Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Када дође до продаје правног лица из стечајног поступка као правног лица обавезе које су настале до обустављања стечајног поступка да ли се приписују ПИБ-у стечајне масе или се пребацује та обавезу у ванбилансно књиговодство?
Стечај се, у смислу Закона о стечају, спроводи банкротством или реорганизацијом. Под банкротством се подразумева намирење поверилаца из вредности целокупне имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица. Под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама дужника или на други начин који је предвиђен планом реорганизације.
Циљ стечаја јесте најповољније колективно намирење стечајних поверилаца остваривањем највеће могуће вредности стечајног дужника, односно његове имовине.
По доношењу решења о банкротству, стечајни управник започиње и спроводи продају целокупне имовине, имовинске целине или појединачне имовине стечајног дужника, односно продају стечајног дужника као правног лица (начин уновчења), у складу са Законом о стечају и националним стандардима за управљање стечајном масом.
Предмет продаје може бити стечајни дужник као правно лице, уз сагласност одбора поверилаца и уз претходно обавештење разлучних и заложних поверилаца. После продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни поступак се у односу на стечајног дужника обуставља. Новац добијен продајом стечајног дужника, као и имовина стечајног дужника улазе у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља.
Стечајна маса региструје се у регистру стечајних маса који води орган надлежан за вођење регистра привредних субјеката и заступа је стечајни управник. У регистру привредних субјеката и другим одговарајућим регистрима региструју се промене (правне форме, оснивача, чланова и акционара и других података) на основу решења из члана 133. став 13. Закона о стечају, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Стечајну масу за поделу стечајним повериоцима (деобну масу), чине новчана средства стечајног дужника на дан отварања стечајног поступка, новчана средства добијена настављањем започетих послова и новчана средства остварена уновчењем ствари и права стечајног дужника, као и потраживања стечајног дужника наплаћена у току стечајног поступка.
Одредбама члана 163а. ставом 1. тачка 3) ZPPPA, прописано је да се у ванбилансном пореском рачуноводству воде неплаћене пореске обавезе које су предмет намирења у складу са законом којим се регулише стечајни поступак путем банкротства, до окончања стечајног поступка.
Узимајући у обзир да се стечајни поступак, након продаје стечајног дужника као правног лица, даље наставља над ПИБ стечајне масе, као и чињеницу да се стечајни поступак може спороводити само банкротством или реорганизацијом, након искњижавања потраживања са ПИБ стечајног дужника на ПИБ стечајне масе (у редовном рачуноводству), у ванбилансно пореско рачуноводство се према ZPPPA преносе неплаћене пореске обавезе са ПИБ стечајне масе.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Донето је решење о принудној наплати, а поступак је прекинут закључком зато што је обвезник одложио плаћање опорезованог дуга и ушао у репрограм. Како обвезник не измирује своје обавезе на основу решења о одлагању дуга, како наставити поступак принудне наплате, да ли донети закључак о наставку поступка по првобитном решењу о принудној наплати (има ли право жалбе на тај закључак) или донети нову опомену и ново решење о принудној наплати, али у том случају како обуставити поступак по првобитном решењу, с обзиром на то да је поступак само прекинут?
Прекид поступка принудне наплате прописан је одредбама члана 79. ZPPPA. О прекиду поступка доноси се закључак који се доставља и другим регистрима.
Уколико порески обвезник није испоштовао одобрене рокове за плаћање дугованог пореза из којих разлога су се стекли услови за наставак поступка принудне наплате, обавеза је да се донесе решење, с обзиром на то да мора да се наплати преостала обавеза за коју је већ отпочео и прекинут поступак принудне наплате.
Доноси се решење као један порески управни акт којим ће се:
- укинути донети закључак о прекиду поступка принудне наплате
- наставити поступак принудне наплате за преостали изнод пореског дуга.
Други начин је да се донесе закључак којим ће се:
- укинути веће донети закључак о прекиду поступка принудне наплате и
- наставити поступак принудне наплате
Затим би требало да се донесе решење које би заменило већ донето решење о принудној наплати и тим новим решењем настављена принудна наплата над преосталим дугом.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Правно лице је због дуговања, уместо плаћања, предало другом правном лицу своју имовину. Друго правно лице је послало пријаву PPI-1 са прилогом бр. 2 у коме је исказано да је та имовина намењена даљој продаји. Да ли то правно лице има права на остваривање пореског ослобођења по том основу?
