Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Koliko puta stranka može da podnese poresku prijavu zbog greške u prijavi. U principu, greške se ogledaju kada se ne upiše kvadratura, pogreši se kolona pa je neki podatak upisan I.1., a drugi upisan u I.2. ili eventualno upiše se umanjenje površine zemljišta pod objektom, a taj Podprilog se odnosi na zemljište?
U skaldu sa članom 40. ZPPPA izmenjenu poresku prijavu poreski obveznik može podneti najviše dva puta, što je dužan da učini odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti.
Aplikacija u kojoj se vrši prijem elektronskih poreskih prijava PPI-1 ne sadrži kontrole formalne i matematičke ispravnosti poreske prijave prilikom njenog unosa od strane poreskog obveznika, već se validacija vrši tek nakon prenosa poreske prijave u sistemm LPA, pri čemu obveznik ima informaciju da je poreska prijava podneta i ista ne može da mu bude vraćena.
Zbog toga je preporuka da se obveznicima koji podnesu poresku prijavu sa nekim formalnim ili matematičkim propustom, dostavi obaveštenje da podnesu novu, ispravnu poresku prijavu (koja ne treba da bude izmenjena poreska prijava već samo poreska prijava). Kada nova prijava bude podneta, prethodna se stavlja u status “odbijena”, što će obveznik moći da vidi preko portal. Na taj način obveznik ne gubi pravo da podnese izmenjenu prijavu kada utvrdi neki suštinski propust ili grešku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako da se postupi kada je pravno lice podnelo PPI-1 i za dva dana dostavilo izmenjenu poresku prijavu, jer je pogrešno utvrđen porez. Da li da se prva PPI-1 stavi u status odbijena i da se evidentira napomena da je podneta izmenjena PPI-1, ili ipak mora da se proknjiži, pa da se stornira?
Kada poreski obveznik podnese izmenjenu poresku prijavu u skladu sa članom 40. ZPPPA zato što je sam uočio neki suštinski propust u utvrđivanju poreza, tada prvobitnu poresku prijavu treba proknjižiti i stornirati, a izmenjenu prijavu samo proknjižiti.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pre nego sto je Institut Mihajlo Pupin uveo kontrolu po PIB-u prilikom prenosa PPI-1 u elektronske poreske prijave imovine pravnih lica, Nacionalna sluzba za zapošljavanje je kao i Srbija šume dostavila PPI-1 sa matičnim brojem fizičkog lica. Kako je prenos te poreske prijave uspešno izvršen, da li sada da se PPI-1 stavi u status odbijena i da se pošalje obaveštenje poreskom obvezniku na mejl, bez evidentiranja fizičkog lica kao poreskog obveznika, jer za tim i nema potrebe.
Pravna lica koja su greškom podnela poresku prijavu PPI-1 na JMBG fizičkog lica, svakako moraju da isprave ovu formalnu grešku. Nejasno je kako je prijava Nacionalne službe za zapošljavanje uneta u sistem, odnosno izvršen prenos, jer nije navedeno da li je evidentirana na PIB pravnog lica ili JMBG. Svakako, prijava podneta i evidentirana na JMBG treba da, nakon podnošenja poreske prijave na PIB pravnog lica, bude stavljena u status “odbijena”.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li sme u Podprilogu uz Prilog-1 da se ispravi koeficijent, jer je u pitanju greška u kucanju, a pravno lice je tačno utvrdilo porez, ali je umesto 0.8 unet koeficijent 0.4?
Poreskom prijavom koju je obveznik predao, a LPA primila u svoj sistem, poreski obveznik je utvrdio porez i ima podatak o sadržini onoga što je prijavio. Kod grešaka prilikom validacije prijave, ispravno je dostaviti obaveštenje obvezniku da podnese novu prijavu u kojoj će ispraviti greške i propuste iz prethodne prijave.
Svaki zaposleni u LPA je odgovoran za postupanje prilikom knjiženja primljenih prijava i dopunjavanje i izmene podataka u njima.
Suština je da obveznik naknadno ne ospori podatak koji je zaposleni uneo mimo njega i da ne dovede u pitanje tačnost iskazanih podataka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Odeljenje za privredu i poljoprivredu se obratilo LPA sa zahtevom da izvrši procenu vrednosti poljoprivrednog zemljišta u skladu sa članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. LPA za ovo zemljište nije utvrđivala obavezu u 2018. godini, ali postoji utvrđena cena po m2 za poljoprivredno zemljište za 2018. i 2019. godinu. Treba da se dostavi prosečna cena po m2 za poljoprivredno zemljište u odgovarajućoj zoni, i u vezi toga je dilema da li dostaviti cenu za tekuću 2019. godinu ili za 2018. godinu tj. kako tumačiti član 44. stav 2. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara?
