Questions and answers

S obzirom da je Zakonom o porezima na imovinu propisano da se porez na imovinu plaća na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari, kao i na pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari (član 2. Zakona o porezima na imovinu), prilikom određivanja površine oporezivog zemljišta površine preko 10 ari ne uzima se u obzir zbir svih površina zemljišta u svojini poreskog obveznika, odnosno sa pravom korišćenja građevinskog zemljišta, već se posmatra svako  zemljište posebno, u smislu da je to zemljište jedne vrste koje se nalazi na jednoj lokaciji i predstavlja celinu. Dakle, kod oporezivanja posmatra se površina zemljišta koje predstavlja jednu fizičku celinu, bilo da je ta celina podeljena u više parcela ili je čini jedna parcela.

Prema mišljenju Ministarstva finansija br.430-00-00067/2014-04 od 3.marta 2014. godine, kada je predmet oporezivanja porezom na imovinu pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari, reč je o površini zemljišta koje predstavlja fizičku celinu nezavisno od broja poreskih obveznika na zemljištu koje je predmet oporezivanja. Predmet oporezivanja opredeljuje površina zemljišta preko 10 ari, a ne broj poreskih obveznika za to zemljište.

Dakle, predmet oporezivanja je ukupna površina zemljišta preko 10 ari koje predstavlja fizičku celinu. Na primer: ako je poreski obveznik imalac prava svojine na građevinskom zemljištu koje čine dve katastarske parcele od kojih je jedna površine preko 10 ari, a druga površine manje od 10 ari, pri čemu se te katastarske parcele međusobno graniče, pa čine jednu fizičku celinu, ta celina (ukupna površina te dve parcele) je predmet oporezivanja porezom na imovinu. Međutim, ako je poreski obveznik vlasnik zemljišta koje čine dve katastarske parcele od kojih je jedna površine preko 10 ari, a druga površine manje od 10 ari, pri čemu se te katastarske parcele međusobno ne graniče i nalaze se u različitim zonama, u tom slučaju predmetne parcele predstavljaju posebne fizičke celine, pri čemu je predmet oporezivanja porezom na imovinu samo zemljište površine preko 10 ari.

U cilju obezbeđenja jedinstvenog sprovođenja propisa iz nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, akti (objašnjenja, mišljenja, instrukcije, uputstva i sl.) o primeni tih propisa koje daje ministar nadležan za poslove finansija, odnosno lice koje on ovlasti, obavezujući su za postupanje Poreske uprave (član 11. stav 3. ZPPPA)

Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 11, Bilten 3/2014.pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prinudna naplata iz novčanih potraživanja poreskog obveznika uređena je odredbama člana 96. ZPPPA i izvršava se na osnovu rešenja o prinudnoj naplati iz člana 92. stav 2. ovog zakona. Tim rešenjem nalaže se dužniku poreskog obveznika da svoj dug namiri uplatom na uplatni račun javnih prihoda po dospelosti potraživanja. Ako dužnik ne izvrši plaćanje, po dospelosti, poreski organ vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa dužnika poreskog obveznika, u skladu sa članom 95. ovog zakona.

Prema navedenom, prinudna naplata poreskog duga može se izvršiti iz potraživanja poreskog obveznika iz treće rate ugovorene cene.

Primer rešenja o prinudnoj naplati iz potraživanja .doc

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Postupak likvidacije propisan je čl. 524-548. Zakona o privrednim društvima.

Članom 534. Zakona o privrednim društvima propisano je da poverioci čije je potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom do početka likvidacije, nemaju obavezu prijavljivanja potraživanja, a takva potraživanja se smatraju prijavljenim u skladu sa zakonom. S obzirom da su poreska potraživanja utvrđena rešenjima (izvršnim ispravama) nema se obaveza da se obvezniku u likvidaciji dostavlja prijava potraživanja, već samo jedno obaveštenje sa pozivom na odredbe navedenog člana Zakona o privrednim društvima o visini potraživanja. Takođe, članom 535. zakona uređen je postupak po prijavama potraživanja, gde se eksplicitno navodi da društvo ne može osporavati potraživanja poveriocima čija su potraživanja utvrđena izvršnom ispravom.

Odredbama člana 533. Zakona o privrednim društvima propisano je u stavu 3. upozorenje da će potraživanja biti prekludirana ako ih poverioci ne prijave najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije (90 dana član 526. Zakona o privrednim društvima).

