Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Kada dođe do prodaje pravnog lica iz stečajnog postupka kao pravnog lica obaveze koje su nastale do obustavljanja stečajnog postupka da li se pripisuju PIB-u stečajne mase ili se prebacuje ta obavezu u vanbilansno knjigovodstvo?
Stečaj se, u smislu Zakona o stečaju, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.
Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine, imovinske celine ili pojedinačne imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica (način unovčenja), u skladu sa Zakonom o stečaju i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.
Predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice, uz saglasnost odbora poverilaca i uz prethodno obaveštenje razlučnih i založnih poverilaca. Posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika, kao i imovina stečajnog dužnika ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa koji vodi organ nadležan za vođenje registra privrednih subjekata i zastupa je stečajni upravnik. U registru privrednih subjekata i drugim odgovarajućim registrima registruju se promene (pravne forme, osnivača, članova i akcionara i drugih podataka) na osnovu rešenja iz člana 133. stav 13. Zakona o stečaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine novčana sredstva stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.
Odredbama člana 163a. stavom 1. tačka 3) ZPPPA, propisano je da se u vanbilansnom poreskom računovodstvu vode neplaćene poreske obaveze koje su predmet namirenja u skladu sa zakonom kojim se reguliše stečajni postupak putem bankrotstva, do okončanja stečajnog postupka.
Uzimajući u obzir da se stečajni postupak, nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, dalje nastavlja nad PIB stečajne mase, kao i činjenicu da se stečajni postupak može sporovoditi samo bankrotstvom ili reorganizacijom, nakon isknjižavanja potraživanja sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase (u redovnom računovodstvu), u vanbilansno poresko računovodstvo se prema ZPPPA prenose neplaćene poreske obaveze sa PIB stečajne mase.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Doneto je rešenje o prinudnoj naplati, a postupak je prekinut zaključkom zato što je obveznik odložio plaćanje oporezovanog duga i ušao u reprogram. Kako obveznik ne izmiruje svoje obaveze na osnovu rešenja o odlaganju duga, kako nastaviti postupak prinudne naplate, da li doneti zaključak o nastavku postupka po prvobitnom rešenju o prinudnoj naplati (ima li pravo žalbe na taj zaključak) ili doneti novu opomenu i novo rešenje o prinudnoj naplati, ali u tom slučaju kako obustaviti postupak po prvobitnom rešenju, s obzirom na to da je postupak samo prekinut?
Prekid postupka prinudne naplate propisan je odredbama člana 79. ZPPPA. O prekidu postupka donosi se zaključak koji se dostavlja i drugim registrima.
Ukoliko poreski obveznik nije ispoštovao odobrene rokove za plaćanje dugovanog poreza iz kojih razloga su se stekli uslovi za nastavak postupka prinudne naplate, obaveza je da se donese rešenje, s obzirom na to da mora da se naplati preostala obaveza za koju je već otpočeo i prekinut postupak prinudne naplate.
Donosi se rešenje kao jedan poreski upravni akt kojim će se:
- ukinuti doneti zaključak o prekidu postupka prinudne naplate
- nastaviti postupak prinudne naplate za preostali iznod poreskog duga.
Drugi način je da se donese zaključak kojim će se:
- ukinuti veće doneti zaključak o prekidu postupka prinudne naplate i
- nastaviti postupak prinudne naplate
Zatim bi trebalo da se donese rešenje koje bi zamenilo već doneto rešenje o prinudnoj naplati i tim novim rešenjem nastavljena prinudna naplata nad preostalim dugom.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pravno lice je zbog dugovanja, umesto plaćanja, predalo drugom pravnom licu svoju imovinu. Drugo pravno lice je poslalo prijavu PPI-1 sa prilogom br. 2 u kome je iskazano da je ta imovina namenjena daljoj prodaji. Da li to pravno lice ima prava na ostvarivanje poreskog oslobođenja po tom osnovu?
Zakonom o izmenama Zakona o porezima na imovinu izmenjeno je pravo na poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od dana nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, tako da je sada propisano da se poresko oslobođenje propisano za nepokretnosti namenjene daljoj prodaji ne može ostvariti za nepokretnosti koje se koriste (član 12. stav 6. Zakona o porezima na imovinu).
