Питања и одговори

С обзиром да је Законом о порезима на имовину прописано да се порез на имовину плаћа на право својине на земљишту површине преко 10 ари, као и на право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари (члан 2. Закона о порезима на имовину), приликом одређивања површине опорезивог земљишта површине преко 10 ари не узима се у обзир збир свих површина земљишта у својини пореског обвезника, односно са правом коришћења грађевинског земљишта, већ се посматра свако  земљиште посебно, у смислу да је то земљиште једне врсте које се налази на једној локацији и представља целину. Дакле, код опорезивања посматра се површина земљишта које представља једну физичку целину, било да је та целина подељена у више парцела или је чини једна парцела.

Према мишљењу Министарства финансија бр.430-00-00067/2014-04 од 3.марта 2014. године, када је предмет опорезивања порезом на имовину право својине на земљишту површине преко 10 ари, реч је о површини земљишта које представља физичку целину независно од броја пореских обвезника на земљишту које је предмет опорезивања. Предмет опорезивања опредељује површина земљишта преко 10 ари, а не број пореских обвезника за то земљиште.

Дакле, предмет опорезивања је укупна површина земљишта преко 10 ари које представља физичку целину. На пример: ако је порески обвезник ималац права својине на грађевинском земљишту које чине две катастарске парцеле од којих је једна површине преко 10 ари, а друга површине мање од 10 ари, при чему се те катастарске парцеле међусобно граниче, па чине једну физичку целину, та целина (укупна површина те две парцеле) је предмет опорезивања порезом на имовину. Међутим, ако је порески обвезник власник земљишта које чине две катастарске парцеле од којих је једна површине преко 10 ари, а друга површине мање од 10 ари, при чему се те катастарске парцеле међусобно не граниче и налазе се у различитим зонама, у том случају предметне парцеле представљају посебне физичке целине, при чему је предмет опорезивања порезом на имовину само земљиште површине преко 10 ари.

У циљу обезбеђења јединственог спровођења прописа из надлежности министарства надлежног за послове финансија, акти (објашњења, мишљења, инструкције, упутства и сл.) о примени тих прописа које даје министар надлежан за послове финансија, односно лице које он овласти, обавезујући су за поступање Пореске управе (члан 11. став 3. ZPPPA)

Мишљење Министарства финансија - редни број 11, Билтен 3/2014.пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Принудна наплата из новчаних потраживања пореског обвезника уређена је одредбама члана 96. ZPPPA и извршава се на основу решења о принудној наплати из члана 92. став 2. овог закона. Тим решењем налаже се дужнику пореског обвезника да свој дуг намири уплатом на уплатни рачун јавних прихода по доспелости потраживања. Ако дужник не изврши плаћање, по доспелости, порески орган врши принудну наплату из новчаних средстава са рачуна дужника пореског обвезника, у складу са чланом 95. овог закона.

Према наведеном, принудна наплата пореског дуга може се извршити из потраживања пореског обвезника из треће рате уговорене цене.

Пример решења о принудној наплати из потраживања .доц

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Поступак ликвидације прописан је чл. 524-548. Закона о привредним друштвима.

Чланом 534. Закона о привредним друштвима прописано је да повериоци чије је потраживање утврђено извршном исправом до почетка ликвидације, немају обавезу пријављивања потраживања, а таква потраживања се сматрају пријављеним у складу са законом. С обзиром да су пореска потраживања утврђена решењима (извршним исправама) нема се обавеза да се обвезнику у ликвидацији доставља пријава потраживања, већ само једно обавештење са позивом на одредбе наведеног члана Закона о привредним друштвима о висини потраживања. Такође, чланом 535. закона уређен је поступак по пријавама потраживања, где се експлицитно наводи да друштво не може оспоравати потраживања повериоцима чија су потраживања утврђена извршном исправом.

Одредбама члана 533. Закона о привредним друштвима прописано је у ставу 3. упозорење да ће потраживања бити преклудирана ако их повериоци не пријаве најкасније у року од 30 дана од дана истека периода трајања огласа о покретању ликвидације (90 дана члан 526. Закона о привредним друштвима).