Prema navedenom, ne mogu se raditi kontrole za period za koji je izvršena prijava potraživanja, jer je privredni subjekat u likvidaciji dužan da sve prispele prijave potraživanja, kao i potraživanja utvrđena izvršnim ispravama, evidentira u listu prijavljenih potraživanja i da sačini listu priznatih i osporenih potraživanja. Potraživanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okončanja likvidacije (član 535. Zakona o privrednim društvima). 

Što se tiče stečaja, odredbama čl. 88-93g. Zakona o stečaju uređene su procesnopravne posledice otvaranja stečajnog postupka.

Članom 88. Zakona o stečaju propisano je da se u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika.

Članom  89. Zakona o stečaju, upravni i poreski postupak koji za predmet ima utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika ne nastavlja se, a odgovarajući organ dužan je da podnese prijavu potraživanja u skladu sa ovim zakonom.

Potraživanja po osnovu poreskih obaveza za period do otvaranja stečajnog postupka, poreski organ može da ostvari isključivo u okviru stečajnog postupka, podnošenjem prijave potraživanja u skladu sa Zakonom o stečaju i realizacije istog kroz deobu stečajne mase. Prema navedenom, ne može se naknadno u postupku kontrole utvrđivati obaveza poreskom obvezniku za period za koji je podneta prijava potraživanja u stečajnom postupku.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakonom o porezima na imovinu nije eksplicitno propisano kako se oporezuje nepokretnost koju obveznik poseduje, a ne vodi u poslovnim knjigama, a poreska osnovica, u skladu sa zakonom treba da bude knjigovodstvena vrednost. Prema Zakonu o računovodstvu propisana je obaveza iskazivanja u poslovnim knjigama imovine koju privredni subjekat poseduje.

U slučaju da obveznik nema knjigovodstvenu vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama, treba uzeti prosečnu cenu po m2 za poslovni prostor u zoni u kojoj se nepokretnost nalazi.

Drugi je slučaj kada obveznik vodi nepokretnost u poslovnim knjigama i ima iskazanu vrednost nula dinara, tada se ta knjigovdstvena vrednost mora prihvatiti.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Pokretanje postupka likvidacije ne znači da je poreski obveznik prestao da postoji što znači da u toku postupka likvidacije obveznik može podneti izmenjenu poresku prijavu kojom se utvrđuje porez na imovinu za period do otuđenja nepokretnosti. 

Zakonom o privrednim društvima propisano je da privredno društvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, po osnovu sprovedenog postupka likvidacije. Likvidacija društva se može sprovesti kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza. Pokretanje likvidacije ne sprečava određivanje i sprovođenje izvršenja protiv društva u likvidaciji niti vođenje drugih postupaka koji se vode protiv ili u korist društva u likvidaciji. 

U odluci o pokretanju likvidacije društvo imenuje likvidacionog upravnika. Likvidacioni upravnik zastupa društvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja društva. Likvidacioni upravnik može preduzimati sledeće aktivnosti:

1. vršiti radnje na okončanju poslova započetih pre početka likvidacije;
2. preduzima radnje potrebne za sprovođenje likvidacije, kao što su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata potraživanja;
3. vrši druge poslove neophodne radi sprovođenja likvidacije društva.

Oglas o pokretanju likvidacije iz člana 526. ovog zakona objavljuje se u trajanju od 90 dana na internet stranici registra privrednih subjekata i sadrži naročito:

1. poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja;
2. adresu sedišta društva, odnosno adresu za prijem pošte iz člana 20. ovog zakona na koju poverioci dostavljaju prijave potraživanja; 
3. upozorenje da će potraživanja poverilaca biti prekludirana ako ih poverioci ne prijave najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa iz stava 1. ovog člana.

Potraživanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okončanja likvidacije.

Prema navedenom, likvidacionog upravnika treba da obavestite o stanju duga na računima javnih prihoda koja su u vašoj nadležnosti I da nakon podnošenja ispravne poreske prijave utvrdite tačne iznose duga po osnovu poreza na imovinu.

U vezi preplate po osnovu eko naknade, obveznik istu može koristiti za namirenje duga po osnovu poreza na imovinu, ili izvršiti povraćaj ako je ove obaveze prethodno izmirio, sve to do zaključenja postupka likvidacije.

Napominjemo da je članom 29. ZPPPA propisano da APR ne može brisati obveznika iz registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza, ne starijeg od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz registra.

