Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Molimo za tumačenje člana 43a. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/19 i 55/20). Ukoliko je zaposleni u JLS privremeno odsutan sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti KOVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću i ostvaruje prav na naknadu plate u visini od 100% osnovne plate za mesec u kome je privremeno odsustvovao sa rada, da li se ovako obračunata naknada uvećava za minuli rad ili se sastoji samo od proizvoda osnovice i koeficijenta zaposlenog? Takođe, da li naknada plate isplaćena u visini od 100% osnovne plate za mesec u kome je zaposleni privremeno odsustvovao sa rada u vezi sa zaraznom bolešću KOVID-19 ulazi u prosek zarade za prethodnih 12 meseci po kome se isplaćuju druge naknade (odsustvo na dan državnog praznika, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i dr.)?
Članom 43a u stavu 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 38/19 i 55/20) definisano je da zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini od 100% osnovne plate za mesec u kome je privremeno odsustvovao sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka, odnosno službenih dužnosti i kontakata sa licima kojima je potvrđena bolest COVID-19 ili naložena mera izolacije ili samoizolacije.
Dalje, u stavu 2. definisano je da zaposleni ostvaruje pravo iz stava 1. ovog člana tako što se:
- za prvih 30 dana odsustva sa rada, isplata visine naknade plate vrši iz sredstava budžeta poslodavca;
- počev od 31. dana odsustva sa rada, isplata visine naknade plate vrši iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja do zakonom propisane visine naknade plate, a iz sredstava poslodavca, odnosno iz sredstava budžeta poslodavca za preostali iznos razlike do visine od 100% osnovne plate.
Članom 35. stav 3. Posebnog kolektivnog ugovora propisano je da se osnovna plata određuje množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun plata.
Dakle, uzimajući u obzir navedeno može se zaključiti da ukoliko je zaposleni u jedinici lokalne samouprave privremeno odsutan sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću i ostvaruje pravo na naknadu plate u visini od 100% osnovne plate za mesec u kome je privremeno odsustvovao sa rada, ovako obračunata naknada plate zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave ne uvećava se za minuli rad, jer je Posebnim kolektivnim ugovorom propisano da se osnovna plata određuje množenjem koeficijenta zaposlenog sa osnovicom za obračun plata.
Članom 114. stav. 1. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa. Stavom 2. istog člana propisano je da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade.
Takođe, članom 42. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci za vreme:
- korišćenja godišnjeg odmora,
- plaćenog odsustva utvrđenog zakonom i Ugovorom.
Dakle, naknada plate obračunava se na osnovu prosečne plate u prethodnih 12 meseci. Obzirom da zaposleni ostvaruje platu (odnosno zaradu), pre svega, za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, u obračun naknade plate ulaze samo primanja koja imaju karakter zarade, a ne ulaze naknade plate isplaćene u tom periodu (prethodnih 12 meseci). Primanja koja jesu zarade, odnosno imaju karakter zarade su: isplaćena osnovna plata po satu, deo plate po osnovu radnog učinka (stimulacije i dr.), uvećanje plata isplaćenih u prethodnih 12 meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, „minulog rada“ i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično), ostala davanja zaposlenima koja imaju karakter plate.
Isplaćene naknade plate (za vreme plaćenog odsustva, bolovanja, godišnjeg odmora, odsustvo na dan državnog praznika i dr.) ne ulaze u osnov za obračun naknade plate, već u obračun ulaze samo isplaćene plate.
Iz svega napred navedenog može se zaključiti da naknada plate isplaćena u visini 100% osnovne plate za mesec u kome je zaposleni privremeno odsustvovao sa rada u vezi sa zaraznom bolešću COVID-19 ne ulazi u prosek zarade za prethodnih 12 meseci po kome se isplaćuju druge naknade (odsustvo na dan državnog praznika, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i dr.) obzirom da predstavlja primanje koje nema karakter zarade.
Javna nabavka – Rekonstrukcija objekta Opšte bolnice u Kikindi faza 1 u otvorenom postupku redni br. JN 20/2020. radi se o otvorenom postupku javne nabavke - rekonstrukcija objekta, i trenutno je u fazi zahtev za zaštitu prava (suspendovan), u kome se jednom privrednom subjektu usvaja zahtev, a drugom delimično….trenutno je predmet kod Republičke komisije za zaštitu prava. Stigao je dopis od privrednog subjekta kome je usvojen zahtev da se izvrši povraćaj uplaćene takse u iznosu od 120.000, 00 dinara. Da li smo kao Naručioc u obavezi da izvršimo uplatu takse privrednom subjektu kome je usvojen zahtev ili treba sačekati zvanično rešenje Republičke komisije za zaštitu prava kako za jedan zahtev tako i za drugi?
Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 187. stav 1. tačka 5), propisano je da u okviru svojih nadležnosti Republička komisija odlučuje o troškovima postupka zaštite prava i troškovima pripreme ponude.
Dalje je u članu 226. stav 4. tačka 13) Zakona propisano da Republička komisija rešenjem odlučuje o troškovima postupka.
Imajući u vidu navedene odredbe Zakona, mišljenja smo da je Republička komisija nadležna da odlučuje o troškovima postupka po podnetom zahtevu za zaštitu prava, te u navedenoj situaciji u kojoj Vam se podnosilac zahteva obratio sa zahtevom za nadoknadu troškova u delu naknade za plaćeni iznos takse, smatramo da je potrebno obavestiti podnosioca zahteva o tome da Republička komisija odlučuje o troškovima postupka.
Da li osoba sa invaliditetom može zasnovati radni odnos u gradskoj upravi, na neodređeno vreme, bez objavljivanja javnog konkursa i da li je potrebna suglasnost nadležne Republičke komisije?
U skladu sa članom 27k Zakona o budžetskom sistemu u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, telo Vlade iz stava 1. ovog člana može jednim aktom dati saglasnost novoosnovanom korisniku javnih sredstava na broj lica koji taj korisnik može primiti u radni odnos na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u kalendarskoj godini u kojoj je osnovan.
Zapošljavanje iz st. 1. i 2. ovog člana može se realizovati ukoliko korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim posebnim propisima.
Počev od 1. januara 2021. godine ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, osim izuzetno, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
U ograničenje iz stava 4. ovog člana ne ubrajaju se lica u radnom odnosu na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka, lica radno angažovana posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje u cilju sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja u skladu sa propisima koji uređuju oblast zapošljavanja (javni radovi i dodatno obrazovanje i obuke), lica angažovana radi realizacije projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili sredstvima donacija, ukoliko se naknade za njihov rad, sa pripadajućim porezima i doprinosima, finansiraju iz ovih izvora, kao i lica angažovana od strane korisnika programa obuke, akreditovanih realizatora obuke koji su upisani u Stalnu listu predavača i drugih realizatora obuka koju vodi Nacionalna akademija za javnu upravu.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, korisnik javnih sredstava koji ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme može da ima najviše do sedam zaposlenih, odnosno angažovanih lica u smislu stava 4. ovog člana.
Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 1, 2. i 4. ovog člana.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne odnose se na sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, nastavno osoblje visokoškolske ustanove i naučno i istraživačko osoblje naučnoistraživačke organizacije akreditovane u skladu sa zakonom, na izabrana, postavljena i imenovana lica u državnim organima i organima jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i na direktore javnih preduzeća, društava kapitala, ustanova i javnih agencija čiji su osnivači Republika Srbija ili jedinice teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, kao i na osobe sa invaliditetom u skladu sa propisima koji uređuju oblast profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
O zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme i radnog odnosa na određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad procenta iz stava 1. ovog člana u službama Narodne skupštine, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Državne revizorske institucije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencije za sprečavanje korupcije, Komisije za kontrolu državne pomoći, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Komisije za zaštitu konkurencije, Komisije za hartije od vrednosti, Fiskalnog saveta, Regulatornog tela za elektronske medije i Agencije za energetiku Republike Srbije, kao i o tome da ukupan broj zaposlenih, odnosno radno angažovanih iz stava 4. ovog člana kod tih korisnika bude veći od procenta, odnosno broja iz st. 4. i 6. ovog člana odlučuje odbor Narodne skupštine nadležan za administrativno-budžetska pitanja.
Iz navedenih odredbi zaključujemo da za zasnivanje radnog odnosa sa osobom sa invaliditetom, u skladu sa propisima koji uređuju oblast profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom, nije potrebna saglasnost tela Vlade. Napominjemo još jednom da se ovo odnosa na period posle 01. januara 2021. pa zaključno sa 31. decembrom 2023. godine.