Према наведеном, не могу се радити контроле за период за који је извршена пријава потраживања, јер је привредни субјекат у ликвидацији дужан да све приспеле пријаве потраживања, као и потраживања утврђена извршним исправама, евидентира у листу пријављених потраживања и да сачини листу признатих и оспорених потраживања. Потраживања настала након покретања ликвидације не пријављују се и морају се намирити до окончања ликвидације (члан 535. Закона о привредним друштвима). 

Што се тиче стечаја, одредбама чл. 88-93г. Закона о стечају уређене су процесноправне последице отварања стечајног поступка.

Чланом 88. Закона о стечају прописано је да се у тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину, сви управни поступци покренути на захтев стечајног дужника, као и управни и порески поступци који за предмет имају утврђивање новчане обавезе стечајног дужника.

Чланом  89. Закона о стечају, управни и порески поступак који за предмет има утврђивање новчане обавезе стечајног дужника не наставља се, а одговарајући орган дужан је да поднесе пријаву потраживања у складу са овим законом.

Потраживања по основу пореских обавеза за период до отварања стечајног поступка, порески орган може да оствари искључиво у оквиру стечајног поступка, подношењем пријаве потраживања у складу са Законом о стечају и реализације истог кроз деобу стечајне масе. Према наведеном, не може се накнадно у поступку контроле утврђивати обавеза пореском обвезнику за период за који је поднета пријава потраживања у стечајном поступку.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Законом о порезима на имовину није експлицитно прописано како се опорезује непокретност коју обвезник поседује, а не води у пословним књигама, а пореска основица, у складу са законом треба да буде књиговодствена вредност. Према Закону о рачуноводству прописана је обавеза исказивања у пословним књигама имовине коју привредни субјекат поседује.

У случају да обвезник нема књиговодствену вредност непокретности у пословним књигама, треба узети просечну цену по м2 за пословни простор у зони у којој се непокретност налази.

Други је случај када обвезник води непокретност у пословним књигама и има исказану вредност нула динара, тада се та књиговдствена вредност мора прихватити.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Покретање поступка ликвидације не значи да је порески обвезник престао да постоји што значи да у току поступка ликвидације обвезник може поднети измењену пореску пријаву којом се утврђује порез на имовину за период до отуђења непокретности. 

Законом о привредним друштвима прописано је да привредно друштво престаје да постоји брисањем из регистра привредних субјеката, по основу спроведеног поступка ликвидације. Ликвидација друштва се може спровести када друштво има довољно средстава за намирење свих својих обавеза. Покретање ликвидације не спречава одређивање и спровођење извршења против друштва у ликвидацији нити вођење других поступака који се воде против или у корист друштва у ликвидацији. 

У одлуци о покретању ликвидације друштво именује ликвидационог управника. Ликвидациони управник заступа друштво у ликвидацији и одговоран је за законитост пословања друштва. Ликвидациони управник може предузимати следеће активности:

1. вршити радње на окончању послова започетих пре почетка ликвидације;
2. предузима радње потребне за спровођење ликвидације, као што су продаја имовине, исплата поверилаца и наплата потраживања;
3. врши друге послове неопходне ради спровођења ликвидације друштва.

Оглас о покретању ликвидације из члана 526. овог закона објављује се у трајању од 90 дана на интернет страници регистра привредних субјеката и садржи нарочито:

1. позив повериоцима да пријаве своја потраживања;
2. адресу седишта друштва, односно адресу за пријем поште из члана 20. овог закона на коју повериоци достављају пријаве потраживања; 
3. упозорење да ће потраживања поверилаца бити преклудирана ако их повериоци не пријаве најкасније у року од 30 дана од дана истека периода трајања огласа из става 1. овог члана.

Потраживања настала након покретања ликвидације не пријављују се и морају се намирити до окончања ликвидације.

Према наведеном, ликвидационог управника треба да обавестите о стању дуга на рачунима јавних прихода која су у вашој надлежности И да након подношења исправне пореске пријаве утврдите тачне износе дуга по основу пореза на имовину.

У вези преплате по основу еко накнаде, обвезник исту може користити за намирење дуга по основу пореза на имовину, или извршити повраћај ако је ове обавезе претходно измирио, све то до закључења поступка ликвидације.

Напомињемо да је чланом 29. ZPPPA прописано да АПР не може брисати обвезника из регистра без доказа о престанку пореских обавеза, не старијег од пет дана у моменту подношења захтева за брисање из регистра.