Prema navedenom, pravo na poresko oslobođenje za dobra isključivo namenjena daljoj prodaji, može se ostvariti isključivo za dobra koja se ne koriste, u kom slučaju se porez ne plaća za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao ni za godinu koja sledi toj godini.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Odeljenju za LPA je po sluzbenoj duznosti dostavljen Zahtev za pokretanje krivičnog postupka od građevinskog inspektora za jedno fizicko lice koje je izgradilo stambeni objekat bez građevinske dozvole. Uvidom u evidenciju utvrđeno je da to lice nije podnelo poresku prijavu za taj objekat. Upućen je dopis Osnovnom javnom tužilaštvu od koga je traženo da dostavi podatke do kojih su došli vršeći poslove iz svoje nadležnosti, tj. postupajući po Zahtevu za pokretanje krivičnog postupka, jer je u pitanju predmet oporezivanja za koji se ne zna ko je sada vlasnik, da li je taj objekat prodat nekom drugom, do kada je to lice bilo vlasnik, itd. Iz tužilaštva je stigao odgovor da ne mogu da dostave tražene podatke, jer Odeljenje LPA nije stranka u postupku. Šta dalje da se radi i kome se treba obratiti da bi se dobili traženi podaci i da li je tužilaštvo duzno da ih dostavi?
Zahtev za pokretanje krivičnog postupka od strane građevinskog inspektora trebalo je da se dostavi Tužilaštvu ili Poreskoj policiji ,a ne Odeljenju lokalne poreske adminsiracije.
Nadležnost LPA je utvrđivanje, naplata i kontrola izvornih javnih prihoda za koje je nadležna prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave i Odluka koje je usvojena u okviru lokalne amouprave.
Dakle, zahtev za pokretanje krivičnog postupaka je trebalo da se vrati podnosiocu sa pozivom na nenadležnost.
Što se tiče obaveze dostavljanja podataka kojima raspolažu drugi organi i organizacije, javna preduzeća i druga lica kojima su poverena javna ovlašćenja a od značaja su za utvrđivanje, kontrolu i naplatu izvornih javnih pitanja, propisana je odredbama člana 159b. ZPPPA.
S obzirom da predmetni obveznik nije podneo poresku prijavu za utvrđivanje poreza, ZPPPA propisuje utvrđivanje činjenica u poreskom postupku i dostavljanje informacija pozivanjem obveznika ili drugih lica da pruže sve raspoložive informacije neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje u odredbama čl. 43-53. ZPPPA.
Izjašnjenje stranke u krivičnom postupku ne može biti dokument za utvrđivanje poreza na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li kad se uradi ugovor o poklonu dugovanja mogu da se prenose na poklonoprimca ili ovde ne važe pravila kao kod pripisa duga na osnovu rešenja o nasleđivanju?
Ugovorom o poklonu koji se sačinjava i overava kod javnog beležnika, a zatim dostavlja nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti radi uknjižbe prava svojine novog vlasnika nepokretnosti koja je na poklon primljena, poklonoprimac stiče oporezivo pravo i u obavezi je da podnese poresku prijavu nadležnom organu JLS u roku od 30 dana (član 33v. Zakona o porezima na imovinu). Poreska prijava se može podneti i preko javnog beležnika (član 33b).
U konkretnom slučaju, poklonodavac je u svojstvu poreskog obveznika kome je danom sačinjavanja i overe ugovora o poklonu prestala poreska obaveza (član 10a. stav 1. Tačka 4) Zakona o porezima na imovinu) i do tog datuma je on poreski obveznik sa obavezom da plati utvrđeni porez.
Prestanak poreske obaveze poklonodavca podrazumeva da je nastala poreska obaveza poklonoprimcu (član 10. stav 7., tačka2) Zakona o porezima na imovinu) i od tog datuma ima se obaveza da se poklonoprimcu utvrdi godišnji porez na imovinu na poklon primljenu nepokretnost (ugovor o poklonu)
Dakle, dugovanja se ne poklanjaju. Poklonodavac mora da plati porez koji je utvrđen na imovinu dok je on imao oporezivo pravo.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada dođe do prodaje privrednog društva kao pravnog lica prenose se dugovanja koja su bila do datuma prodaje na PIB stečajne mase. Šta se dešava u situaciji kada su nakon perioda prodaje uplaćena sredstva iz stečajne mase na PIB privrednog društva koje je bilo u stečaju? Da li se po službenoj dužnosti radi preknjižavanje tog iznosa na PIB stečajne mase, jer u suprotnom ispada da je uplatu izvršilo privredno družtvo nad kome je obustavljen stečajni postupak?
