Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Poštovani, članom 27k stav 1. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini možemo da primimo u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini). Konkretno, u 2024.godini smo primili uz saglasnost komisije pripravnika na određeno vreme, ove godine je to lice zasnovalo radni odnos na neodređeno vreme po isteku pripravničkog staža, interesuje nas da li u 2026.godini to isto lice ponovo računamo kao umanjenje broja novozaposlenih, s obzirom da je i ove godine računato kao umanjenje za broj lica na određeno vreme u svojstvu pripravnika u prethodnoj kalendarskoj godini.
Odgovor:
Članom 27k stav 1. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2026. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Dakle, prijem pripravnika na određeno vreme umanjuje prostor za prijem zaposlenih na neodređeno vreme, jer je pretpostavka da će lica primljena u svojstvu pripravnika po ispunjenju zakonskih uslova (istek pripravničkog staža i polaganje stručnog ispita) nastaviti da rade na neodređeno vreme.
U konkretnom slučaju koji ste naveli, lice, odnosno pripravnik, koje ste u 2024. godini primili uz saglasnost komisije, ne računate ponovo kao umanjenje broja novozaposlenih, s obzirom da je već računato kao umanjenje za broj lica na određeno vreme u svojstvu pripravnika u prethodnoj kalendarskoj godini.
U oktobru mesecu sam primila, ukoliko odbijem dodatak za minuli rad, platu manju od minimalne zarade za taj mesec. Kako mi se plata obracunava na osnovu koeficijenta,koji nije povecan sa ostalim koeficijentima u prosveti, a bila je nesto veca od minimalne, te nisam imala povecanje ni po tom osnovu, sada,od 2026. ovo ce se nastaviti,jer minimalac ponovo raste...Kako je to moguce?Kako treba postupiti?
Da li se radni staž u Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja i radni staž u Republičkom fondu obaveznog zdravstvenog osiguranja može smatrati radnim stažom u državnim organima u smislu preuzimanja službenika, priznavanja minulog rada i radnog staža za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu u organima lokalne samouprave?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) propisano je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.
Članom 150. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 i 46/2019 - odluka US) propisano je da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje.
Republički fond za zdravstveno osiguranje je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno zdravstveno osiguranje čija je osnovna delatnost da osiguranim licima obezbedi ostvarivanje prava iz oblasti obaveznog zdravstvenog osiguranja kroz zaključenje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga.
Imajući u vidu da Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republički fond obaveznog zdravstvenog osiguranja nemaju status državnih organa, organa autonomne pokrajine, odnosno organa lokalne samouprave, godine provedene u radnom odnosu u ovim subjektima se ne uzimaju u obzir prilikom određivanja prava na minuli po odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Da li član Konkursne komisije za izbor načelnika i zamenika načelnika opštinske uprave može da bude rođak jednog od kandidata na to mesto?
Članom 22. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl.glasnik RS", br. 107/2023) propisano je da ukoliko se popunjava položaj u jedinici lokalne samouprave, predsednika i ostale članove komisije imenuje rešenjem gradsko, odnosno opštinsko veće (u daljem tekstu: Veće). Najmanje jedan član komisije određuje se iz reda članova Veća, a jedan član je službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima. Za člana komisije za popunjavanje radnog mesta zamenika načelnika i podsekretara sekretarijata organa uprave grada Beograda, određuje se načelnik gradske, odnosno opštinske uprave. Član komisije može da bude izabrano, imenovano ili postavljeno lice ili službenik, državni službenik ili drugo lice koje poseduje stručna znanja u oblasti u kojoj se obavljaju poslovi radnog mesta koje se popunjava.
Članom 24. iste Uredbe definisano je da pošto pregledaju prijave na konkurs, članovi komisije dužni su da daju pismene izjave o tome da li oni ili s njima povezana lica imaju privatni interes vezan za sprovođenje konkursa. Važno je napomenuti da shodno Zakonu o sprečavanju korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - autentično tumačenje, 94/2021 i 14/2022) kao povezano lice smatra se lice koje krvni srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva (čl. 2. Zakona). Član komisije kod koga postoji sukob interesa, izuzima se iz komisije, a ako su imenovani zamenici članova, zamenik člana nastavlja rad u komisiji. Ako zamenici članova komisije nisu imenovani ili ako sukob interesa postoji i kod zamenika člana, imenuje se novi član komisije.