Likvidacija privrednih društava je postupak u kome prestaje pravni subjektivitet privrednog društva, uz potpuno namirenje poverilaca.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Izuzimanje iz postupka prinudne naplate uređeno je odredbama člana 82. ZPPPA.

Predmeti prinudne naplate ne mogu biti imovina i prihodi poreskog obveznika koji su zakonom izuzeti od izvršenja. To znači da prihodi i imovina bilo kog poreskog obveznika (fizičkog lica ili privrednog društva) ne mogu biti predmet izvršenja radi prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja, ako je zakonom uređeno da su ti prihodi, odnosno imovina, izuzeti od izvršenja.

Dakle, ne posmatra se samo izuzimanje stvari i primanja  fizičkih lica, a koje su bile navedene u zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, već je izuzimanje prošireno na sve poreske obveznike i druge zakone kojima je uređeno da su prihodi, odnosno imovina, izuzeti od izvršenja.

U nastavku su primeri zakonskih odredaba u smislu koji prihodi i imovina ne mogu biti predmet prinudne naplate poreskog duga:

Prema odredbama člana 55. Zakona o izvršenju i obezbeđenju od izvršenja izuzete su: stvari izvan prometa, objekti, oružje i oprema koji su namenjeni odbrani i bezbednosti Republike Srbije kao, niti stvari koje su ovim ili drugim zakonom izuzete od izvršenja.

Prema odredbama člana 164. Zakona o izvršenju i obezbeđenju od izvršenja izuzeto je: poljoprivredno zemljište zemljoradnika površine do 10 ari koje ne može biti predmet izvršenja, osim izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja koje je obezbeđeno ugovornom hipotekom ili založnom izjavom.

Prema odredbama člana 218. Zakona o izvršenju i obezbeđenju od izvršenja izuzeti su:

• odeća, obuća i drugi predmeti za ličnu upotrebu, posteljne stvari, posuđe, deo nameštaja koji je neophodan izvršnom dužniku i članovima njegovog domaćinstva, šporet, frižider i peć za grejanje; 
• hrana i ogrev koji su izvršnom dužniku i članovima njegovog domaćinstva potrebni za tri meseca; 
• gotov novac izvršnog dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je zakonom izuzet od izvršenja, srazmerno vremenu do narednog primanja; 
• ordenje, medalje, ratne spomenice i druga odlikovanja i priznanja, lična pisma, rukopisi i drugi lični spisi i porodične fotografije izvršnog dužnika; 
• pomagala koja su osobi sa invaliditetom ili drugom licu s telesnim nedostacima neophodna za obavljanje životnih funkcija; 
• kućni ljubimac.

Prema odredbama člana 257. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predmet izvršenja ne mogu biti: 

• primanja po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog narušenja zdravlja, novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja;
• primanja po osnovu novčane naknade za telesno oštećenje prema propisima o invalidskom osiguranju; 
• primanja koja se ostvaruju prema propisima o socijalnoj zaštiti; primanja na osnovu privremene nezaposlenosti; 
• primanja na osnovu dodatka na decu; primanja na osnovu stipendije i pomoći učenicima i studentima; potraživanja čiji je prenos zakonom zabranjen.

Prema odredbama člana 258. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ograničenje izvršenja propisano je za:

• izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate i penziji može da se sprovede u visini do dve trećine zarade, naknade zarade, plate, naknade plate i penzije, odnosno do njihove polovine, ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom; 
• isto važi i za platu oficira, podoficira, vojnika po ugovoru, vojnog službenika, kao i primanja lica u rezervnom sastavu za vreme vojne službe; 
• izvršenje na minimalnoj  zaradi i minimalnoj penziji sprovodi se do njihove polovine; 
• izvršenje na primanjima ratnih i mirnodopskih vojnih invalida na osnovu invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka može da se sprovede samo do njihove polovine, i samo da bi se namirila potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog narušenja zdravlja, novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja; 
• izvršenje na primanju na osnovu naknade štete u obliku novčane rente koje nije izuzeto od izvršenja, zatim po ugovoru o doživotnom izdržavanju i ugovoru o osiguranju života, može da se sprovede samo na delu primanja koji prelazi iznos najviše stalne socijalne pomoći koja se isplaćuje na području na kome izvršni dužnik ima prebivalište, odnosno boravište.

