Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Odredbom člana 82a stav 4. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da između ostalih i postavljena lica, pravo na penziju mogu da ostvare ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju-dakle, za vreme trajanja osiguranja. Da li zameniku pravobranioca koji stiče uslov za ostvarivanje prava na penziju jer navršava 63 godine i 6 meseci života i ima dovoljan staž osiguranja, i podnese zahtev za ostvarivanje tog prava, prestaje funkcija i radni odnos ili može da obavlja funkciju do isteka mandata, bez saglasnosti poslodavca?
Članom 6. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, broj 21/16, 113/17- dr.zakon, 95/18 i 114/2021) predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.
S tim u vezi, članom 13. Zakona propisano je da funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen, podnošenja ostavke ili razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.
Članom 82a Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022 i 76/2023) predviđeno je da se pravo na starosnu penziju, prevremenu starosnu penziju ostvaruje posle prestanka osiguranja. Prestankom osiguranja u smislu stava 1. ovog člana smatra se i raniji prestanak osiguranja, ako se lice u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na starosnu ili prevremenu starosnu penziju nalazi u osiguranju, pod uslovom da je taj zahtev podnet pre isteka roka od šest meseci od dana ponovnog stupanja u osiguranje. Prestankom osiguranja u smislu stava 1. ovog člana za osiguranika koji istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova smatra se prestanak osiguranja po osnovu koga je prioritetno osiguran u skladu sa članom 10. ovog zakona. Izuzetno od stava 1. ovog člana, osiguranici iz člana 12. stav 1. tačka 1) ovog zakona koji obavljaju delatnost u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad privatnih preduzetnika, osiguranici iz člana 14. stav 5. ovog zakona i osiguranici koji su izabrana, imenovana ili postavljena lica, kao i lica koja su hranitelji u skladu sa zakonom, pravo na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju.
Dakle, izabrana, imenovana i postavljena lica ostvaruju pravo na penziju ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu ili prevremenu starosnu penziju, što u konkretnom slučaju znači da lice može da nastavi da obavlja funkciju do njenog prestanka i da ostvari pravo na starosnu penziju.
Da li se u slučaju ostavke direktora javnog preduzeća, o toj tački raspravlja ili se samo konstatuje na sednici Skupštine opštine, i da li se donosi rešenje o razrešenju na osnovu ostavke o kom se odbornici izjašnjavaju ili ne? Kojim tačno odredbama zakona je to propisano?
Članom 46. Zakonom o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 15/16 i 88/19) propisano je da mandat direktora prestaje istekom perioda na koji je imenovan, ostavkom i razrešenjem (član 46). Ostavka se u pisanoj formi podnosi organu nadležnom za imenovanje direktora javnog preduzeća (član 47).
Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br.129/07, 83/14–dr.zakon, 101/16–dr.zakon, 47/18, 111/21–dr.zakon), skupština opštine u skladu sa zakonom, između ostalog, imenuje i razrešava direktore javnih preduzeća (član 32. stav 1. tačka 9).
Zakon o javnim preduzećima ne sadrži odredbe o postupku po podnetoj ostavci. Prema našem mišljenju, posledica podnete ostavke jeste prestanak funkcije koju saglasno navedenim odredbama treba da utvrdi skupština koja je imenovala direktora, što se čini donošenjem rešenja kojim se utvrđuje prestanak funkcije direktora zbog ostavke.
Rad skupštine i sva druga pitanja od značaja za rad skupštine, što uključuje i postupak za donošenje pojedinačnih akata, uređuju se poslovnikom skupštine.
Navedenim aktom uređuje se i postupak za donošenje pojedinačnih akata po skraćenom postupku, bez prethodne rasprave, gde, po našem mišljenju spada i rešenje o kome je reč.
Saglasno iznetom, donošenje rešenja kojim se utvrđuje prestanak funkcije direktora zbog ostavke vrši se na način i po postupku propisanim poslovnikom skupštine opštine.