U skladu sa odredbama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom te osobe zapošljavaju se pod opštim ili pod posebnim uslovima. Zapošljavanjem osoba sa invaliditetom pod opštim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca bez prilagođavanja poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta. Zapošljavanjem osoba sa invaliditetom pod posebnim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca uz prilagođavanje poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta. Pod prilagođavanjem poslova podrazumeva se prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka. Pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva se tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme - u skladu sa mogućnostima i potrebama osobe sa invaliditetom. Prilagođavanjem se može obezbediti i stručna pomoć, kao podrška osobi sa invaliditetom kod uvođenja u posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije i podršku na radnom mestu, praćenje pri radu, razvoj ličnih metoda rada i ocenjivanje efikasnosti. Obaveza zapošljavanja, u smislu ovog zakona, jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu određeni broj osoba sa invaliditetom. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu jednu osobu sa invaliditetom. Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po jednu osobu sa invaliditetom. Poslodavac koji ne zaposli osobe sa invaliditetom u skladu sa članom 24. ovog zakona dužan je da uplati iznos od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio. Uplatom sredstava iz stava 1. ovog člana, poslodavac ispunjava obavezu zapošljavanja.
Zaključujemo da se radi ispunjenja navedenih obaveza koje proističu iz Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom te osobe mogu zaposliti po posebnim ili po opštim uslovima, ali to ne oslobađa obaveze organ lokalne samouprave da to zapošljavanje sprovede u skladu sa odredbama Zakona o zaposlenima u AP i JLS.
Ako se planira kredit za likvidnost, kako da se unapred odredi koje troškove treba plaćati? S obzirom da je u pitanju kredit za likvidnost, ne zna se kada će i za šta konkretno morati da se koristi?! Inače, ranijih godina kada je uziman kredit za likvidnost planiran je na izvoru 01, upravo iz ovog razloga. Da li je i to pogrešno?
Članom 33. Zakona o javnom dugu (“Sl. glasnik RS”, br. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18 i 91/19), propisano je da odluku o zaduživanju lokalne vlasti donosi nadležni organ lokalne vlasti, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva.
Zahtev za davanje saglasnosti o zaduživanju podnosi se Ministarstvu finansija (Upravi za javni dug), uz obrazloženje razloga zbog kojih nastaje potreba za zaduženjem. Zahtev mora da sadrži: podatke o ostvarenim prihodima i primanjima, odnosno izvršenim rashodima i izdacima u prethodnoj godini, podatke o zaduženosti na dan podnošenja zahteva, plan i izvršenje rashoda i izdataka, kao i plan i ostvarenje prihoda i primanja u godini za koju se podnosi zahtev i podatke o dospelim, a neizmirenim obavezama na dan podnošenja zahteva.
Prilikom davanja saglasnosti Ministarstvo će pored ispunjenosti uslova iz člana 35, odnosno člana 36. ovog zakona, uzeti u obzir i: procenat ostvarenja prihoda i primanja u odnosu na planirane, procenat izvršenja rashoda i izdataka u odnosu na planirane, visinu planiranog budžetskog deficita, visinu neizmirenih obaveza, visinu postojećeg kreditnog zaduženja, kao i sve druge relevantne okolnosti vezane za budžet lokalne vlasti.
Ministarstvo daje saglasnost u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti.
Ako Ministarstvo u navedenom roku ne odgovori na zahtev za davanje saglasnosti, smatraće se da saglasnost nije data.
Dalje, članom 35. Zakona o javnom dugu, propisano je da se lokalne vlasti mogu zaduživati za finansiranje tekuće likvidnosti, koji nastaje usled neuravnoteženosti kretanja u javnim prihodima i javnim rashodima.
Ukupan iznos zaduživanja za finansiranje tekuće likvidnosti mora se vratiti pre kraja budžetske godine u kojoj je ugovoreno i ne može se refinansirati ili preneti u narednu budžetsku godinu.
U toku budžetske godine zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti ne sme preći 5% ukupno ostvarenih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini.
Članom 2. tačka 36) Zakona o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispr., 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 i 72/19), definisano je da zaduživanje zbog tekuće likvidnosti predstavlja ugovaranje kratkoročnih kredita, odnosno emitovanje kratkoročnih državnih hartija od vrednosti za finansiranje privremene nelikvidnosti budžeta, nastale usled neuravnoteženih kretanja u prihodima i rashodima i izdacima tokom izvršenja budžeta.
Članom 8. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", br. 16/16, 49/16, 107/2016, 46/17, 114/17, 20/18, 36/18, 93/18, 104/18, 14/19, 33/19, 68/19 i 84/19) propisano je da se primanja od domaćih zaduživanja iskazuju na izvoru 10.
