Питања и одговори

Чланом 6. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС”, број 21/16, 113/17- др.закон, 95/18 и 114/2021) предвиђено је да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују општи прописи о раду и Посебан колективни уговор за запослене у јединицама локалне самоуправе, као и колективни уговор код послодавца.

С тим у вези, чланом 13. Закона прописано је да функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају истека времена на које је изабран, именован или постављен, подношења оставке или разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.

Чланом 82а Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Сл. гласник РС", бр. 34/2003, 64/2004 - одлука УСРС, 84/2004 - др. закон, 85/2005, 101/2005 - др. закон, 63/2006 - одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - одлука УС, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022 и 76/2023) предвиђено је да се право на старосну пензију, превремену старосну пензију остварује после престанка осигурања. Престанком осигурања у смислу става 1. овог члана сматра се и ранији престанак осигурања, ако се лице у тренутку подношења захтева за остваривање права на старосну или превремену старосну пензију налази у осигурању, под условом да је тај захтев поднет пре истека рока од шест месеци од дана поновног ступања у осигурање. Престанком осигурања у смислу става 1. овог члана за осигураника који истовремено испуњава услове за осигурање по више основа сматра се престанак осигурања по основу кога је приоритетно осигуран у складу са чланом 10. овог закона. Изузетно од става 1. овог члана, осигураници из члана 12. став 1. тачка 1) овог закона који обављају делатност у складу са законом којим се уређује рад приватних предузетника, осигураници из члана 14. став 5. овог закона и осигураници који су изабрана, именована или постављена лица, као и лица која су хранитељи у складу са законом, право на старосну пензију или превремену старосну пензију могу остварити испуњењем услова за стицање права на старосну пензију или превремену старосну пензију.

Дакле, изабрана, именована и постављена лица остварују право на пензију испуњењем услова за стицање права на старосну или превремену старосну пензију, што у конкретном случају значи да лице може да настави да обавља функцију до њеног престанка и да оствари право на старосну пензију.

Чланом 46. Законом о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 15/16 и 88/19) прописано је да мандат директора престаје истеком периода на који је именован, оставком и разрешењем (члан 46). Оставка се у писаној форми подноси органу надлежном за именовање директора јавног предузећа (члан 47).

Према Закону о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр.129/07, 83/14–др.закон, 101/16–др.закон, 47/18, 111/21–др.закон), скупштина општине у складу са законом, између осталог, именује и разрешава директоре јавних предузећа (члан 32. став 1. тачка 9).

Закон о јавним предузећима не садржи одредбе о поступку по поднетој оставци. Према нашем мишљењу, последица поднете оставке јесте престанак функције коју сагласно наведеним одредбама треба да утврди скупштина која је именовала директора, што се чини доношењем решења којим се утврђује престанак функције директора због оставке.

Рад скупштине и сва друга питања од значаја за рад скупштине, што укључује и поступак за доношење појединачних аката, уређују се пословником скупштине.

Наведеним актом уређује се и поступак за доношење појединачних аката по скраћеном поступку, без претходне расправе, где, по нашем мишљењу спада и решење о коме је реч.

Сагласно изнетом, доношење решења којим се утврђује престанак функције директора због оставке врши се на начин и по поступку прописаним пословником скупштине општине.

Привремено прикључење је могуће само за један објекат, односно један стан истог власника који користи за становање уз изјаву да тиме трајно решава своје стамбено питање.

У овом поступку се не утврђује право својине на земљишту и објекту, већ се уз захтев за привремено прикључење незаконито изграђеног породичног стамбеног објекта (породичне куће намењене за становање која се користе за ту намену, а састоји се од највише два стана) односно, посебног дела објекта-стана, прилаже изјава да је то једини објекат власника и да тиме трајно решава своје стамбено питање, уз остале доказе и услове прописане Уредбом о начину, условима и поступку за привремено прикључење на електроенергетску мрежу, гасну мрежу и/или мрежу даљинског грејања, водовод и канализацију незаконито изграђених објеката.