Potrebno mišljenje u vezi primene Uredbe o načinu, uslovima i postupku za privremeno priključenje na elektroenergetsku mrežu, naime kako postupiti u slučaju kada lice ima dva objekta (koji nisu ucrtani) i jedan je priključen na elektroenergetsku mrežu a drugi nije? Da li se može udovoljiti zahtevu za privremeni priljučak za drugi objekat? takođe, kako postupiti u slučaju kada je sprovedenim popisom objekta utvrđen vlasnik nelegalnog objekta, a kod katastra se parcela i objekat vode na drugo lice. Zbog zabrane otuđenja nije moguće overavati ugovore o kupoprodaji. Da li i na koji način se može udovoljiti zahtevu za privremeni priključak?
Privremeno priključenje je moguće samo za jedan objekat, odnosno jedan stan istog vlasnika koji koristi za stanovanje uz izjavu da time trajno rešava svoje stambeno pitanje.
U ovom postupku se ne utvrđuje pravo svojine na zemljištu i objektu, već se uz zahtev za privremeno priključenje nezakonito izgrađenog porodičnog stambenog objekta (porodične kuće namenjene za stanovanje koja se koriste za tu namenu, a sastoji se od najviše dva stana) odnosno, posebnog dela objekta-stana, prilaže izjava da je to jedini objekat vlasnika i da time trajno rešava svoje stambeno pitanje, uz ostale dokaze i uslove propisane Uredbom o načinu, uslovima i postupku za privremeno priključenje na elektroenergetsku mrežu, gasnu mrežu i/ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju nezakonito izgrađenih objekata.
Takođe, napominjemo da je Uredbom propisano da se u ovim postupcima, a naročito postupku utvrđivanja pravnih uslova, mogu koristiti sva dokazna sredstva propisana Zakonom o opštem upravnom postupku. U situaciji kada vlasnik nezakonito izgrađenog objekta nema drugi, neposredni dokaz, uvek se može koristiti izjava, data pod krivičnom i materijalnom odgovornošću o nekoj činjenici, relevantnoj za postupak koji se vodi i ista se smatra verodostojnom ispravom.
Pošto donator zahteva da za odobrena projektna sredstva opština koristi odvojen/namenski podračun, da li je to dozvoljeno sa aspekta budžetskog računovodstva i ako jeste, na koji način?
Pozivanjem na propise ukažemo da je odgovor na postavljeno pitanje pozitivan, dakle nije zabranjeno otvaranje namenskog podračuna, ali je nužno imati u vidu intenciju Ministarstva finansija i prateća uputstva koja se ponavljaju iz godine u godinu – sa usmerenjima da je potrebno poštovati načelo bruto principa, odnosno eliminisati korišćenje podračuna u praksi. Konkretno, u godišnjim Uputstvima za pripremu Odluke o budžetu lokalne vlasti, Ministarstvo finansija ističe da svi javni prihodi i primanja kojima se finansiraju nadležnosti lokalne vlasti treba da budu uplaćeni na račune propisane za uplatu javnih prihoda, a ne na podračune korisnika budžetskih sredstava.
Realno je očekivati da će se u predstojećem periodu izvršiti dodatno usaglašavanje i razjašnjenje propisa i pristupa koji se tiču pitanja podračuna.
Nakon ovih važnih napomena, ukoliko se JLS ipak opredeli za otvaranje zasebnog namenskog podračuna, predočavamo u nastavku odgovor o pravnom osnovu (propisima) koji uređuje pitanje podračuna i proceduru za otvaranje istih.
Odredbama člana 9. i člana 96. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 i 118/2021 - dr. zakon), propisano je između ostalog da ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje način utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava u spisku korisnika javnih sredstava i propisuje uslove i način za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora.
Pravilnikom o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstva i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna kod uprave za trezor ("Sl. glasnik RS", br. 11/2023) propisan se način utvrđivanja i evidentiranja (upis, promena podataka i brisanje) korisnika javnih sredstava i drugih subjekata u Evidenciji korisnika javnih sredstava kod ministarstva finansija-Uprave za trezor, kao i uslovi i način za otvaranje i ukidanje dinarskih i deviznih podračuna konsolidovanog računa trezora, koji se vode u Evidenciji podračuna korisnika javnih sredstava kod Uprave za trezor.
Ovim pravilnikom propisani su obrasci koja se podnosi prilikom otvaranja (član 14. stav 1. i stav 2.) i ukidanja podračuna (član 18. stav 2.) i koji čine njegov sastavni deo. Članom 15. ovog pravilnika definisano je potpisivanje, overa i dostavljanje naloga za otvaranje podračuna.