Ликвидација привредних друштава је поступак у коме престаје правни субјективитет привредног друштва, уз потпуно намирење поверилаца.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Изузимање из поступка принудне наплате уређено је одредбама члана 82. ZPPPA.

Предмети принудне наплате не могу бити имовина и приходи пореског обвезника који су законом изузети од извршења. То значи да приходи и имовина било ког пореског обвезника (физичког лица или привредног друштва) не могу бити предмет извршења ради принудне наплате пореза и споредних пореских давања, ако је законом уређено да су ти приходи, односно имовина, изузети од извршења.

Дакле, не посматра се само изузимање ствари и примања  физичких лица, а које су биле наведене у закону којим се уређује извршење и обезбеђење, већ је изузимање проширено на све пореске обвезнике и друге законе којима је уређено да су приходи, односно имовина, изузети од извршења.

У наставку су примери законских одредаба у смислу који приходи и имовина не могу бити предмет принудне наплате пореског дуга:

Према одредбама члана 55. Закона о извршењу и обезбеђењу од извршења изузете су: ствари изван промета, објекти, оружје и опрема који су намењени одбрани и безбедности Републике Србије као, нити ствари које су овим или другим законом изузете од извршења.

Према одредбама члана 164. Закона о извршењу и обезбеђењу од извршења изузето је: пољопривредно земљиште земљорадника површине до 10 ари које не може бити предмет извршења, осим извршења ради намирења новчаног потраживања које је обезбеђено уговорном хипотеком или заложном изјавом.

Према одредбама члана 218. Закона о извршењу и обезбеђењу од извршења изузети су:

• одећа, обућа и други предмети за личну употребу, постељне ствари, посуђе, део намештаја који је неопходан извршном дужнику и члановима његовог домаћинства, шпорет, фрижидер и пећ за грејање; 
• храна и огрев који су извршном дужнику и члановима његовог домаћинства потребни за три месеца; 
• готов новац извршног дужника који има стална месечна примања до месечног износа који је законом изузет од извршења, сразмерно времену до наредног примања; 
• ордење, медаље, ратне споменице и друга одликовања и признања, лична писма, рукописи и други лични списи и породичне фотографије извршног дужника; 
• помагала која су особи са инвалидитетом или другом лицу с телесним недостацима неопходна за обављање животних функција; 
• кућни љубимац.

Према одредбама члана 257. Закона о извршењу и обезбеђењу предмет извршења не могу бити: 

• примања по основу законског издржавања, накнаде штете због нарушења здравља, новчане ренте због потпуне или делимичне неспособности за рад и новчане ренте за издржавање које је изгубљено услед смрти дужника издржавања;
• примања по основу новчане накнаде за телесно оштећење према прописима о инвалидском осигурању; 
• примања која се остварују према прописима о социјалној заштити; примања на основу привремене незапослености; 
• примања на основу додатка на децу; примања на основу стипендије и помоћи ученицима и студентима; потраживања чији је пренос законом забрањен.

Према одредбама члана 258. Закона о извршењу и обезбеђењу ограничење извршења прописано је за:

• извршење на заради или плати, накнади зараде, односно накнади плате и пензији може да се спроведе у висини до две трећине зараде, накнаде зараде, плате, накнаде плате и пензије, односно до њихове половине, ако је њихов износ једнак или мањи од минималне зараде утврђене у складу са законом; 
• исто важи и за плату официра, подофицира, војника по уговору, војног службеника, као и примања лица у резервном саставу за време војне службе; 
• извршење на минималној  заради и минималној пензији спроводи се до њихове половине; 
• извршење на примањима ратних и мирнодопских војних инвалида на основу инвалиднине, ортопедског додатка и инвалидског додатка може да се спроведе само до њихове половине, и само да би се намирила потраживања на основу законског издржавања, накнаде штете због нарушења здравља, новчане ренте због потпуне или делимичне неспособности за рад и новчане ренте за издржавање које је изгубљено услед смрти дужника издржавања; 
• извршење на примању на основу накнаде штете у облику новчане ренте које није изузето од извршења, затим по уговору о доживотном издржавању и уговору о осигурању живота, може да се спроведе само на делу примања који прелази износ највише сталне социјалне помоћи која се исплаћује на подручју на коме извршни дужник има пребивалиште, односно боравиште.

