Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li hotel može da se podvede pod objekat javne namene prema važećem Zakonu o planiranju i izgradnji?
Zakonom o planiranju i izgradnji u članu 2 definisani su pojmovi, između ostalog i objekti javne namene: “Objekti javne namene su objekti namenjeni za javno korišćenje i mogu biti objekti javne namene u javnoj svojini po osnovu posebnih zakona (linijski infrastrukturni objekti, objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave itd.) i ostali objekti javne namene koji mogu biti u svim oblicima svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti obrazovanja, otvoreni i zatvoreni sportski i rekreativni objekti, trgovinski centri, objekti kulture, saobraćajni terminali, pošte i drugi objekti)”.
Za konkretnije tumačenje propisa i definiciju objekata javne namene u vezi sa konkretnim pitanjem, predlažemo da se obratite resornom ministarstvu, odnosno Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam RS.
Službenik koji radi na radnom mestu gradjevinski inspektor u opštinskoj upravi, danas mu prestaje radni odnos zbog odlaska u starosnu penziju. Da li se isti može po nekom osnovu kasnije angažovati na poslovima vezanim za mesto koje je radio obzirom da nemamo drugog službenika koji bih mogao da obavlja te poslove a nismo ni dobili saglasnost za novo zapošljavanje.
Starosni penzioner može ponovo biti angažovan i raditi posle prestanka radnog odnosa zbog odlaska u starosnu penziju, ali to se ne tretira kao isti radni odnos u kome je prethodno bio zaposlen i važe specifična pravila koja treba poštovati. Starosni penzioner može biti ponovo angažovan kod poslodavca (opštinska uprava) i može istovremeno primati zaradu bez gubitka prava na penziju. Angažovanje se može ostvariti putem: ugovora o radu (na određeno ili neodređeno vreme), ugovora o delu, privremenih i povremenih poslova, druge forme ugovora predviđene Zakonom o radu. Poslodavac je dužan da uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kao da se radi o standardnom zaposlenom. Ako nakon angažovanja penzioner radi bar godinu dana i to je prijavljeno, on može imati pravo na preračunavanje penzije po tom dodatnom stažu ako to zatraži nakon prestanka angažovanja (ovo se posebno odnosi na korisnike starosne i prevremene starosne penzije). Ovo važi samo za starosne penzionere — odnosno one koji su otišli u penziju jer su ispunili godine i staž. Invalidski ili porodični penzioneri imaju drugačija pravila (npr. većim ograničenjima ili gubitkom prava na penziju u nekim slučajevima).
U konkretnom slučaju, kada službenik kome prestaje radni odnos jer ide u starosnu penziju, možete ga kasnije ponovo angažovati (npr. na isti posao građevinskog inspektora ili druge poslove koje je radio), pod uslovom da mu ponudite novi angažman po nekom od važećih pravnih osnova (ugovor o radu, ugovor o delu, privremeni/povremeni poslovi itd.). Starosnom penzioneru to ne ugrožava pravo na penziju. Uz to, preporučujemo da uvek prethodno proverite specifične interne akte vaše opštine i konsultujte pravnu službu jer mogu postojati dodatne procedure ili ograničenja (npr. način angažovanja, sistematizacija, budžetska sredstva).
Interesuje me da li je u sukobu interesa u isto vrme biti poslanik u Narodnoj skupštini RS u načelnik Upravng okruga čija je organizacija državne uprave u Srbiji, stvorena radi dekoncentracije državne uprave, a ne administrativne podele zemlje? Okruzi nemaju nadležnosti lokalne samouprave, već vrše poslove državne uprave na određenoj teritoriji izvan sedišta organa državne uprave, a na osnovu Uredbe o upravnim okruzima Vlade Srbije i kao takav organ služe za vršenje poslova državne uprave na određenoj teritoriji, izvan sedišta organa.
Članom 102. stav 3. Ustava Republike Srbije propisano je da narodni poslanik ne može biti poslanik u skupštini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa. Ovo znači da poslanik ne može biti u izvršnoj vlasti (Vlada, ministarstva, državna uprava, upravni okruzi).