Законом о изменама Закона о порезима на имовину измењено је право на пореско ослобођење за непокретности обвезника који води пословне књиге, које од дана настанка пореске обавезе исказује у својим пословним књигама као добро искључиво намењено даљој продаји, тако да је сада прописано да се пореско ослобођење прописано за непокретности намењене даљој продаји не може остварити за непокретности које се користе (члан 12. став 6. Закона о порезима на имовину).
Према наведеном, право на пореско ослобођење за добра искључиво намењена даљој продаји, може се остварити искључиво за добра која се не користе, у ком случају се порез не плаћа за годину у којој је пореска обавеза настала, као ни за годину која следи тој години.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Одељењу за ЛПА је по слузбеној дузности достављен Захтев за покретање кривичног поступка од грађевинског инспектора за једно физицко лице које је изградило стамбени објекат без грађевинске дозволе. Увидом у евиденцију утврђено је да то лице није поднело пореску пријаву за тај објекат. Упућен је допис Основном јавном тужилаштву од кога је тражено да достави податке до којих су дошли вршећи послове из своје надлежности, тј. поступајући по Захтеву за покретање кривичног поступка, јер је у питању предмет опорезивања за који се не зна ко је сада власник, да ли је тај објекат продат неком другом, до када је то лице било власник, итд. Из тужилаштва је стигао одговор да не могу да доставе тражене податке, јер Одељење ЛПА није странка у поступку. Шта даље да се ради и коме се треба обратити да би се добили тражени подаци и да ли је тужилаштво дузно да их достави?
Захтев за покретање кривичног поступка од стране грађевинског инспектора требало је да се достави Тужилаштву или Пореској полицији ,а не Одељењу локалне пореске админсирације.
Надлежност ЛПА је утврђивање, наплата и контрола изворних јавних прихода за које је надлежна према Закону о финансирању локалне самоуправе и Одлука које је усвојена у оквиру локалне амоуправе.
Дакле, захтев за покретање кривичног поступака је требало да се врати подносиоцу са позивом на ненадлежност.
Што се тиче обавезе достављања података којима располажу други органи и организације, јавна предузећа и друга лица којима су поверена јавна овлашћења а од значаја су за утврђивање, контролу и наплату изворних јавних питања, прописана је одредбама члана 159б. ZPPPA.
С обзиром да предметни обвезник није поднео пореску пријаву за утврђивање пореза, ZPPPA прописује утврђивање чињеница у пореском поступку и достављање информација позивањем обвезника или других лица да пруже све расположиве информације неопходне за утврђивање чињеничног стања од значаја за опорезивање у одредбама чл. 43-53. ZPPPA.
Изјашњење странке у кривичном поступку не може бити документ за утврђивање пореза на имовину.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли кад се уради уговор о поклону дуговања могу да се преносе на поклонопримца или овде не важе правила као код приписа дуга на основу решења о наслеђивању?
Уговором о поклону који се сачињава и оверава код јавног бележника, а затим доставља надлежној Служби за катастар непокретности ради укњижбе права својине новог власника непокретности која је на поклон примљена, поклонопримац стиче опорезиво право и у обавези је да поднесе пореску пријаву надлежном органу ЈЛС у року од 30 дана (члан 33в. Закона о порезима на имовину). Пореска пријава се може поднети и преко јавног бележника (члан 33б).
У конкретном случају, поклонодавац је у својству пореског обвезника коме је даном сачињавања и овере уговора о поклону престала пореска обавеза (члан 10а. став 1. Тачка 4) Закона о порезима на имовину) и до тог датума је он порески обвезник са обавезом да плати утврђени порез.
Престанак пореске обавезе поклонодавца подразумева да је настала пореска обавеза поклонопримцу (члан 10. став 7., тачка2) Закона о порезима на имовину) и од тог датума има се обавеза да се поклонопримцу утврди годишњи порез на имовину на поклон примљену непокретност (уговор о поклону)
Дакле, дуговања се не поклањају. Поклонодавац мора да плати порез који је утврђен на имовину док је он имао опорезиво право.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Када дође до продаје привредног друштва као правног лица преносе се дуговања која су била до датума продаје на ПИБ стечајне масе. Шта се дешава у ситуацији када су након периода продаје уплаћена средства из стечајне масе на ПИБ привредног друштва које је било у стечају? Да ли се по службеној дужности ради прекњижавање тог износа на ПИБ стечајне масе, јер у супротном испада да је уплату извршило привредно дружтво над коме је обустављен стечајни поступак?
