Pitanja i odgovori

Članom 39. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru propisano je donošenje posebnog zakona kojim će se urediti plate i druga primanja zaposlenih u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i da do početka primene ovog posebnog zakona ostaju na snazi, odnosno da se pravo na platu i druga primanja iz radnog odnosa zaposleni na osnovu propisa koji su na snazi do početka primene posebnog zakona. 

Kako se rešenjima o razvrstavanju i ugovorima o radu ne zasniva radni odnos, već se nastavlјa radni odnos koji je ranije zasnovan, to se u ovim aktima konstatuje nastavak tog radnog odnosa, pa u tom smislu se konstatuje da zaposleni nastavlјa da ostvaruje pravo na platu prema važećim propisima, odnosno konstatuje se da zadržava zatečeni koeficijent, uz navođenje pojedinačnog akta kojim je utvrđena visina prava na platu, odnosno visina koeficijenta (rešenje o koeficijentu), odnosno navodi se koji je koeficijent zaposleni imao u trenutku stupanja na snagu Pravilnika.

Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta pravobranilaštva predlaže opštinski/gradski pravobranilac. Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta pravobranilaštva je deo objedinjenog Pravilnika, koji potom usvaja Veće.

Radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima uređuju se Pravilnikom.

Pravilnikom se utvrđuju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.

Izvršilačka radna mesta razvrstavaju se po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad.

Radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice ne može biti razvrstano u zvanje niže od zvanja ostalih radnih mesta u njoj.

Zvanja su: samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent.

Izuzetno u organima autonomne pokrajine i grada Beograda utvrđuje se i zvanje viši savetnik. 

Navedene odredbe ukazuju da su Pravilnikom obuhvaćena i radna mesta službenika i nameštenika.

Institut mirovanja radnog odnosa zaposlenih u JLS nije nov i ne treba ga vezivati samo za Zakon o zaposlenima u AP i JLS. Naime, član 79. Zakona o radu propisuje da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, između ostalog, ako odsustvuje sa rada zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca. Isti član propisuje da zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije vrati na rad kod poslodavca. Dakle, navedeno pravo je zagarantovano Zakonom o radu, koji je lex generalis u odnosu na Zakon o zaposlenima u AP i JLS, kao što je bio i u odnosu na Zakon o radnim odnosima u državnim organima. Najzad, član 12. Zakona o zaposlenima u AP i JLS detalјno govori o mirovanju radnog odnosa i propisuje da funkcioneru miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada. Mirovanje radnog odnosa u ovom slučaju nije stvar izbora poslodavca ili njegovog dogovora odnosno sporazuma sa zaposlenim, pošto je mirovanje radnog odnosa zagarantovano pravo u zakonom navedenim situacijama.

Član 178. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisuje da najmanje dva člana žalbene komisije moraju da imaju stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci.

Dakle, ovim se ne onemogućava da izabrana, postavlјena ili imenovana lica ne mogu da budu članovi žalbene komisije. 

Naravno, treba biti obazriv kako se ne bi učestalo primenjivale odredbe iz člana 180. Zakona, a koje se odnose na izuzeće, s obzirom da će predsednik ili član žalbene komisije biti izuzet od vršenja dužnosti u pojedinačnom žalbenom postupku ukoliko postoji lični interes koji on, ili s njime povezano lice, može imati u vezi sa odlukom u čijem donošenju učestvuje.

Član 82. Zakona o budžetskom sistemu propisuje:

“Korisnici javnih sredstava uspostavlјaju internu reviziju.

Za uspostavlјanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava.

Interna revizija je organizaciono nezavisna od delatnosti koju revidira, nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela organizacije, a u svom radu je neposredno odgovorna rukovodiocu korisnika javnih sredstava.

Funkcionalna nezavisnost interne revizije se obezbeđuje samostalnim odlučivanjem o: području revizije na osnovu procene rizika, načinu obavlјanja revizije i izveštavanju o obavlјenoj reviziji.