Međutim, u praksi u budžetima lokalnih samouprava, kredit za finansiranje tekuće likvidnosti, iskazuje se na izvoru 01-Opšti prihodi i primanja iz budžeta. Ovakva praksa nastala je upravo iz razloga koji su navedeni u pitanju, odnosno zato što ne mogu da se sagledaju rashodi koji će biti izvršeni (šta će se plaćati), kao i kom trenutku može da nastane potreba za povlačenjem kreditnih sredstava za finansiranje tekuće likvidnosti.
Radi dobijanja mišljenja o tome na kome izvoru prihoda se iskazuje ovo primanje, preporučujemo da se zatraži zvanično mišljenje Ministarstva finansija.
Kod planiranja projekata koje većim delom finansiraju drugi subjekti, treba li u budžetu sagledati i prihode i rashode iz drugih sredstava ili samo učešće opštine? Da ne bude problema od januara kod realizacije naloga za prenos. Od sledeće godine biće projekata koji će se većim delom finansirati iz sredstava međunarodnih organizacija, kod nekih i preko deviznih računa, zatim od Komesarijata za izbegla i raseljena lica (konkretno kod Komesarijata, do sada su budžetom planirana samo sredstva u visini 5% od projekta, ali kako će se onda platiti celokupna nabavka ako Uprava za trezor to ne bude prepoznala u planu budžeta)? Takođe je problem što je nekim ugovorima kod projekata predviđeno učešće opštine u nekom delu, ali nije precizirano koje troškove opština treba da platiti iz svojih sredstava, a koje iz tuđih. Kako onda u budžetu izvršiti tu raspodelu a da kasnije ne bude problem pri plaćanju?
Ukoliko postoji potpisan ugovor/sporazum o finansiranju određenog projekta čija je realizacija otpočela u tekućoj i nastavlja se u narednoj godini, potrebno je sagledati i planirati prihode i rashode iz svih izvora (prihodi iz budžeta-za učešće JLS, kao i ostali izvori-donacije, transferi), kako bi njegova realizacija mogla nesmetano da se odvija od početka godine. Obim i vrsta prihoda i rashoda koje je potrebno planirati, može se sagledati iz budžeta projekta (projekti koji se finansiraju iz sredstava EU obavezno sadrže budžet). Međutim, ukoliko ugovorom/sporazumom nije definisano koji rashodi se finansiraju iz budžeta JLS, a koji iz drugih izvora, onda ostaje lokalnoj samoupravi da to sama odredi, odnosno da rasporedi rashode prema izvorima u skladu sa svojom procenom (npr. sagledati da jedna vrsta troška bude planirana iz jednog izvora).
Ukoliko se tek očekuje ugovaranje finansiranja novih projekata u narednoj godini, a u postupku pripreme budžeta nisu poznati iznosi prihoda i vrste rashoda/izdataka koji će biti odobreni, onda se projekat ne mora planirati. U ovom slučaju se nakon nastanka pravnog osnova, odnosno potpisivanja ugovora/sporazuma u toku budžetske godine, može primeniti član 5. Stav 6. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je definisano da, u slučaju da jedan nivo vlasti svojim aktom opredeli drugom nivou vlasti namenska transferna sredstva, kao i u slučaju ugovaranja donacije, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka po tom osnovu. Takođe, sredstva za učešće JLS u odobrenom projektu mogu se opredeliti iz tekuće budžetske rezerve i otvoriti odgovarajuće aproprijacije na osnovu člana 69. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu. Organ uprave nadležan za finansije svojim rešenjem otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka konkretnog projekta.
Da li je neophodno sve podračune ugasiti kod indirektnih korisnika jer neki imaju namenske podračune za realizaciju konkretnih projekata? Mogu li indirektni korisnici da dobijaju bila kakva namenska sredstva od Republike, ministarstva, donacije i slično preko svojih namenskih podračuna koji su otvorili kod Uprave za trezor, bez da se ta sredstva uplaćuju preko uplatnih računa? Postoje neki projekti Opštine takođe preko podračuna, višegodišnji, iz ranijih godina, kod nekih projekata ove godine zbog korone nisu mogli da realizuju projekat do kraja pa su rokovi produženi za narednu godinu. Podračune za bolovanje ima svaki indirektni korisnik i Opština nema uvid u ta sredstva. Da li će od januara moći da vrše plaćanja sa tih podračuna ako nije sve sagledano budžetom?
Zakonom o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019), propisano je da odredbe zakona kojima se uređuje korišćenje i raspodela sopstvenih prihoda koje ostvare ustanove osnovane od strane lokalne vlasti nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja, prestaju da važe kad se za to stvore tehnički uslovi.
Uputstvom za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti za 2021. godinu i projekcija za 2022. i 2023. godinu navedeno je da obzirom na to da je zakonodavac ostavio mogućnost da ustanove do daljnjeg mogu da koriste sopstvene prihode u skladu sa zakonom, nadležni organ treba da preispita osnovanost i opravdanost postojanja računa sopstvenih prihoda indirektnih korisnika budžetskih sredstva (ustanove kulture, sporta i sl.) u slučaju kada korišćenje i raspodela tih prihoda nije uređena posebnim zakonima.
Dakle, na osnovu navedenog, može se zaključiti da podračuni sopstvenih prihoda ustanova osnovanih od strane JLS (ustanova kulture i sporta) ne moraju da se gase, ali je potrebno preispitati ovu mogućnost ukoliko su za to stvoreni tehnički uslovi.
Podračune koji su otvoreni za realizaciju konkretnih projekata ne treba gasiti sve dok se projekat ne okonča.
Uplate pazara od bifea mogu se vršiti na podračun sopstvenih prihoda ustanova, ali kako je i u Uputstvu navedeno, treba preispitati mogućnost njihovog gašenja.
Prihod od izdavanja u zakup poslovnog prostora, predstavlja javni prihod budžeta jedinice lokalne samouprave u skladu sa članom 25. Zakona o budžetskom sistemu i isti treba uplaćivati na uplatne račune javnih prihoda.
U skladu sa istim članom ZOBS-a, donacije i transferi, takođe predstavljaju javni prihod budžeta JLS i ovi prihodi bi trebalo da se uplaćuju na račune javnih prihoda.
Kada je reč o školama, one nisu indirektni korisnici budžeta JLS, već im se sredstva za finansiranje prenose u vidu transfera i njihovi rashodi se iskazuju zbirno u finansijskom planu direktnog korisnika Gradska/Opštinska uprava, na ekonomskoj klasifikaciji 463000-Transferi ostalim nivoima vlasti (u okviru odgovarajućeg programa 9-Osnovno obrazovanje i vaspitanje ili programa 10-Srednje obrazovanje i vaspitanje). S tim u vezi, JLS u svom budžetu ne treba da iskazuje prihode koje su škole ostvarile uplatom od strane Ministarstva prosvete na njihove podračune, kao ni rashode koji nastaju po tom osnovu. Ovo se odnosi i na prihode koje škole ostvaruju po osnovu uplata od “roditeljskog dinara”.
Ustanova ne mora da ima poseban podračun za isplatu bolovanja, već se sredstva koja se dobijaju za refundaciju bolovanja iz prethodne godine mogu takođe uplatiti na račun javnih prihoda JLS na ekonomskoj klasifikaciji 772114- Memorandumske stavke za refundaciju rashoda budžeta opštine iz prethodne godine, odnosno mogu se ukinuti ovi podračuni.
Na kraju, obzirom da je budžet sveobuhvatni plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka, ukoliko podračuni nisu obuhvaćeni i planirani odlukom o budžetu, isti neće moći da se izvršavaju.
Pošto je neophodno za svakog direktnog korisnika sačiniti finansijski plan, kako odrediti visinu i koji prihod vezati za svakog direktnog korisnika? Koje prihode navesti kod Skupštine, Predsednika, Opštinskog veća, Pravobranilaštva?
Direktni korisnici budžetskih sredstava su nosioci razdela u posebnom delu odluke o budžetu JLS i to su: Skupština opštine/grada, Predsednik opštine/Gradonačelnik, Opštinsko/Gradsko veće i Opštinska/Gradska uprava, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (“Sl. glasnik RS”, br 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon i 47/18) kao i Opštinsko/Gradsko pravobranilaštvo u skladu sa Zakonom o pravobranilaštvu (“Sl. glasnik RS”, br. 55/14). U skladu sa ovim zakonima, finansiranje JLS uređuje se Zakonom o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispr., 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19 i 72/19), odnosno obezbeđivanjem sredstava iz budžeta JLS za obavljanje izvornih i poverenih nadležnosti.
Članom 2. Tačka 3) Zakona o budžetskom sistemu, definisano je da je finansijski plan akt direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava, izrađen na osnovu uputstva za pripremu budžeta, u skladu sa smernicama za izradu srednjoročnih planova i projekcijama srednjoročnog okvira rashoda predviđenih Fiskalnom strategijom, koji sadrži procenu obima prihoda i primanja i obim rashoda i izdataka za period od jedne ili tri godine (kapitalni izdaci se iskazuju za tri godine).
U tački 7) istog člana, definisano je da su direktni korisnici budžetskih sredstava organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi i službe lokalne vlasti.
