Questions and answers

Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) u odeljku 2. Zasnivanje radnog odnosa predviđa uslove za zasnivanje radnog odnosa i u članu 24. propisuje da se radni odnos može zasnovati sa licem koje ispunjava uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik). Pravilnikom o sistematizaciji se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca. Pravilnik donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca.

Opština Šid je donela Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi, opštinskom pravobranilaštvu i stručnim službama (“Sl. list Opštine Šid” broj 18/17).

Predmetnim pravilnikom je utvrđeno da Odeljenje za društvene delatnosti:

• vrši upravne i stručne poslove u neposrednom sprovođenju zakona i drugih propisa iz izvornog delokruga opštine, kao i poslove koji su povereni opštini u oblastima predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, kulture i javnog informisanja od lokalnog značaja, zdravstvene zaštite, u oblastima rekreacije i sporta, socijalne i dečije zaštite i boračko-invalidske zaštite;
• predlaže iznose potrebnih budžetskih sredstava za finansiranje javnih rashoda i obavlja poslove finansiranja javnih službi u oblastima predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, kulture, javnog informisanja, rekreacije i sporta i dečije, boračko-invalidske i socijalne zaštite, u delu koji spada u nadležnost lokalne samouprave;
• vrši poslove vezane za društveno osetljive grupe, odnosno poslove vezane za inkluziju Roma;
• vrši poslove vezane za ostvarivanje prava lica sa smetnjama u razvoju, pruža pomoć organizacijama i udruženjima invalida i drugih socijalno-humanitarnih organizacija;
• učestvuje u poslovima zaštite kulturnih dobara na teritoriji opštine;
• učestvuje u izradi normativnih akata iz navedenih oblasti Odeljenja i vrši i druge stručne poslove za potrebe Skupštine opštine, predsednika Opštine i Opštinskog veća iz napred navedenih oblasti;
• obavlja i druge poslove utvrđene važećim propisima prema nalozima i uputstvima načelnika Opštinske uprave i predsednika opštine.

U odeljku 6.2.ODELjENjE ZA DRUŠTVENE DELATNOSTI u tački 26. sistematizovano je radno mesto - Rukovodilac-savetnik za zaštitu prava pacijenata sa zvanjem Samostalni savetnik i brojem izvršilaca - službenika: 1.

Za predmetno radno mesto predviđen je sledeći opis poslova:

- organizuje posao Odeljenja;

- daje uputstva zaposlenima za obavljanje poslova;

- stara se o rasporedu poslova i blagovremenom izvršavanju istih;

- obavlja normativno-pravne poslove;

- izrađuje nacrte i predloge opštih akata, koje donosi Skupština Opštine, Opštinsko veće i Predsednik Opštine;

- daje mišljenja, u vezi s primenom propisa, a posebno u oblasti kulture, javnog informisanja obrazovanja i sporta;

- potpisuje sva akta koja, rešavajući u upravnom postupku donosi Odeljenje;

- učestvuje u planiranju sredstava u budžetu u delu koji se odnosi na društvene delatnosti;

- odgovoran je za blagovremeno, zakonito i kvalitetno obavljanje poslova i zadataka Odeljenja;

- obavlja poslove zaštite prava pacijenata po podnetim prigovorima;

- pruža potrebne informacije i savete u vezi sa pravima pacijenata;

- vrši sve druge poslove po Zakonu o pravima pacijenata;

- druge poslove prema nalogu načelnika Opštinske uprave.

Uslovi za obavljanje poslova ovog radnog mesta su: Visoko obrazovanje stečeno u obrazovnom – naučnom polju pravnih nauka na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije- master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine – diplomirani pravnik, 5 godine radnog iskustva sa propisanom stručnom spremom, poznavanje propisa iz oblasti zdravstva, poznavanje rada na računaru (MS Office paket i internet), položen državni stručni ispit.