Članom 38. stav 1. Zakona o državnoj upravi propisano je da se upravni okrug obrazuje radi vršenja poslova državne uprave izvan sedišta organa državne uprave, dok je članom 40. stav 3. propisano da je načelnik upravnog okruga funkcioner koga na četiri godine postavlja i razrešava Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove uprave. S obzirom da ga imenuje Vlada i da vrši poslove državne uprave, načelnik upravnog okruga je predstavnik izvršne vlasti u upravnom okrugu i to ga čini javnim funkcionerom izvršne vlasti.
Ćlanom 39. Zakona o Narodnoj skupštini propisano je da narodni poslanik ne može istovremeno da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost nespojivu sa poslaničkom funkcijom, u skladu sa Ustavom i zakonom, kao i da narodnom poslaniku prestaje funkcija koja je nespojiva sa poslaničkom funkcijom na dan potvrđivanja poslaničkog mandata.
Dakle, imajući u vidu odredbe Ustava Republike Srbije, Zakona o državnoj upravi i Zakona o Narodnoj skupštini, mišljenje Stručne službe SKGO je da poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne može u isto vreme da bude načelnik upravnog okruga, jer funkcije koje pripadaju različitim granama vlasti: zakonodavna (Narodna skupština) i izvršna (Vlada + uprava) ne mogu biti spojene. Načelnik upravnog okruga je deo izvršne strukture, dakle nije izuzetak. To znači da bi istovremeno obavljanje ove dve funkcije bilo protivno načelu podele vlasti i automatski je sukob interesa
Da li se za zaposlenog u jedinici lokalne samouprave u jubilarne godine rada računaju godine rada provedene u radnom odnosu u Domu omladine čiji je osnivač 100% Grad odnosno jedinica lokalne samouprave u kojoj je zaposleni sada u radnom odnosu?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
S obzirom da ustanova kulture nije organ jedinice lokalne samouprave, zaposleni neće ostvariti pravo na jubilarnu nagradu za godine rada provedene u toj ustanovi.
Zaposlena sam za stalno u jedinici lokalne samouprave, trenutno na porodiljskom odsustvu. Da li imam pravo na neplaćeno odsustvo po okončanju porodiljskog odsustva na osnovu člana 100. Zakona o radu do navršenja treće godine života deteta?
Članom 100. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.
U skladu sa članom 11. stav 1 tačka 8 Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 i 92/2023) osiguranici su između ostalih zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisima kojima se uređuje rad.
Članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: poseban kolektivni ugovor), kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.
Dakle, iz svega navedenog zaključujemo da službenik u organima jedinica lokalne samouprave ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života u skladu sa Zakonom o radu.
Članom 189. stav 1. tačka 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se u budžetu jedinice lokalne samouprave, između ostalog, obezbeđuju sredstva za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole. Da li se navedena odbredba odnosi i na učenike srednjih škola, odnosno, da li je jedinica lokalne samouprave dužna da obezbedu sredstva za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole, i za učenike srednjih škola?
U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja termin „deca“ se odnosi na decu različitog uzrasta koja su uključena u predškolsko obrazovanje i vaspitanje, dok se termin „učenik/učenici“ odnosi na učenike koji pohađaju osnovno obrazovanje i vaspitanje i na učenike koji pohađaju srednje obrazovanje i vaspitanje.
Iz ovoga proizilazi da se navedena odredba odnosi i na redovne učenike srednjih škola, odnosno da je jedinica lokalne samouprave dužna da obezbedi sredstva za prevoz, smeštaj i ishranu učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole i za učenike koji pohađaju srednje obrazovanje i vaspitanje
Da li na internom konkursu za popunjavanje radnog mesta koje je razvrstano u zvanje savetnik, može da ucestvuje zaposleni koji je rasporedjen u zvanje mladji savetnik, ima dve ocene "ističe se", i ima 3 godine radnog iskustva sa visokom stručnom spremom kod sadašnjeg poslodavca i kod drugog poslodavca (2 godine kod sadasnjeg poslodavca i godinu dana kod drugog poslodavca).