Такође, напомињемо да је Уредбом прописано да се у овим поступцима, а нарочито поступку утврђивања правних услова, могу користити сва доказна средства прописана Законом о општем управном поступку. У ситуацији када власник незаконито изграђеног објекта нема други, непосредни доказ, увек се може користити изјава, дата под кривичном и материјалном одговорношћу о некој чињеници, релевантној за поступак који се води и иста се сматра веродостојном исправом.

Позивањем на прописе укажемо да је одговор на постављено питање позитиван, дакле није забрањено отварање наменског подрачуна, али је нужно имати у виду интенцију Министарства финансија и пратећа упутства која се понављају из године у годину – са усмерењима да је потребно поштовати начело бруто принципа, односно елиминисати коришћење подрачуна у пракси. Конкретно, у годишњим Упутствима за припрему Одлуке о буџету локалне власти, Министарство финансија истиче да сви јавни приходи и примања којима се финансирају надлежности локалне власти треба да буду уплаћени на рачуне прописане за уплату јавних прихода, а не на подрачуне корисника буџетских средстава.

Реално је очекивати да ће се у предстојећем периоду извршити додатно усаглашавање и разјашњење прописа и приступа који се тичу питања подрачуна.

Након ових важних напомена, уколико се ЈЛС ипак определи за отварање засебног наменског подрачуна, предочавамо у наставку одговор о правном основу (прописима) који уређује питање подрачуна и процедуру за отварање истих.

Одредбама члана 9. и члана 96. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 и 118/2021 - др. закон), прописано је између осталог да министар надлежан за послове финансија ближе уређује начин утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава у списку корисника јавних средстава и прописује услове и начин за отварање и укидање подрачуна консолидованог рачуна трезора.

Правилником о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средства и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна код управе за трезор ("Сл. гласник РС", бр. 11/2023) прописан се начин утврђивања и евидентирања (упис, промена података и брисање) корисника јавних средстава и других субјеката у Евиденцији корисника јавних средстава код министарства финансија-Управе за трезор, као и услови и начин за отварање и укидање динарских и девизних подрачуна консолидованог рачуна трезора, који се воде у Евиденцији подрачуна корисника јавних средстава код Управе за трезор.

Овим правилником прописани су обрасци која се подноси приликом отварања (члан 14. став 1. и став 2.) и укидања подрачуна (члан 18. став 2.)  и који чине његов саставни део. Чланом 15. овог правилника дефинисано је потписивање, овера и достављање налога за отварање подрачуна.

Чланом 16. овог правилника прописано је отварање подрачуна у евиденцији подрачуна КЈС на следећи начин:

„Филијала код које је КЈС, односно ДС уписан у Евиденцију КЈС, врши отварање подрачуна на основу налога из члана 14. ст. 1. и 8. овог правилника.

Поред налога из члана 14. ст. 1. и 8. овог правилника, за отварање подрачуна неопходно је следеће:

• основ за отварање подрачуна (позив на закон, односно други пропис, акт Владе, уговор, споразум, протокол, решење, одлука и др.);
• два попуњена примерка Картона депонованих потписа лица овлашћених за располагање средствима са подрачуна.

Акт из става 2. алинеја прва овог члана, Управа прибавља у складу са чланом 8. овог правилника.

Динарски, односно девизни подрачун, за посебне намене, отвара се у Управи, за сваку појединачну/конкретну намену (по закону, подзаконском акту, одлуци, уговору, програму, пројекту, одлуци о буџету, споразуму, протоколу, позивном писму и др.) и може се користити само за ту намену.

Изузетно, уколико се отвара подрачун који је ослобођен од извршења принудне наплате, а у основу за отварање подрачуна из става 1. овог члана, није наведен основ за ослобађање од принудне наплате, потребно је да КЈС, односно ДС достави Управи акт на основу кога су, сагласно прописима, средства која се воде на новоотвореном подрачуну ослобођена принудне наплате, и тај подрачун може да користи само по том основу, за конкретну намену.

