Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li se pri utvrđivanju jubilarne nagrade za 20 godina rada u radnom odnosu, uračunavaju i godine provedene na radu u MUP RS, kao državnom organu?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
- Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
- Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
S obzirom da je Ministarstvo unutrašnjih poslova državni organ, godine rada kod ovog poslodavca računaće se za jubilarnu nagradu.
Da li funkcioneru kome je prestala funkcija, prestaje istog dana i radni odnos ili tek po isteku roka od tri meseca u kom roku prima nakndu plate? Da li se funkcioner odjavljuje, danom prestanka funkcije, a zatim prijavljuje, priznavanjem prava na naknadu plate u trajanju od 3 meseca?
Članom 13. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021, 92/2023) predviđeno je da funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju: 1. isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen; 2. podnošenja ostavke; 3. razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.
Članom 14. istog zakona predviđeno je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Ovo pravo može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Takođe, to pravo prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner ovo pravo ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije. Pravo, po podnetom zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo skupštine koje je utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine. Zahtev funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka rokova u kojima funkcioner ostvaruje pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Dakle, po pravilu, funkcioneru sa prestankom funkcije prestaje i radni odnos. Međutim, ukoliko koristi pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, radni odnos će mu prestati istekom roka od tri meseca, kada će se izvršiti i odjava sa obaveznog zdravstvenog osiguranja. Smatramo takođe da prilikom prestanka nema potrebe posebno odjavljivati pa prijavljivati to lice na obavezno socijalno osiguranje, već samo izvršiti odjavu kada istekne pravo na naknadu plate.
Da li zaposleni može da bude premešten na drugo radno mesto, u niže zvanje, bez njegove saglasnosti.?
Saglasno članu 32. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 113/2017 – dr. zakon, 95/2018, 114/2021, 92/2023) službenik je dužan da prihvati odgovarajuće radno mesto na koje je prema odredbama ovog zakona trajno ili privremeno premešten. U članu 112. istog zakona se, između ostalog, kaže da službenik u jedinici lokalne samouprave može, zbog potrebe rada, biti trajno ili privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto u drugi organ, službu ili organizaciju kod istog poslodavca i da za premeštaj službenika zbog potrebe rada nije potrebna suglasnost službenika. Odgovarajuće radno mesto jeste ono radno mesto čiji se poslovi rade u istom zvanju kao poslovi radnog mesta sa koga se službenik premešta i za koje službenik ispunjava sve uslove (član 113. zakona).
Dakle, bez njegove saglasnosti službenik može biti premešten isključivo na odgovarajuće radno mesto, tj. na radno mesto u istom zvanju za koje službenik ispunjava sve uslove. Službenik može, u skladu sa potrebama i organizacijom rada organa, na svoj zahtev da bude trajno premešten na radno mesto čiji se poslovi rade u nižem zvanju od poslova radnog mesta sa kojeg se službenik premešta, ako ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i poseduje potrebne kompetencije (član 114a zakona).
Čak i u slučaju donošenja novog ili promene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, ako ne postoji odgovarajuće radni mesto na koje prekobrojni službenik može biti raspoređen, on može, uz svoju suglasnost, biti raspoređen, odnosno premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj vrsti i nivou obrazovanja i za koje ispunjava ostale uslove za rad, odnosno poseduje kompetencije, a ako ni takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen (član 168. zakona). Ako se ne saglasi sa ovakvim raspoređivanjem prestaje mu radni odnos.