S druge strane, Zakon o pravima pacijenata (“Sl. glasnik RS” br. 45/13 i 25/19 - dr. zakon) propisuje u odeljku IV Zaštita prava pacijenata (čl. 38. i čl. 39.) da zaštitu prava pacijenata obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, određivanjem lica koje obavlja poslove savetnika za zaštitu prava pacijenata i obrazovanjem Saveta za zdravlje. Dalje se propisuju uslovi za obavljanje poslova savetnika za zaštitu prava pacijenata, te opis poslova koji obuhvata “poslove zaštite prava pacijenata po podnetim prigovorima i pružanje potrebnih informacija i saveta u vezi sa pravima pacijenata definisanim istim zakonom”. Dalje je propisano da savetnik pacijenata može obavljati poslove za više jedinica lokalne samouprave, te da odluku o organizovanju, finansiranju i uslovima rada savetnika pacijenata, u skladu sa potrebama pacijenata i kapacitetima zdravstvene službe na teritoriji jedinice lokalne samouprave, donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Član 40. Zakona o pravima pacijenata propisuje da Savetnik pacijenata ima službenu legitimaciju, kojom se identifikuje prilikom dolaska u zdravstvenu ustanovu, privatnu praksu, organizacionu jedinicu visokoškolske ustanove zdravstvene struke koja obavlja zdravstvenu delatnost i drugo pravno lice koje obavlja određene poslove iz zdravstvene delatnosti. Obrazac i sadržinu službene legitimacije iz stava 1. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja.

Zdravstvena ustanova, privatna praksa i pravna lica iz stava 1. ovog člana dužni su da na vidnom mestu istaknu ime i prezime, radno vreme savetnika pacijenata, kao i adresu i broj telefona na koji se pacijent može obratiti radi zaštite svojih prava.

U cilju efikasnog rada savetnika pacijenata, zdravstvena ustanova, privatna praksa i pravna lica iz stava 1. ovog člana dužni su da savetniku pacijenata, u prisustvu zdravstvenog radnika, omoguće uvid u medicinsku dokumentaciju pacijenta, koja je u vezi sa navodima iznetim u prigovoru.

Zdravstvena ustanova, privatna praksa i pravna lica iz stava 1. ovog člana obavezni su da, na zahtev savetnika pacijenata, u postupku po prigovoru, bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet radnih dana, dostave savetniku pacijenata sve tražene informacije, podatke i mišljenja.

Dalje se u čl. 41. do 43. Zakon o pravima pacijenata bavi postupkom odlučivanja o prigovorima pacijenata u prvom i drugom stepenu, sastavom i obavezama Saveta za zdravlje i sl.

Na osnovu napred navedenih činjenica potpuno je jasno da jedinica lokalne samouprave ima obavezu da donese odluku kojom odlučuje o organizaciji, finansiranju i uslovima rada savetnika pacijenata u skladu sa potrebama pacijenata i kapacitetima zdravstvene službe na teritoriji JLS. Ova odluka prethodi Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi. Ovakvom odlukom JLS mora uvažiti i odredbe Zakona o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS“ br. 35/19 i 88/19). U konkretnoj situaciji se u jednom licu kumuliraju dve javne funkcije – rukovodioca odeljenja u JLS koje odeljenje ima znatan uticaj na normativnu aktivnost JLS iz oblasti zdravstva i ključni uticaj na finansiranje javnih službi u oblasti zdravstva, dok istovremeno zastupa prava pacijenata u zdravstvenom sistemu. Osim navedenog, poslovi ova dva radna mesta su suštinski potpuno različiti i zahtevaju različit nivo kompetencija, a vrlo verovatno i puno radno vreme radi obavljanja poslova rukovođenja i poslova savetovanja pacijenata pojedinačno.