У случају продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни постпак у односу на стечајног дужника се обуставља. Новац добијен продајом стечајног дужника као правног лица, као и имовина која није била предмет процене (везано за продају), улазе у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља. Стечајна маса се региструје у регистру стечајних маса код АПР и њу заступа стечајни управник. Треба истаћи да према одредби става 6 члана 136. Закона о стечају за потраживања која су настала до обуставе стечајног поступка ни стечајни дужник ни његов купац не одговарају повериоцима. Пошто је према одредби члана 20. став 4. ZPPPA измирење пореске обавезе лица у стечају уређено законом којим се уређује стечај, јасно је да пореске обавезе за лице које је као стечајни дужник продато измирује стечајна маса у односу на коју се стечајни поступак наставља.
Након правоснажности решења о обустављњу стечајног поступка у односу на стечајног дужника из разлога његове продаје као правног лица, обавеза је да се у пореском рачуноводству искњиже све обавезе са ПИБ стечајног дужника на ПИБ стечајне масе над којом се стечајни поступак наставља. Стечајни дужник постаје активно правно лице без обавеза по пријавама потраживања и обавеза које су настале до дана продаје стечајног дужника као правног лица. Дакле, све обавезе настале до момента продаје стечајног дужника као правног лица се намирују из стечајне масе са ПИБ стечајне масе. У пореском рачуноводству на ПИБ стечајне масе врше се књижења према решењима о деоби стечајне масе а која би требало да буду донета у складу са закључком о признатим и оспореним потраживањима. Након завршне деобе стечајне масе и правоснажношћу решења о закључењу стечајног поступка над стечајном масом (у конкретном случају), на основу кога се спроводи брисање из регистра АПР, постоји правни основ да се изврше и друга књижења на ПИБ стечајне масе.
С обзиром на наведено, а да је у питању случај уплате која је извршена на ПИБ стечајног дужника а не на ПИБ стечајне масе, који након продаје као правног лица нема никаква потраживања у односу на повериоце, уплата се не може прекњижити по службеној дужности већ по захтеву уплатиоца који ће доставити и потребну документацију.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Примљена је пријава правног лица путем Једниственог информационог система и започет је поступак контроле (с обзиром на то да су пријавили по ФЕР вредности, а да се иста оспорава). Послат је позив за пореску контролу и тренутно се сачињавања записник о контроли. Да ли поднета пореска пријава треба да се књижи јер јој је садашњи статус необрађена и да ли у решењу (које ће се донети након спроведеног поступка контроле) треба наложити подношење нове пријаве (с обзиром на то да ће се у поступку контроле утврдити већи износ обавезе од пријављеног износа)? Такође, приликом укључивања странке у поступак, овлашћено лице правног лица је изјавило да има сазнања да се наведено решење из контроле доставља овезнику електронски путем Једниственог информационог система. Шта се дешава у случају да порески обвезник не поднесе пореску пријаву, а у решењу је наведено да треба?
Примљена пореска пријава која је прошла валидацију и која је формално и математички исправна треба да буде прокњижена јер је том пореском пријавом обвезник извршио самоопорезивање. Након тога се приступа провери суштинске исправноси података у пореској пријави, што се врши кроз поступак пореске контроле.
ZPPPA у члану 40 прописује да се измењена пореска пријава не може подети после покретања поступка пореске контроле.
У складу са Законом о изменама и допунама ZPPPA, пореска контрола, према члану 123. ZPPPA који се примењује од 1. јануара 2019. године, је поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, као и поступак провере тачности, потпуности и усклађености са законом, односно другим прописима, података исказаних у пореској пријави, пореском билансу, рачуноводственим извештајима и другим евиденцијама пореског обвезаника који врши пореска управа у складу са овим законом.
Порески инспектор је службено лице које је овлашћено да врши пореску контролу на основу налога за контролу, односно позива.
Члан 128. ZPPPA прописује састављање записника у пореској контроли.