Da li se radni staž proveden kod Zajednice za zapošljavanje računa za minuli rad i jubilarnu nagradu funkcioneru u jedinici lokalne samouprave?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
- Za 10 godina rada u radnom odnosu – u visini mesečne prosečne zarade,
- Za 20 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 30 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 35 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
- Za 40 godina rada u radnom odnosu – u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca. Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava. Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
S tim u vezi, u godine rada koje su potrebne da bi se ostvarila ova prava (pravo na obračun i isplatu uvećane plate za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) i prava na jubilarnu nagradu) ulaze i godine rada kod drugog poslodavca samo u slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca koji je prestao da postoji. Prethodnim poslodavcem u smislu odredbi PKU smatraju se poslodavci (nezavisno od organizacionog oblika) od kojih je organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave po osnovu zakona ili drugih opštih akata mogao da preuzme poslove i zaposlene, što je u svakom konkretnom slučaju dužan da ceni organ koji odlučuje o ovim pravima. U slučaju SIZ za zapošljavanje promenu poslodavca trebalo bi rešavati imajući u vidu koji organ, organizacija, javna služba je preuzela poslove i zaposlene nakon statusne promene i na taj način utvrditi pravo zaposlenog na minuli rad. Stoga, samo ukoliko je državni organ, organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave preuzeo poslove i zaposlene ove samoupravne interesne zajednice, može se smatrati da postoji kontinuitet, odnosno da zaposleni ostvaruje ova prava.
Da li direktor predškolske ustanove ima pravo na isplatu jubilarne nagrade za 20 godina rada, iako je pre toga je bila zaposlena kao vaspitačica u predškolskoj ustanovi?
U skladu sa članom 44. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 43/2017 i 97/2020) poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu i to: 1) za 10 godina rada u radnom odnosu - 50% prosečne plate; 2) za 20 godina rada u radnom odnosu - jedna prosečna plata; 3) za 30 godina rada u radnom odnosu - jedna i po prosečna plata; 4) za 35 godina rada u radnom odnosu - dve prosečne plate; 5) za 40 godina u radnom odnosu - dve i po prosečne plate. Pod prosečnom platom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se prosečna plata zaposlenog, sa pripadajućim porezima i doprinosima koje padaju na teret zaposlenog, ostvarena u prethodna tri meseca koji prethode mesecu sticanja prava na jubilarnu nagradu, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji, sa pripadajućim porezima i doprinosima koje padaju na teret zaposlenog, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to povoljnije po zaposlenog. Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO, kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu. Jubilarna nagrada isplaćuje se u roku od 30 dana od dana sticanja prava.
Dakle, iz navedenih odredbi kolektivnog ugovora proističe da zaposleni u predškolskoj ustanovi ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za sve godine provedene u radnom odnosu kod bilo kog poslodavca. Tako da u ovom konkretnom slučaju nije od značaja što osnivač prethodnog poslodavca – predškolske ustanove - nije isti kao osnivač predškolske ustvanove u kojoj ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu.
Da li se radni staž u Nacionalnoj službi za zapošljavanje može smatrati radnim stažom u državnim organima , u smislu preuzimanja službenika, priznanja minulog rada i priznanja radnog staža za ostvarivanje prava na jubilarnu nagrada u organima lokalne samouprave?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano je da zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to: 1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa, 2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%, 3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%, 4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%, 5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%. Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava. Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Imajući u vidu da Nacionalna služba za zapošljavanje nema status državnih organa, organa autonomne pokrajine, odnosno organa lokalne samouprave već ima status organizacije za obavezno socijalno osiguranje, godine provedene u radnom odnosu kod ovog poslodavca se ne uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja prava na minuli, kao ni prilikom utvrđivanja prava na jubilarnu nagradu, u skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Da li lice koje je raspoređeno na radno mesto u zvanju višeg referenta (11 godina), a koje je steklo dodatno obrazovanje (osnovne akademske studije 1. stepena u obimu od 240 ESPB bodova), i u proteklih 5 godina ima najmanje ocenu "dobar", može da napreduje na radno mesto u zvanju mlađeg saradnika za koga je u članu 65. Zakona, propisano da mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova?
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je članom 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Članom 65. istog zakona predviđeno je da se u zvanju mlađeg saradnika obavljaju jednostavniji stručni poslovi kao i administrativno-tehnički poslovi uz nadzor, uputstva i detaljna usmerenja službenika u višim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ograničenog kruga međusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti. Za rad na poslovima u zvanju mlađeg saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Dakle, iako u ovom konkretnom slučaju službenik ispunjava uslove za napredovanje u pogledu ocena, on ne ispunjava uslov za rad na radnom mestu u zvanju mlađi saradnik u pogledu školske spreme, jer je za rad na radnom mestu u zvanju mlađi saradnik potrebno stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine.