U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postpak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Stečajna masa se registruje u registru stečajnih masa kod APR i nju zastupa stečajni upravnik. Treba istaći da prema odredbi stava 6 člana 136. Zakona o stečaju za potraživanja koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Pošto je prema odredbi člana 20. stav 4. ZPPPA izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljnju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica, obaveza je da se u poreskom računovodstvu isknjiže sve obaveze sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase nad kojom se stečajni postupak nastavlja. Stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. U poreskom računovodstvu na PIB stečajne mase vrše se knjiženja prema rešenjima o deobi stečajne mase a koja bi trebalo da budu doneta u skladu sa zaključkom o priznatim i osporenim potraživanjima. Nakon završne deobe stečajne mase i pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom (u konkretnom slučaju), na osnovu koga se sprovodi brisanje iz registra APR, postoji pravni osnov da se izvrše i druga knjiženja na PIB stečajne mase.
S obzirom na navedeno, a da je u pitanju slučaj uplate koja je izvršena na PIB stečajnog dužnika a ne na PIB stečajne mase, koji nakon prodaje kao pravnog lica nema nikakva potraživanja u odnosu na poverioce, uplata se ne može preknjižiti po službenoj dužnosti već po zahtevu uplatioca koji će dostaviti i potrebnu dokumentaciju.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Primljena je prijava pravnog lica putem Jednistvenog informacionog sistema i započet je postupak kontrole (s obzirom na to da su prijavili po FER vrednosti, a da se ista osporava). Poslat je poziv za poresku kontrolu i trenutno se sačinjavanja zapisnik o kontroli. Da li podneta poreska prijava treba da se knjiži jer joj je sadašnji status neobrađena i da li u rešenju (koje će se doneti nakon sprovedenog postupka kontrole) treba naložiti podnošenje nove prijave (s obzirom na to da će se u postupku kontrole utvrditi veći iznos obaveze od prijavljenog iznosa)? Takođe, prilikom uključivanja stranke u postupak, ovlašćeno lice pravnog lica je izjavilo da ima saznanja da se navedeno rešenje iz kontrole dostavlja ovezniku elektronski putem Jednistvenog informacionog sistema. Šta se dešava u slučaju da poreski obveznik ne podnese poresku prijavu, a u rešenju je navedeno da treba?
Primljena poreska prijava koja je prošla validaciju i koja je formalno i matematički ispravna treba da bude proknjižena jer je tom poreskom prijavom obveznik izvršio samooporezivanje. Nakon toga se pristupa proveri suštinske ispravnosi podataka u poreskoj prijavi, što se vrši kroz postupak poreske kontrole.
ZPPPA u članu 40 propisuje da se izmenjena poreska prijava ne može podeti posle pokretanja postupka poreske kontrole.
U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama ZPPPA, poreska kontrola, prema članu 123. ZPPPA koji se primenjuje od 1. januara 2019. godine, je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obvezanika koji vrši poreska uprava u skladu sa ovim zakonom.
Poreski inspektor je službeno lice koje je ovlašćeno da vrši poresku kontrolu na osnovu naloga za kontrolu, odnosno poziva.
Član 128. ZPPPA propisuje sastavljanje zapisnika u poreskoj kontroli.
Članom 129. ZPPPA propisano je, ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da poreski obveznik nije primenio, ili nije pravilno primenio propise prilikom utvrđivanja poreza na osnovu zapisnika o izvršenoj poreskoj kontroli, dopunskog zapisnika, odnosno dodatka zapisnika o poreskoj kontroli donosi se rešenje iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka (1) ZPPPA. Ta odredba uređuje da utvrđivanje poreza obavlja poreski organ, donošenjem poreskog rešenja u postupku poreske kontrole - ako poreski obveznik, suprotno zakonu, ne obavi utvrđivanje poreske obaveze ili ga izvrši netačno ili nepotpuno.
Rešenjem se nalaže poreskom obvezniku da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja plati utvrđenu poresku obavezu na propisane uplatne račune javnih prihoda, odnosno da otkloni druge utvrđene nepravilnosti. U rešenju se nalaže poreskom obvezniku i da podnese poresku prijavu u kojoj otklanja utvrđene nepravilnosti ako je poreska prijava osnov za evidentiranje iznosa utvrđenog poreza iz člana 62. stav 2. tačka 1) ZPPPA. Ta odredba propisuje da poreski organ evidentira iznos utvrđenog poreza na osnovu podnete poreske prijave, uključujući i izmenjenu poresku prijavu, odnosno poreske prijave podnete po nalazu kontrole ili po službenoj dužnosti.