Interna revizija na osnovu objektivnog pregleda dokaza obezbeđuje uveravanje o adekvatnosti i funkcionisanju postojećih procesa upravlјanja rizikom, kontrole i upravlјanja organizacijom da li ovi procesi funkcionišu na predviđen način i omogućuju ostvarenje cilјeva organizacije.

Interna revizija pruža savetodavne usluge koje se sastoje od saveta, smernica, obuke, pomoći ili drugih usluga u cilјu povećanja vrednosti i pobolјšanja procesa upravlјanja datom organizacijom, upravlјanja rizicima i kontrole.

Internu reviziju obavlјaju interni revizori.

Interni revizori u vršenju funkcije, primenjuju međunarodne standarde interne revizije, etički kodeks interne revizije i principe objektivnosti, kompetentnosti i integriteta.

Interni revizori su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka”.

U JLS je prilično čest slučaj da se pojedine službe ne mogu organizovati, već da poslove obavlјa jedno lice. To je posebno izraženo u manjim i JLS srednje veličine. Konkretan odgovor na pitanje je da nema, u ovom kontekstu, razlike u tome da li se posao interne revizije obavlјa od strane službe ili samo jednog zaposlenog.

Probni rad za radni odnos zasnovan na neodređeno vreme traje šest meseci.
Za radni odnos na određeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je radni odnos zasnovan na duže od šest meseci, i traje dva meseca.
Probnom radu ne podležu službenici na položaju i lica koja rade na poslovima iz člana 70. stav 1. tač. 3) i 6) ovog zakona, koji se odnose na radna mesta u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine, dok traje dužnost tog izabranog lica odnosno radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta.
S obzirom na priprodu angažovanja pripravnika probnom radu ne podležu pripravnici.

Članom 141. Zakona o zaposlenima u AP I JLS je propisano da jedan član disciplinske komisije mora da ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, a jedan član komisije je ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata. Shodno Zakonu disciplinska komisija se sastoji od tri člana, ali nisu propisani uslovi odnosno kvalifikacije za trećeg člana komisije, pa stoga ne postoje ni ograničenja u ovom pogledu, već se ostavlјa na slobodu poslodavcu da odluči ko će biti treći član disciplinske komisije, a da nije vezan uslovima koji su propisani za druge članove.

Članom 141. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisano da poslodavac može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti, a da je dužan da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi disciplinski postupak u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa. Međutim, Zakonom se ne propisuje da članovi disciplinske komisije primaju novčanu nadoknadu za svoj rad.

Članom 141. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisano da poslodavac može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti, a da je dužan da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi disciplinski postupak u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa. Jedan član disciplinske komisije mora da ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, a jedan član komisije je ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata. Dakle, Zakonom se ne propisuje obaveza da druga dva člana disciplinske komisije moraju da budu zaposleni u opštinskoj/gradskoj upravi.