Zakonom o javnoj svojini odredbom člana 16. propisana je nemogućnost prinudnog izvršenja i to: 

• prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, mreže u javnoj svojini, vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini, zaštićena prirodna dobra u javnoj svojini i kulturna dobra u javnoj svojini, ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.
• nepokretnosti u javnoj svojini koje, u celini ili delimično koriste organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za ostvarivanje njihovih prava i dužnosti ne može se sprovesti prinudno izvršenje.
• objekti i oprema namenjeni odbrani i državnoj i javnoj bezbednosti.

Zakonom stečaju odredbama člana 93. propisana je zabrana izvršenja i namirenja:

• protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka.

Zakon o crkvama i verskim zajednicama odredbama člana 27. propisuje da predmet prinudne naplate ne može biti sakralna i kulturna baština crkava i verskih zajednica, uključujući i nepokretna kulturna dobra.

Odredbama člana 147. stav 6. ZPPPA propisano je da ukoliko je na rešenje o utvrđivanju obaveze izjavljena žalba, a pokrenut je postupak prinudne naplate za utvrđene obaveze po ožalbenom rešenju, postupak prinudne naplate prekida se zaključkom u slučajevima kada se postupak po žalbi ne okonča u roku iz stava 4. i 5. ovog člana, dok se poreskom obvezniku ne dostavi rešenje po žalbi, odnosno dok prvostepeni poreski organ ne postupi po nalogu drugostepenog organa. Obaveza je drugostepenog organa da po žalbi odluči u roku od 60 dana od dana predaje žalbe (stav 4.), a prvostepeni poreski organ je dužan da postupi po nalogu drugostepenog organa u roku od 40 dana od dana prijema drugostepenog rešenja (stav 5.).

Po okončanju prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja organizaciona jedinica lokalne poreske uprave donosi rešenje o prodaji nepokretnosti koje se dostavlja kupcu, poreskom obvezniku, a po pravosnažnosti, i organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti. Kupac nepokretnosti je dužan da uplati iznos za koji mu je prodata, umanjena za iznos položenog depozita, u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja.

Sredstva od prodaje nepokretnosti, se raspoređuju i prenose na odgovarajuće uplatne račune prema redosledu iz člana 70. ZPPPA.

Ako je prodajom nepokretnosti ostvarena veća cena od iznosa poreske obaveze iz rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti i troškova prinudne naplate, a poreski obveznik nema u međuvremenu dospele a neizmirene poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku najkasnije u roku od 30 dana (član 93. ZPPPA). Po isteku ovog roka obveznik ima pravo na kamatu u skladu sa članom 75. ZPPPA.

U slučaju da poreskom obvezniku u roku za vraćanje razlike dospeva nova obaveza koja nije plaćena, razlika ostvarena prodajom nepokretnosti koristi se za namirenje te obaveze, kako je to definisano odredbama člana 93. stav 3. ZPPPA.

 U skladu sa odredbama člana 111. stav 7. i 8. ZPPPA, po izvršenoj uplati iznosa za koji je nepokretnost prodata usmenim javnim nadmetanjem, odnosno neposrednom pogodbom, i konačnosti rešenja o prodaji nepokretnosti donosi se rešenje o predaji nepokretnosti kupcu, koje se dostavlja kupcu i poreskom obvezniku, kao i organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti.  Ovim rešenjem definiše se dan kada će se predaja izvršiti, a rok je osam dana od dana konačnosti rešenja o predaji nepokretnosti kupcu.

Na dan kada se vrši predaja nepokretnosti kupcu, izvršitelj u prisustvu dva svedoka i, po potrebi ovlašćenih službenih lica MUP-a, predaje nepokretnost kupcu o čemu se sastavlja zapisnik koji potpisuju sva prisutna lica, a po primerak zapisnika se uručuje kupcu i poreskom obvezniku.

Prema navedenom, nije propisano da, u postupku prinudne naplate iz nepokretnosti (stana ili kuće za stanovanje), poreski obveznik ima pravo na izuzimanje nužnog dela za stanovanje. Postupak prinudne naplate u svemu sprovodi se prema ZPPPA.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Poreska kontrola otpočinje dostavljanjem naloga za terensku kontrolu, odnosno poziva iz člana 123. stav 3. ZPPPA neposredno pre početka kontrole.

Obaveze poreskog obveznika propisane su odredbama člana 25. ZPPPA. U stavu 1. tačka 3) propisano je da je poreski obveznik obavezan da podnese dokumentaciju i pruži informacije koje zahteva Poreska uprava, u skladu sa poreskim propisima.