Чланом 129. ZPPPA прописано је, ако се у поступку пореске контроле утврди да порески обвезник није применио, или није правилно применио прописе приликом утврђивања пореза на основу записника о извршеној пореској контроли, допунског записника, односно додатка записника о пореској контроли доноси се решење из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка (1) ZPPPA. Та одредба уређује да утврђивање пореза обавља порески орган, доношењем пореског решења у поступку пореске контроле - ако порески обвезник, супротно закону, не обави утврђивање пореске обавезе или га изврши нетачно или непотпуно.
Решењем се налаже пореском обвезнику да у року од 15 дана од дана достављања решења плати утврђену пореску обавезу на прописане уплатне рачуне јавних прихода, односно да отклони друге утврђене неправилности. У решењу се налаже пореском обвезнику и да поднесе пореску пријаву у којој отклања утврђене неправилности ако је пореска пријава основ за евидентирање износа утврђеног пореза из члана 62. став 2. тачка 1) ZPPPA. Та одредба прописује да порески орган евидентира износ утврђеног пореза на основу поднете пореске пријаве, укључујући и измењену пореску пријаву, односно пореске пријаве поднете по налазу контроле или по службеној дужности.
Чланом 129. став 4. ZPPPA је прописано да ако порески обвезник не поднесе пореску пријаву по налогу из решења, порески орган подноси пореску пријаву уместо пореског обвезника.
Према томе, у овом случају треба да се поднесе попреска пријава (“необрађена”) да се прокњижи тако да она добије статус “обрађена” “редовна пријава”.
Пореску пријаву коју по налогу из решења о пореској контроли поднесе порески обвезник имаће статус ”пријава из контроле”. У тој пријави се у горњем десном углу уноси податак да се подноси “пореска пријава”, а не “измењена пореска пријава”.
Након прјема пореске пријаве, првобитно поднету пријаву треба сторнирати и прокњижити пријаву поднету у поступку контроле у којој су отклоњене утврђене неправилности. Суштина је да не сме бити евидентирано дупло задужење за исти порески период по истом основу.
Уколико порески обвезник не изврши налог из решења и не поднесе пореску пријаву којом ће отклонити констатоване неправилности порески орган ће уместо пореског обвезника поднети пореску пријаву И то би ви требало да извршшите уносом података у апликацији.
У вези навода да странка има сазнања да се решење из контроле доставља обвезнику електронски путем Јединственог информационог система, за сада није прописано достављање пореских акта електронски, јер није омогућено да се исти сачињавају у форми електронског документа са електронским потписом и свим другим условима које прописује закон којим се уређује електронски документ, односно законом којим се уређује електронска управа.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли се може правоснажно пореско решење сторнирати у току исте године ако се сазна за нове чињенице (оставина, уговор, решење о озакоњењу и др.), после обрачунатог пореза?
Закон о општем управном поступку прописује посебне случајеве уклањања и мењања решења који се односе на поступања када су решења правноснажна и коначна. Једно од њих је и понављање поступка које је уређено одредбама чл. 176.-182. ЗУП-а. Понављање поступка има значај ванредног правног средства у управном поступку, јер се може тражити, односно остварити тек по наступању коначности решења. Поступак се понавља на захтев странке или га орган који је донео коначно решење понавља по службеној дужности.
Закон о општем управном поступку прописује субјективни и објективни рок за понављање поступка (члан 178. ЗУП-а). Надлежност за решавање припада органу који је донео коначно решење и по захтеву за понављење поступка и по службеној дужности.
Решењем се одбацује захтев који је неблаговремен, није изјављен од овлашћеног лица или у коме разлог за понављање поступка није учињен вероватним. Решењем се одбија захтев ако разлог који је наведен не би довео до другачијег решавања управне ствари. Ако се не одбаци, нити одбије захтев за понављање поступка, решењем се дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања.
Уколико се ради понављање поступка по службеној дужности такође се решењем дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања.
По понављању поступка надлежни орган може оставити на снази коначно решење или донети ново решење којим се, с обзиром на околности случаја, коначно решење поништава или укида.
Поништавањем решења уклањају се све правне последице које је решење произвело, а укидањем решења не уклањају се правне последице које је решење већ произвело, већ се решење онемогућава да даље производи правне последице.