Наменски динарски подрачун који је отворен за одређену намену, КЈС, односно ДС може да користи и након престанка важења акта који је био основ за пренос средстава, под условом да Управи достави нови основ за пренос средстава по истој намени, на основу кога ће бити финансиран у наредном периоду, или изјаву да ће доставити нови основ за пренос средстава након потписивања истог. Уколико КЈС, односно ДС не достави нови основ, односно изјаву, Управа привремено обуставља располагање средствима са подрачуна КЈС, односно ДС, до достављања наведене документације, након чега ће му се омогућити располагање средствима са подрачуна.

Управа може да отвори посебан наменски подрачун и уколико давалац средстава од КЈС, односно ДС, захтева достављање броја подрачуна, пре доношења основа за отварање подрачуна. Управа омогућава располагање средствима са подрачуна, након прибављања основа за отварање подрачуна, у складу са чланом 8. овог правилника.

Када је основ за отварање подрачуна на страном језику, потребно је Управи доставити и превод на српски језик или преведене стране из којих се види: уговорне стране и потписници, намена средстава, износ средстава/динамика плаћања, основ да су средства која се воде на подрачуну ослобођена принудне наплате, основ ослобађања плаћања накнаде уколико је уговорен основ за отварање подрачуна. Документ са преводом на српски језик треба да буде оверен од стране судског преводиоца или овлашћене агенције за превођење. КЈС који имају катедру за страни језик, не морају вршити превођење код судског преводиоца или овлашћене агенције за превођење, већ могу извршити превођење документа уз достављање Управи дописа да је превођење извршио овлашћени преводилац катедре.“

Наведени Правилник и Обрасци могу се преузети са сајта Управе за трезор  у делу: Документа/Прописи/Правилници/Правилник о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна консолидованог рачуна трезора код Управе за трезор (http://www.trezor.gov.rs ).

Обзиром да се документација потребна за отварање подрачуна предаје надлежној организационој јединици Управе за трезор - филијали, према седишту корисника јавних средстава, препорука је да се за детаљније информације корисник јавних средстава обрати матичној филијали. 

Дакле, отварање посебног наменског подрачуна код Управе за трезор за реализацију пројекта који се финансира од стране донатора регулисано је наведеним прописима.

Поред отварања наменског подрачуна, потребно је у одлуци о буџету планирати пројекат (у складу са Упутством за припрему програмског буџета) са одговарајућим апропријацијама намењеним за његову реализацију, исказаним на одговарајућим економским класификацијама и у складу са уговореним наменама које је захтевао донатор средстава.

У случају уговарања донације, у току буџетске године, чији износи нису могли бити познати у поступку доношења буџета, орган управе надлежан за финансије на основу тог акта отвара одговарајуће апропријације за извршавање расхода и издатака по том основу (на основу члана 5. став 6. Закона о буџетском систему). На основу решења о увођењу нових апропријација за извршавање расхода у складу са уговореним наменама за реализацију пројекта, уносе се промене у ИСИБ односно уводе се нове апропријације за реализацију пројекта како на приходној тако и на расходној страни, са извором финансирања који у складу са Правилником о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за будзетски систем.

Када су у питању донације, извори финансирања могу  бити:

05-Донације од иностраних земаља,

06-Донације од међународних организација,

08-Добровољни трансфери од физичких и правних лица.

Даљи поступак у рачуноводственом смислу је исти као и за све остале трансакције које се врше у оквиру трезорског пословања, односно потребно је приликом књижења промена које настају током реализације пројекта испоштовати све процедуре прописане Законом о буџетском систему, Законом о буџетском рачуноводству и другим важећим рачуноводственим правилницима. Другим речима, потребно је планирати приходе и расходе/издатке пројекта на одговарајућим економским, функционалним класификацијама и изворима финансирања у одлуци о буџету као и у финансијском плану буџетског корисника, а у складу са уговореним наменама. Такође је потребно средства трошити у складу са планираним и одобреним апропријацијама, затим евидентирати настале промене у складу са важећим рачуноводственим прописима за буџетски систем и консолидовати ове податке у завршни рачун.