Što se tiče zarade zaposlenog sa ovako definisanim poslovima radnog mesta (ukoliko zanemarimo prethodno pitanje nespojivosti poslova) pre svega se mora imati u vidu činjenica da zaposleni u JLS nije u situaciji da slobodnom voljom odlučuje o prihvatanju ugovornih uslova za obavljanje poslova sistematizovanog radnog mesta, jer je o ovom pitanju odlučeno rešenjem/odlukom ovlašćenog organa JLS. Stoga je način rešavanja pitanja primanja zaposlenog na napred opisanom radnom mestu, pitanje koje se rešava Odlukom jedinice lokalne samouprave donetom na osnovu čl. 39. Zakona o pravima pacijenata. Okvir za rešavanje ovog pitanja se mora tražiti u okvirima Zakona o zaposlenima u javnim službama („Sl. glasnik RS“ br. 113/17, 95/18 i 86/19) i Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 18/16, 108/16, 113/17, 95/18 i 86/19), ako se ostane kod već donetog normativnog rešenja (uvođenje u zakonske okvire bi se izvršilo donošenjem odgovarajuće odluke JLS).

Imajući, s druge strane, u vidu činjenicu da je u pitanju sistematizovanje poslova savetnika za zaštitu prava pacijenata uz poslove visoke složenosti (Rukovodilac Odeljenja za društvene delatnosti) u rangu Samostalnog savetnika, kao i činjenicu da je u pitanju poveravanje javnog ovlašćenja (savetnik za zaštitu prava pacijenata), što je u velikoj meri nespojivo, naknada za rad savetnika za zaštitu prava pacijenata se može ugovoriti kao posebna naknada, za šta je uslov - postojanje odluke JLS iz člana 39. Zakona o pravima pacijenata koja jeste obaveza jedinice lokalne samouprave. Izvor finansiranja bi mogla biti budžetska linija za javno zdravlje i ova opcija ne bi podrazumevala spajanje funkcija, već izdvajanje funkcije savetnika za zaštitu prava pacijenata van opisa radnog mesta bilo kog zaposlenog u Opštinskoj upravi.

Posebno skrećemo pažnju da nije zakonito odlučivanje o zaštiti prava pacijenata Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi, već je potrebno o tome doneti napred opisanu posebnu odluku JLS.

Članom 85. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je predviđeno da interni konkurs sprovodi konkursna komisija od tri člana.

Konkursnu komisiju za sprovođenje internog konkursa imenuje službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave, rukovodilac službe ili organizacije tako da konkursnu komisiju obavezno čine neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, službenik koji je stručan u oblasti za koju se popunjava radno mesto i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.

S obzirom na navedene zakonske odredbe, konkursnu komisiju čine službenik koji je stručan u oblasti za koju se popunjava radno mesto, službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima i neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto.

U konkretnom slučaju neposrednog rukovodioca nema, jer nema ni načelnika odeljenja, šefa odseka (službe) odnosno rukovodioca grupe, a time ni mogućnosti da komisija ima tri člana, već samo dva i to službenika koji je stručan u oblasti za koju se popunjava radno mesto i službenika koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.

Članom 172. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da je žalbena komisija u jedinici lokalne samouprave kolegijalni organ koji u drugom stepenu odlučuje o žalbama službenika.

Shodno članu 173. ovog zakona žalbenu komisiju obrazuje Veće.

Članom 174. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je predviđeno da žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa.

Članovima 170. i 171. navedenog zakona je propisano da se akt kojim se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima službenika iz radnog odnosa donosi  u formi rešenja, saglasno zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, i ima karakter upravnog akta, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, kao i da se žalba  izjavljuje u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, ako ovim zakonom nije određen kraći rok.

Dakle, žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima odnosno o žalbama učesnika internog i javnog konkursa, što dalje znači da u svojoj nadležnosti nema odlučivanje o žalbama izabranih lica, bez obzira da li su ili nisu na stalnom radu, što dalje znači da ova lica zaštitu svojih prava mogu ostvariti u sudskom postupku.

Prilikom davanja odgovora na ovo pitanje neophodno je odgovoriti i na nekoliko dodatnih pitanja. 

Naime, prvo pitanje je kada je to lice otpočelo sa građevinskim radovima na svojoj parceli. Ako je otpočelo nakon što je već doneta Odluka o komasaciji, njegovi radovi nisu u skladu sa zakonom i ne može ništa da potražuje.