У поступку се доносе два решења: једно, којим се дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања, и друго, којим се поништава или укида већ донето решење у зависности од порескоправне ситуације и утврђује нова обавеза.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како Одсек за урбанизам доноси решења о одобрењу за коришћење јане површине? Да ли је могуће да та решења буду пријаве или се морају позивати странке ради подношења пријава? Уколико сте у могућности, молимо вас да објавите неки модел решења о утврђивању обавезе кроз "Пупин'' за коришћење јавних површина.
Уколико је Одлуком о накнадама за коришћење јавних површина прописано да ће се обавеза утврђивати на основу одобрења/решења других надлежних органа, то значи да одобрење/решење које је добијено од належног органа и организације који су одређени Одлуком треба да се евидентира на писарници, јер ће се на основу тог одобрења утврдити обавеза по основу накнаде за коришћење јавне површине. Одобрење мора да садржи све елементе који су потребни за утврђивање накнаде обвезнику. Ако Одлуком није прописана обавеза подношења пријаве од стране обвезника (што претпостављамо да није урађено) за утврђивање накнаде за коришћење јавних површина већ да ће се обавеза утврђивати по достављеним одобрењима за коришћење јавних површинана, у том случају нема обавезе да се обвезници позивају да подносе пријаве.
У овом случају донето решење Одсека за урбанизам је правни основ за утврђивање обавезе по основу накнаде.
Апликативно решење Институт Михајло Пупин које је стављено на продукцију садржи и решења која ће се доносити након уношења потребних података који су потребни за утврђивање обавезе, за све три врсте накнада. Дакле, решења се неће доносити ручно, већ ће се штампати из система.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Добијен је задатак да се на непокретностима на којима је уписана хипотека крене у поступак активирања хипотека. У обављању овог посла, које кораке треба предузети и којим редом? Ако постоји неки модели решења након уписа хипотека а који су потребни да се користе у даљем поступку, молимо Вас да објавите?
У поступку принудне наплате пореског дуга из непокретности поступак је следећи:
- Решење о одређивању принудне наплате из конкретне непокретности, којим се у диспозитиву конкретно опредељује из које непокретности се врши принудна наплата. Жалба на ово решење се изјављује у року од 8 дана.
- Решење о установљавању законског заложног права-хипотеке на непокретности у корист ЈЛС, којим се налаже попис и процена конкретне непокретности од стране пореског извршитеља и овлашћеног процениреља (чл.87. став 1. тачка 2) и члан 92. став 1. тачка 6) ZPPPA). Жалба на ово решење може се изјавити у року од 15 дана;
- Обавештење пореском обвезнику о датуму и времену пописа и процене конкретне непокретности у складу са чланом 105. ZPPPA;
- Након достављања обавештења пореском обвезнику заказаног дана се изласком на терен извршавају радње пописа и процене предметне непокретности о чему се сачињава Записник о попису и процени непокретности у поступку принудне наплате изворних јавних прихода;
- Овлашћени проценитељ сачињава Извештај о процену тржишне вредности конкретне непокретности, који се доставља пореском обвезнику;
- Након извршене процене сачињава се решење о утврђивању почетне вредности непокретности, на које се може изјавити приговор у року од 3 дана од дана пријема решења;
- По протеку рока за приговор сачињава се решење у коме се налаже РГЗ, Служби за катастар непокретности да изврши упис заложног права–хипотеке на предметној непокретности. Жалба се може изјавити у року од 15 дана.
- Након достављања наведеног решења пореском обвезнику а по правоснажности решења, сачињава се Захтев за упис хипотеке са пратећом документацијом доставља се РГЗ-Служби за катастар непокретности;
- Након достављања захтева са документацијом (сва акта донета у поступку са проценом вредности непоктретности) РГЗ, Служба за катастар непокретности доноси решење којим се дозвољава у листу непокретности упис законског заложног права-хипотеке.
Поступак продаје непокретности уређен је одредбама чл. 108-111. ZPPPA и започиње доношењем Закључка о одређивању продаје непокретности путем усменог јавног надметања.