Уколико је након поднетог захтева за привремени прикључак, надлежни орган извршио проверу у јавној евиденцији и утврдио да подносилац поседује стамбени објекат у другој општини на своје име, уз захтев је приложена изјава да му је то једина непокретност и да са њом решава стамбено питање, то у конкретном случају надлежни орган обавештава подносиоца захтева да не испуњава услове за привремено прикључење.

Чланом 92. Закона о јавним набавкама уређено је да је Комисија за јавну набавку, односно лице које спроводи поступак, предузима све радње у поступку, а нарочито припрема огласе о јавној набавци, конкурсну документацију, врши стручну оцену понуда и пријава, припрема извештаје о поступку јавне набавке, обавлја потребну комуникацију у поступку јавне набавке у складу са одредбама овог закона и предузима потребне радње у случају подношења захтева за заштиту права.

Комисија за јавну набавку, односно лице из става 2. тог члана, стара се о законитости спровођења поступка.

Члан 236. став 1. тачка 4) Закона о јавним набавкама прописани су прекршаји наручилаца, па је тако ставом 1. предвиђено да ће се новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казнити за прекршај наручилац, ако не одреди рокове за подношење понуда или пријава у складу са овим законом (чл. 52-56. и чл. 58, 60. и 63).

Чланом 236. став 2. Закона о јавним набавкама прописано је да ће се за прекршај из става 1. овог члана казнити и одговорно лице наручиоца новчаном казном од 30.000 до 80.000 динара.

Дакле, јасно је да се комисија за јавну набавку стара, односно води рачуна о законитости поступка, те да предузима све радње у поступку, а нарочито припрема огласе о јавној набавци, где спада и јавни позив, као и остала документација о набавци у којој је садржан рок за подношење понуда, међутим, по природи хијерархије у институцији, одговорно лице је увек одговорно за законито предузимање свих радњи у оквиру органа, те је и у оквиру одредби о прекршајима наручилаца из јавних набавки јасно прописано да ће се и одговорно лице казнити за прекршаје из члана 236. Закона о јавним набавкама.

То значи да прекршајни судови имају правни основ за такво поступање.

Соларна електрана снаге 12OkW представља енергетски објекат из члана 2. став 1. тачка 7) Закона о планирању и изградњи и из члана 2. став 1. тачка 14) Уредбе о критеријумима, условима и начину обрачуна потраживања и обавеза између купца – произвођача и снабдевача („Сл. гласник РС“, бр. 83/21 и 74/22) за који се не издаје енергетска дозвола у смислу члана 30. став 3. тач. 9) и 10) Закона о енергетици.

Ова соларна електрана не представља доградњу постојећег простора ван постојећег габарита или волумена објекта и стога се приликом издавања акта којим се одобрава извођење радова на изградњи примењују одредбе члана 69. Закона о планирању и изградњи.

Како се ради о посебној врсти објеката сматрамо да у случају соларне електране која се поставља на кров производних објеката (за које је потребно у смислу члана 135. Закона о планирању и изградњи да су изграђени у складу са законом, са употребном дозволом или да су легализовани односно озакоњени) није потребно израдити Урбанистички пројекат.

Привремено прикључење на инфраструктурне објекте је могуће искључиво за власнике породичних стамбених објеката и то породичних кућа намењених за становање које се користе за ту намену, а састоје се од највише два стана, као и за власнике посебних делова објекта-станова, који су изградњом, односно куповином трајно решавали своје стамбено питање.

Привремено прикључење је могуће само за један објекат, односно један стан истог власника који користи за становање уз изјаву да тиме решава своје стамбено питање.