Članom 129. stav 4. ZPPPA je propisano da ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu po nalogu iz rešenja, poreski organ podnosi poresku prijavu umesto poreskog obveznika.
Prema tome, u ovom slučaju treba da se podnese popreska prijava (“neobrađena”) da se proknjiži tako da ona dobije status “obrađena” “redovna prijava”.
Poresku prijavu koju po nalogu iz rešenja o poreskoj kontroli podnese poreski obveznik imaće status ”prijava iz kontrole”. U toj prijavi se u gornjem desnom uglu unosi podatak da se podnosi “poreska prijava”, a ne “izmenjena poreska prijava”.
Nakon prjema poreske prijave, prvobitno podnetu prijavu treba stornirati i proknjižiti prijavu podnetu u postupku kontrole u kojoj su otklonjene utvrđene nepravilnosti. Suština je da ne sme biti evidentirano duplo zaduženje za isti poreski period po istom osnovu.
Ukoliko poreski obveznik ne izvrši nalog iz rešenja i ne podnese poresku prijavu kojom će otkloniti konstatovane nepravilnosti poreski organ će umesto poreskog obveznika podneti poresku prijavu I to bi vi trebalo da izvrššite unosom podataka u aplikaciji.
U vezi navoda da stranka ima saznanja da se rešenje iz kontrole dostavlja obvezniku elektronski putem Jedinstvenog informacionog sistema, za sada nije propisano dostavljanje poreskih akta elektronski, jer nije omogućeno da se isti sačinjavaju u formi elektronskog dokumenta sa elektronskim potpisom i svim drugim uslovima koje propisuje zakon kojim se uređuje elektronski dokument, odnosno zakonom kojim se uređuje elektronska uprava.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se može pravosnažno poresko rešenje stornirati u toku iste godine ako se sazna za nove činjenice (ostavina, ugovor, rešenje o ozakonjenju i dr.), posle obračunatog poreza?
Zakon o opštem upravnom postupku propisuje posebne slučajeve uklanjanja i menjanja rešenja koji se odnose na postupanja kada su rešenja pravnosnažna i konačna. Jedno od njih je i ponavljanje postupka koje je uređeno odredbama čl. 176.-182. ZUP-a. Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja. Postupak se ponavlja na zahtev stranke ili ga organ koji je doneo konačno rešenje ponavlja po službenoj dužnosti.
Zakon o opštem upravnom postupku propisuje subjektivni i objektivni rok za ponavljanje postupka (član 178. ZUP-a). Nadležnost za rešavanje pripada organu koji je doneo konačno rešenje i po zahtevu za ponavljenje postupka i po službenoj dužnosti.
Rešenjem se odbacuje zahtev koji je neblagovremen, nije izjavljen od ovlašćenog lica ili u kome razlog za ponavljanje postupka nije učinjen verovatnim. Rešenjem se odbija zahtev ako razlog koji je naveden ne bi doveo do drugačijeg rešavanja upravne stvari. Ako se ne odbaci, niti odbije zahtev za ponavljanje postupka, rešenjem se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.
Ukoliko se radi ponavljanje postupka po službenoj dužnosti takođe se rešenjem dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja.
Po ponavljanju postupka nadležni organ može ostaviti na snazi konačno rešenje ili doneti novo rešenje kojim se, s obzirom na okolnosti slučaja, konačno rešenje poništava ili ukida.
Poništavanjem rešenja uklanjaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo, a ukidanjem rešenja ne uklanjaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, već se rešenje onemogućava da dalje proizvodi pravne posledice.
U postupku se donose dva rešenja: jedno, kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i određuje obim ponavljanja, i drugo, kojim se poništava ili ukida već doneto rešenje u zavisnosti od poreskopravne situacije i utvrđuje nova obaveza.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako Odsek za urbanizam donosi rešenja o odobrenju za korišćenje jane površine? Da li je moguće da ta rešenja budu prijave ili se moraju pozivati stranke radi podnošenja prijava? Ukoliko ste u mogućnosti, molimo vas da objavite neki model rešenja o utvrđivanju obaveze kroz "Pupin'' za korišćenje javnih površina.