Da bi se dao odgovor na ovo pitanje mora se poći od odredaba Zakona o državnim službenicima. Član 92. ovog Zakona propisuje: „Državni službenik može da bude trajno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto u istom državnom organu, ako to nalažu organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi“. Dakle, reč je o gotovo identičnoj odredbi kao i član 114. Zakona o zaspolenima u AP i JLS. Stoga je najbolјe pozvati se na sudsku praksu. Presuda Vrhovnog suda Srbije, U 3137/2008 od 17.7.2008.godine, u svom sižeu predviđa da trajni premeštaj državnog službenika na drugo radno mesto u istom organu, mora da bude obrazložen detalјno i precizno. Deo obrazloženja navedene presude glasi: "Pravilno je tuženi organ odbio žalbu tužilјe nalazeći da je prvostepeno rešenje zakonito doneto od strane predsednika suda, ovlašćenog da odlučuje o premeštaju državnih službenika zbog potrebe rada, u smislu odredbe člana 92. u vezi sa članom 90. stav 1. i članom 140. stav 1. Zakona o državnim službenicima. Naime, odredbom člana 92. u vezi člana 90. stav 1. Zakona o državnim službenicima je propisano da se trajni premeštaj državnog službenika zbog potrebe rada, a na drugo odgovarajuće radno mesto u istom državnom organu, može izvršiti ako to nalažu organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi. Kako je u sprovedenom postupku na pouzdan način utvrđeno da postoji potreba da se rad u parničnoj pisarnici organizuje premeštajem državnog službenika na drugo radno mesto, zbog prestanka radnog odnosa dva referenta u toj pisarnici, a to radno mesto odgovara stručnoj spremi i radnom iskustvu tužilјe, Vrhovni sud Srbije je našao da premeštajem tužilјe sa radnog mesta upisničar - zamenik rukovodioca Službe prijema, overe i eskpedicije na radno mesto za administrativno-tehničke poslove u Odseku parnične pisarnice, nije povređen zakon na njenu štetu." U pogledu ovog člana Zakona očigledno se radi o diskrecionoj oceni. Ne može se precizno odgovoriti na ovo pitanje, ali je bitno navesti da razlozi za trajnji premeštaj moraju imati svoje valјano uporište i da sud generalno neće ceniti kvalitet diskrecione ocene, ali će doći do poništaja rešenja ukoliko razlozi nisu jasno navedeni i nisu objektivne prirode. Najzad, ukoliko dođe do trajnog premeštaja mora se ponajviše voditi računa da to drugo radno mesto bude odgovarajuće.

Član 70. Zakona o zaposlenima u AP i JLS glasi: „Radni odnos može se zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme):

1. radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka;
2. zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine;
3. na radnim mestima u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine, dok traje dužnost tog izabranog lica;
4. na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika grada Beograda, predsednika Skupštine grada Beograda, dok traje dužnost tih lica;
5. na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu);
6. radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta;
7. radi obuke pripravnika, za vreme trajanja pripravničkog staža.

Radni odnos na određeno vreme iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 4) i 5) ovog člana zasniva se bez javnog konkursa.
Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, izuzev pripravniku, kad položi državni stručni ispit“.
Dakle, ograničenje radnog odnosa na određeno vreme na najduže šest meseci u toku jedne kalendarske godine važi za slučaj privremeno povećanog obima posla. Shodno navedenom, ne postoje razlozi da isto lice ne zasnuje radni odnos na određeno vreme po nekom drugom od Zakonom propisanih osnova.
Zakon propisuje da se radni odnos može zasnovati na određeno vreme u slučaju privremeno povećanog obima posla, u trajanju od najduže šest meseci u toku kalendarske godine. To znači da se po proteku roka od šest meseci radnog odnosa na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla, za obavlјanje tih poslova ne može ponovo zasnovati radni odnos na određeno vreme istoj u kalendarskoj godini.
Međutim, u slučaju privremeno povećanog obima druge vrste poslova i na drugom radnom mestu, nema smetnji da se u istoj kalendarskoj godini u kojoj je već bio zasnovan radni odnos na određeno vreme po osnovu privremeno povećanog obima posla, ponovo sa istim ili sa drugim licem zasnuje radni odnos na određeno vreme.
Shodno navedenom, ne postoje razlozi da isto lice ponovo ne zasnuje radni odnos na određeno vreme po nekom drugom od Zakonom propisanih osnova.
Ne treba zaboraviti na član 76. Zakona, koji se odnosi na kadrovski plan, a koji se sastoji i od broja zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla. Dakle, kadrovski plan sastoji se od prikaza broja zaposlenih prema radnim mestima i zvanjima, broja zaposlenih sa radnim odnosom na neodređeno vreme koji su potrebni u godini za koju se donosi Kadrovski plan, broj pripravnika čiji se prijem planira i broj zaposlenih čiji se prijem u radni odnos na određeno vreme planira u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine kao i u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine, odnosno predsednika gradske opštine ili zbog povećanja obima posla. 
Navedeno znači da se za narednu godinu mora planirati broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanja obima posla.