Dalje, članom 41. tačka 2), definisano je da se u pogledu sadržine predloga finansijskog plana direktnih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti shodno primenjuju odredbe člana 37. ovog zakona, odnosno da predlog finansijskog plana direktnog korisnika budžetskih sredstava obuhvata:
Rashode i izdatke za trogodišnji period, iskazane po budžetskoj klasifikaciji,
Detaljno pisano obrazloženje rashoda i izdataka, kao i izvora finansiranja.
Dakle, u skladu sa napred navedenim, kod direktnih korisnika: Skupštine opštine/grada, Predsednika/Gradonačelnika, Opštinskog/Gradskog veća i Opštinskog/Gradskog pravobranilaštva, uvek se radi o prihodu iz budžeta. Prihodi se u finansijskom planu iskazuju na izvoru finansiranja 01-Opšti prihodi i primanja iz budžeta. U programskim obrascima, prihodi se iskazuju na ekonomskoj klasifikaciji 791111 - Prihodi iz budžeta. Visina prihoda određuje se u skladu sa odobrenim rashodima u finansijskom planu direktnog korisnika.
Kod direktnog korisnika Opštinska/Gradska uprava, prihodi se u finansijskom planu iskazuju pored izvoru finansiranja 01-Opšti prihodi i primanja iz budžeta i na ostalim izvorima propisanim članom 8. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 i 84/2019). U programskim obrascima, sredstva iskazana na izvoru 01-Opšti prihodi i primanja budžeta se iskazuju na ekonomskoj klasifikaciji 791111 - Prihodi iz budžeta, dok se sredstva iz ostalih izvora iskazuju na odgovarajućoj ekonomskoj klasifikaciji prihoda kome pripadaju.
Na primer ukoliko je potpisan ugovor o donaciji za realizaciju tzv. “soft” projekta sa stranom organizacijom (sredstva u planu iskazana na izvoru 06-Donacije od međunarodnih organizacija, prihod će se u programskim obrascima iskazati na ekonomskoj klasifikaciji 732151-Tekuće donacije od međunarodnih organizacija u korist nivoa opština, ili ukoliko je zaključen ugovor za realizaciju kapitalnog odnosno investicionog projekta, prihod će se iskazati na ekonomskoj klasifikaciji 731251-Kapitalne donacije od inostranih država u korist nivoa opština. Na ekonomskoj klasifikaciji 733251-Kapitalni namenski transferi, u užem smislu, od Republike u korist nivoa opština, iskazaće se prihodi koje Republika opredeli svojim aktom JLS za realizaciju projekta koji odobrava (sredstva iskazana u finansijskom planu na izvoru 07- Transferi od drugih nivoa vlasti).
Imamo reprograme koji u sebi sadrže dug koji je zastareo. Reč je o dugu iz 2011. godine, gde je nastupila relativna zastarelost. Obveznik je podneo zahtev za reprogram i rešenje o reprogramu mu je doneto, neki čak imaju i uplate. Da li se obveznik može pozvati na zastarelost u ovom slučaju? Da li može da se uradi raskid reprograma, a obvezniku otpiše dug po osnovu zastarelosti. Da li biste mogli da mi pošaljete primer rešenja o raskidanju reprograma koji u sebi sadrži dug koji je zastareo?
Odredbama člana 74. stav 7) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je: Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti:
- iz sredstava obezbeđenja;
- u postupku prinudne naplate poreskog duga.
Stavovima 9), 10) i 11), člana 74. ZPPPA propisano je:
9) Ako se poreski obveznik iz stava 6. ovog člana ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni dugovani porez naplatiti u postupku prinudne naplate nad obveznikom.
10)Poreski obveznik za koga je Poreska uprava po službenoj dužnosti poništila sporazum, odnosno ukinula rešenje iz st. 7. i 9. ovog člana, nema pravo da ponovo podnese zahtev za odlaganje plaćanja tog dugovanog poreza.
11)Zahtev za odlaganje plaćanja tekuće obaveze iz st. 7. i 9. ovog člana, poreski obveznik može da podnese najkasnije u roku od dva dana od dana dospelosti te tekuće obaveze.
U periodu dok traje reprogram (a traje u skladu sa donetim rešenjem ili sporazumom-broj odobrenih rata), obveznik da bi ispunio uslove reprograma i ostao u reprogramu, mora redovno da plaća ratu reprograma koja dospeva određenog datuma u mesecu, koja se tada knjiži u poreskom računovodstvu, kao i sve druge obaveze koje dopevaju u tom periodu koje se prema ZPPPA smatraju “tekućim”.