Članom 16. ovog pravilnika propisano je otvaranje podračuna u evidenciji podračuna KJS na sledeći način:
„Filijala kod koje je KJS, odnosno DS upisan u Evidenciju KJS, vrši otvaranje podračuna na osnovu naloga iz člana 14. st. 1. i 8. ovog pravilnika.
Pored naloga iz člana 14. st. 1. i 8. ovog pravilnika, za otvaranje podračuna neophodno je sledeće:
- osnov za otvaranje podračuna (poziv na zakon, odnosno drugi propis, akt Vlade, ugovor, sporazum, protokol, rešenje, odluka i dr.);
- dva popunjena primerka Kartona deponovanih potpisa lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima sa podračuna.
Akt iz stava 2. alineja prva ovog člana, Uprava pribavlja u skladu sa članom 8. ovog pravilnika.
Dinarski, odnosno devizni podračun, za posebne namene, otvara se u Upravi, za svaku pojedinačnu/konkretnu namenu (po zakonu, podzakonskom aktu, odluci, ugovoru, programu, projektu, odluci o budžetu, sporazumu, protokolu, pozivnom pismu i dr.) i može se koristiti samo za tu namenu.
Izuzetno, ukoliko se otvara podračun koji je oslobođen od izvršenja prinudne naplate, a u osnovu za otvaranje podračuna iz stava 1. ovog člana, nije naveden osnov za oslobađanje od prinudne naplate, potrebno je da KJS, odnosno DS dostavi Upravi akt na osnovu koga su, saglasno propisima, sredstva koja se vode na novootvorenom podračunu oslobođena prinudne naplate, i taj podračun može da koristi samo po tom osnovu, za konkretnu namenu.
Namenski dinarski podračun koji je otvoren za određenu namenu, KJS, odnosno DS može da koristi i nakon prestanka važenja akta koji je bio osnov za prenos sredstava, pod uslovom da Upravi dostavi novi osnov za prenos sredstava po istoj nameni, na osnovu koga će biti finansiran u narednom periodu, ili izjavu da će dostaviti novi osnov za prenos sredstava nakon potpisivanja istog. Ukoliko KJS, odnosno DS ne dostavi novi osnov, odnosno izjavu, Uprava privremeno obustavlja raspolaganje sredstvima sa podračuna KJS, odnosno DS, do dostavljanja navedene dokumentacije, nakon čega će mu se omogućiti raspolaganje sredstvima sa podračuna.
Uprava može da otvori poseban namenski podračun i ukoliko davalac sredstava od KJS, odnosno DS, zahteva dostavljanje broja podračuna, pre donošenja osnova za otvaranje podračuna. Uprava omogućava raspolaganje sredstvima sa podračuna, nakon pribavljanja osnova za otvaranje podračuna, u skladu sa članom 8. ovog pravilnika.
Kada je osnov za otvaranje podračuna na stranom jeziku, potrebno je Upravi dostaviti i prevod na srpski jezik ili prevedene strane iz kojih se vidi: ugovorne strane i potpisnici, namena sredstava, iznos sredstava/dinamika plaćanja, osnov da su sredstva koja se vode na podračunu oslobođena prinudne naplate, osnov oslobađanja plaćanja naknade ukoliko je ugovoren osnov za otvaranje podračuna. Dokument sa prevodom na srpski jezik treba da bude overen od strane sudskog prevodioca ili ovlašćene agencije za prevođenje. KJS koji imaju katedru za strani jezik, ne moraju vršiti prevođenje kod sudskog prevodioca ili ovlašćene agencije za prevođenje, već mogu izvršiti prevođenje dokumenta uz dostavljanje Upravi dopisa da je prevođenje izvršio ovlašćeni prevodilac katedre.“
Navedeni Pravilnik i Obrasci mogu se preuzeti sa sajta Uprave za trezor u delu: Dokumenta/Propisi/Pravilnici/Pravilnik o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod Uprave za trezor (http://www.trezor.gov.rs ).
Obzirom da se dokumentacija potrebna za otvaranje podračuna predaje nadležnoj organizacionoj jedinici Uprave za trezor - filijali, prema sedištu korisnika javnih sredstava, preporuka je da se za detaljnije informacije korisnik javnih sredstava obrati matičnoj filijali.