Članom 44. ZPPPA uređeno je, između ostalog, da Poreska uprava može zahtevati od poreskog obveznika i trećih lica da, u roku koji ona odredi, dostave na uvid i provere poslovne knjige i evidencije, računovodstvene iskaze, poslovnu dokumentaciju i druge isprave i dokaze, radi utvrđivanja činjeničnog stanja.

Članom 45. ZPPPA uređeno je da je poreski obveznik dužan da na zahtev Poreske uprave i u razumnom roku koji ona odredi, pruži sve raspoložive informacije, neophopdne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje. U zahtevu za davanje informacija navodi se na koga se i na šta se one odnose, kao i upozorenje na posledice uskraćivanja informacija, odnosno davanja neistinitih informacija. Informacije se daju u pismenom obliku. Članom 45. stav 9. uređeno je da informacije i podatke iz stava 1. ovog člana Poreska uprava neće zahtevati ako su dostupne putem službenih evidencija i registara (primena čl. 9. i 103. ZUP-a).

Takođe, odredbama člana 110. ZUP-a propisano šta sve mora da sadrži poziv: naziv organa  koji je izdao poziv, lično ime i adresa lica koje se poziva, mesto i vreme dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu ( kao stranka, svedok, veštak) i šta pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U slučaju sprečenosti da se odazove pozivu, lice je dužno da o tome izvesti organ koji je izdao poziv.

Prema navedenom, organ koji dostavlja poziv određuje razumni rok u kome je poreski obveznik obavezan da postupi. Sadržaj poziva nije propisan jer on zavisi od same poreskopravne situacije, ali odredbe člana 110. ZUP-a, kao i člana 45. ZPPPA propisuju šta poziv mora obavezno da sadrži.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Posledice prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica sadržane su u članu 136. Zakona o stečaju. U tom smislu propisano je da posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postuak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja. Ugovor o prodaji stečajnog dužnika, kao pravnog lica, mora sadržati odredbu da imovina stečajnog dužnika, koja nije bila predmet procene iz člana 135. stav 2. Zakona o stečaju ulazi u stečajnu masu, a novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao i imovina stečajnog dužnika iz stava 2. (koja nije bila predmet procene) ulazi u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Odredbom stava 7. člana 136. Zakona o stečaju određeno je da u registru privrednih subjekata i drugim odgovarajućim registrima, registruju se promene (pravne forme, osnivač, članovi, akcionari i dr.), na osnovu Ugovora o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

S druge strane, odredbom člana 133. Zakona o stečaju propisan je postupak prodaje imovine stečajnog dužnika, pa tako i kada kupac isplati cenu, na kupca se prenosi pravo svojine na kupljenoj imovini, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene prodaje, uključujući poreske i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa, koja se odnosi na kupljenu imovinu. Stečajni sudija će, prema odredbi stava 12. ovog člana, rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti, po pravnosnažnosti rešnja, odgovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom.

Stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa koji vodi organ nadležan za vođenje registra privrednih subjekata i zastupa je stečajni upravnik.

Prema navedenom za imovinu stečajnog dužnika koja je nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica ušla u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postuak nastavlja, podnosi se poreska prijava za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige. Poresku prijavu podnosi stečajni upravnik.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Članom 133. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđena je obaveza ocenjivanja službenika od strane rukovodioca. Takođe, članom 134. istog zakona, propisano je da se u pogledu cilja i predmeta ocenjivanja, vrste ocena, posledica ocenjivanja i drugih pitanja vezanih za ocenjivanje i kretanje u službi, koja nisu uređena ovim zakonom, shodno primenjuju propisi kojima se uređuje ocenjivanje državnih službenika.

Članom 4. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika predviđeno je, između ostalog, da se ne ocenjuje službenik koji je u periodu za ocenjivanje iz bilo kojeg razloga radio manje od šest meseci i službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme.

Napominjemo, da je članom 3. Uredbe predviđeno da se službenik ocenjuje za period od 1. januara do 31. decembra, s tim što se rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva vrednuju kvartalno, da rukovodilac organa donosi najkasnije do kraja februara tekuće godine rešenje kojim određuje ocenu službeniku za prethodni period za ocenjivanje, a da se rešenje rukovodioca zasniva na izveštaju o ocenjivanju, koje priprema lice, koje je neposredno pretpostavljeno službeniku (ocenjivač) i na koji lice, koje je neposredno pretpostavljeno ocenjivaču stavlja svoj kontrolni potpis (kontrolor).