S obzirom da navodite da su obveznici još uvek u reprogramu a da prema odredbama zakona ne bi trebalo da imaju neplaćenih tekućih obaveza, da je na snazi još uvek rešenje kojim ste dozvolili odlaganje dospelih obaveza, ispravno je da se prvo ukine predmetno rešenje, dostavi obvezniku i nakon toga u poreskom računovodstvu proknjiže ukupne nedospele i neplaćene rate reprograma.
Takođe, obveznik može da podnese zahtev za reprogram (čl.74. stav 10) ZPPPA) za dospele obaveze o kojima se nije odlučivalo po prethodno podnetom zahtevu, dakle koje su dospele za plaćanje nakon perioda za koji je odobren reprogram. Obaveze koje nisu izmirene u prethodnom reprogramu se naplaćuju u postupku prinudne naplate poreskog duga ili iz datog sredstva obezbeđenja (čl.74. stav 7) ZPPPA).
Nakon ukidanja reprograma, trebalo bi da se odlučuje po podnetim zahtevima za zastarelost, donošenjem rešenja o prestanku obaveze po osnovu zastarelosti, ukoliko je u pitanju petogodišnja zastarelost, ili ćete po službenoj dužnosti odlučivati o apsolutnoj zastarelosti. Dalje postupanje propisano je odredbama čl. 74. stav 10. ZPPPA.
Prema navedenom zakonodavac ne daje mogućnost da se za obaveze za koje je već bio odobren reprogram, a obveznik nije bio uredan u izmirivanju rata reprograma i tekućih obaveza, ponovo podnosi zahtev za odlaganje i da se o njima ponovo odlučuje.
Za obveznike koji su dobili rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza na rate i koji su plaćali i sada kažete „traže pare nazad“, nakon utvrđivanja zastarelosti u odnosu na podneti zahtev za zastarelost i izvršene uplate, odnosno u odnosu na godinu kada je obveznik stekao pravo na povraćaj, možete izvršiti povraćaj ili preknjižavanje, više uplaćenih sredstava (čl.114a ZPPPA).
Vlada Republike Srbije usvojila je nove mere za suzbijanje epidemije izazvane bolešću COVID-19, čija je primena otpočela 24. novembra 2020. godine, između ostalih i meru koja se tiče zabrane svih javnih okupljanja s prisustvom više od 5 osoba u zatvorenom i na otvorenom prostoru, gde se nabrajaju izuzeci (radne organizacije, školske ustanove, prodavnice, tržni centri i slični objekti, za koje važi propisano ograničenje broja prisutnih osoba u svakom trenutku u odnosu na kvadraturu objekta). U nedoumici smo, u kojim slučajevima je moguće organizovati javno okupljanje sa prisustvom više od 5 osoba u zatvorenom prostoru, odnosno koji su izuzeci od zabrane (povod ili svrha organizovanja)?
Naredbom ministra zdravlja o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru („Službeni glasnik RS“, br. 100/2020, 111/2020, 133/2020) članom 1. propisana je zabrana javnog okupljanja na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru, kada se istovremeno okuplja više od 5 lica, s tim što rastojanje između prisutnih lica mora biti najmanje 1,5 m, odnosno na svaka 4 m² može biti prisutno jedno lice.
Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 („Službeni glasnik RS“, br. 66 od 7. maja 2020, 93 od 1. jula 2020, 94 od 3. jula 2020, 100 od 16. jula 2020, 109 od 21. avgusta 2020, 111 od 28. avgusta 2020, 120 od 2. oktobra 2020, 122 od 9. oktobra 2020, 126 od 23. oktobra 2020, 138 od 15. novembra 2020, 141 od 21. novembra 2020, 144 od 27. novembra 2020, 145 od 3. decembra 2020. član 7a* definisano je (dodatno) mogućnost okupljanja, odnosno, prisustva posetilaca i to na sledeći način:
Prilikom održavanja javnih kulturno-umetničkih događaja u zatvorenom prostoru dozvoljeno je prisustvo najviše 500 posetilaca istovremeno, i to tako da svako drugo mesto za sedenje bude slobodno i uz obavezno nošenje zaštitnih maski posetilaca, kao i zaposlenih koji učestvuju u organizaciji događaja.
Dakle, osim radnih organizacija, okupljanje više od 5 osoba dozvoljeno je i u skladu s Uredbom Vlade RS, prilikom organizacije kulturno-umetničkih događaja, uz uslove i pridržavanje ostalih mera (propisana distanca, zaštitne maske za lice, raspored posetilaca - sedenje itd.).