Законом о јавној својини одредбом члана 16. прописана је немогућност принудног извршења и то: 

• природна богатства, добра у општој употреби, мреже у јавној својини, водно земљиште и водни објекти у јавној својини, заштићена природна добра у јавној својини и културна добра у јавној својини, не могу бити предмет принудног извршења.
• непокретности у јавној својини које, у целини или делимично користе органи Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе за остваривање њихових права и дужности не може се спровести принудно извршење.
• објекти и опрема намењени одбрани и државној и јавној безбедности.

Законом стечају одредбама члана 93. прописана је забрана извршења и намирења:

• против стечајног дужника, односно над његовом имовином, одредити и спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења осим извршења која се односе на обавезе стечајне масе и трошкова стечајног поступка.

Закон о црквама и верским заједницама одредбама члана 27. прописује да предмет принудне наплате не може бити сакрална и културна баштина цркава и верских заједница, укључујући и непокретна културна добра.

Одредбама члана 147. став 6. ZPPPA прописано је да уколико је на решење о утврђивању обавезе изјављена жалба, а покренут је поступак принудне наплате за утврђене обавезе по ожалбеном решењу, поступак принудне наплате прекида се закључком у случајевима када се поступак по жалби не оконча у року из става 4. и 5. овог члана, док се пореском обвезнику не достави решење по жалби, односно док првостепени порески орган не поступи по налогу другостепеног органа. Обавеза је другостепеног органа да по жалби одлучи у року од 60 дана од дана предаје жалбе (став 4.), а првостепени порески орган је дужан да поступи по налогу другостепеног органа у року од 40 дана од дана пријема другостепеног решења (став 5.).

По окончању продаје непокретности путем усменог јавног надметања организациона јединица локалне пореске управе доноси решење о продаји непокретности које се доставља купцу, пореском обвезнику, а по правоснажности, и органу надлежном за вођење регистра непокретности. Купац непокретности је дужан да уплати износ за који му је продата, умањена за износ положеног депозита, у року од осам дана од дана закључења усменог јавног надметања.

Средства од продаје непокретности, се распоређују и преносе на одговарајуће уплатне рачуне према редоследу из члана 70. ZPPPA.

Ако је продајом непокретности остварена већа цена од износа пореске обавезе из решења о принудној наплати из непокретности и трошкова принудне наплате, а порески обвезник нема у међувремену доспеле а неизмирене пореске обавезе, разлика се враћа пореском обвезнику најкасније у року од 30 дана (члан 93. ZPPPA). По истеку овог рока обвезник има право на камату у складу са чланом 75. ZPPPA.

У случају да пореском обвезнику у року за враћање разлике доспева нова обавеза која није плаћена, разлика остварена продајом непокретности користи се за намирење те обавезе, како је то дефинисано одредбама члана 93. став 3. ZPPPA.

 У складу са одредбама члана 111. став 7. и 8. ZPPPA, по извршеној уплати износа за који је непокретност продата усменим јавним надметањем, односно непосредном погодбом, и коначности решења о продаји непокретности доноси се решење о предаји непокретности купцу, које се доставља купцу и пореском обвезнику, као и органу надлежном за вођење регистра непокретности.  Овим решењем дефинише се дан када ће се предаја извршити, а рок је осам дана од дана коначности решења о предаји непокретности купцу.

На дан када се врши предаја непокретности купцу, извршитељ у присуству два сведока и, по потреби овлашћених службених лица МУП-а, предаје непокретност купцу о чему се саставља записник који потписују сва присутна лица, а по примерак записника се уручује купцу и пореском обвезнику.

Према наведеном, није прописано да, у поступку принудне наплате из непокретности (стана или куће за становање), порески обвезник има право на изузимање нужног дела за становање. Поступак принудне наплате у свему спроводи се према ZPPPA.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Пореска контрола отпочиње достављањем налога за теренску контролу, односно позива из члана 123. став 3. ZPPPA непосредно пре почетка контроле.

Обавезе пореског обвезника прописане су одредбама члана 25. ZPPPA. У ставу 1. тачка 3) прописано је да је порески обвезник обавезан да поднесе документацију и пружи информације које захтева Пореска управа, у складу са пореским прописима.