Означавање контролних листа које је републичка инспекција сачинила за поверене послове инспекцијског надзора није уређено Законом о инспекцијском надзору, а ни документима Координационе комисије (Методолошка објашњења за припрему контролних листа и Упутство KK за управљање контролним листама инспекција-измењено и допуњено издање), што има за последицу неуједначено поступање инспекција на локалном нивоу.

Према мишљењу Стручне службе СКГО, контролне листе за поверене послове треба преузети и објавити (без обзира на одредницу у Водичу за примену ЗоИН и у Методолошким објашњењењима за припрему контролних листа да их је „пожељно“ објавити).

У ЗоИН-у из 2015. године у члану 14. став 3. било је прописано да садржина контролне листе и чињенице констатоване у њој морају бити оверене потписом инспектора, па је и било логично да контролна листа за поверене послове коју примењује инспектор ЈЛС садржи назив општинске/градске управе у којој је инспектор запослен, у супротном, потписивао би листу у име министрства.

Без обзира на то што је изменама ЗоИН из 2018. године та одредба брисана, мишљења смо да преузета контролна листа треба да садрже назив органа ЈЛС, затим назив листе и њен број (шифру) како је у оригиналу наведено, са ознаком да је контролна листа преузета са интернет странице републичке инспекције или Координационе комисије уз навођење интернет адресе на којој је објављена.

Евентуално додавање новог броја на преузетој листи не би било оправдано с обзиром на то да су поменутим Упутством за управљање контролним листама (које се према тачки 1.2. односи на све инспекције) прецизно уређени елементи од којих се састоји шифра контролне листе.

Садржина контролне листе у погледу питања и рубрика, а која се односи искључиво на поврене послове, не може се мењати у инспекцији ЈЛС.

Према Закону о основама система образовања и васпитања, члан 130. став 12: „Стручни актив за развојно планирање чине представници настваника, васпитача, стручних сарадника, јединице локалне самоуправе, ученичког парламента и савета родитеља. Чланове стручног актива за развојно планирање именује орган управљања.“ Истим чланом закона, став 16. је прописано: „Тим чине представници запослених, родитеља, односно других законских заступника, ученичког парламента, јединице локалне самоуправе, односно стручњака за поједина питања.“

Актима из области образовања није ближе уређено на који начин се одређују представник општине који ће бити члан стручног актива за развојно планирање или члан неког тима у предшколској установи или школи. Ова процедура може бити уређена Статутом или другим актима ЈЛС.

Уобичајена пракса је да начелник друштвених делатности именује компетентног запсоленог за представника ЈЛС у стручном активу/тиму образовне установе.

Чланом 192. Устава Републике Србије ("Сл. гласник РС", бр. 98/2006 и 115/2021) Влада је дужна да обустави од извршења општи акт општине за који сматра да није сагласан Уставу или закону и да у року од пет дана покрене поступак за оцењивање његове уставности или законитости. Влада може, под условима одређеним законом, распустити скупштину општине. Истовремено са распуштањем скупштине општине, Влада именује привремени орган који обавља послове из надлежности скупштине, водећи рачуна о политичком и националном саставу распуштене скупштине општине.

У складу са чланом 2. Закона о управној инспекцији ("Сл. гласник РС", бр. 87/2011) управна инспекција је облик надзора над спровођењем закона и других прописа и поступањем органа државне управе, служби судова, јавних тужилаштава, Републичког јавног правобранилаштва, служби Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда и служби органа чије чланове бира Народна скупштина (у даљем тексту: државни органи), као и органа територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе у вршењу поверених послова државне управе и других ималаца јавних овлашћења, чије су садржина, границе и овлашћења утврђени овим и посебним законима. Даље је чланом 19. истог закона предвиђено да управна инспекција у обављању инспекцијског надзора над применом прописа у органима јединица локалне самоуправе надзире нарочито: 1) усклађеност унутрашње организације са законом, другим прописом и општим актом; 2) законитост распоређивања, премештаја, преузимања и напредовања запослених и друга питања везана за радне односе; 3) обезбеђење јавности рада органа и тела; 4) поступање по притужбама на рад.

