Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU pitanju je nabavka radova za izgradnju jednog objekta. Nabavka je prošla kako treba, zaključen je ugovor i radovi su spremni za prijem. Međutim, izvođač radova signalizira da se ne slaže predmet i predračun za elektro radove po ugovoru i po projektu. Kako postupiti u nastaloj situaciji?
Ukoliko postoje pozicije u delu predmera koji se odnosi na elektro radove koji odgovaraju pozicijama iz projektne dokumentacije za ove radove, moguće je kroz ugovaranje eventualnih viškova i manjkova radova putem izmene ugovora o javnoj nabavci korigovati količine iz predmera radova, kako bi se uskladile sa projektnom dokumentacijom (u zavisnosti i od sadržine zaključenog ugovora o javnoj nabavci).
Ipak, pozicije za koje je trebalo ugovoriti jedinične cene u skladu sa projektnom dokumentacijom, a koje se ne nalaze se u predmeru radova, mišljenje je da nije moguće izmeniti ugovor o javnoj nabavci primenom čl. 157. i 158. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), s obzirom da se ne radi o radovima koji su postali neophodni (što je uslov za primenu člana 157. Zakona), odnosno o okolnostima koje savesni naručilac nije mogao da predvidi (što je uslov za primenu člana 158. Zakona), već se radi o posledici grešaka u sprovođenju postupka javne nabavke, odnosno u realizaciji ugovora, koje su načinjene od strane kako naručioca, tako i izvođača radova.
Dodatni problem bi mogao postojati ukoliko je izvođač radova već izveo sporne elektro radove, jer bi u takvoj situaciji postojao problem i u delu eventualne izmene ugovora, imajući u vidu da su radovi već izvedeni.
Dakle, nije moguće potvrditi da kontrolni organi u slučaju izmene ugovora o javnoj nabavci u navedenoj situaciji, ne bi našli kao nepravilnost eventualne izmene u skladu sa čl. 157. i 158. Zakona, na način da se predmet u delu elektro radova izmenom ugovora o javnoj nabavci uskladi sa projektnom dokumentacijom u ovom delu, kako bi se stvorio osnov za plaćanje spornih radova.
S druge strane, ukoliko se izvođaču radova ne izvrši isplata izvedenih radova u spornom delu sa pozivanjem da je propustio da ospori konkursnu dokumentaciju, a zatim i da naručiocu u ugovorenom roku ukaže na utvrđene nesaglasnosti, postoji rizik pokretanja postupka pred sudom od strane izvođača radova, u cilju utvrđivanja svih okolnosti i odgovornosti za nastalu situaciju.
Da li je u skladu sa članom 44. PKU zaposlenoj moguće priznati naknadu troškova prevoza, tako što bi se: - za deo stvarnih troškova priznavala naknada u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte (na ime korišćenja sopstvenog automobila) i po novom zahtevu naknadno priznao i deo stvarnih troškova za relaciju gradskog prevoza u visini cene karte javnog gradskog prevoza u dva pravca?
U pogledu prava zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave na naknadu troškova prevoza odredbama člana 44. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019) uređeno je da zaposleni ima pravo na mesečnu pretplatnu kartu za dolazak i odlazak sa rada za relacije gde javni prevoznik omogućava kupovinu istih, a stavom 2. propisano je da izuzetno od stava 1. ovog člana, na zahtev zaposlenog, poslodavac može doneti odluku da isplatu vrši u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte.
Prema tome, zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave naknada troškova prevoza za dolazak na rad i za odlazak sa rada može se vršiti kupovinom mesečne pretplatne karte za relacije gde javni prevoznik omogućava kupovinu istih ili u novcu, na zahtev zaposlenog, odlukom poslodavca, a u zavisnosti od visine stvarnih troškova. S tim u vezi, ukoliko zaposleni podnese zahtev, poslodavac može da odluči da zaposlenom isplati troškove prevoza za dolazak i odlazak s rada u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte.
St. 4. i 5. istog člana propisan je način utvrđivanja stvarnih troškova za dolazak na rad i povratak sa rada za relacije za koje ne postoji mesečna pretplatna karta.
Pored navedenog, ukazujemo da kod svake naknade troškova zaposlenom treba voditi računa da je trošak stvarno i nastao i da se naknade troškova u novcu, naročito za relacije za koje javni prevoznik ne omogućava kupovinu mesečne pretplatne karte vrši u visini stvarnih troškova.
Napominjemo da shodno odredbi člana 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 i 30/2018 - dr. zakon) mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.
Kako je najispravnije planirati u budzetu sredstva energetske efikasnosti koja opstina izdvaja za fizicka lica?
Prilikom planiranja rashoda i izdataka korisnika budžeta, potrebno je poštovati programsku strukturu.
Aneksom 5 Uputstva za izradu programskog budžeta definisani su Uniformni programi i programske aktivnosti jedinica lokalne samouprave.
Sredstva za energetsku efikasnost treba planirati u okviru programa 17 (šifra: 0501) – Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije.
Dalje, ukoliko se planiraju sredstva za delatnost koja je tekuća i kontinuirana, sprovodi se od strane samo jednog korisnika budžeta i nije vremenski ograničena, u tom slučaju sredstva se planiraju u okviru programske aktivnosti 0001 – Energetski menadžment. Programska aktivnost se može odnositi na sprovođenje podsticajnih mera (subvencije, dotacije), pružanje javne usluge i dr.
Međutim, ukoliko se radi o vremenski ograničenom poslovnom poduhvatu korisnika budžeta, sa jasno definisanim ishodom, potrebnim resursima i upravljačkom strukturom, koji doprinosi kvalitetnijem pružanju javnih usluga, sredstva ćete planirati u okviru posebnog Projekta, sa odgovarajućom šifrom i nazivom.
U zavisnosti od toga kako JLS konkretno postavi/definiše javni poziv, opredeljivanje funkcionalne i ekonomske klasifikacije se može razlikovati, ali za slučaj na koji se odnosi postavljeno pitanje, smatramo da je odgovor kako sledi:
Funkcionalna klasifikacija: u skladu sa funkcionalnom namenom u konkretnom slučaju, za energetsku sanaciju stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova, sredstva treba planirati u okviru grupe 61 - Stambeni razvoj gde klasa 610 -Stambeni razvoj obuhvata administraciju poslova i usluga u vezi sa stambenim razvojem (član 7. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem).
Ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka iskazuje pojedinačna dobra i usluge i izvršena transferna plaćanja (član 29. Zakon o budžetskom sistemu) i određuje se na osnovu krajnjeg korisnika sredstava. Kako su u konkretnom slučaju u pitanju sredstva namenjena fizičkim licima/domaćinstvima, ona se u budžetu planiraju na kontu 472800 – Naknade iz budžeta za stanovanje i život (iako je konto 472 – naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, što subvencija za energetsku efikasnost stambenih zgrada i kuća, svakako jeste, ali je jasno da se ne radi o socijalnim davanjima u smislu za socijalno osetljive/ugrožene osobe/grupe (da tako kažem) jer bi u tom slučaju ova sredstva bila planirana u okviru programa 11-Socijalna i dečija zaštita).
Ukoliko se radi o objektu koji je predmet uklanjanja po donetom rešenju, a taj objekat nije uknjižen u katastar nepokretnosti, što znači da nije ni upisana svojina na objektu, i ako nije izdata građevinska dozvola i ne postoji drugi dokaz o svojini na objektu, da li se može izdati dozvola za rušenje ili se može pristupiti njegovom uklanjanju bez dozvole? Takođe, ako investitor želi da ukloni nezakonito izgrađeni objekat za koji nije doneto rešenje po članu 167. zakona, objekat takođe nije uknjižen i ne postoji dokaz o svojini takvog objekta, da li se može pristupiti rušenju istog bez dozvole?
Postupak uklanjanja objekata, koji je regulisan odredbama članova 167. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 - ispr., 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 - odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) odnosi se na uklanjanje legalnih objekata.
Građevinski objekat izgrađen na osnovu izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli, po ovim odredbama zakona, može biti uklonjen ukoliko se utvrdi da je usled dotrajalosti ili većih oštećenja ugrožena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja.
Postupak uklanjanja ovog objekta može se pokrenuti po službenoj dužnosti ili na zahtev zainteresovanog lica.
Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva može doneti rešenje kojim odobrava uklanjanje objekata, ali tek pošto je nadležni građevinski inspektor prethodno doneo rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta.
Članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da se uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u slučaju izvršenja inspekcijskog rešenja, može se pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koja se izdaje rešenjem.
Članom 168. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da se uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:
Ovo znači da će građevinski inspektor, prilikom vođenja postupka, utvrditi o kakvom se objektu radi, pa u skladu sa utvrđenim činjenicama doneti ili rešenje o rušenju bespravno izgrađenog objekta, ukoliko je objekat izgrađen bez potrebnog rešenja o građevinskoj dozvoli, ili rešenje o zabrani korišćenja, odnosno upotrebe objekta, ukoliko se radi o građevinskom objektu izgrađenom na osnovu izdate građevinske dozvole i takvo rešenje proslediti organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove građevinarstva kako bi donelo rešenje o uklanjanju objekta i dozvolu za uklanjanje objekta.
Građevinski inspektor, na osnovu odredaba člana 183. Zakona o planiranju i izgradnji, u svom rešenju određuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat rušenja.
U skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije moguće da organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva donese rešenje za uklanjanje bespravno izgrađenog objekta, po članu 167. zakona. Rešenje za uklanjanje ovakvog objekta donosi nadležna građevinska inspekcija.
Vlasnik bespravno izgrađenog objekta može ovaj objekat ukloniti i bez rešenja građevinskog inspektora, jer to i jeste njegova obaveza.
Centar za pružanje usluga socijalne zaštite osim dnevnog boravka dece, mladih sa smetnjama u razvoju, pruža uslugu socijalne zaštite personalni asistent, pomoć u kući i lični pratilac deteta, i zahteva da član interresorne komisije bude iz reda zaposlenih. Da li se u konkretnom slučaju radi o sukobu interesa?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Službeni glasnik RS", broj 80 od 24. oktobra 2018.) u članu 5. uređuje ko su članovi interresorne komisije:
„Stalni članovi Komisije su: predstavnik sistema zdravstvene zaštite (pedijatar, odnosno specijalista opšte medicine za odraslog); predstavnik obrazovno-vaspitnog sistema (stručni saradnik psiholog u predškolskoj ustanovi, osnovnoj ili srednjoj školi); predstavnik sistema socijalne zaštite (stručni radnik na poslovima socijalne zaštite) i defektolog odgovarajućeg profila. Stalni članovi Komisije imaju najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Povremeni član Komisije je lice koje dobro poznaje dete, učenika i odraslog, utvrđuje se za svakog pojedinačno iz reda predstavnika predškolske ustanove, odnosno škole koju pohađa dete, učenik i odrasli, ili predstavnika zdravstvene zaštite (izabrani lekar, lekar specijalista, stručni saradnik zdravstvene ustanove) ili predstavnika socijalne zaštite (stručni radnik iz ustanove socijalne zaštite, voditelj slučaja, predstavnik ustanove socijalne zaštite u koju je dete, učenik ili odrasli smešten i dr.), a na osnovu predloga, odnosno saglasnosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog.
Povremenog člana Komisije određuje predsednik Komisije. Obaveštenje o izboru povremenog člana predsednik Komisije donosi u pismenoj formi i dostavlja izabranom povremenom članu i njegovom poslodavcu.“
Dakle, ne postoji pravni osnov koji bi obavezivao organ jedinice lokalne samouprave da stalnog član komisije za procenu potreba za dodatnom podrškom bira iz redova pružalaca usluga socijalne zaštite, dok je osnovni kriterijum za povremenog člana komisije da dobro poznaje dete/učenike i različit je za svako dete/učenika.
Za oblast socijalne zaštite to je stručni radnik na poslovima socijalne zaštite.
Pravilnik o stručnim poslovima u socijalnoj zaštiti ("Službenom glasniku RS", br. 1/2012 od 11.1.2012. ) u članu 5. navodi ko obavlja stručne poslove u socijalnoj zaštiti:
„Osnovne stručne poslove socijalne zaštite, u zavisnosti od karakteristika i potreba korisničke grupe, obavljaju stručni radnici: socijalni radnik, psiholog, pedagog, andragog, defektolog i specijalni pedagog, koji imaju licencu za obavljanje osnovnih poslova u socijalnoj zaštiti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita“
Prema ovom pravilniku, pravnik ne obavlja osnovne stručne poslove u socijalnoj zaštiti, te ne može biti član interresorne komisije.