Članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.

Dalje je član 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.

Članom 65. istog zakona predviđeno je da se u zvanju mlađeg saradnika obavljaju jednostavniji stručni poslovi kao i administrativno-tehnički poslovi uz nadzor, uputstva i detaljna usmerenja službenika u višim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ograničenog kruga međusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti. Za rad na poslovima u zvanju mlađeg saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.

Dakle, iako u ovom konkretnom slučaju službenik ispunjava uslove za napredovanje u pogledu ocena, on ne ispunjava uslov za rad na radnom mestu u zvanju mlađi saradnik u pogledu školske spreme, jer je za rad na radnom mestu u zvanju mlađi saradnik potrebno stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine.

Prema članu 6b Zakona o porezima na imovinu, kod razvrstavanja nepokretnosti u skladu sa članom 6a stav 1. ovog zakona, pojedini pojmovi imaju sledeće značenje:

1) "građevinsko zemljište" je vrsta zemljišta koje je kao takvo definisano zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;
2) "poljoprivredno zemljište" je vrsta zemljišta koje je kao takvo definisano zakonom kojim se uređuje korišćenje poljoprivrednog zemljišta.

U skladu sa članom 6a Zakona o porezima na imovinu, jedinica lokalne samouprave može odlukom propisati da se neizgrađeno građevinsko zemljište na njenoj teritoriji, koje se koristi isključivo za gajenje biljaka, odnosno sadnog materijala, odnosno šuma, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu razvrstava u poljoprivredno, odnosno šumsko zemljište.

Prema članu 33. stav 5. Zakona o porezima na imovinu promene u toku poreske godine od značaja za visinu obaveze po osnovu poreza na imovinu ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu istom obvezniku (koji vodi, odnosno koji ne vodi poslovne knjige), osim u slučajevima iz člana 12. st. 3. i 4. ovog zakona (prestanak prava na poreska
oslobođenje zbog povećanja osnovice preko 400.000 dinara ili zbog početka davanja u zakup u toku poreske godine), odnosno promene korisne površine nepokretnosti u toku poreske godine.

Članom 33g stav 1. Zakona o porezima na imovinu propisano je da za imovinu za koju je podneo poresku prijavu u skladu sa ovim zakonom, obveznik koji vodi poslovne knjige dužan je da do 31. marta svake sledeće poreske godine podnese poresku prijavu sa utvrđenim porezom za tu godinu.

Imajući u vidu navedene odredbe, ukoliko u toku poreske godine dođe do promene vrste zemljišta u skladu sa propisanim načinom razvrstavanja nepokretnosti, ta promena ne utiče na utvrđivanje poreza na imovinu za tu poresku godinu, shodno članu 33. Zakona o porezima na imovinu već se u poreskoj prijavi PPI-1 koja se podnosi za narednu godinu u skladu sa odredbama člana 33g Zakona o porezima na imovinu, predmetna nepokretnost od 1. januara naredne godine razvrstava u grupu "građevinsko zemljište".

Napominjemo da bi u konkretnom slučaju fizička lica imala obavezu da do 31. januara naredne godine podnesu izmenjenu poresku prijavu koja bi se primenjivala od 1. januara naredne godine, a shodno odredbama člana 33g stav 2. Zakona o porezima na imovinu, kojim je propisano da za imovinu za koju je podneo poresku prijavu u skladu sa ovim zakonom, odnosno za koju se ne podnosi poreska prijava u skladu sa članom 33b stav 1. ovog zakona, obveznik koji ne vodi poslovne knjige dužan je da podnese poresku prijavu ako je došlo do promene od uticaja na visinu poreske obaveze za tu imovinu, o kojoj nisu sadržani podaci u podnetoj poreskoj prijavi ili u drugim podacima koje je javni beležnik dostavio nadležnom organu jedinice lokalne samouprave u skladu sa članom 33b stav 3. ovog zakona.

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:

1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,

2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,

3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,

4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,

5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.

Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju će se zaposlenom sabrati godine rada u državnom organu i organu jedinice lokalne samouprave i ostvariće pravo na jubilarnu nagradu za ukupne godine rada.

Nameštenik jedino može biti raspoređen na službeničko radno mesto putem javnog konkursa, ako za isti ispunjava sve predviđene uslove i bude kandidat koji je sa najboljim rezultatima ispunio merila za izbor.

Promenom planskog akta neko zemljište može preći iz statusa poljoprivrednog u status građevinskog zemljišta, kroz upis u katastar promene prilikom sprovođenja plana ta je promena vidljiva.

Ukoliko bi se prilikom upisa promene namene postiglo da se zemljište evidentira kao građevinsko zemljište sa upisanim pravom korišćenja MZ, a znamo da je osnivač Mesne zajednice JLS, mogao bi se postići efekat da kasnije Katastar primenom člana 102. Zakona o planiranju i izgradnji izvrši upis prava javne svojine JLS (ovaj upis se sprovodi po službenoj dužnosti). Za ovaj put, najbolje bi bilo da pre promene namene proverite u nadležnoj službi za katastar da li ovakav upis sprovode.

Međutim, treba imati u vidu i odredbe drugih zakona koje se primenjuju na ovakve i slične situacije, a posebno na odredbu člana 94. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, gde je stavom 1. ovog člana Zakona propisano da danom stupanja na snagu zakona, poljoprivredno zemljiste u državnoj svojini postaje zemljiste u javnoj svojini. Prema odredbama samostalnog člana 17. ovog Zakona, katastar takođe po službenoj dužnosti vrši upis javne svojine RS, korisnik Ministarstvo za poslove poljoprivrede.

Saglasno svemu gore navedenom, mišljenje Stručne službe SKGO je da je najbolja mogućnost obratiti se Vladi RS, preko Republičke direkcije za imovinu da vam izvrši prenos prava svojine u skladu sa članom 26. stav 1. tačka 3. Zakona o javnoj svojini - prenos sa jednog titulara na drugog bez naknade.

Ono što  lokalna samouprava treba da uradi jeste:

• da donese akt o pribavljanju od strane nadležnog organa koji je određen Statutom vaše lokalne samouprave,
• da se formira zahtev za pribavljanje uz obrazloženje takvog pribavljanja,
• da se zahtev prosledi Republičkoj direkciji za imovinu kako bi pripremila predlog Zaključka za Vladu RS.

Uz zahtev obavezno podneti izvod iz lista nepokretnosti sa upisanim pravom korišćenja vaše Mesne zajednice i izvod iz Statuta opštine gde je definisana nadležnost za pribavljanje nepokretnosti u javnu svojinu.

Po dobijanju zaključka Vlade pristupa se potpisivanju ugovora o prenosu nepokretnosti iz svojine RS u javnu svojinu vaše opštine.

Ukoliko su potrebna dodatna pojašnjenja preporuka je obratiti se Republičkom geodetskom zavodu kao instituciji nadležnoj za poslove vođenja katastra i upisa nepokretnosti i promena na njima u skladu sa Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.