Da li namešteniku zaposlenom u Opštinskoj upravi prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja u skladu sa članom 163. Zakona o zaposlenima u AP i JLS ili se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o radu - član 175. stav 1 tačka 2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju, odnosno da li nameštenik može nastaviti sa radom bez prestanka radnog odnosa po sili zakona u slučaju sporazuma sa poslodavcem ili mu prestaje radni odnos po sili zakona danom kada navrši napred citirane uslove?
U skaldu sa članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 – dr. zakon, 95/2018 – dr. zakon, 86/2019 – dr. zakon, 157/2020 – dr. zakon i 123/2021 – dr. zakon) na prava i dužnosti iz radnog odnosa nameštenika primenjuju se opšti propisi o radu i kolektivni ugovori za jedinice lokalne samouprave, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Članom 163. istog zakona uređen je prestanak radnog odnosa po sili zakona, ali za službenike u organima jedinice lokalne samouprave, dok se na nameštenike u pogeldu prestanka radnog odnosa primenjuju opšti propisi o radu, tj. odredbe Zakona o radu. Konkretno, u slučaju kada nameštenik navrši 65 godina života, radni odnos će mu prestati ako ima najmanje 15 godina radnog staža (ćl. 175. stav 1. tačka 2), ali se poslodavac i nameštenik mogu drugačije sporazumeti. Radni odnos se u ovom slučaju produžava za odreženi period ako postoji saglasnost volja obe strane i potreba poslodavca da zaposleni nastavi da radi i po ispunjenju uslova za prestanak radnog odnosa. Potrebu da zaposleni nastavi da radi, poslodavac ceni u svakom konkretnom slučaju (citat iz Mišljenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijlna pitanja, Sektor za rad, br. 011-00-143/2016-02 od 12.2.2016. godine).
Da li Rukovodilac odeljenja za budžet i finansije može biti raspoređen na poslovima internog revizora odmah nakon prestanka rada na radnom mestu rukovodioca?
Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", br. 99/2011, 106/2013, 84/2023) predviđeno je da internu reviziju kod korisnika javnih sredstava obavljaju interni revizori sa sertifikatom ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru raspoređeni na radno mesto internog revizora, odnosno ovlašćeni interni revizor sa kojim je zaključen ugovor o obavljanju tih poslova. Izuzetno, internu reviziju mogu da obavljaju kandidati za sticanje sertifikata kod korisnika javnih sredstava kod kojeg su zaposleni, u sastavu revizorskog tima koji vodi ovlašćeni interni revizor, odnosno u sklopu obuke za praktičan rad na internoj reviziji (član 21. pravilnika).
Dalje se kaže da rukovodilac jedinice za internu reviziju mora da ispunjava uslove iz člana 21. ovog pravilnika i da ima najmanje sedam godina iskustva na poslovima revizije, interne kontrole, finansijske kontrole ili računovodstveno-finansijskim poslovima, od kojih najmanje jednu godinu na poslovima revizije. Rukovodilac jedinice za internu reviziju ne može biti lice koje je bilo zaposleno na radnom mestu sa rukovodećim ovlašćenjima u oblasti finansijskog upravljanja kod korisnika javnih sredstava prethodnih godinu dana (član 22. pravilnika).
Dakle, ukoliko je lice u prethodnom periodu obavljalo poslove u oblasti finansijskog upravljanje, što u ovom konkretnom slučaju radno mesto rukovodioca odeljenja za budžet i finansije jeste, godinu dana po prestanku obavljanja tih poslove ne može obavljati poslove interne revizije.
Koji zakon ne dozvoljava isplatu jednokratne finansijske pomoći za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave? Prelaskom iz Javnog komunalnog preduzeća u Gradsku upravu, da li zaposleni ima pravo na isplatu celokupnog minulog rada ili samo pravo na isplatu minulog rada u Gradskoj upravi?
Na osnovu člana 36a Zakona o budžetskom sistemu, ministarstvo finansija dostavlja lokalnoj vlasti uputstvo za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti za tekuću i naredne dve godine, koje sadrži osnovne ekonomske pretpostavke i smernice za pripremu odluka o budžetu lokalne vlasti, kao i metodologiju izrade.