Nadalje, pitanje je da li to lice uložilo prigovor na projekat putne i kanalske mreže. Pretpostavljamo da se nije žalilo i samim tim je propustilo priliku da iznese svoje primedbe. Projekat putne i kanalske mreže se obavezno izlaže na javni uvid 15 dana i sva zainteresovana lica mogu da iznesu primedbe. Ovaj projekat izrađuju tehnička lica na način koji je najbolji moguć u skladu sa datim okolnostima, predviđajući novu mrežu puteva i kanala za čitavu K.O. Ne može se zaustaviti putna i kanalska mreža za čitavu jednu K.O. samo zato što je neko lice napravilo prilaz svojoj parceli. Komasacija je postupak od javnog interesa koji celovito uređuje jednu katastarsku opštinu i ne može se zaustaviti zbog jednog lica i njegovog izgrađenog prilaza parceli.

Takođe, postavlja se pitanje da li je to lice imalo dozvolu da izvede radove na izgradnji betonskih prstenova. Ako je to bespravno uradilo takođe nema nikakav osnov da se žali i da nešto potražuje pošto je napravilo nelegalan objekat preko kanala za odvođenje atmosferskih voda.

Dakle, po svemu sudeći to lice nema osnova da traži to što tužbom traži i ne postoji odgovornost opštine u ovom smislu.

Međutim, drugačija bi bila situacija ako je ova primedba na putnu i kanalsku mrežu konstatovana, a lice je još ranije napravilo legalan objekat koji više ne može da koristi.

U skladu sa Zakonom o adresnom registru ("Sl. glasnik RS", br. 9/2020), JLS je u obavezi da izvrši označavanje naziva ulice u roku od 15 dana od dana donošenja odluke o imenovanju ili promeni naziva ulice. Troškove označavanja ulica snosi JLS.

Table sa nazivima ulica izrađuju se u skladu sa Knjigom grafičkih standarda koju donosi direktor RGZ ili u skladu sa odlukom JLS za teritoriju te lokalne samouprave.

Dakle, JLS može samostalno da naruči i postavi table sa nazivima ulica. Označavanje naziva ulica i označavanje kućnih brojeva vrši se prema podacima iz adresnog registra. Nazivi ulica ispisuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisma i zakonom kojim se uređuju zaštita prava i sloboda nacionalnih manjina, u delu kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisma.

Napomena: Imajući u vidu da je Vlada RS u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Republičkim geodetskim zavodom, sprovodila projekat ažuriranja adresnog registra u prethodnom periodu, predlažemo vam da kontaktirate jednu od ovih institucija (najbolje kontaktirati Vesnu Protulipac ili Sanju Sabljić iz RGZ) radi dobijanja aktuelnih informacija u vezi projekta, jer je u jednom periodu postojala mogućnost sufinansiranja projekta iz republičkog budžeta. Prema informacijama koje imamo, za vašu opštinu je u toku izrada Elaborata kućnih brojeva. U skladu sa Zakonom, ovo je nadležnost RGZ-a. Nakon što RGZ završi ovaj deo posla, o čemu ćete biti obavešteni, Adresni registar za vašu opštinu biće ažuran.

Članom 40a stav 1. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015) predviđeno je da ako je okvirni sporazum zaključen sa jednim dobavljačem ugovor se zaključuje na osnovu uslova predviđenih okvirnim sporazumom i ponude dostavljene u postupku javne nabavke za zaključenje okvirnog sporazuma.

Po novom Zakonu o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019; u daljem tekstu Zakon), u članu 67. stav 1. je navedeno da ako je okvirni sporazum zaključen sa jednim ponuđačem ugovor se zaključuje u granicama uslova predviđenih okvirnim sporazumom. Naručilac u tom slučaju može pri zaključenju ugovora od ponuđača sa kojim je zaključen okvirni sporazum da zatraži u pisanoj formi da dopuni svoju ponudu podacima za realizaciju ugovora ako je to neophodno.