Надзор над радом општинске управе врши општинско веће, што је прописано у члану 46. став 1. тачка 4) Закона о локалној самоуправи. 

У погледу контроле рада Управног суда, тј. против одлуке Управног суда (пресуде или решења) може се поднети захтев за преиспитивање судске одлуке о којем одлучује Врховни суд суд, што је прописано чланом 49. став 1. Закона о управним споровима („Сл. гласник РС“, бр. 111/2009). Врховни касациони суд је од 11. маја 2023. године, наставио са радом као Врховни суд, након конституисања Високог савета судства, у складу са Законом о уређењу судова („Сл. гласник РС“, бр. 10/23). Дакле, контролу рада Управног суда врши Врховни суд.

Законом о управним споровима ("Сл. гласник РС", бр. 111/2009) уређене су ситуације активног и пасивног непоступања по пресудама управног суда, као и овлашћења суда у овим ситуацијама. Чланом 70. наведеног закона утврђено је да ако надлежни орган после поништења управног акта донесе управни акт противно правном схватању суда или противно примедбама суда у погледу поступка, па тужилац поднесе нову тужбу, суд ће поништити оспорени акт и сам решити управну ствар пресудом, осим ако то није могуће због природе те ствари или је иначе пуна јурисдикција законом искључена. Пресуда донета у случају из става 1. овог члана у свему замењује акт надлежног органа. Ако суд сматра да због природе ствари не може да сам реши управну ствар, дужан је да то посебно образложи. О случају из става 1. овог члана суд извештава орган који врши надзор над радом органа. Док је чланом 71. истог закона предвиђено да ако надлежни орган после поништења управног акта не донесе одмах, а најкасније у року од 30 дана, нови управни акт или акт о извршењу пресуде донете на основу члана 43. овог закона, странка може посебним поднеском да тражи доношење таквог акта. Ако надлежни орган не донесе акт из става 1. овог члана ни у року од седам дана од тражења странке, странка може посебним поднеском да захтева од суда који је донео пресуду доношење таквог акта. По захтеву странке из става 2. овог члана, суд ће затражити од надлежног органа обавештење о разлозима због којих управни акт није донео. Надлежни орган је дужан да ово обавештење да одмах, а најкасније у року од седам дана. Ако он то не учини, или ако дато обавештење, по нахођењу суда, не оправдава неизвршење судске пресуде, суд ће донети решење које у свему замењује акт надлежног органа, уколико природа ствари то дозвољава. Суд ће решење из става 3. овог члана доставити органу надлежном за извршење, и о томе истовремено обавестити орган који врши надзор. Орган надлежан за извршење дужан је без одлагања да изврши овакво решење.

Чланом 6. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) предвиђено је да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе, као и колективни уговор код послодавца. На права и дужности из радног односа намештеника примењују се општи прописи о раду и колективни уговори из става 1. овог члана, ако овим или посебним законом није другачије одређено. Посебан колективни уговор за територију Републике Србије закључују Влада, удружење послодаваца и репрезентативни синдикати основани за територију Републике Србије. Удружење послодаваца је удружење које представља више од једне трећине јединица локалне самоуправе које запошљавају најмање 20% запослених и регистровано је у складу са законом. Испуњеност услова из става 4. овог члана утврђује министарство надлежно за локалну самоуправу. Колективни уговор код послодавца закључују у име послодавца председник општине, односно градоначелник и репрезентативни синдикат код послодавца. Овим уговором се не могу уговарати плате запослених. 

Чланом 8. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да колективни уговор и правилник о раду (у даљем тексту: општи акт) и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом. Општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено.

Дакле, колективним уговором се могу утврдити већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, те у овом конкретном случају се на максималну дужину трајања годишњег одмора примењује максимум предвиђен Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе.