Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li po članu 51. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, prema kojem se zaposlenom isplaćuje otpremnina u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate?
Uredbom o naknadi troškova i otpremnine državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 98/2007 - prečišćen tekst, 84/2014, 84/2015 i 74/2021) predviđeno je da do stupanja na snagu propisa kojima će se urediti prava po osnovu rada u organima lokalne samouprave, izabrana, postavljena i imenovana lica i zaposleni u organima lokalne samouprave ostvaruju pravo na naknadu troškova a zaposleni i pravo na otpremninu shodnom primenom odredaba ove uredbe.
Članom 51. iste Uredbe predviđeno je da državnom službeniku ili namešteniku koji odlazi u penziju isplaćuje se otpremnina u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
U ovom konkretnom slučaju utvrdiće se visina dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike kao minimum koji će se isplatiti kao otpremnina zaposlenom prilikom odlaska u penziju. Zatim, potrebno je utvrditi visinu 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina za svakog pojedinačnog zaposlenog kome će radni odnos prestati zbog odlaska u penziju i ukoliko taj iznos prelazi iznos dve prosečne zarade u Republici Srbiji tom zaposlenom će se isplatiti veći iznos, ukoliko ne prelazi ni kod jednog zaposlenog, isplatiće se dve prosečne zarade u Republici Srbiji.
Da li je JLS obavezna da snosi troškove dnevnica nastavnika koji vode učenike na takmičenja u skladu sa članom 26. stav 3. tačka 1) Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika koji propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, imajući u vidu da škola organizuje prevoz do mesta održavanja takmičenja?
U skladu sa članom 189. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se u budžet JLS obezbeđuju sredstva i za druge tekuće rashode ( koja podrazumeva i sredstva za učešće na takmičenjima). Da bi sredstva bila opredeljena, neophodno da škola svojim finansijskim planom predvidi sredstva za troškove prevoza, smeštaja i ishrane učesnicima takmičenja. Ukoliko na takmičenju nije obezbeđena ishrana, u zavisnosti od vremena provedenog na takmičenju zaposleni dobija sredstva na ime ishrane, preko 12 sati pun iznos, ispod 12 sati pola iznosa, a učenik polovinu od iznosa nastavnika. Ukoliko je obezbeđen pun pansion, nastavnik ima 20% od dnevnice, a učenik nema refundaciju troškova.
Da li je u skladu sa zakonom, da Prodavac ispostavi fakturu za isporučeno vozilo u celosti, koju ne registruje, a da registruje svakog meseca profakture, s obzirom da je dogovorena dinamika plaćanja na 12 rata?
Zakon o javnim nabavkama ne uređuje pitanje registrovanja faktura i profaktura. Na naručiocu je da na osnovu istraživanja tržišta utvrdi stvarno tržišno stanje, pa čak i u pogledu načina plaćanja i da u okviru svog finansijskog sektora proveri na koji način je moguće sprovesti potencijalnu dinamiku plaćanja i da takvu dinamiku definiše ugovorom sa dobavljačem.
Način i postupak registrovanja fakture, odnosno drugih zahteva za isplatu, izdatih od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata i javnog sektora bliže propisuje Pravilnik o načinu i postupku registrovanja faktura, odnosno drugih zahteva za isplatu, kao i načinu vođenja i sadržaju centralnog registra („Službeni glasnik RS“, br. 7/18, 59/18, 8/19.).
Međutim, s obzirom da Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik RS“, br. 119/12, 68/15, 113/17, 91/19, 44/21 i 44/21-dr.zakon) u članu 4. propisuje da se rok izmirenja novčanih obaveza ne može predvideti na duže od 45 dana, u slučaju kada je u ugovornom odnosu javni sektor dužnik, to isključuje mogućnost, u konkretnom slučaju, registrovanja fakture sa navedenim ukupnim iznosom i rokom otplate 12 meseci.
Mišljenja smo da je potrebno da se za svaki mesec registruje (pro)faktura u onom iznosu koliko je definisana mesečna rata.
Obveznik je prilikom popisa evidentiran i zadužen porezom na imovinu za kuću za stanovanje. Za isti objekat obveznik je zatražio da se obavi poreska kontrola odnosno uviđaj na terenu kako bi se utvrdilo pravo stanje objekta obzirom na to da objekat nije pogodan za stanovanje, da u objektu nema struje ni vode kao i da je isti objekat pretrpeo znatna oštećenja nastala u toku NATO agresije. Poreska kontrola je obavljena kao i uviđaj na terenu pri čemu je utvrđeno da objekat ima krovnu konstrukciju, postavljenu stolariju i da je u kući izvedena električna i vodovodna instalacija, ali da priključnice za električnu energiju nema, kao i da je unutrašnjost objekta nedovršena u smislu da samo u prizemlju ima unutrašnje stolarije i da su prostorije prazne. Da li se ovakav objekat smatra podobnim (osposobljenim) za stanovanje odnosno da li isti objekat može biti predmet oporezivanja?
U skladu sa odredbama člana 10a. Zakona o porezima na imovinu "Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 - odluka US, 86/2019, 144/2020 i 118/2021) prestanak poreske obaveze, uređen je na sledeći način:
Obaveza po osnovu poreza na imovinu prestaje najranijim od sledećih dana:
Danom prestanka poreske obaveze na delu zemljišta iz člana 2. stav 1.
tač. 1) i 3) ovog zakona, prestaje poreska obaveza na preostalom delu zemljišta koje je površine do deset ari.
Shodno navedenom, poreska obaveza može prestati (1) zbog prestanka postojanja predmeta oporezivanja ili (2) prestanka svojstva poreskog obveznika.
Postojanje predmeta oporezivanja nužna je pretpostavka za utvrđivanje i naplatu poreske obaveze na imovinu. To znači da poreska obaveza prestaje kada prestane da postoji predmet oporezivanja (usled zemljotresa, rušenja objekta...). Podrazumeva se da poreska obaveza postoji dok postoji predmet oporezivanja ( na primer, ako obveznik sruši kuću za koju je plaćao porez, on više nije imalac prava niti obveznik poreza na imovinu za tu kuću jer ona više ne postoji), o čemu treba da obavesti i dostavi dokaz nadležnom organu, zbog saznanja o prestanku poreske obaveze
Smatramo da poreski obveznik mora da dokumentuje prestanak postojanja predmeta oporezivanja, ili u postupku poreske kontrole na terenu izvršiti uviđaj i konstatovati u zapisniku faktičko stanje.
Sa poreskog stanovišta, kada je reč o sticanju stvarnog prava koje je predmet oporezivanja porezom na imovinu, kao činjenici koja opredeljuje dan nastanka/prestanka poreske obaveze, relevantno je kako pravno tako i faktičko stanje.
Poresko oslobođenje može se ostvariti samo kada za to postoji osnov propisan zakonom. Zakonom nije propisano poresko oslobođenje kada se radi o objektu koji faktički postoji, za koji je nastala poreska obaveza po osnovu poreza na imovinu. Zakonom nije propisan prestanak poreske obaveze iz razloga što je objekat ruiniran. Zakonom je uređeno poresko oslobođenje kad za sve nepokretnosti poreskog obveznika na teritoriji iste jedinice lokalne samouprave ukupna osnovica poreza na imovinu ne prelazi iznos od 400.000 dinara.
Shodno navedenom smatramo da nema osnova za prestanak poreske obaveze za predmetnu nepokretnost.
Ministarstvo finansije objavilo je više mišljenja sa tumačenjima o prestanku poreske obaveze.
Mišljenja Ministarstva finansija (pogledaj i preuzmi):
- Bilten broj11/2014 (pitanje broj13).pdf
- Bilten 4/2015 (pitanje broj 4).pdf
- Bilten broj 28/ 2018 (pitanje broj 1).pdf
Da li se može postupati po Odluci prosečnoj ceni kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti koja je usvojena na skupštini a nije objavljena u zakonskom roku u službenom glasniku? Kako se može rešiti problem sa utvrđivanjem cena da bi se ove godine donela odluka koja će važiti za 2022. godinu?
U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 - odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 - odluka US, 86/2019, 144/2020 i 118/2021) jedinice lokalne samouprave aktom nadležnog organa određuju prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti po zonama.
Odredbama člana 6. Zakona o porezima na imovinu, propisano je da se vrednost nepokretnosti, koja čini osnovicu poreza na imovinu utvrđuje primenom sledećih elemenata:
1. korisna površina,
2. prosečna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost.
Korisna površina zemljišta je njegova ukupna površina, a korisna površina objekta je zbir podnih površina između unutrašnjih strana spoljnih zidova objekta (isključujući površine balkona, terasa, lođa, stepeništa izvan gabarita objekta, neadaptiranih tavanskih prostora i prostora u zajedničkoj nedeljivoj svojini svih vlasnika posebnih delova istog objekta, osim površine ispod nosećih zidova i nosećih stubova koji prolaze kroz objekat koji su istovremeno poseban i zajednički do objekta). Za objekte koji nemaju horizontalnu podnu površinu ili obodne zidova, korisna površina je površina njegove vertikalne projekcije na zemljište.
Prosečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji jedinice lokalne samouprave utvrđuje svaka jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, na osnovu cena ostvarenih u prometu uz naknadu odgovarajućih nepokretnosti po zonama u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine. Tekućom godinom smatra se kalendarska godina koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu.