Dakle, ni po „starom“, ni po novom Zakonu o javnim nabavkama, u slučaju zaključenja okvirnog sporazuma sa jednim dobavljačem, odnosno ponuđačem nema obaveze donošenja Odluka o dodeli ugovora pre zaključenja pojedinačnih ugovora, već se odmah zaključuju pojedinačni ugovori, budući da nije u pitanju zaključenje okvirnog sporazuma sa više ponuđača, pa nema ponovnog otvaranja konkurencije niti razloga za donošenje odluka o dodeli ugovora. Svi uslovi pojedinačnih ugovora su predviđeni konkursnom dokumentacijom i samim okvirnim sporazumom kada je u pitanju jedan ponuđač.

Međutim, imajte u vidu sadržinu člana 109. novog ZJN kojom je propisana obaveza za naručioca da obaveštenje o dodeli ugovora pošalje na objavljivanje u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma. Naručilac je dužan da tromesečno objavljuje zbirno obaveštenje o dodeli ugovora koji su zaključeni na osnovu okvirnog sporazuma i na osnovu sistema dinamične nabavke, u roku od 30 dana od dana isteka tromesečja u kome su ugovori zaključeni.

Za precizan odgovor na pitanje bi koristila informacija svrhe i načina osnivanja Fonda za zaštitu životne sredine (Odluka o formiranju), s obzirom da naziv ne mora uvek jednoznačno da ukazuje na svrhu, a i da bi se proverilo da li se radi o budžetskom fondu osnovanom u smislu članova 64-67. Zakona o budžetskom sistemu. Pretpostavljajući da je Fond osnovan da doprinese svrsi Programa 6 („Zaštita životne sredine“): „Obezbeđivanje uslova za održivi razvoj lokalne zajednice odgovornim odnosom prema životnoj sredini; Efikasno i održivo upravljanje otpadnim vodama; Održivo upravljanje otpadom“, to bi on trebalo da bude iskazan na nivou direktnog budžetskog korisnika u programu „Zaštita životne sredine“.

U članu 21. Uredbe o upravljanju kapitalnim projektima ("Službeni glasnik RS", broj 51 od 19. jula 2019.) opisan je pojam „operativnog procesa“, gde se pored ostalog navodi: „U operativnom procesu sprovode se aktivnosti vezane za upotrebu i tekuće održavanje projekta, dok kapitalno održavanje i eventualno uklanjanje objekta, odnosno opreme nakon isteka veka trajanja predstavljaju nove kapitalne projekte. Sredstva za finansiranje aktivnosti iz stava 1. ovog člana planiraju se u okviru određene programske aktivnosti ili projekta, odnosno u okviru određene pozicije u finansijskom planu ili godišnjem programu poslovanja i ne spadaju u troškove predmetnog kapitalnog projekta“.

Dakle, ako je ovo uzrok naloga građevinske inspekcije, onda u budžetu aktivnosti uklanjanja treba prikazati kao poseban projekat u programu čijoj svrsi i cilju je funkcionisanje tj. korišćenje objekta u veku trajanja doprinosio, dok se troškovi prikazuju na kontu iz klase 4 (423000).

Ako je uzrok uklanjanja objekta – omogućavanje funkcionisanja drugog objekta [npr. ograda sportskog terena (Program 14 „Razvoj sporta i omladine“) onemogućava izgradnju zida susedne zgrade npr. fiskulturne sale škole ili nekog drugog pomoćnog objekta škole – Program 9 „Osnovno obrazovanje i vaspitanje“], onda su aktivnosti uklanjanja ograde poseban projekat u programu „Osnovno obrazovanje“, dok se troškovi prikazuju na kontu iz klase 4 (isto kao u prethodnom slučaju).

Dešava se, npr. da se prilikom izgradnje velikih tj. obimnih objekata (tipa nadvožnjak, podvožnjak, zgrada za socijalno stanovanje i slično), za potrebe izgradnje (boravak radnika na gradilištu i drugo) izgradi pomoćni objekat [baraka, alatnica, magacin materijala, ograda, mala trafo stanica, pristupni put i/ili objekti u vezi sa zaštitom na radu prilikom izgradnje – protivpožarni a sada i protiv epidemiološki (zgrada-manji objekat za dezinfekciju i sl.)]. U tom slučaju, troškovi uklanjanja ovih pomoćnih objekata (ako to nije učinjeno pre puštanja objekta u funkciju a nakon završetka izgradnje velikog/obimnog objekta) - spadaju u ukupne troškove kapitalnog projekta (nadvožnjaka, podvožnjaka i slično) i knjiže se na kontu 511.