Pre svega LPA ne radi procenu vrednosti poljoprivrednog zemljišta, jer to nije propisano članom 44. Zakona o naknadama javnih dobara. Članom 44. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je da je osnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа јеdnаkа оsnоvici zа pоrеz nа imоvinu tоg zеmlјištа u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој је pоdnеt zаhtеv zа prоmеnu nаmеnе zеmlјištа.
Оsnоvicа zа prоmеnu nаmеnе pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа zа kоје niје utvrđеn pоrеz nа imоvinu u gоdini kоја prеthоdi gоdini u kојој sе mеnjа nаmеnа, оdnоsnо оsnоvicа zа pоlјоprivrеdnо zеmlјištе kоје је оslоbоđеnо plаćаnjа pоrеzа nа imоvinu utvrđuје sе nа оsnоvu prоsеčnе cеnе kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u оdgоvаrајućој, оdnоsnо grаničnој zоni, оdrеđеnе аktоm јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе zа pоtrеbе utvrđivаnjа pоrеzа nа imоvinu.
Ukоlikо је utvrđеnа prоsеčnа cеnа kvаdrаtnоg mеtrа pоlјоprivrеdnоg zеmlјištа u višе grаničnih zоnа primеnićе sе cеnа kvаdrаtnоg mеtrа kоја је nајpоvоlјniја zа оbvеznikа. Ukоlikо niје utvrđеnа prоsеčnа cеnа u zоni niti grаničnim zоnаmа, vrеdnоst zеmlјištа utvrđuје оvlаšćеni sudski vеštаk zа pоslоvе pоlјоprivrеdе, u sklаdu sа prоpisоm kојim sе urеđuје pоstupаk еksprоpriјаciје.
Znači, ako se promena namene poljoprivrednog zemljišta vrši u 2019. godini, pri čemu za predmetno zemljište nije utvrđena poreska osnovica, LPA dostavlja prosečnu cenu kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta za zonu u kojoj se to zemljište nalazi, i to iz akta o prosečnim cenama za 2018. godinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako da se postupi kada pravno lice neće da obračuna umanjenje zemljišta pod objektom na koje po zakonu ima pravo, iz razloga da im je to sitno umanjenje. Da li da se obračuna takva PPI-1 s obzirom na to da je prošla validaciju ili da im se pošalje obaveštenje?
Svaku prijavu koja je prošla validaciju treba proknjižiti jer je formalno ispravna. Suštinska kontrola ispravnosti poreske prijave PPI-1 vrši se u postupku poreske kontrole.
Nije neophodno pokretati postupak poreske kontrole za poresku prijavu u kojoj poreski obveznik sebi nije dao pravo na poresko oslobođenje, jer u svakom slučaju, poreski obveznik može podneti izmenjenu poresku prijavu u skladu sa ZPPPA, ukoliko želi da taj svoj propust ili grešku otkloni.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta konkretno znači neprofitna zakupnina i zakupnina koja se obračuvanava primenom propisanih kriterijuma i merila u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu?
Članom 2. Zakona o porezima na imovinu koji je bio u primeni do 31. decembra 2018. godine bilo je propisano da se porez an imovinu plaća na pravo zakupa stana ili stambene zgrade konstituisano u korist fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, odnosno socijalno stanovanje, odnosno zakonom kojim su uređene izbeglice, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme.
Navedena odredba uvedena je pre donošenja novog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koji se primenjuje od 1. januara 2017. godine.
Starim zakonom o stanovanju bile su uređene samo neporfitne zakupnine, a novi zakon o stanovanju sada uređuje i neprofitne zakupnine I obligacioni zakup.
Namera Zakona o porezima na imovinu je da se samo kod neprofitne zakupnine porez utvrđuje zakupcu, ali u periodu od 2017-2018 nije izvršeno usaglašavanje Zakona o porezima na imovinu sa novim Zakonom o stanovanju i održavanu zgrada, zbog čega je u tom periodu zakupac po osnovu ugovora o obligacionom zakupu mogao da bude obveznik, uzimajući u obzir navedene propise.
Od 1. januara 2019. godine sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu propisano je da se porez na imovinu plaća na pravo zakupa, odnosno korišćenja, stana ili kuće za stanovanje, konstituisano u korist fizičkog lica (tačka 2)).
Stavom 5. i 6. člana 2. zakona propisano je: "Pravom zakupa stana ili kuće za stanovanje konstituisanim u korist fizičkog lica, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pravo zakupa za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, za koji je propisano plaćanje neprofitne zakupnine ili zakupnine koja se obračunava primenom propisanih kriterijuma i merila, u skladu sa zakonima kojima se uređuju:
- stanovanje i održavanje zgrada, odnosno u skladu sa posebnim propisima kojima je bilo uređeno stanovanje koji su prestali da važe danom početka primene zakona kojim je uređeno stanovanje i održavanje zgrada;
- javna svojina;
- prava boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca;
- zbrinjavanje izbeglica.