U uputstvu za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti za 2024. godinu i projekcijama za 2025. i 2026.godinu, navodi se da, kao i u prethodnim godinama, i u budžetskoj 2024. godini ne treba planirati obračun i isplatu poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada, bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i poboljšanja uslova rada predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava lokalne vlasti, kao i druga primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17- US, 113/17 i 95/18-autentično tumačenje) osim jubilarnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2023. godini i novčanih čestitki za decu zaposlenih. (Radi , informisanja, dodajemo da se isto propisuje i za korisnike javnih sredstava na centralnom nivou vlasti – u čl. 17. godišnjeg Zakona o budžetu Republike Srbije).
Što se tiče drugog pitanja, u pogledu minulog rada, potrebno je na prvom mestu razjasniti da se ne radi o finansijskoj pomoći i sl., u smislu prethodnog pitanja, već o dodatku za vreme provedeno u radnom odnosu, i to u smislu člana 108. stav 1., tačka 4) Zakona o radu. Ovo pravo dodatno se precizira članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022, 44/2023) - predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Imajući u vidu da javno komunalno preduzeće nije državni organ, niti organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave, godine provedene u radnom odnosu kod tog poslodavca se ne uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja prava na minuli rad, u skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Da li lice koje je zaposleno na određeno vreme ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu? Lice je angažovano već 13 godina na na određeno vreme, ugovorom o obavljanju povremenih i privremenih poslova i ugovorom o delu. Sabiranjem rada na određeno vreme dođe se do 10 godina.
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
S obzirom da se jubilarna nagrada dodeljuje za jubilarne godine rada provedene u radnom odnosu, u ovom konkretnom slučaju će lice imati pravo na jubilarnu nagradu, bez obzira što je u radnom odnosu na određeno vreme.
Da li sekretar Skupštine opštine kome miruje radni odnos u opštinskoj upravi, a koji nije iskoristio godišnji odmor za 2023. godinu, ima pravo da zahteva naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor?
U skladu sa članom 4. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) poslodavac funkcionera, službenika i nameštenika u autonomnoj pokrajini je autonomna pokrajina. Poslodavac funkcionera, službenika i nameštenika u jedinicama lokalne samouprave je jedinica lokalne samouprave. Za funkcionere u autonomnim pokrajinama, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši skupština autonomne pokrajine, odnosno radno telo skupštine utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine ili izvršni organ autonomne pokrajine, odnosno stručna služba izvršnog organa utvrđena pokrajinskim propisom. Za funkcionere u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši skupština grada, opštine ili gradske opštine, odnosno radno telo skupštine koje je utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine. Za službenike na položaju u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca vrši organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave nadležan za postavljenje službenika na položaju. Izuzetno, za službenike na položaju koji ne rukovode organom, službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, prava i dužnosti u ime poslodavca vrši rukovodilac organa, službe ili organizacije, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Za službenike i nameštenike u autonomnim pokrajinama, prava i dužnosti u ime poslodavca vrši rukovodilac organa, službe ili organizacije autonomne pokrajine iz člana 1. ovog zakona. Za službenike i nameštenike u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši načelnik gradske ili opštinske uprave ako je obrazovana kao jedinstven organ, odnosno načelnik uprave za pojedine oblasti, ili načelnik uprave gradske opštine (u daljem tekstu: načelnik uprave), odnosno rukovodilac koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, ili organ nadležan za njegovo postavljenje.
Članom 76. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da je poslodavac dužan da u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.
U ovom konkretnom slučaju, s obzirom da se radi o istom poslodavcu – jedinici lokalne samouprave, rukovoidoci dva organa (skupštine i uprave) mogu se dogovoriti o nastavku korišćenja godišnjeg odmora u organu JLS u kome je funkcioneru mirovao radni odnos, ali nema osnova za isplatu naknade za neiskorišćeni godišnji odmor, jer je lice u oba slučaja u radnom odnosu kod istog poslodavca.