Članom 84. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona kod poslodavca koji oglašava interni konkurs. Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Dalje je članom 133đ istog zakona predviđeno da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice. Takođe, za napredovanje su relevantne i odredbe člana 133e istog zakona koje govore o uslovu u pogledu ocena, pa se kaže da može napredovati službenik kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „ističe se”, ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno , službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena „ističe se” može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena „ističe se”. Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena „dobar”. Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju navedeno lice može da učestvuje u internom konkursu zato što ispunjava uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Članom 70. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS propisano je da je poslodavac dužan da ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata u kojem je učlanjeno najmanje 50% zaposlenih, za obavljanje njegove funkcije, obezbedi najmanje 40 plaćenih časova mesečno u skladu sa zakonom. Pitanje: Da li to plaćanje treba da se vrši svakog meseca automatski ili treba za svaki mesec da se donosi posebno rešenje? Da li predstavnik sindikata treba da dokumentuje odsustvo (sate) zbog funkcije i kome?
Članom 211. Stav 1 Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da se kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca može utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije, srazmerno broju članova sindikata.
Članom 70. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da je poslodavac dužan da ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata u koji je učlanjeno najmanje 50% zaposlenih kod poslodavca, za obavljanje njegove funkcije, obezbedi najmanje 40 plaćenih časova mesečno u skladu sa zakonom. Ovlašćeni predstavnici reprezentativnog sindikata u koji je učlanjeno manje od 50% zaposlenih kod poslodavca imaju pravo na srazmerno manje plaćenih časova mesečno.
Članom 170. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da se akt kojim se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima službenika iz radnog odnosa donosi u formi rešenja, saglasno zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, i ima karakter upravnog akta, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Dakle, iz svega navedenog zaključujemo da će o plaćenim časovima ovlašćenog predstavnika reprezentativnog sindikata odlučivati poslodavac rešenjem svakog meseca.
Interesuje me da li član Gradskog veća ispunjava uslove iz Zakona o javnim preduzećima član 25. tačka 4) da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća; da bude postavljen na mesto direktora JKP? Shodno tome da u Statutu grada u članu 59. nadležnost Gradskog veća piše sledeće: 6) odlučuje o pokretanju postupka javne nabavke za nabavku usluga, dobara i radova kod direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava. 8) rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama građana, preduzeća, ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti Grada. 13) prati realizaciju programa poslovanja i vrši koordinaciju rada javnih preduzeća čiji je osnivač Grad. 14) podnosi tromesečni izveštaj o radu javnih preduzeća Skupštini, radi daljeg izveštavanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća. 15) predlaže akta koje donosi Skupština radi zaštite opšteg interesa u javnom preduzeću i društvu kapitala čiji je osnivač Grad.
godine, na osnovu sprovedenog javnog konkursa i da može biti imenovano lice koje ispunjava i uslov da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća.
Takođe je nesporno, da su odredbe člana 59 Statuta grada usklađene sa članom 46. Zakona o lokalnoj samoupravi preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) kojim je propisana nadležnost opštinskog/gradskog veća.
Član Gradskog veća može ispuniti uslov ako poseduje najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća.
Međutim, samo članstvo u Gradskom veću nije automatski dokaz da je to iskustvo povezano sa poslovima javnog preduzeća. Potrebno je da se dokaže da je obavljao poslove koji su po prirodi povezani sa delatnošću javnog preduzeća (npr. upravljanje komunalnim sistemima, nadzor nad realizacijom programa poslovanja JP, donošenje odluka koje se direktno odnose na rad JP).
Dakle, član Gradskog veća može konkurisati za direktora JKP ali je potrebno da dokaže da je kroz funkciju obavljao poslove povezane sa poslovima JP (nadzor, koordinacija, donošenje odluka u vezi sa JP). Samo formalno članstvo nije dovoljno, potrebni su dokazi (opis funkcije, odluke, izveštaji).
Dakle, pomenute nadležnosti mogu se smatrati povezanim poslovima, ali konačnu ocenu daje Komisija za izbor direktora na osnovu dokumentacije i dokaza o obavljanju tih poslova.