Kada je reč o neutrošenim transfernim sredstvima od drugih nivoa vlasti iz prethodnih godina, ista je potrebno planirati u budžetu za tekuću godinu na izvoru 13 - Neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina.

Naime, članom 2. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) date su definicije prema kojima su transferna sredstva - sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti prenose budžetu na drugom nivou vlasti, budžetu na istom nivou vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i između organizacija za obavezno socijalno osiguranje za doprinose za osiguranje, a donacija je namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije. Obzirom na napred navedene definicije, sredstva koja npr. Ministarstvo (u ovom slučaju Komesarijat) prenosi budžetskom korisniku drugog nivoa vlasti su u vidu transfera, a ne u vidu donacije.

Članom 8. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem (“Službeni glasnik RS”, br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 i 84/2019) definisana je klasifikacija izvora finansiranja, odnosno propisano je na kojim izvorima se iskazuju neutrošena sredstva iz ranijih godina, a kako je ovde reč o neutrošenim sredstvima iz prethodne godine i to o transfernim sredstvima dobijenim od Komesarijata za izbeglice, a ne o sredstvima iz donacija, ista se ne mogu planirati na izvoru 15.

Na izvoru 07-Transferi od drugih nivoa vlasti planiraju se prihodi ostvareni od transfera u tekućoj godini, kao i rashodi po tom osnovu u tekućoj godini.

Preneta neutrošena sredstva koja su u prethodnoj godini evidentirana na izvoru 05-Donacije od inostranih zemalja i izvoru 06-Donacije od međunarodnih organizacija, u tekućoj godini se planiraju na izvoru 15-Neutrošena sredstva donacija iz prethodnih godina.

Naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu javnih nabavki, kako je propisano odredbom člana 88. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019; u daljem tekstu Zakon).

Dakle, ukoliko preostale partije niste planirali odnosno predvideli planom javnih nabavki po novom Zakonu, potrebno je da donesete Odluku o sprovođenju postupka javne nabavke i predvidite novu javnu nabavku u planu. Ta nova javna nabavka bi se sastojala od dve partije, koje su obustavljene u postupku koji je prethodno sproveden i morala bi biti sprovedena po pravilima novog Zakona, u otvorenom postupku.

Druga opcija je da naručilac jedan predmet nabavke (npr. računari, tastature, monitori) ukupne procenjene vrednosti od 1.000.000 dinara i više, podeli na nekoliko manjih postupaka odnosno nabavki, umesto da isti podeli na partije, ali tada na svaki od tih postupaka primenjuje pravila otvorenog postupka.

Ukoliko je zbir procenjenih vrednosti preostale dve partije ispod 1.000.000 dinara (dobra i usluge) odnosno ispod 3.000.000 (radovi), na tu nabavku se ne bi primenjivala pravila javnih nabavki.

Imajte u vidu da su pragovi od kojih su naručioci u obavezi da sprovode postupke javnih nabavki radi pribavljanja dobara, usluga i radova su Zakonom određeni kao značajno veći u odnosu na limite iz prethodnog zakona, s tim što naručioci moraju da obrate pažnju na to da se obaveza sprovođenja postupaka javne nabavke ustanovljava uključujući navedene iznose, a ne iznad njih. Tako, za nabavku dobara ili usluga procenjene vrednosti 1.000.000 dinara i više (ukupno, vrednost svih partija), naručioci će biti dužni da sprovedu postupak javne nabavke.

Najčešće će biti slučaj da se sprovodi otvoreni postupak javne nabavke, jer su svi postupci u kojoj se nabavljaju dobra ili usluge procenjene vrednosti 1.000.000 dinara i više, odnosno radovi procenjene vrednosti 3.000.000 i više, postupci javne nabavke, dok se ispod tih limita ne primenjuje zakon (član 27. Zakona).

Dakle, javna nabavka male vrednosti više ne postoji.