Pravom korišćenja stana ili kuće za stanovanje konstituisanim u korist fizičkog lica, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pravo korišćenja za period iz stava 5. ovog člana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zbrinjavanje izbeglica.
Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.pdf
Pravilnik o jedinstvenoj metodologiji za obračun neprofitne zakupnine.DOC
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pravno lice poseduje imovinu koja je u postupku ozakonjenja. Šta treba da priloži nadležnoj službi kao dokaz da je ta imovina prijavljena u površini koja se ozakonjuje, s obzirom da se prijave za pravna lica od ove godine podnose u elektronskoj formi? Fižička lica su predavala kopiju poreske prijave iz koje se vidi ovaj podatak.
Zakonom o ozakonjenju, u članu 11. propisano je da po utvrđivanju ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekta, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i dokaz da je za svoj nezakonito izgrađeni objekat podneo prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu, ako se o tome ne vodi službena evidencija.
Podaci navedeni u poreskoj prijavi moraju odgovarati sadržini tehničkog dokumenta i podacima iz elaborata geodetskih radova koji se dostavljaju u postupku ozakonjenja.
Za pravna lica obveznik ne može dostaviti kopiju prijave kao dokaz, jer se za prijave iz ranijih godina prijemnim pečatom nije overavao svaki list poreske prijave, Priloga I Podpriloga, a od 2019, kada se prijave podnose elektronskim uptem, nema mogućnosti štampe podnete poreske prijave sa dokazom da je prijavljena I nepokretnost koja se ozakonjuje.
S obzirom da kod pravnih lica, kopija prijave niti potvrda o prijemu elektornske prijave, nije validan dokaz da je podatak za ozakonjenje sadržan u podnetoj poreskoj prijavi, LPA može po zahtevu obveznika da izda uverenje koje treba da sadrži sve podatke koje obveznik zahteva, a odnose se na činjenice o kojima se vodi službena evidencija I potrebne su za ozakonjenje.
Takođe, uzimajući u obzir da se da se o podnetim poreskim prijavama vodi službena evidencija, po pisanom zahtevu službe koja radi ozakonjenje, ne izdaje se uverenje već se u formi dopisa daje obaveštenje – informacija i navode traženi podaci.
U svakom slučaju, sa nadležnom službom koja radi ozakonjenje možete dogovoriti jedan od dva načina postupanja, ili po potrebi i oba, u zavisnosti kako će oni postupati.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pravno lice DOO koje zapošljava osobe sa invaliditetom smatra da su oslobođeni plaćanja poreza na imovinu, saglasno članu 12. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu. Da li ispunjavaju uslove za oslobađanje saglasno prethodno navedenom članu 12. stav 1. tačka1)?
Pravilnikom o Spisku korisnika javnih sredstava utvrđuje se spisak korisnika javnih sredstava, u okviru kojeg su posebno evidentirani direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, javne agencije, organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama ili su kontrolisane od strane države, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, na osnovu podataka Agencije za privredne registre, odnosno odgovarajućeg registra, kao i korisnici javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, a pripadaju javnom sektoru.
Znači, lica koja pripadaju delu spiska koji se naziva: II Ostali korisnici javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, su oni koji u polju Tip KJS imaju oznaku 7 – ostali KJS i ova pravna lica nisu uključena u sistem konsolidovanog računa trezora. Prema tome, navedena pravna lica ne mogu ostvariti pravo na poresko oslobođenje po osnovu člana 12. stav 1. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu.
Mišljenje Ministarstva finansija - redni broj 25, Bilten 6/2015.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Imajući u vidu da je u toku izrada Odluke o otpisu potraživanja po osnovu izvornih javnih prihoda za preduzeće koje je prodato u postupku privatizacije, koju treba da usvoji skupština JLS. Zapisnički je usaglašeno stanje sa 31.12.2018. godine. Da li zapisnik o usaglašenom stanju može potpisati šef Odseka JLS za lokalne javne prihode ili mora načelnik Opštinske uprave?
Zapisnik o usaglašenom stanju duga je poreski akt koji sačinjava LPA i u tom smislu taj zapisnik može da potpiše lice koje ima ovlašćenje da potpisuje sva akta koja izdaje LPA (rešenja, opomene i dr.).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ukoliko bi se menjala odluka o zonama, da li se ona donosi u periodu donošenja budžeta ili je njena izmena moguća u bilo kom trenutku u toku godine?