Ukoliko je Odlukom o naknadama za korišćenje javnih površina propisano da će se obaveza utvrđivati na osnovu odobrenja/rešenja drugih nadležnih organa, to znači da odobrenje/rešenje koje je dobijeno od naležnog organa i organizacije koji su određeni Odlukom treba da se evidentira na pisarnici, jer će se na osnovu tog odobrenja utvrditi obaveza po osnovu naknade za korišćenje javne površine. Odobrenje mora da sadrži sve elemente koji su potrebni za utvrđivanje naknade obvezniku. Ako Odlukom nije propisana obaveza podnošenja prijave od strane obveznika (što pretpostavljamo da nije urađeno) za utvrđivanje naknade za korišćenje javnih površina već da će se obaveza utvrđivati po dostavljenim odobrenjima za korišćenje javnih površinana, u tom slučaju nema obaveze da se obveznici pozivaju da podnose prijave.
U ovom slučaju doneto rešenje Odseka za urbanizam je pravni osnov za utvrđivanje obaveze po osnovu naknade.
Aplikativno rešenje Institut Mihajlo Pupin koje je stavljeno na produkciju sadrži i rešenja koja će se donositi nakon unošenja potrebnih podataka koji su potrebni za utvrđivanje obaveze, za sve tri vrste naknada. Dakle, rešenja se neće donositi ručno, već će se štampati iz sistema.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Dobijen je zadatak da se na nepokretnostima na kojima je upisana hipoteka krene u postupak aktiviranja hipoteka. U obavljanju ovog posla, koje korake treba preduzeti i kojim redom? Ako postoji neki modeli rešenja nakon upisa hipoteka a koji su potrebni da se koriste u daljem postupku, molimo Vas da objavite?
U postupku prinudne naplate poreskog duga iz nepokretnosti postupak je sledeći:
- Rešenje o određivanju prinudne naplate iz konkretne nepokretnosti, kojim se u dispozitivu konkretno opredeljuje iz koje nepokretnosti se vrši prinudna naplata. Žalba na ovo rešenje se izjavljuje u roku od 8 dana.
- Rešenje o ustanovljavanju zakonskog založnog prava-hipoteke na nepokretnosti u korist JLS, kojim se nalaže popis i procena konkretne nepokretnosti od strane poreskog izvršitelja i ovlašćenog procenirelja (čl.87. stav 1. tačka 2) i član 92. stav 1. tačka 6) ZPPPA). Žalba na ovo rešenje može se izjaviti u roku od 15 dana;
- Obaveštenje poreskom obvezniku o datumu i vremenu popisa i procene konkretne nepokretnosti u skladu sa članom 105. ZPPPA;
- Nakon dostavljanja obaveštenja poreskom obvezniku zakazanog dana se izlaskom na teren izvršavaju radnje popisa i procene predmetne nepokretnosti o čemu se sačinjava Zapisnik o popisu i proceni nepokretnosti u postupku prinudne naplate izvornih javnih prihoda;
- Ovlašćeni procenitelj sačinjava Izveštaj o procenu tržišne vrednosti konkretne nepokretnosti, koji se dostavlja poreskom obvezniku;
- Nakon izvršene procene sačinjava se rešenje o utvrđivanju početne vrednosti nepokretnosti, na koje se može izjaviti prigovor u roku od 3 dana od dana prijema rešenja;
- Po proteku roka za prigovor sačinjava se rešenje u kome se nalaže RGZ, Službi za katastar nepokretnosti da izvrši upis založnog prava–hipoteke na predmetnoj nepokretnosti. Žalba se može izjaviti u roku od 15 dana.
- Nakon dostavljanja navedenog rešenja poreskom obvezniku a po pravosnažnosti rešenja, sačinjava se Zahtev za upis hipoteke sa pratećom dokumentacijom dostavlja se RGZ-Službi za katastar nepokretnosti;
- Nakon dostavljanja zahteva sa dokumentacijom (sva akta doneta u postupku sa procenom vrednosti nepoktretnosti) RGZ, Služba za katastar nepokretnosti donosi rešenje kojim se dozvoljava u listu nepokretnosti upis zakonskog založnog prava-hipoteke.
Postupak prodaje nepokretnosti uređen je odredbama čl. 108-111. ZPPPA i započinje donošenjem Zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.