Пример Закључка о одређивању продаје непокретности путем усменог јавног надметања.доц
Затим се објављује оглас о продаји непокретности (члан 108. став 3. и 4. ZPPPA), а онда понуђачи уплаћију депозит у висини од 5% утврђене почетне вредности непокретности на посебан евиденциони рачун који се отвара у Министарству финансија, Управа за трезор на који се осим депозита уплаћују и средства у поступку принудне наплате изворних јавних прихода код продаје непокретности и покретних ствари јавним надметањем.
Пример Записника о усменом јавном надметању.доц
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како избећи појављивање аконтација са 15.05.2019. године код физичких и правних лица? Шта тачно треба да се уради да се те аконтације више не виде и да се пријаве ограниче?
Захтев за сторнирање привремених аконтација за обвезнике којима се се утврђивале накнаде за заштиту и унапређивање животне средине по метру квадратном до 31.12.2018. године као и захтев са поднетим пријавама да се ограничи период важења до 31.12.2018. године мора се свакако упитити Пупину.
Појединачно сторнирање привремених аконтација у апликативном решењу Института Михајло Пупин као што се и до сада радило, ради се из пореског рачуноводства_________ сторнирање привремених аконтација, где по ПИБ или ЈМБГ за конкретан рачун могу да се сторнирају појединачни случајеви.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник се у 2015. години обратио Одељењу са захтевом за отпис дуплог задужења на име пореза на имовину, будући да је за исту кућу решење стизало и на његово име и на име покојног оца, који је преминуо 1987. године. Тада је захтев усвојен и урађена је исправка у смислу отписа дуплог задужења пореза на имовину (отписана су задужења пореза на имовину са очевог имена за период 2010-2015. године, будући да је син први пут пријавио имовину по попису имовине 2010. године). 2019. године син се обраћа са захтевом за застарелост дуга пореза на имовину (дуг који је ЛПА преузела из Пореске управе 01.01.2009. године и задужење пореза за 2009. годину). Узимајући у обзир да је отац преминуо 1987. године, а у складу са напред изнетом ситуацијом молимо за појашњење како поступити по захтеву за застарелост дуга?
Смрћу пореског обвезника престаје његова пореска обавеза. Пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства. Испуњење пореске обавезе у случају смрти физичког лица уређена је одредбама члана 22. ZPPPA.
Сви поступци у односу на преминуло физичко лице се обустављају даном смрти (члан 45. Закона о општем управном поступку). Ако су доношена било која акта у пореском поступку након смтри пореског обвезника, на његов ЈМБГ, донета су неосновано и потребно је да се сторнирају у пореском рачуноводству.
Ако није расправљена заоставштина, од дана смрти, обвезник пореза на имовину на права на непокретности преминулог обвезника је држалац непокретности. Уколико је расправљена заоставштина покојника, наследници су у обавези да у року од 30 дана од дана правоснажности решења о наслеђивању, доставе надлежној ЛПА, пореске пријаве на основу којих ће се утврдити годишњи порез на имовину, наследницима.
У оба случаја обвезници могу остварити право на порески кредит уколико станују у предметној непокретности, значи имају исту порескоправну ситацију као и преминули власник.
Сторно неоснованих задужења на умрло лице, које је преминуло треба извршити не по захтеву његовог наследника, већ по службеној дужности јер тај обвезник не постоји од дана смрти и даном смрти он је престао да буде порески обвезник и нема предмет опорезивања.
Поред тога за дуг преминулог лица, по основу обавеза које се односе на период до дана смрти (ако тај дуг постоји), у предметном случају је наступила апсолутна застарелост (обвезник преминуо 1987. године).
Већ према првом захтеву, сина (сада пореског обвезника), по коме је поступљено, требало је да се сторнирају сва задужења по решењима која су донета на име преминулог лица, а да се за дуг настао до дана смрти утврди престанак пореске обавезе по основу апсолутне застарелости.
Пренос салда дуга са умрлог лица на наследника врши се за дугове за које није наступила апсолутна застарелост (по службеној дужности), а ако се наследник позове на релативну застарелост онда се и тај дуг не мора преносити (утврди се престанак на име умрлог лица) или се изврши пренос па се утврди престанак на име наследника.
Дакле, порез се не може утврђивати и плаћати на умрло лице, а обавеза је наследника или држаоца непокретности, да обавесте орган о смрти пореског обвезника, доставе доказ као и да доставе попуњене и потписане пореске пријаве за утврђивање пореза на имовину.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.