Cenom ostvarenom u prometu uz naknadu odgovarajućih nepokretnosti u zonama smatra se i naknada za prenos prava svojine na nepokretnosti koja je dosuđena, odnosno određena u sudskom ili drugom postupku, aktom koji je postao pravosnažan u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine.
Prosečna cena u zoni u kojoj nije bilo najmanje tri prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine za te nepokretnosti, utvrđuje se na osnovu proseka prosečnih cena ostvarenih u graničnim zonama u kojima je u tom periodu bilo najmanje tri prometa odgovarajućih nepokretnosti, osim u slučaju utvrđivanja prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj, odnosno najneopremljenijoj zoni, u kojoj nije bilo prometa te vrste nepokretnosti, koja se graniči sa više zona. Granične zone su zone čije teritorije se graniče sa zonom u kojoj nije bilo prometa, koje pripadaju istoj jedinici lokalne samouprave.
Ako nije utvrđena prosečna cena drugog zemljišta u zoni, iz razloga što u zoni i graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa uz naknadu drugog zemljišta, a utvrđena je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u toj zoni, vrednost drugog zemljišta (osim eksploatacionih polja) koja čini osnovicu poreza na imovinu za poresku godinu utvrđuje se primenom prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u toj zoni umanjene za 40%. U tom slučaju smatra se da je utvrđivanjem prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u zoni utvrđena prosečna cena drugog zemljišta.
Ako ni u graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 01. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine, odnosno ako se vrednost drugog zemljišta ne može utvrditi, odnosno ako jedinica lokalne samouprave nije objavila prosečne cene u roku propisanom ovim zakonom, osnovica poreza na imovinu za te nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo prometa, odnosno u zoni za koju nisu objavljene prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti, jednaka je osnovici poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni obveznika koji ne vodi poslovne knjige za tekuću godinu, za odgovarajuću korisnu površinu.
Znači, za obveznike koji ne vode poslovne knjige (fizička lica) poreska osnovica iz prethodne godine koristiće se kao poreska osnovica za tekuću godinu u sledećim slučajevima:
Prema članu 7. stav 6. Zakona o porezima na imovinu, osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige je knjigovodstvena vrednost nepokretnosti iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini, kad:
jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama, odnosno prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj zoni u slučaju kad u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine;
u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine, a u najopremljenijoj zoni ne postoji odgovarajuća vrsta nepokretnosti;
jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje zone i najopremljenije zone, kao i svaku promenu tog akta.
Prema navedenim propisima akt o prosečnim cenama trebalo bi da se donosi svake godine, da bude objavljen u propisanom roku, kako bi se prosečne cene iz tog akta mogle koristiti za utvrđivanje poreza na imovinu za sledeću godinu. To znači da prosečne cene iz odluke o prosečnoj ceni kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti koja je doneta u 2014. godini, a koja nije bila i objavljena u zakonskom roku do 30. novembra 2014. godine, nisu mogle biti korišćene za utvrđivanje poreza na imovinu za 2015. godinu niti kasnije godine.
U vezi rešavanja problema sa utvrđivanjem cena, napominjemo da ove godine do 30. novembra treba da donesete i objavite akt o prosečnim cenama koji ćete koristiti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2023. godinu. Za razjašnjenje problema, pre svega treba da utvrdite broj zona koji je određen u vašoj lokalnoj samoupravi. Utvrđeni broj zona na teritoriji jedinice lokalne samouprave zavisi od veličine i strukture jedinice lokalne samouprave, i u tom smislu treba voditi računa da broj bude racionalan i adekvatan.
Lokalna poreska administracija tokom godine treba redovno da evidentira sve promete nepokretnosti i ostvarene cene u periodu 1.10.2021. do 30.09.2022. godine, vodeći računa o tome da se pored podataka o prometu nepokretnosti ostvarenih preko javnih beležnika prikupe podaci o ostvarenim prometima i na drugi način, odnosno u sudskim ili drugim postupcima. Nakon sačinjavanja tabele sa podacima o ostvarenim cenama u prometu u propisanom periodu, u tabeli je potrebno izvršiti analizu po zonama i vrstama nepokretnosti, utvrditi da li postoje podaci na osnovu kojih se za određene vrste nepokretnosti i zone mogu dobiti prosečne cene u skladu sa zakonom, kao i da li se na osnovu tih podataka mogu formirati prosečne cene u graničnim zonama. Pored toga, iz prometa u kojima je data jedinstvena cena za dve ili više vrsta nepokretnosti može da se pokuša dobijanje prosečne cene jedne vrste u slučaju kada je već mogla biti formirana prosečna cena druge vrste nepokretnosti.
Ministarstvo finansija na zvaničnoj internet stranici u delu Aktivnosti, Publikacije, Stručna mišljenja, objavljuje Biltene u kojima su data mišljenja, a od kojih posebno izdvajamo ona koja se odnose na ovu temu, i to :