Prema odredbama člana 7a. stav 4. Zakona o porezima na imovinu jedinica lokalne samouprave dužna je da do 30. novembra tekuće godine objavi akte kojima se utvrđuju zone, najopremljenije zone, kao i koeficijenti za nepokretnosti u zonama, na način na koji se objavljuju njeni opšti akti, kao i svaku promenu tih akata.
U skladu sa odredbama člana 38b. Zakona o porezima na imovinu, porez na imovinu utvrđuje se za kalendarsku godinu primenom odluke kojom su određene zone (uključujući i najopremljenije zone) koja važi na dan 15. decembra tekuće godine.
Jedinica lokalne samouprave nije u obavezi da svake godine donosi novu odluku o zonama i najopremljenijim zonama na njenoj teritoriji, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu za narednu godinu, već je dovoljno da postoji doneta odluka koja važi na dan 15. decembra tekuće godine, odnosno godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez.
Znači, jedinica lokalne samouprave može u toku 2019. godine (do 30. novembra) doneti Odluku o izmenama i dopunama Odluke o zonama, pri čemu se ona, za porez na imovinu, može primeniti za utvrđivanje poreza na imovinu za sledeću 2020. godinu i dalje.
Svaka promena odluke o određivanju zona nakon 30. novembra 2018. godine ne može se koristiti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2019. godinu, već od naredne, 2020. godine.
Zakonom o finansiranju lokalne samourpave, članom 7. propisano je da stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom. Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se nakon održavanja javne rasprave, a može se menjati najviše jedanput godišnje, i to u postupku utvrđivanja budžeta jedinice lokalne samouprave za narednu godinu. Izuzetno, odluka iz stava 1. ovog člana može se izmeniti i u slučaju donošenja, odnosno izmene zakona ili drugog propisa kojim se uređuju izvorni prihodi jedinice lokalne samouprave. Odluka se objavljuje na način na koji se objavljuju akti jedinice lokalne samouprave.
Prema tome, ni ovim zakonom nije uslovljeno da se odluka o zonama koja se donosi u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu i koristi za utvrđivanje poreza na imovinu mora donositi sa usvajanjem budžeta.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je obveznik lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, po osnovu prometa većem od 50 000 000,00 dinara koja radi od 2014. godine, a do ove godine nije zaduživan ovom obavezom. Na zahtev LS, obveznik je nadležnom Odseku podneo prijave za utvrđivanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, za poslednjih 5 godina, počev od 2015. godine. Doneto je rešenje o retroaktivnom utvrđivanju zaduženja za navedene godine, ali je sporno zaduženje za 2015. godinu, iz razloga što navedeni obveznik u 2014.godini nije imao ostvaren prihod veći od 50 000 000,00 dinara a i registrovan je krajem 2014. godine, ali je zato počev od 2015.godine, ostvarivao veći prihod. Da li obveznik može biti zadužen za lokalnu komunalnu taksu za 2015. godinu, u kojoj je imao prihod veći od 50 000 000,00 dinara, s tim da mu je prihod u prethodnoj 2014. godini, bio u manjem iznosu od 50 000 000,00 dinara?
Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je u članu 15a. da preduzetnici i pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), a imaju godišnji prihod do 50.000.000,00 dinara, ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru (u daljem tekstu: firmarina).
Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u srednja pravna lica, kao i preduzetnici i mala pravna lica koja imaju godišnji prihod preko 50.000.000,00 dinara (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do dve prosečne zarade.
Članom 6. Zakona o računovodstvu propisano je da se pravna lica, u smislu ovog zakona, razvrstavaju se na mikro, mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i prosečne vrednosti poslovne imovine utvrđenih na dan sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja u poslovnoj godini.
Razvrstavanje u skladu sa propisanim kriterijumima vrši pravno lice samostalno na dan sastavljanja finansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu. Novoosnovana pravna lica razvrstavaju se na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslovnu godinu u kojoj su osnovani i broja meseci poslovanja, a utvrđeni podaci koriste se za tu i narednu poslovnu godinu.
S obzirom da se za utvrđivanje firmarine za 2015. godinu koriste podaci o razvrstavanju iz finansijskog izveštaja za 2014. godinu, smatramo da bi se i podaci o ostvarenom prihodu morali posmatrati tako da se koriste podaci iz 2014. godine.
Korišćenje podataka o ostavrenom prihodu iz 2015. godine za utvrđivanje firmarine za 2015. godinu, značilo bi da se nijednom obvezniku obaveza po osnovu firmarine ne bi mogla utvrditi u toku 2015 godine, već tek nakon usvajanja finansijskog izveštaja (sredinom 2016. godine).
Prema tome, nema osnova da se ovom obvezniku utvrdi firmarina za 2015. godinu samo zbog toga što se utvrđivanje takse vrši retroaktivno, a postoje saznanja o prihodu za 2015. godinu, koji je korišćen i kao osnov za utvrđivanje firmarine za 2016. godinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.