Uzimajući u obzir navedeno, član Konkursne komisije za izbor načelnika ili zamenika načelnika opštinske uprave mora se izuzeti iz rada konkursne komisije ukoliko je krvni srodnik kandidata zaključno sa drugim stepenom srodstva.
Obveznik je podneo žalbu na rešenje kojim se utvrđuje poreska obaveza,ali nije uplatio administrativnu taksu za žalbu. Žalba je neosnovana i treba je proslediti drugostepenom organu. Prvostepeni organ je uputio žaliocu nalog za plaćanje takse. Kako takseni obveznik nije dostavio dokaz o uplati u predviđenom toku, upućena mu je opomena po kojoj takođe nije postupio. Kako bi prvostepeni organ mogao da izvrši prinudnu naplatu shodno članu 14. st. 4. Zakona o republičkim administrativnim taksama, potreban nam je Nacrt rešenja o prinudnoj napalti kako bi prvostepeni organ postupio po istoj . Posebno naglašavamo da je poreski obveznik korisnik penzije. Unapred Vam se zahvaljujem na odgovoru.
Obveznik koji ulaže žalbu plaća republičku administrativnu taksu u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama. Tarifni broj 6. ovog zakona propisuje da se za žalbu organu, ako ovim zakonom nije drukčije propisano, plaća taksa u iznosu od 610 dinara. Ova taksa je u celosti prihod budžeta Republike Srbije. Član 14 Zakona o republičkim administrativnim taksama propisuje: Ako obveznik koji je dužan da plati taksu, organu neposredno podnese zahtev uz koji nije priložen dokaz o plaćenoj taksi u propisanom iznosu, osim u slučaju uplate u gotovom novcu kod DKP, odgovorno lice organa nadležnog za prijem zahteva zatražiće od obveznika da podnese dokaz o uplati propisane takse u roku od deset dana od dana podnošenja zahteva i upozoriti ga na posledice neplaćanja takse, o čemu se na podnetom zahtevu sačinjava zabeleška. Ako zahtev, uz koji nije priložen dokaz o plaćenoj taksi u propisanom iznosu stigne poštom, odgovorno lice organa nadležnog za prijem zahteva pozvaće obveznika pismenom opomenom da, u roku od deset dana od dana prijema opomene, plati propisanu taksu i taksu za opomenu i upozoriti ga na posledice neplaćanja taksi. Ako obveznik, u roku iz st. 1. i 2. ovog člana, ne podnese dokaz da je taksa uplaćena u propisanom iznosu, naplata propisane takse i takse za opomenu iz stava 2. ovog člana vrši se pre uručenja zatraženog rešenja ili druge isprave, odnosno pre saopštenja obvezniku da je radnja izvršena. Ako obveznik iz st. 1. i 2. ovog člana ne podnese dokaz da je propisana taksa, kao i taksa za opomenu, uplaćena, nadležni organ će obavestiti obveznika kada spis bude donet, odnosno radnja izvršena i, ako takse ne budu uplaćene i dokaz o tome dostavljen nadležnom organu, po isteku deset dana od dana obaveštenja obavestiti Poresku upravu i priložiti potrebne dokaze, radi pokretanja postupka prinudne naplate." Tarifni broj 18. ovog zakona propisuje taksu za opomenu kojom se obveznik poziva da plati taksu u iznosu od 360 dinara.
U skladu sa navedenim odredbama, lokalna poreska administracija nije nadležna da vrši prinudnu naplatu republičke administrativne takse, već je potrebno dostaviti obaveštenje sa dokazima Poreskoj upravi koja je nadležna za preduzimanje mera prinudne naplate republičke administrativne takse. Napominjemo da se termin "Poreska uprava" u ovom zakonu odnosi na Poresku upravu u sastavu Ministarstva finansija, a ne na lokalnu poresku administraciju, koja je organ jedinice lokalne samouprave.
Kako i pod kojim uslovima saradnik može napredovati u zvanje mlađi savetnik ukoliko u gradskoj upravi radi četiri godine a pre tri godine se doškolovao i završio OAS obima od najmanje 240 ESPB i obavilo volonterski staž kod drugog poslodavca u trajanju od jedne godine? U tri uzastopne godine ima ocene ističe se.