Dakle, otvaranje posebnog namenskog podračuna kod Uprave za trezor za realizaciju projekta koji se finansira od strane donatora regulisano je navedenim propisima.
Pored otvaranja namenskog podračuna, potrebno je u odluci o budžetu planirati projekat (u skladu sa Uputstvom za pripremu programskog budžeta) sa odgovarajućim aproprijacijama namenjenim za njegovu realizaciju, iskazanim na odgovarajućim ekonomskim klasifikacijama i u skladu sa ugovorenim namenama koje je zahtevao donator sredstava.
U slučaju ugovaranja donacije, u toku budžetske godine, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka po tom osnovu (na osnovu člana 5. stav 6. Zakona o budžetskom sistemu). Na osnovu rešenja o uvođenju novih aproprijacija za izvršavanje rashoda u skladu sa ugovorenim namenama za realizaciju projekta, unose se promene u ISIB odnosno uvode se nove aproprijacije za realizaciju projekta kako na prihodnoj tako i na rashodnoj strani, sa izvorom finansiranja koji u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budzetski sistem.
Kada su u pitanju donacije, izvori finansiranja mogu biti:
05-Donacije od inostranih zemalja,
06-Donacije od međunarodnih organizacija,
08-Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica.
Dalji postupak u računovodstvenom smislu je isti kao i za sve ostale transakcije koje se vrše u okviru trezorskog poslovanja, odnosno potrebno je prilikom knjiženja promena koje nastaju tokom realizacije projekta ispoštovati sve procedure propisane Zakonom o budžetskom sistemu, Zakonom o budžetskom računovodstvu i drugim važećim računovodstvenim pravilnicima. Drugim rečima, potrebno je planirati prihode i rashode/izdatke projekta na odgovarajućim ekonomskim, funkcionalnim klasifikacijama i izvorima finansiranja u odluci o budžetu kao i u finansijskom planu budžetskog korisnika, a u skladu sa ugovorenim namenama. Takođe je potrebno sredstva trošiti u skladu sa planiranim i odobrenim aproprijacijama, zatim evidentirati nastale promene u skladu sa važećim računovodstvenim propisima za budžetski sistem i konsolidovati ove podatke u završni račun.
Nakon podnetog zahteva za privremeni priključa, nadležni organ je izvršio proveru u javnoj evidenciji i utvrdio da podnosilac poseduje stambeni objekat u drugoj opštini na svoje ime, uz zahtev je priložena izjava da mu je to jedina nepokretnost i da sa njom rešava stambeno pitanje, kako nadležni organ da postupa u konkretnom slučaju?
Ukoliko je nakon podnetog zahteva za privremeni priključak, nadležni organ izvršio proveru u javnoj evidenciji i utvrdio da podnosilac poseduje stambeni objekat u drugoj opštini na svoje ime, uz zahtev je priložena izjava da mu je to jedina nepokretnost i da sa njom rešava stambeno pitanje, to u konkretnom slučaju nadležni organ obaveštava podnosioca zahteva da ne ispunjava uslove za privremeno priključenje.
Kakva je odgovornost komisije za javne nabavke, konkretno, vezano za pogrešno utvrđen rok za dostavljanje ponuda? Zašto prekršajni sudovi osuđuju načelnike opštinskih uprava kao odgovorna lica, ako je stavom 8. člana 92. Zakona o javnim nabavkama rečeno da se komisija stara o zakonitosti sprovođenja postupka?
Članom 92. Zakona o javnim nabavkama uređeno je da je Komisija za javnu nabavku, odnosno lice koje sprovodi postupak, preduzima sve radnje u postupku, a naročito priprema oglase o javnoj nabavci, konkursnu dokumentaciju, vrši stručnu ocenu ponuda i prijava, priprema izveštaje o postupku javne nabavke, obavlјa potrebnu komunikaciju u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama ovog zakona i preduzima potrebne radnje u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava.
Komisija za javnu nabavku, odnosno lice iz stava 2. tog člana, stara se o zakonitosti sprovođenja postupka.
Član 236. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama propisani su prekršaji naručilaca, pa je tako stavom 1. predviđeno da će se novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj naručilac, ako ne odredi rokove za podnošenje ponuda ili prijava u skladu sa ovim zakonom (čl. 52-56. i čl. 58, 60. i 63).
Članom 236. stav 2. Zakona o javnim nabavkama propisano je da će se za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniti i odgovorno lice naručioca novčanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara.
Dakle, jasno je da se komisija za javnu nabavku stara, odnosno vodi računa o zakonitosti postupka, te da preduzima sve radnje u postupku, a naročito priprema oglase o javnoj nabavci, gde spada i javni poziv, kao i ostala dokumentacija o nabavci u kojoj je sadržan rok za podnošenje ponuda, međutim, po prirodi hijerarhije u instituciji, odgovorno lice je uvek odgovorno za zakonito preduzimanje svih radnji u okviru organa, te je i u okviru odredbi o prekršajima naručilaca iz javnih nabavki jasno propisano da će se i odgovorno lice kazniti za prekršaje iz člana 236. Zakona o javnim nabavkama.
To znači da prekršajni sudovi imaju pravni osnov za takvo postupanje.
Predmetna parcela na kojoj je planirano izgradnja solarne elektrane 120 kW na krovu postojećih proizvodnih objekata je obuvaćena Prostornim planom i nalazi se u zoni poslovana gde je izgradnja jedino dozvoljena ako se lokacija urbanističko tehnički razradi kroz urbanistički projekat. Da li to znači da se lokacija mora prvo razraditi urbanističkim projektom da bi se dozvolila izgradnja ovakvog tipa objekta, iako se ne zauzima novo zemljište?
Solarna elektrana snage 12OkW predstavlja energetski objekat iz člana 2. stav 1. tačka 7) Zakona o planiranju i izgradnji i iz člana 2. stav 1. tačka 14) Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca – proizvođača i snabdevača („Sl. glasnik RS“, br. 83/21 i 74/22) za koji se ne izdaje energetska dozvola u smislu člana 30. stav 3. tač. 9) i 10) Zakona o energetici.
Ova solarna elektrana ne predstavlja dogradnju postojećeg prostora van postojećeg gabarita ili volumena objekta i stoga se prilikom izdavanja akta kojim se odobrava izvođenje radova na izgradnji primenjuju odredbe člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji.
Kako se radi o posebnoj vrsti objekata smatramo da u slučaju solarne elektrane koja se postavlja na krov proizvodnih objekata (za koje je potrebno u smislu člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji da su izgrađeni u skladu sa zakonom, sa upotrebnom dozvolom ili da su legalizovani odnosno ozakonjeni) nije potrebno izraditi Urbanistički projekat.
Kod privremenog priključka stambenih objekatata na infrastrukturu po Uredbi kako tretirati objekte koji su izgrađeni u zoni zaštite akumulacije jezera, tj. da li se oni mogu smatrati kao stambeni objekti?
Privremeno priključenje na infrastrukturne objekte je moguće isključivo za vlasnike porodičnih stambenih objekata i to porodičnih kuća namenjenih za stanovanje koje se koriste za tu namenu, a sastoje se od najviše dva stana, kao i za vlasnike posebnih delova objekta-stanova, koji su izgradnjom, odnosno kupovinom trajno rešavali svoje stambeno pitanje.
Privremeno priključenje je moguće samo za jedan objekat, odnosno jedan stan istog vlasnika koji koristi za stanovanje uz izjavu da time rešava svoje stambeno pitanje.
Na koji način se sačinjavaju i koja je sadržina kontrolnih listi koje se primenjuju u obavljanju poverenih poslova inspekscijskog nadzora i to u pogledu: naziva i oznake kontrolne liste, a i u pogledu navođenja organa koji vrši inspekcijsku kontrolu?
Označavanje kontrolnih lista koje je republička inspekcija sačinila za poverene poslove inspekcijskog nadzora nije uređeno Zakonom o inspekcijskom nadzoru, a ni dokumentima Koordinacione komisije (Metodološka objašnjenja za pripremu kontrolnih lista i Uputstvo KK za upravljanje kontrolnim listama inspekcija-izmenjeno i dopunjeno izdanje), što ima za posledicu neujednačeno postupanje inspekcija na lokalnom nivou.
Prema mišljenju Stručne službe SKGO, kontrolne liste za poverene poslove treba preuzeti i objaviti (bez obzira na odrednicu u Vodiču za primenu ZoIN i u Metodološkim objašnjenjenjima za pripremu kontrolnih lista da ih je „poželjno“ objaviti).
U ZoIN-u iz 2015. godine u članu 14. stav 3. bilo je propisano da sadržina kontrolne liste i činjenice konstatovane u njoj moraju biti overene potpisom inspektora, pa je i bilo logično da kontrolna lista za poverene poslove koju primenjuje inspektor JLS sadrži naziv opštinske/gradske uprave u kojoj je inspektor zaposlen, u suprotnom, potpisivao bi listu u ime ministrstva.
Bez obzira na to što je izmenama ZoIN iz 2018. godine ta odredba brisana, mišljenja smo da preuzeta kontrolna lista treba da sadrže naziv organa JLS, zatim naziv liste i njen broj (šifru) kako je u originalu navedeno, sa oznakom da je kontrolna lista preuzeta sa internet stranice republičke inspekcije ili Koordinacione komisije uz navođenje internet adrese na kojoj je objavljena.
Eventualno dodavanje novog broja na preuzetoj listi ne bi bilo opravdano s obzirom na to da su pomenutim Uputstvom za upravljanje kontrolnim listama (koje se prema tački 1.2. odnosi na sve inspekcije) precizno uređeni elementi od kojih se sastoji šifra kontrolne liste.
Sadržina kontrolne liste u pogledu pitanja i rubrika, a koja se odnosi isključivo na povrene poslove, ne može se menjati u inspekciji JLS.
Koji organ lokalne samouprave određuje predstavnike opštine koji će biti uključeni u rad Timova škole kao što su : Tim za samovrednovanje rada škole; Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; i niz drzgih timova koji u svom sastavu, pored ostalih članova, imaju i po jednog člana-predstavnika lokalne samouprave?
Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 130. stav 12: „Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastvanika, vaspitača, stručnih saradnika, jedinice lokalne samouprave, učeničkog parlamenta i saveta roditelja. Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje organ upravljanja.“ Istim članom zakona, stav 16. je propisano: „Tim čine predstavnici zaposlenih, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika, učeničkog parlamenta, jedinice lokalne samouprave, odnosno stručnjaka za pojedina pitanja.“
Aktima iz oblasti obrazovanja nije bliže uređeno na koji način se određuju predstavnik opštine koji će biti član stručnog aktiva za razvojno planiranje ili član nekog tima u predškolskoj ustanovi ili školi. Ova procedura može biti uređena Statutom ili drugim aktima JLS.
Uobičajena praksa je da načelnik društvenih delatnosti imenuje kompetentnog zapsolenog za predstavnika JLS u stručnom aktivu/timu obrazovne ustanove.
Ko vrši nadzor nad radom predsednika opštine, Opštinskog veća, a ko nad radom načelnika Opštinske uprave? Ko vrši nadzor nad radom Žalbene komisije? Ko vrši nadzor nad izvršenjem presude Upravnog suda iz radnog spora?
Članom 192. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021) Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti. Vlada može, pod uslovima određenim zakonom, raspustiti skupštinu opštine. Istovremeno sa raspuštanjem skupštine opštine, Vlada imenuje privremeni organ koji obavlja poslove iz nadležnosti skupštine, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine opštine.
U skladu sa članom 2. Zakona o upravnoj inspekciji ("Sl. glasnik RS", br. 87/2011) upravna inspekcija je oblik nadzora nad sprovođenjem zakona i drugih propisa i postupanjem organa državne uprave, službi sudova, javnih tužilaštava, Republičkog javnog pravobranilaštva, službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i službi organa čije članove bira Narodna skupština (u daljem tekstu: državni organi), kao i organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave u vršenju poverenih poslova državne uprave i drugih imalaca javnih ovlašćenja, čije su sadržina, granice i ovlašćenja utvrđeni ovim i posebnim zakonima. Dalje je članom 19. istog zakona predviđeno da upravna inspekcija u obavljanju inspekcijskog nadzora nad primenom propisa u organima jedinica lokalne samouprave nadzire naročito: 1) usklađenost unutrašnje organizacije sa zakonom, drugim propisom i opštim aktom; 2) zakonitost raspoređivanja, premeštaja, preuzimanja i napredovanja zaposlenih i druga pitanja vezana za radne odnose; 3) obezbeđenje javnosti rada organa i tela; 4) postupanje po pritužbama na rad.