Da li dete koje pohađa razvojnu grupu u Predskolskoj ustanovi ima pravo na besplatne putne troškove od kuće do vrtića, s obzirom da je udaljenost od vrtića 13 km od kuće, i da li to pravo može da ostvari i detetov lični pratilac?
U članu 189. stav 1 tačka 2 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS”, br. 88/17, 27/18- dr. zakon, 10/19 i 6/20) propisano je da se u budžetu jedinica lokalne samouprave obezbeđuju sredstva između ostalog i za “ostvarivanje dodatne podrške detetu i učeniku u skladu sa mišljenjem Interresorne komisije, osim onih za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.”
Kako prevoz dece i učenika pripada merama podrške koje se finansiraju iz sredstva u budžetu jedinice lokalne samouprave, u članu 189. stav 1 tačka 5 Zakona je propisano da se između ostalog sredstva obezbeđuju i „za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole.“
Član 4. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Službeni glasnik RS, broj 80/18) uređuje da prilikom procene potreba za dodatnom podrškom nadležna Komisija može da preporuči tri vrste mera dodatne podrške. Drugoj grupi mera - preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije, pripada obezbeđivanje prevoza deteta, učenika i odraslog koji ne može da koristi sredstva javnog prevoza, a po potrebi i njegovog pratioca, za pohađanje obrazovanja ili korišćenja drugih usluga socijalne i zdravstvene zaštite, bez obzira na udaljenost od mesta stanovanja.
Da li se u staž za jubilarnu nagradu računa i vreme provedeno u radnom odnosu u mesnim zajednicama? Obzirom da zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršen određen broj godina rada (10,20...) provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu AP odnosno JLS, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa, a kako zaposleni smatra da ima pravo da mu se uračuna u staž za jubilarnu nagradu i vreme provedeno u radnom odnosu u mesnoj zajednici?
U skladu sa članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS pravo na jubilarnu nagradu ostvaruju zaposleni u JLS za navršenih 10, 20 30, 35 ili 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa.
S obzirom na to, da mesna zajednica nije organ JLS, već oblik mesne samouprave i kao tavka posebno pravno lice, radni staž ostvaren u mesnoj zajednici ne računa se u staž za jubilarnu nagradu u smislu odredbi PKU za zaposlene u JLS.
Da li za sekretara OIK može da bude imenovano lice koje nije sa mestom prebivališta na teritoriji opštine koja ga imenuje za sekretara, lice je sa mestom prebivališta u drugoj opštini? Takođe napominjemo da je isto lice postavljeno za sekretara SO.
Članom 12. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da "članovi organa za sprovođenje izbora i njihovi zamenici mogu biti samo građani koji imaju izborno pravo , kao i prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave". Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, navedeno ograničenje se ne odnosi na sekretara i zamenika sekretara izborne komisije, koji se, dakle, imenuju bez obzira na mesto prebivališta.
Što se tiče mogućnosti da za sekretara izborne komisije bude imenovan sekretar skupštine opštine, treba imati u vidu da je članom 30. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano da sekretari skupština opština, kao lica koja postavlja skupština opštine, ne mogu da budu samo odbornici, što znači da se pitanje obavljanja druge javne funkcije rešava u postupku pred Agencijom za sprečavanje korupcije. U tom smislu, treba imati u vidu Mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije.pdf, koje je utvrđeno na primeru gradske opštine Grocka u gradu Beogradu i prema kojem javne funkcije sekretara i zamenika sekretara skupštine opštine nisu spojive sa javnom funkcijom člana izborne komisije u stalnom sastavu u istoj gradskoj opštini. Navedeno mišljenje ne pokriva pitanje mogućnosti da sekretar skupštine opštine obavlja funkciju sekretara ili zamenika sekretara izborne komisije. Primeri postupanja po pojedinačnim zahtevima za dobijanje saglasnosti za obavljanje funkcije u izbornoj komisiji pokazuju da je Agencija davala odobrenje da sekretari skupština opština budu imenovani za sekretare i zamenike sekretara izbornih komisija, imajući u vidu da ove funkcije podrazumevaju učešće u radu izborne komisije bez prava učešća u odlučivanju, kako je to propisano članom 14. stav 3. Zakona o lokalnim izborima.
U skladu sa iznetim, mišljenja smo da sekretar skupštine opštine može da bude imenovan za sekretara izborne komisije te opštine, uz pribavljenu saglasnost Agencije za sprečavanje korupcije.