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS, бр. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 и 92/23) predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je članom 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju službenik ukoliko ispunjava sve gore navedeno ima mogućnost napredovanja na neposredno više izvršilačko radno mesto, odnosno radno mesto mlađi savetnik.
Službenik u septembru mesecu 2025. godine puni 65 godina i odlazi u starosnu penziju. Četrdeset godina rada kod Poslodavca ostvaruje u novembru 2025. godine. Isti je podneo zahtev za isplatu jubilarne nagrade za 40 godina rada koje ostvaruje u novembru mesecu kada je već u penziji. U zahtevu se poziva da ostvaruje jubilarnu nagradu u toj kalendarskoj godini. Da li na osnovu navedenog se službeniku može doneti rešenje o isplati jubilarne nagrade?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
- Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
- Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
Imajući u vidu navedene odredbe, konkretno odredbe citiranog stava 5 člana 50. PKU, kao i član 163. stav 1 tačka 1) Zakona o zaposlenima u AP i JLS koji kaže da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja, mišljenja smo na lice nema pravo na jubilarnu nagradu pre dana kada navršava 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu.
Da li se zaposlenom koji je radio u Domu zdravlja, a sada je u radnom odnosu u gradskoj opštini, priznaje radni staž koji je ostvario u Domu zdravlja u minuli rad?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
S obzirom da dom zdravlja nije državni organ, organ autonomne pokrajine, niti organ jedinice lokalne samouprave, zaposleni u organu jedinice lokalne samouprave ne mogu ostvarivati pravo na minuli rad za godine provedene u toj ustanovi.
Postovani, Da li za uslugu izrade studije zaštite nepokretnih kulturnih dobara za izradu PGR urbanističke zone, se može zakljuciti ugovor sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture bez sprovođenja javne nabavke i koji je pravni osnov za zakljucenje ugovora?
Javna nabavka izrade studije zaštite nepokretnih kulturnih dobara za izradu PGR urbanističke zone se može sprovesti u otvorenom postupku, gde ponudu svakako može podneti i Zavod za zaštitu spomenika kulture.
U konkretnoj situaciji, ne postoji osnov za sprovođenje postupka bez primene Zakona o javnim nabavkama, jer bi to podrazumevalo postojanje nekog od opštih izuzetaka iz člana 12. ZJN (pogotovo tačke 11. iz tog člana) ili nabavku čija je procenjena vrednost ispod pragova propisanih članom 27. ZJN.
Poštovani, u kojim slučajevima gradjevinski inspektor primenjuje odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na član 176 stav 1. tačka 1), a kada odredbe člana 176 stav 1. tačka 2) ? Unapred zahvalna.
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) je članom 176. stav 1. tačka 1. propisano da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, odnosno rešenju o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. ovog zakona.
Odredbama člana 176. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana od dana urednog uručenja investitoru - za podnošenje zahteva sa urednom dokumentacijom za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno ne izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.
Zakonodavac je ovim odredbama zakona dao različita ovrašćenja građevinskom inspektoru, u zavisnosti od toga da li je tokom vršenja inspekcijskog nadzora utvrđeno da se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, odnosno rešenju o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. ovog zakona ili se objekat ne gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, zakonodovac je dao različita ovlašćenja građevinskom inspektoru.
Razlika između termina „suprotno“ i „ne gradi prema“ deluje vrlo suptilno, ali je u pravnom smislu ova razlika vrlo važna, jer se odnosi na različite oblike nepravilnosti u izgradnji objekta, pa samim tim i na različita ovlašćenja građevinskog inspektora.
Ukoliko se objekat gradi suprotno izdatog građevinskoj dozvoli, znači da građevinska dozvola postoji ali se objekat gradi na način koji nije u skladu sa njenim sadržajem, odnosno u suprotnosti je sa tehničkim rešenjima iz glavnog projekta, jer investitor na primer odstupa od dozvoljene površine, gabarita, spratnosti, pozicije objekta na parceli, materijala ili drugih bitnih elemenata projekta. Dakle, u ovoj situaciji krši se sadržaj dozvole, tako što je izgrađeno nešto drugo od onoga što je dozvoljeno.