Takođe, članom 7. stav 1. Uredbe, propisano je da radne ciljeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora sa službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje.

Uredba o ocenjivanju drzavnih sluzbenika.pdf

Prirucnik o ocenjivanju sluzbenika u LS.pdf

Primer radnih ciljeva za inspektora.xlsx

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Troškovi postupka prinudne naplate uređeni su odredbama člana 83. ZPPPA. U stavu 1. ovog člana precizira se da troškovi prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika, a u stavu 2. istog člana, da visinu troškova prinudne naplate iz stava 1. ovog zakona propisuje Vlada, na predlog ministra. Troškovi prinudne naplate poreza propisani su Uredbom o visini troškova prinudne naplate poreza.

Ako poreski obveznik plati poresku obavezu po otpočinjanju postupka prinudne naplate, ne oslobađa se plaćanja nastalih troškova prinudne naplate iz stava 1. ovog člana. Rešenje o obustavi postupka prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja iz člana 80. stav 3. ZPPPA doneće se tek pošto se celokupna obaveza po osnovu poreza i sporednih poreskih davanja namiri, uključujući i troškove prinudne naplate, kao i uvećanje poreskog duga.

Troškovi prinudne naplate ne uključuju troškove nastale greškom poreskog organa.

Ako je prodajom nepokretnosti ostvarena veća cena od iznosa poreske obaveze iz rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti i troškova prinudne naplate, a poreski obveznik nema u međuvremenu dospele a neizmirene poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku najkasnije u roku od 30 dana (član 93. ZPPPA). Po isteku ovog roka obveznik ima pravo na kamatu u skladu sa članom 75. ZPPPA.

U slučaju da poreskom obvezniku, u roku za vraćanje razlike, dospeva nova obaveza koja nije plaćena, razlika ostvarena prodajom nepokretnosti koristi se za namirenje te obaveze, kako je to definisano odredbama člana 93. stav 3. ZPPPA.

Troškovi koje ima nadležni organ u postupku prinudne naplate utvrđuju se donošenjem zaključka, koji se dostavlja poreskom obvezniku, nakon čega se obaveza nastala po osnovu troškova koji su propisani pomenutom Uredbom, knjiži u poreskom računovodstvu na analitičkoj kartici poreskog obveznika kao obaveza. 

U postupku prodaje nepokretnosti postupak oglašavanja uređen je odredbama člana 108. ZPPPA. U stavu 4. propisano je šta oglas o određivanju prodaje svake konkretne nepokretnosti mora da naročito sadrži. Uslovi oglašavanja ne mogu se komentarisati, jer  se uslovi utvrđuju zajedno sa oglašivačem prodaje. 

Primer zaključka o utvrđivanju troškova postupka prinudne naplate.doc

Uredba o visini troškova prinudne naplate poreza.pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakon o upravnim sporovima odredbama člana 23. propisuje “odloženo dejstvo tužbe” tako što se kaže da tužba ne odlaže izvršenje upravnog akta protiv koga je podneta.

Po zahtevu tužioca sud može odložiti izvršenje konačnog upravnog akta kojim je odlučeno u upravnoj stvari, do donošenja sudske odluke, ako bi izvršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nanadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu.

Stranka može tražiti od suda odlaganje izvršenja rešenja i pre podnošenja tužbe pod uslovima koje propisuje ovaj član Zakona o upravnim sporovima.

Po zahtevu za odlaganje izvršenja sud odlučuje rešenjem, najkasnije u roku od pet dana od dana prijema zahteva.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Odredbama člana 86. ZPPPA propisano je da zaloga traje do namirenja poreskog duga ili poništavanja poreskog rešenja, po osnovu koga je izvršen upis založnog prava radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati. Takođe, odredbama člana 84. ZPPPA u stavu 2. propisano je da se prinudna naplata može sprovesti na jednom ili više predmeta u isto vreme. Prema navedenom upisana zaloga na predmetnoj nepokretnosti znači da ćete vi svakako u daljem postupku poreski dug naplaćivati u postupku prodaje predmetne nepokretnosti, ukoliko se postupak prinudne naplate ne izvrši iz nekog drugog predmeta prinudne naplate.

Prestanak zaloge propisan je odredbama člana 91. ZPPPA.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.