Međutim, u konkretnom slučaju, imajući u vidu da je u pitanju nabavka dobara procenjene vrednosti ispod 1.000.000 dinara, na tu nabavku se ne primenjuje Zakon u smislu odredbe člana 27. ZJN, već postupak sprovođenja tih nabavki treba da bude uređen Posebnim aktom naručioca i sproveden prema tim posebnim pravilima. Ove nabavke se ne sprovode putem Portala javnih nabavki, jer Portal ne podržava sprovođenje procedura na koje se ne primenjuje ZJN (nabavke ispod limita).

Članom 71. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) propisano je da je funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, odgovoran za preuzimanje obaveza, njihovu verifikaciju, izdavanje naloga za plaćanje koje treba izvršiti iz sredstava organa kojim rukovodi i izdavanje naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budžetu, kao i za davanje podataka o izvršenim plaćanjima i ostvarenim prihodima i primanjima. St. 2. i 3. ovog člana propisano je da je funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava odgovoran za zakonitu, namensku, ekonomičnu i efikasnu upotrebu budžetskih aproprijacija, te da funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, može preneti pojedina ovlašćenja iz stava 1. ovog člana na druga lica u direktnom, odnosno indirektnom korisniku budžetskih sredstava.

Imajući u vidu navedene odredbe Zakona, koje propisuju da rukovodilac korisnika budžetskih sredstava preuzima obaveze u vezi sa aproprijacijama tog organa, odnosno tog korisnika budžetskih sredstava, te da iz Vašeg pitanja proizilazi da se sredstva za investiciona (kapitalna) ulaganja, kao i nabavku imovine i opreme planiraju na aproprijacijama u okviru razdela Opštinske uprave, kao organa Opštine, a samim tim se i nalaze u planu javnih nabavki Opštinske uprave, mišljenja smo da odluku o sprovođenju postupka javne nabavke i ugovor o javnoj nabavci u opisanim situacijama potpisuje načelnik Opštinske uprave.

Naime, u navedenoj situaciji načelnik Opštinske uprave je rukovodilac direktnog budžetskog korisnika na čijim aproprijacijama su planirana sredstva za navedene nabavke, te je on odgovoran za preuzimanje obaveza na teret sredstava organa kojim rukovodi.

Navedeno je potvrđeno i izveštajima o reviziji Državne revizorske institucije, koja je u jednom od izveštaja koji su objavljeni 2020. godine, navela:

„Iz navedenih odredbi proizilazi da je načelnik Opštinske uprave, kao rukovodilac direktnog budžetskog korisnika, odgovoran i za preuzimanje obaveza na teret sredstava organa kojim rukovodi, u ovom slučaju planiranih sredstava na razdelu Opštinske uprave.

Suprotno navedenom, Predsednik Opštine je preuzeo obaveze na teret sredstava planiranih na razdelu Opštinske uprave, iako nije neposredni rukovodilac tog organa. Na teret istih, pokrenuo je postupak javne nabavke, a nakon sprovedenog postupaka, preuzeo obaveze potpisivanjem ugovora o javnim nabavkama.“

Pravni osnov za preuzimanje zaposlenog iz javnog preduzeća u opštinsku upravu ne postoji. Ranija mogućnost putem internog tržišta rada koji su činili svi zaposleni iz svih organizacionih oblika u sistemu lokalne samouprave, prestala je da važi 01.01.2020. godine, kada je prestao da važi Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Što se važećih odredbi o preuzimanju tiče, članom 91. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da organ, služba ili organizacija iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona može preuzeti, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme u drugom organu, službi ili organizaciji kod istog poslodavca.

Poslodavac može preuzeti od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme.

Preuzimanje službenika vrši se na osnovu sporazuma o preuzimanju uz saglasnost službenika koji se preuzima.

Pre preuzimanja iz st. 1. i 2. ovog člana može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.

Kako javno preduzeće nije poslodavac od koga opštinska uprava može preuzeti zaposlenog u smislu citiranih odredbi, mišljenja smo da nema pravnog osnova za preuzimanje.