних облога (малтерисање, глетовање, кречење), а вредност уговора је 2.999.000,00 РСД без ПДВ-а. Радови су планирани као редовно одржавање објеката (не увећава се вредност објекта, не поседује се грађевинска дозвола), и у буџету су евидентирани на конту 425 (текуће одржавање), а не на конту 511 (инвестиционо одржавање). Молимо вас за мишљење: 1. Да ли се овакви радови сматрају грађевинским услугама у смислу Правилника о утврђивању добара и услуга из области грађевинарства? 2. Да ли се у овом случају примењује обрнути обрачун ПДВ-а у складу са чланом 10. став 2. тачка 3 Закона о ПДВ-у, имајући у виду да је извођач ван система ПДВ-а? 3. Ко има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, и на који начин се правилно поступа приликом издавања фактуре?
Према Правилнику о утврђивању добара и услуга из области грађевинарства за сврху одређивања пореског дужника за порез на додатну вредност („Сл.гласник РС“, бр. 86/2015 и 159/2020), радови попут замене подова, спуштених плафона, санације зидова, глетовања и кречења спадају у услуге из области грађевинарства, без обзира да ли су класификовани као текуће или инвестиционо одржавање у буџетском смислу.
Према Закону о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС“, бр. 84/2004,… и 94/2024): „Порески дужник је:
… 3) Прималац добара и услуга из области грађевинарства, обвезник ПДВ, односно лице из члана 9. став 1. овог закона, за промет извршен од стране обвезника ПДВ, ако је вредност тог промета већа од 500.000 динара, без ПДВ-а”.
Сходно томе, у овом конкретном случају, нису испуњени услови за примену тзв. обрнутог обрачуна, јер члан 10. став 2. Закона о ПДВ-у важи искључиво између два обвезника ПДВ-а.
Класификација буџетске позиције (425 за текуће одржавање) је релевантна за буџетско праћење, али нема утицај на примену ПДВ прописа. Из свега наведеног следи да извођач радова, будући да није у систему ПДВ-а, издаје фактуру без исказаног ПДВ-а и ЈП (наручилац радова), иако је обвезник ПДВ-а, нема обавезу да обрачунава и плаћа ПДВ уместо извођача, јер извођач није обвезник. Међутим, уколико ЈП даље, рефактурише услугу локалној самоуправи која финансира радове (за коју претпостављамо да је ван ПДВ система), тада фактура садржи ПДВ који ЈП обрачунава.
Наведени одговор ни на који начин није званично мишљење и не обавезује у смислу примене. Молимо вас да се за свако тумачење прописа из области пореза и пореске политике обратите надлежном Министарству финансија/Пореској управи.