U situaciji kada se objekat ne gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje znači da radovi na izgradnji objekta nisu u skladu sa zakonom propisanim procedurama i uslovima za građenje koji su definisani zakonom i dozvolom, jer možda nije započeta izgradnja objekta ili je započeta ali građenje objekta nije u skladu sa fazom gradnje, sa projektom za izvođenje. Dakle, u ovoj situaciji se krše način i uslovi gradnje, tako što građenje nije usklađeno sa pravilima gradnje.
Na osnovu svega iznetog u prethodnim stavovima, može se zaključiti da primenom člana 176. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji postupamo kad utvrdimo nepravilnosti i nedostatke u gradnji objekta zbog odstupanja od zakona i propisa donetih na osnovu njega koji propisuju proceduru i uslove građenja, kao i odstupanja od građevinske dozvole (sastavni deo PGD) i projekta za izvođenje, dok primenom člana 176. stav 1. tačka 1. Zakona o planiranju i izgradnji postupamo kad utvrdimo da se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, odnosno rešenju o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. ovog zakona. Građevinski inspektor samostalno bira na koju će se tačku ili tačke navedenog člana zakona pozvati, u zavisnosti od konkretnog predmeta u kome postupa.
Preporuka je da se inspektor u postupanju uvek pozove i na član 176. stav 1. tačka 10. Zakona o planiranju i izgradnji, u kome stoji da je građevinski inspektor ovlašćen da „naredi sprovođenje drugih mera, u skladu sa ovim zakonom“.
Mrtvozorstvo je na teritoriji naše opštine do sada bilo regulisano odlukom kojom su lekari zaposleni u Domu zdravlja imali, po svakom pojedinačnom slučaju, dodatnu nadoknadu. S obzirom na to da je određeni broj lekara koji je obavljao ove poslove sada u penziji, kao i da imamo manji broj zaposlenih lekara u odnosu na potrebe naših stanovnika, postavlja se pitanje da li lokalna samouprava može da angažuje lekara koji nije u radnom odnosu u Domu zdravlja, sa kojim bi zaključila ugovor o delu, a koji bi obavljao isključivo ove poslove.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS'' br.25/19, 92/23 - Autentično tumačenje, 29/25 – US) članom 203. stav 4. propisano je sledeće: „nadležni organ JLS određuje doktora medicine za stručno utvrđivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove i izdavanje potvrde o smrti'', što je staralo uslove za angažovanje, od strane JLS na poslovima utvrđivanja vremena i uzroka smrti lica umrlih van zdravstvene ustanove i doktora medicine koji se nalaze u starosnoj penziji.
Međutim, usvajanjem Pravilnika o postupku izdavanja potvrde o smrti i obrascu potvrde o smrti („Sl. glasnik RS“ br. 31/22), koji je u članu 3. st. 3. i 4. propisuje elektronsku formu ovog obrasca, kao i preuzimanje obrasca iz integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, navodimo da doktori medicine angažovani u primarnoj zdravstvenoj zaštiti imaju pristup ovom informacionom sistemu, što im omogućava obavljanje i poslova iz oblasti mrtvozorstva.
Poštovani molimo vas za pravno tumačenje o mogućnosti ozakonjenja objekta koji se sastoji od temeljne ploče i zidova , nema krovnu konstrukciju. Da li se takav objekat može ozakoniti, uz ispunjavanje svih ostali uslova za ozakonjenje?
Članom 3. Zakona o ozakonjenju objekata precizno je navedeno da je predmet ozakonjenja objekat koji je završen u građevinskom smislu. U stavu dva istog člana je dodatno precizirano šta se podrazumeva pod time, kada su u pitanju zgrade, to jest: predmet ozakonjenja može biti i zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni građevinski radovi (temelj, armiranobetonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armiranobetonska tavanica, krovna konstrukcija), sa ili bez završene fasade. Dakle, objekat (zgrada) koji nema armirano betonsku tavanicu odnosu krovnu konstrukciju ne može biti predmet ozakonjenja.
Pojam zgrade je takođe definisan i Zakonom o planiranju i izgradnji (član 2): zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne i uslužne delatnosti i dr.
Dakle, ukoliko se objekat koji je predmet ozakonjenja smatra zgradom bilo koje namene, ukoliko isti nije završen u konstruktivnom smislu, tj. ukoliko nema krovnu konstrukciju, taj objekat nije predmet ozakonjenja.