Чланом 44. ZPPPA уређено је, између осталог, да Пореска управа може захтевати од пореског обвезника и трећих лица да, у року који она одреди, доставе на увид и провере пословне књиге и евиденције, рачуноводствене исказе, пословну документацију и друге исправе и доказе, ради утврђивања чињеничног стања.

Чланом 45. ZPPPA уређено је да је порески обвезник дужан да на захтев Пореске управе и у разумном року који она одреди, пружи све расположиве информације, неопхопдне за утврђивање чињеничног стања од значаја за опорезивање. У захтеву за давање информација наводи се на кога се и на шта се оне односе, као и упозорење на последице ускраћивања информација, односно давања неистинитих информација. Информације се дају у писменом облику. Чланом 45. став 9. уређено је да информације и податке из става 1. овог члана Пореска управа неће захтевати ако су доступне путем службених евиденција и регистара (примена чл. 9. и 103. ЗУП-а).

Такође, одредбама члана 110. ЗУП-а прописано шта све мора да садржи позив: назив органа  који је издао позив, лично име и адреса лица које се позива, место и време доласка позваног, предмет због кога се позива и у ком својству ( као странка, сведок, вештак) и шта позвани треба да прибави, односно поднесе. У случају спречености да се одазове позиву, лице је дужно да о томе извести орган који је издао позив.

Према наведеном, орган који доставља позив одређује разумни рок у коме је порески обвезник обавезан да поступи. Садржај позива није прописан јер он зависи од саме порескоправне ситуације, али одредбе члана 110. ЗУП-а, као и члана 45. ZPPPA прописују шта позив мора обавезно да садржи.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Последице продаје стечајног дужника као правног лица садржане су у члану 136. Закона о стечају. У том смислу прописано је да после продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни постуак се у односу на стечајног дужника обуставља. Уговор о продаји стечајног дужника, као правног лица, мора садржати одредбу да имовина стечајног дужника, која није била предмет процене из члана 135. став 2. Закона о стечају улази у стечајну масу, а новац добијен продајом стечајног дужника као и имовина стечајног дужника из става 2. (која није била предмет процене) улази у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља. Одредбом става 7. члана 136. Закона о стечају одређено је да у регистру привредних субјеката и другим одговарајућим регистрима, региструју се промене (правне форме, оснивач, чланови, акционари и др.), на основу Уговора о продаји стечајног дужника као правног лица, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

С друге стране, одредбом члана 133. Закона о стечају прописан је поступак продаје имовине стечајног дужника, па тако и када купац исплати цену, на купца се преноси право својине на купљеној имовини, без обзира на раније уписе и без терета, као и без икаквих обавеза насталих пре извршене продаје, укључујући пореске и обавезе према привредним субјектима пружаоцима услуга од општег интереса, која се односи на купљену имовину. Стечајни судија ће, према одредби става 12. овог члана, решењем констатовати да је продаја извршена и наложити, по правноснажности решња, одговарајућем регистру упис права својине и брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом.

Стечајна маса региструје се у регистру стечајних маса који води орган надлежан за вођење регистра привредних субјеката и заступа је стечајни управник.

Према наведеном за имовину стечајног дужника која је након продаје стечајног дужника као правног лица ушла у стечајну масу у односу на коју се стечајни постуак наставља, подноси се пореска пријава за непокретности обвезника који води пословне књиге. Пореску пријаву подноси стечајни управник.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 133. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђена је обавеза оцењивања службеника од стране руководиоца. Такође, чланом 134. истог закона, прописано је да се у погледу циља и предмета оцењивања, врсте оцена, последица оцењивања и других питања везаних за оцењивање и кретање у служби, која нису уређена овим законом, сходно примењују прописи којима се уређује оцењивање државних службеника.

Чланом 4. Уредбе о оцењивању државних службеника предвиђено је, између осталог, да се не оцењује службеник који је у периоду за оцењивање из било којег разлога радио мање од шест месеци и службеник који је засновао радни однос на одређено време.

Напомињемо, да је чланом 3. Уредбе предвиђено да се службеник оцењује за период од 1. јануара до 31. децембра, с тим што се резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева вреднују квартално, да руководилац органа доноси најкасније до краја фебруара текуће године решење којим одређује оцену службенику за претходни период за оцењивање, а да се решење руководиоца заснива на извештају о оцењивању, које припрема лице, које је непосредно претпостављено службенику (оцењивач) и на који лице, које је непосредно претпостављено оцењивачу ставља свој контролни потпис (контролор).

Такође, чланом 7. став 1. Уредбе, прописано је да радне циљеве утврђује оцењивач после разговора са службеником, пре почетка сваког периода за оцењивање, а најкасније 15 дана после почетка периода за оцењивање.

Уредба о оцењивању дрзавних слузбеника.пдф

Прируцник о оцењивању слузбеника у ЛС.пдф

Пример радних циљева за inspektora.xlsx

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Трошкови поступка принудне наплате уређени су одредбама члана 83. ZPPPA. У ставу 1. овог члана прецизира се да трошкови принудне наплате падају на терет пореског обвезника, а у ставу 2. истог члана, да висину трошкова принудне наплате из става 1. овог закона прописује Влада, на предлог министра. Трошкови принудне наплате пореза прописани су Уредбом о висини трошкова принудне наплате пореза.

Ако порески обвезник плати пореску обавезу по отпочињању поступка принудне наплате, не ослобађа се плаћања насталих трошкова принудне наплате из става 1. овог члана. Решење о обустави поступка принудне наплате пореза и споредних пореских давања из члана 80. став 3. ZPPPA донеће се тек пошто се целокупна обавеза по основу пореза и споредних пореских давања намири, укључујући и трошкове принудне наплате, као и увећање пореског дуга.

Трошкови принудне наплате не укључују трошкове настале грешком пореског органа.

Ако је продајом непокретности остварена већа цена од износа пореске обавезе из решења о принудној наплати из непокретности и трошкова принудне наплате, а порески обвезник нема у међувремену доспеле а неизмирене пореске обавезе, разлика се враћа пореском обвезнику најкасније у року од 30 дана (члан 93. ZPPPA). По истеку овог рока обвезник има право на камату у складу са чланом 75. ZPPPA.

У случају да пореском обвезнику, у року за враћање разлике, доспева нова обавеза која није плаћена, разлика остварена продајом непокретности користи се за намирење те обавезе, како је то дефинисано одредбама члана 93. став 3. ZPPPA.

Трошкови које има надлежни орган у поступку принудне наплате утврђују се доношењем закључка, који се доставља пореском обвезнику, након чега се обавеза настала по основу трошкова који су прописани поменутом Уредбом, књижи у пореском рачуноводству на аналитичкој картици пореског обвезника као обавеза. 

У поступку продаје непокретности поступак оглашавања уређен је одредбама члана 108. ZPPPA. У ставу 4. прописано је шта оглас о одређивању продаје сваке конкретне непокретности мора да нарочито садржи. Услови оглашавања не могу се коментарисати, јер  се услови утврђују заједно са оглашивачем продаје. 

Пример закључка о утврђивању трошкова поступка принудне наплате.доц

Уредба о висини трошкова принудне наплате пореза.пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Закон о управним споровима одредбама члана 23. прописује “одложено дејство тужбе” тако што се каже да тужба не одлаже извршење управног акта против кога је поднета.

По захтеву тужиоца суд може одложити извршење коначног управног акта којим је одлучено у управној ствари, до доношења судске одлуке, ако би извршење нанело тужиоцу штету која би се тешко могла надокнадити, а одлагање није противно јавном интересу, нити би се одлагањем нанела већа или нанадокнадива штета противној странци, односно заинтересованом лицу.

Странка може тражити од суда одлагање извршења решења и пре подношења тужбе под условима које прописује овај члан Закона о управним споровима.

По захтеву за одлагање извршења суд одлучује решењем, најкасније у року од пет дана од дана пријема захтева.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Одредбама члана 86. ZPPPA прописано је да залога траје до намирења пореског дуга или поништавања пореског решења, по основу кога је извршен упис заложног права ради обезбеђења пореског потраживања у принудној наплати. Такође, одредбама члана 84. ZPPPA у ставу 2. прописано је да се принудна наплата може спровести на једном или више предмета у исто време. Према наведеном уписана залога на предметној непокретности значи да ћете ви свакако у даљем поступку порески дуг наплаћивати у поступку продаје предметне непокретности, уколико се поступак принудне наплате не изврши из неког другог предмета принудне наплате.

Престанак залоге прописан је одредбама члана 91. ZPPPA.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.