U cilju pravilnog sprovođenja javnog konkursa za imenovanje direktora javnog preduzeća predlažemo Vam da se obratite Ministarstvu privrede za davanje mišljenja o primeni člana 25. stav 1. tačka 4. Zakona o javnim preduzećima, koje je i obrađivač ovog zakona.
Lice je preminulo 2016. godine, u tom momentu poreska obaveza je prestala da se utvrđuje na ime pokojnika, ali je ostao poreski dug sa pripadajućom kamatom. U pomenutoj godini naslednici nisu bili poznati. Ostavina je rađena 2025.godine. Šta se dešava sa kamatom koja je nastala od dana smrti pokojnog lica na glavnici do dana kada se radi prenos duga, da li se ona otpisuje kao neosnovana, pa se radi prenos duga i kamate koji je preminulo lice imalo na dan smrti na naslednike, ili se prenosi i kamata koja je nastala na glavnici od dana smrti do dana prenosa duga?
Član 12. ZPPPA propisuje da je poreski dužnik fizičko ili pravno lice, kao i fond koje duguje određenu radnju iz poreskopravnog odnosa iz člana 10. ovog zakona. Poreski obveznik je poreski dužnik koji je obavezan da plati porez, odnosno sporedno poresko davanje.
Član 18. ZPPPA propisuje da obaveza plaćanja poreza iz člana 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: poreska obaveza) predstavlja dužnost poreskog obveznika da plati utvrđeni porez, pod uslovima propisanim ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom. Poreski obveznik odgovara za ispunjenje poreske obaveze od momenta kada su nastale činjenice za koje je poreskim zakonom propisano da stvaraju poresku obavezu. Odredbe o poreskoj obavezi primenjuju se i na obavezu plaćanja sporednih poreskih davanja, osim ako je ovim zakonom drukčije propisano. Iznos utvrđenog poreza smatra se dugovanim porezom.
Članom 19. ZPPPA propisano je da se ispunjenje poreske obaveze sastoji se u plaćanju, o dospelosti, dugovanog iznosa poreza i da poresku obavezu:
1) ispunjava poreski obveznik neposredno;
2) ispunjava drugo lice, kada je ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom propisano da je odgovorno za ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika.
Članom 22. ZPPPA propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.
Članom 75. ZPPPA propisano je da na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, osim kamate, obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto. Na dugovani porez i sporedna poreska davanja, osim kamate, kamata se obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti.
Imajući u vidu da je preminulom licu obaveza utvrđena do dana smrti, shodno odredbama ZPPPA na isti se obračunava kamata od dana dospelosti.
Rešenjem o prenosu duga sa preminulog lica na naslednika ne vrši se utvrđivanje obaveze nasledniku, već se samo prenosi obaveza plaćanja poreza koji je utvrđen preminulom licu i nije plaćen, pri čemu se na tu obavezu kamata obračunava u skladu sa ZPPPA, jer je to obaveza koja je utvrđena, koja nije prestala danom smrti poreskog obveznika već se prenosi na drugo lice i nijednim propisom nije regulisano da se ne vrši obračun kamate na te obaveze u periodu od dana smrti poreskog obveznika do dana oglašavanja naslednika. Naslednik od momenta prihvatanja nasledstva postaje poreski dužnik i ima obavezu da izmiri poresku obavezu preminulog lica sa pripadajućom kamatom koja mu je obračunata u skladu sa ZPPPA (pre tog momenta obaveza i kamata su postojali ali nisu mogli biti preneti na njega).
Znači, u konkretnom slučaju na glavni dug nastao do dana smrti poreskog obveznika, lica koje je preminulo 2016. godine, kamata se obračunava do dana prenosa duga sa preminulog lica na naslednika, pri čemu će u slučaju neplaćanja kamata biti obračunata i dalje, do dana uplate, s tim što se dalje kamata obračunava na ime naslednika.
U rešenju o prenosu duga se nasledniku ostavlja rok da plati dugovanu obavezu sa pripadajućom kamatom, nakon kog roka će nadležna LPA imati pravo da preduzme mere redovne i prinudne naplate.