Nadzor nad radom opštinske uprave vrši opštinsko veće, što je propisano u članu 46. stav 1. tačka 4) Zakona o lokalnoj samoupravi.
U pogledu kontrole rada Upravnog suda, tj. protiv odluke Upravnog suda (presude ili rešenja) može se podneti zahtev za preispitivanje sudske odluke o kojem odlučuje Vrhovni sud sud, što je propisano članom 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Sl. glasnik RS“, br. 111/2009). Vrhovni kasacioni sud je od 11. maja 2023. godine, nastavio sa radom kao Vrhovni sud, nakon konstituisanja Visokog saveta sudstva, u skladu sa Zakonom o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br. 10/23). Dakle, kontrolu rada Upravnog suda vrši Vrhovni sud.
Zakonom o upravnim sporovima ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009) uređene su situacije aktivnog i pasivnog nepostupanja po presudama upravnog suda, kao i ovlašćenja suda u ovim situacijama. Članom 70. navedenog zakona utvrđeno je da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta donese upravni akt protivno pravnom shvatanju suda ili protivno primedbama suda u pogledu postupka, pa tužilac podnese novu tužbu, sud će poništiti osporeni akt i sam rešiti upravnu stvar presudom, osim ako to nije moguće zbog prirode te stvari ili je inače puna jurisdikcija zakonom isključena. Presuda doneta u slučaju iz stava 1. ovog člana u svemu zamenjuje akt nadležnog organa. Ako sud smatra da zbog prirode stvari ne može da sam reši upravnu stvar, dužan je da to posebno obrazloži. O slučaju iz stava 1. ovog člana sud izveštava organ koji vrši nadzor nad radom organa. Dok je članom 71. istog zakona predviđeno da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta ne donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana, novi upravni akt ili akt o izvršenju presude donete na osnovu člana 43. ovog zakona, stranka može posebnim podneskom da traži donošenje takvog akta. Ako nadležni organ ne donese akt iz stava 1. ovog člana ni u roku od sedam dana od traženja stranke, stranka može posebnim podneskom da zahteva od suda koji je doneo presudu donošenje takvog akta. Po zahtevu stranke iz stava 2. ovog člana, sud će zatražiti od nadležnog organa obaveštenje o razlozima zbog kojih upravni akt nije doneo. Nadležni organ je dužan da ovo obaveštenje da odmah, a najkasnije u roku od sedam dana. Ako on to ne učini, ili ako dato obaveštenje, po nahođenju suda, ne opravdava neizvršenje sudske presude, sud će doneti rešenje koje u svemu zamenjuje akt nadležnog organa, ukoliko priroda stvari to dozvoljava. Sud će rešenje iz stava 3. ovog člana dostaviti organu nadležnom za izvršenje, i o tome istovremeno obavestiti organ koji vrši nadzor. Organ nadležan za izvršenje dužan je bez odlaganja da izvrši ovakvo rešenje.
Da li se kolektivnim ugovorom može predvideti pravo na godišnji odmor u dužem trajanju, obzirom da zakon izričito određuje maksimalan broj dana godišnjeg odmora?
Članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca. Na prava i dužnosti iz radnog odnosa nameštenika primenjuju se opšti propisi o radu i kolektivni ugovori iz stava 1. ovog člana, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugačije određeno. Poseban kolektivni ugovor za teritoriju Republike Srbije zaključuju Vlada, udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikati osnovani za teritoriju Republike Srbije. Udruženje poslodavaca je udruženje koje predstavlja više od jedne trećine jedinica lokalne samouprave koje zapošljavaju najmanje 20% zaposlenih i registrovano je u skladu sa zakonom. Ispunjenost uslova iz stava 4. ovog člana utvrđuje ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju u ime poslodavca predsednik opštine, odnosno gradonačelnik i reprezentativni sindikat kod poslodavca. Ovim ugovorom se ne mogu ugovarati plate zaposlenih.
Članom 8. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Dakle, kolektivnim ugovorom se mogu utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, te u ovom konkretnom slučaju se na maksimalnu dužinu trajanja godišnjeg odmora primenjuje maksimum predviđen Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.