Primer Zaključka o određivanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja.doc
Zatim se objavljuje oglas o prodaji nepokretnosti (član 108. stav 3. i 4. ZPPPA), a onda ponuđači uplaćiju depozit u visini od 5% utvrđene početne vrednosti nepokretnosti na poseban evidencioni račun koji se otvara u Ministarstvu finansija, Uprava za trezor na koji se osim depozita uplaćuju i sredstva u postupku prinudne naplate izvornih javnih prihoda kod prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari javnim nadmetanjem.
Primer Zapisnika o usmenom javnom nadmetanju.doc
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako izbeći pojavljivanje akontacija sa 15.05.2019. godine kod fizičkih i pravnih lica? Šta tačno treba da se uradi da se te akontacije više ne vide i da se prijave ograniče?
Zahtev za storniranje privremenih akontacija za obveznike kojima se se utvrđivale naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine po metru kvadratnom do 31.12.2018. godine kao i zahtev sa podnetim prijavama da se ograniči period važenja do 31.12.2018. godine mora se svakako upititi Pupinu.
Pojedinačno storniranje privremenih akontacija u aplikativnom rešenju Instituta Mihajlo Pupin kao što se i do sada radilo, radi se iz poreskog računovodstva_________ storniranje privremenih akontacija, gde po PIB ili JMBG za konkretan račun mogu da se storniraju pojedinačni slučajevi.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik se u 2015. godini obratio Odeljenju sa zahtevom za otpis duplog zaduženja na ime poreza na imovinu, budući da je za istu kuću rešenje stizalo i na njegovo ime i na ime pokojnog oca, koji je preminuo 1987. godine. Tada je zahtev usvojen i urađena je ispravka u smislu otpisa duplog zaduženja poreza na imovinu (otpisana su zaduženja poreza na imovinu sa očevog imena za period 2010-2015. godine, budući da je sin prvi put prijavio imovinu po popisu imovine 2010. godine). 2019. godine sin se obraća sa zahtevom za zastarelost duga poreza na imovinu (dug koji je LPA preuzela iz Poreske uprave 01.01.2009. godine i zaduženje poreza za 2009. godinu). Uzimajući u obzir da je otac preminuo 1987. godine, a u skladu sa napred iznetom situacijom molimo za pojašnjenje kako postupiti po zahtevu za zastarelost duga?
Smrću poreskog obveznika prestaje njegova poreska obaveza. Poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA.
Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku). Ako su donošena bilo koja akta u poreskom postupku nakon smtri poreskog obveznika, na njegov JMBG, doneta su neosnovano i potrebno je da se storniraju u poreskom računovodstvu.
Ako nije raspravljena zaostavština, od dana smrti, obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti preminulog obveznika je držalac nepokretnosti. Ukoliko je raspravljena zaostavština pokojnika, naslednici su u obavezi da u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, dostave nadležnoj LPA, poreske prijave na osnovu kojih će se utvrditi godišnji porez na imovinu, naslednicima.
U oba slučaja obveznici mogu ostvariti pravo na poreski kredit ukoliko stanuju u predmetnoj nepokretnosti, znači imaju istu poreskopravnu sitaciju kao i preminuli vlasnik.
Storno neosnovanih zaduženja na umrlo lice, koje je preminulo treba izvršiti ne po zahtevu njegovog naslednika, već po službenoj dužnosti jer taj obveznik ne postoji od dana smrti i danom smrti on je prestao da bude poreski obveznik i nema predmet oporezivanja.
Pored toga za dug preminulog lica, po osnovu obaveza koje se odnose na period do dana smrti (ako taj dug postoji), u predmetnom slučaju je nastupila apsolutna zastarelost (obveznik preminuo 1987. godine).
Već prema prvom zahtevu, sina (sada poreskog obveznika), po kome je postupljeno, trebalo je da se storniraju sva zaduženja po rešenjima koja su doneta na ime preminulog lica, a da se za dug nastao do dana smrti utvrdi prestanak poreske obaveze po osnovu apsolutne zastarelosti.
Prenos salda duga sa umrlog lica na naslednika vrši se za dugove za koje nije nastupila apsolutna zastarelost (po službenoj dužnosti), a ako se naslednik pozove na relativnu zastarelost onda se i taj dug ne mora prenositi (utvrdi se prestanak na ime umrlog lica) ili se izvrši prenos pa se utvrdi prestanak na ime naslednika.
Dakle, porez se ne može utvrđivati i plaćati na umrlo lice, a obaveza je naslednika ili držaoca nepokretnosti, da obaveste organ o smrti poreskog obveznika, dostave dokaz kao i da dostave popunjene i potpisane poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.