U nastavku je forma teksta dispozitiva rešenja o prenosu duga sa preminulog lica na naslednika:
Р Е Ш Е Њ Е
I ПРЕНОСИ СЕ доспела а неплаћена обавеза по основу изворних јавних прихода на дан ___________. године са преминулог пореског обвезника ______________________, ЈМБГ: _____________ на пореског обвезника - наследника ____________________ , ЈМБГ:______________ и то:
|
Назив јавног прихода |
Рачун |
Главни дуг |
Камата |
Укупно |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
II НАЛАЖЕ СЕ пореском обвезнику - наследнику да пренете доспеле а неплаћене обавезе по основу изворних јавних прихода уплати у року од 15 дана од дана пријема овог решења на наведене рачуне јавних прихода са позивом на број _______________ и обрачунатом каматом од дана ____________ . године до дана уплате.
На износ утврђене обавезе који није плаћен у прописаном року обрачунава се и плаћа камата по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије, увећаној за 10 процентних поена, применом простог интересног рачуна од сто.
Ако порески обвезник доспеле обавезе не плати у прописаном року извршиће се принудна наплата пореза, камате и трошкова принудне наплате. Трошкови принудне наплате падају на терет обвезника.
III Жалба против овог решења не одлаже његово извршење.
Da li je u skladu sa zakonskim propisima da građani svojim sredstvima, potpuno ili u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, finansiraju asfaltiranje ulica, seoskih puteva na način što će sredstva direktno uplaćivati izvođačima radova?
Nije u skladu sa zakonskim propisima da građani svojim sredstvima, potpuno ili u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, finansiraju asfaltiranje ulica i seoskih puteva koji su imovina jedinice lokalnih samouprava na način što će sredstva direktno uplaćivati izvođačima radova. Građani svojim sredstvima, potpuno ili u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, mogu da finansiraju asfaltiranje ulica i seoskih puteva koji su imovina jedinice lokalnih samouprava na sledeće načine:
- kroz mesni kroz samodoprinos, koji se uplaćuje u budžet opštine, kroz evidencioni podračun i predstavlja izvorni prihod opštine;
- putem uplate dobrovoljnih transfera od fizičkih i pravnih lica, uz regulisanje međusobnih prava i obaveza zaključivanjem pojedinačnih tipskih ugovora, sve sa ciljem obezbeđivanja normativno-pravne pozadine ove transakcije i namenskog utroška predmetnih uplata u konkretne svrhe. Na ovu temu raspoloživi su još neki odgovori na ranije postavljena pitanja kroz bazu SKGO, tako da upućujemo da iste pogledate pod linkom: https://www.skgo.org/pitanja-i-odgovori?search=samodoprinos&thematic=&publication=&page=1
Da li jedinica lokalne samouprave, na čijoj teritoriji su savjetima mjesnih zajednica mandati istekli prije 12 godina, a novi izbori od tada nisu raspisani, te savjeti mjesnih zajednica nemaju imenovane predstavnike i faktički ne funkcionišu, može planirati i knjižiti budžetska sredstva pod stavkom „mjesne zajednice“ radi realizacije inicijativa, odnosno finansiranja projekata i aktivnosti koje građani sa teritorija tih mjesnih zajednica podnose u formi peticija i zahtjeva?
Smatramo da sredstva namenjena za realizaciju inicijativa, odnosno finansiranje projekata i aktivnosti koje građani podnose u formi peticija i zahteva ne treba planirati i knjižiti u okviru glave Mesne zajednice na programskoj aktivnosti Funkcionisanje mesnih zajednica unutar programske strukture budžeta JLS - već na drugim odgovarajućim pozicijama u budžetu JLS tj., u razdelu kod nadležnog direktnog budžetskog korisnika. Ovo stoga što namena predmetnih sredstava nije funkcionisanje mesnih zajednica, već finansiranje projekata i aktivnosti koje građani podnose u formi peticija i zahteva (ukoliko o je ovim predlozima pozitivno rešeno u redovnom procesu planiranja budžeta). Ovakav pristup treba i inače primenjivati u okviru redovnog funkcionisanja i mandata saveta mesnih zajednica, kada mesna zajednica donosi finansijski plan na koji saglasnost daje nadležni organ opštine, odnosno grada, u skladu sa odlukom o budžetu (član 75. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi).