Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Koja inspekcija u JLS može da vrši inspekcijski nadzor, ako nema turističkog inspektora?
Da li licu koje je u radnom odnosu na neodređeno vreme sa srednjom stručnom spremnom (viši referent), a koje je u međuvremenu steklo 240 ESPB bodova, i obavilo volontersko pripravnički staž sa visokom stručnom spremom u trajanju od jedne godine kod drugog poslodavca može da se rasporedi na radno mesto za koje se zahteva visoka stručna sprema u zvanje mlađeg savetnika u istom organu?
Za odgovor na ovo pitanje bitne su odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) koje uređuju napredovanje službenika. Član 133. pomenutog zakona kaže da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Od važnosti je spomenuti i odredbe člana 133e. istog zakona, koji kaže da rukovodilac može premestiti, odnosno rasporediti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Dakle, bez obzira da li ispunjava uslove za napredovanje, službenik u zvanju viši referent ne može napredovati u zvanje mlađi savetnik u okviru jednog napredovanja jer se ne radi o napredovanju u neposredno više zvanje. Međutim, službenik može učestvovati u javnom konkursu za radno mesto u zvanju mlađeg savetnika (ukoliko ispunjava i druge uslove propisane konkursom), te po sprovedenom javnom konkursu, ukoliko bude kandidat koji sa najboljim rezultatom ispuni merila propisana za izbor, biti premešten na to radno mesto.
U Gradskoj opštini se pokreće postupak likvidacije Javnog preduzeća "Poslovni prostor". Sve zaposlene preuzima Uprava gradske opštune . Jos uvek se ne zna da li će biti u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme. Ukoliko budu zasnovali radni odnos na neodređeno vreme, da li može da se raspiše interni konkurs ili mora biti javni konkurs?
Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) uredio je redosled radnji prilikom popunjavanja izvršilačkog radnog mesta i u članu 82. kaže da pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega. Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs. Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa. Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs. Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.
Članom 84. istog zakona uređeno je da na internom konkursu mogu učestvovati službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama kod poslodavca koji oglašava interni konkurs. Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Dakle, na internom konkursu u organu jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine mogu učestvovati samo službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama te lokalne samouprave ili gradske opštine, ne i zaposleni u javnim preduzećima čiji je osnivač ta lokalna samouprava.
Zakon o zaposlenima u AP i JLS proklamovao je jednaku dostupnost radnih mesta u organima jedinice lokalne samouprave i u članu 19. kaže da su pri zapošljavanju svim kandidatima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. Izbor kandidata zasniva se na stručnoj osposobljenosti, znanju i veštinama, odnosno proveri kompetencija. Pri zapošljavanju vodi se računa o tome da nacionalni sastav, zastupljenost polova i broj osoba sa invaliditetom, odražava među zaposlenima, u najvećoj mogućoj meri, strukturu stanovništva. Iz ovih odredbi proizilazi da su i zaposlenima u javnim preduzećima pod jednakim uslovima dostupna radna mesta u organima lokalne samouprave, tako da oni mogu učestvovati u javnom konkursu ukoliko ispunjavaju uslove za oglašena radna mesta.
Preduslovi za popunjavanje radnih u organima jedinica lokalne samouprave je da je to radno mesto predviđeno Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i da je njegovo popunjavanje predviđeno Kadrovskim planom., Takođe, treba napomenuti i da su Zakonom o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 i 118/2021 - dr. zakon), članom 27k, predviđeni mehanizmi za kontrolu novog zapošljavanja i dodatnog radnog angažovanja kod korisnika budžetskih sredstava, to jest proceduru za dobijanje dozvola i saglasnosti za novo zapošljavanje.
Da li se zaposleni u Opštinkoj upravi na neodređeno vreme može postaviti na položaj vršioca dužnosti načelnika Opštinske uprave bez saglasnosti, odnosno protiv volje zaposlenog, odnosno da li je zaposleni u obavezi da prihvati rad na položajt?
Članom 56. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da ukoliko nije postavljen načelnik uprave, kao ni njegov zamenik, do postavljenja načelnika uprave, Veće može postaviti vršioca dužnosti - službenika u radnom odnosu na neodređeno vreme koji ispunjava utvrđene uslove za radno mesto službenika na položaju, koji će obavljati poslove načelnika uprave, najduže na tri meseca, bez sprovođenja javnog konkursa. Ukoliko službenik na položaju nije postavljen, javni konkurs za popunjavanje položaja se oglašava u roku od 15 dana od postavljenja vršioca dužnosti.
U slučaju da se javni konkurs ne okonča postavljenjem na položaj, status vršioca dužnosti može se produžiti najduže još tri meseca. Izuzetno, vršilac dužnosti može biti postavljen i radi zamene službenika na položaju koji odsustvuje sa rada duže od 30 dana, a najduže do njegovog povratka na rad. Službeniku koji je postavljen za vršioca dužnosti miruju prava i obaveze iz radnog odnosa na radnom mestu na koje je bio raspoređen pre postavljenja. Po isteku roka iz st. 1, 2, 4. i 5. ovog člana postavljeni službenik se raspoređuje na radno mesto na kome je bio raspoređen do postavljenja i nastavlja da ostvaruje pravo na platu koju je imao na tom radnom mestu.
Dakle, za postavljenje vršioca dužnosti načelnika uprave nije predviđeno da se službenik saglasi sa tim postavljenjem. Protiv rešenja Veća o postavljenju vršioca dužnosti načelnika uprave nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.
Da li predstavke (prijave, inicijative i sl.) inspekciji treba da se na pisarnici opštinske uprave zavode kao vanupravni predmeti, a da inspektor nakon što utvrdi da je prijava osnovana pokrene postupak po službenoj dužnosti (formira se upravni predmet po službenoj dužnosti) ili se takva predstavka odmah zavodi kao upravni predmet po službenoj dužnosti ili zahtevu stranke?
Upravni postupak i postupak inspekcijskog nadzora kao poseban upravni postupak pokreću se: zahtevom stranke ili po službenoj dužnosti, u skladu sa članom 90. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/23) i članom 18. stav 1. Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Službeni glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018).
Predstavke imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka, a podnosilac predstavke nema svojstvo stranke u postupku inspekcijskog nadzora koji se pokreće po službenoj dužnosti, odnosno koji se može pokrenuti na osnovu te inicijative, u skladu sa članom 18. st. 2. i 3. ZoIN u vezi sa članom 90. stav 4. ZUP, osim ako mu se na njegov zahtev prizna svojstvo stranke, u skladu sa članom 93. ZUP. Kako predstavka nije isto što i zahtev, to se na nju ne primenjuje upravni zakonski režim koji važi za zahtev, i ne može se u Pisarnici organa zavesti kao zahtev.
Takođe je, u dosadašnjoj inspekcijskoj praksi, nesporno da kada inspekcija razmatra predstavku radi donošenja odluke o tome da li će pokrenuti postupak inspekcijskog nadzora po službenoj dužnosti ili će postupiti na drugi način, tada upravni postupak (postupak inspekcijskog nadzora) nije pokrenut, jer je pravilo da postupak inspekcijskog nadzora započinje, odnosno da se pokreće uručenjem, dostavljanjem, odnosno predočavanjem naloga za inspekcijski nadzor, preduzimanjem prve radnje ako nalog nije izdat odnosno obaveštavanjem o aktu o pokretanju postupka, u skladu sa članom 18. st. 8. i 9. ZoIN i članom 91. stav 3. ZUP. Dakle, po prijemu predstavke inspektor ili pokreće postupak ili preduzima druge radnje (poziva podnosioca predstavke da uredi predstavku; obveštava podnosioca da neće pokrenuti postupak zbog neznatnog rizika, ustupa predstavku nadležnom organu i o tome obaveštava podnosioca predstavke i dr). Ove radnje, prema našem mišljenju, predstavljaju upravne radnje u smislu člana 27. ZUP-a i čine upravnu stvar prema članu 2. navedenog zakona, te ima osnova da se predstavka zavede kao upravni predmet – upravno postupanje.
Da li službenici koji su zasnovali radni odnos na neodređeno vreme u maju tekuće godine mogu da budu ocenjeni za 2023. godinu, s obzirom da je Uredbom propisan period ocenjivanja (1. januar do 31. decembra 2023. ) i da se radni ciljevi određuju pre početka perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje?
Članom 133a. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da se službenik ocenjuje jednom u kalendarskoj godini, najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu. Ne ocenjuje se službenik koji je u kalendarskoj godini radio manje od šest meseci bez obzira na razlog, ni službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme. U periodu od šest meseci iz stava 2. ovog člana ne ulazi vreme u kojem je službenik bio odsutan sa rada zbog korišćenja prava na godišnji odmor.
Članom 7. Uredbe o ocenjivanju službenika ("Sl. glasnik RS", br. 2/2019) predviđeno je da se službeniku koji podleže ocenjivanju utvrđuje najviše pet radnih ciljeva za svaki period za ocenjivanje. Radni ciljevi moraju da proizlaze iz planskih i drugih dokumenata koji se odnose na rad organa, organizacije ili službe, kao i opisa i svrhe radnog mesta, da budu ostvarljivi i merljivi i da imaju realne rokove. Dalje se u članu 8. iste uredbe kaže da radne ciljeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora sa službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje. Postavljeni radni ciljevi unose se, prema redosledu njihovog značaja, u poseban akt koji potpisuju ocenjivač i službenik, čime službenik potvrđuje da je upoznat sa godišnjim ciljevima. Primerak akta sa postavljenim radnim ciljevima ocenjivač dostavlja unutrašnjoj jedinici u organu, službi i organizaciji koja je zadužena za upravljanje ljudskim resursima (u daljem tekstu: jedinica za upravljanje ljudskim resursima) da bi ga priložila u personalni dosije službenika, dok po jedan primerak akta zadržavaju ocenjivač i službenik.
Dakle, službeniku koji zasnuje radni odnos u organu jedinice lokalne samouprave će po stupanju na rad ocenjivač utvrditi radne ciljeve, a biće ocenjen za tu godinu ukoliko je radio duže od šest meseci, što u ovoj konkretnoj situaciji jeste slučaj.
Da li konkursna komisija prilikom sastavljanja zadataka za testiranje kandidata u internom i javnom konkursu, zadatke sastavlja proizvoljno ili je u obavezi da ispoštuje metodologiju Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i zadatke koje je predložila Služba za upravljanja kadrovima?
U skladu sa članom 18. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u organima AP i JLS ("Službeni glasnik RS", br. 95/16 i 12/22) u izbornom postupku konkursna komisija može da ocenjuje samo one stručne osposobljenosti, znanja i veštine kandidata koje su navedene u oglasu o konkursu i na način koji je naveden u oglasu o konkursu. U izbornom postupku za prijem pripravnika ne može da se proverava stručna osposobljenost. Izborni postupak sprovodi se pisanom i/ili usmenom proverom stručne osposobljenosti, znanja i veština i razgovorom sa kandidatom. Oblici pisane provere mogu biti: esej i pisana simulacija, praktičan rad i test znanja. Oblik usmene provere je usmena simulacija.
Dalje se u članu 20. iste uredbe kaže da konkursna komisija sastavlja tri različita zadatka za svaku usmenu i pisanu proveru stručnih osposobljenosti, znanja i veština najranije 24 sata pre početka provere. Ako organizacioni oblik nema odgovarajuće stručnjake za oblast iz koje se pismeno proveravaju osposobljenost, znanje i veštine, sastavljanje zadatka, kao i njihova provera može da se poveri stručnjacima izvan organa ili odgovarajućoj organizaciji. Svaki zadatak se izrađuje u onoliko primeraka koliko ima kandidata i čuva u odvojenim zapečaćenim kovertama.
Dakle, zaključujemo da je konkursna komisija prilikom sastavlja zadatke uslovljena jedino odredbama Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u organima AP i JLS.
Ukoliko sekretar skupštine konkuriše na Javni konkurs za prijem radnika u Opštinskoj upravi, to je neophodno da podnese ostavku na mesto sekretara. Međutim dolazi do situacije da je potrebno ponovno postavljenje istog lica na mesto sekretara skupštine. Koji je najbolji način da se navedena procedura sprovede?
U skladu sa članom 40. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) skupština opštine ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad. Sekretar skupštine se postavlja, na predlog predsednika skupštine, na četiri godine i može biti ponovo postavljen. Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine. Skupština opštine može, na predlog predsednika skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata. Sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti. Zamenik sekretara skupštine opštine postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar.
Javni konkurs za popunjavanje radnog mesta u organima jedinice lokalne samouprave uređen je članovima od 101. do 111. Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon), kao i odredbama Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 95/2016 i 12/2022).
Ako je u javnom konkursu učestvovao kandidat koji je postavljen za sekretara skupštine u toj jedinici lokalne samouprave i ukoliko je sa najboljim rezultatom ispunio merila za izbor te ga nakon sprovedenog javnog konkursa rukovodilac organa izabere sa liste za izbor, to lice će morati da podnese ostavku na funkciju sekretara skupštine pre stupanja na rad. Ovde bi trebalo posebno navesti odredbe o stupanju na rad (član 107. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave) u kojima se kaže da je izabrani kandidat dužan da stupi na rad u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos, izuzev ako mu poslodavac iz opravdanih razloga ne produži rok. Ako izabrani kandidat ne stupi na rad u roku koji mu je određen, smatra se da rešenje o prijemu u radni odnos nije doneto, a rukovodilac može da izabere drugog kandidata sa liste za izbor. Dakle, stupanje zaposlenog na rad je trenutak kada se stiču prava i preuzimaju obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.
Naposletku, ukoliko to isto lice bude predloženo od strane predsednika skupštine za sekretara skupštine, skupština ga može postaviti na jednoj od narednih sednica.
Da li šef Odeljenja u opštinskoj upravi može ostati u radnom odnosu posle 65 godine?
Članom 158. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 113 2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021) predviđeno je da službeniku prestaje radni odnos: 1) protekom vremena na koje je zasnovan; 2) sporazumom; 3) otkazom; 4) po sili zakona; 5) na drugi način određen ovim ili posebnim zakonom. Službeniku na položaju, po sprovedenoj inicijativi za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije, radni odnos prestaje danom konačnosti rešenja kojim se utvrđuje prestanak rada na položaju.
Dalje, govoreći o prestanku radnog odnosa po sili zakona, u članu 163. istog zakona se kaže da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona: 1) danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja; 2) ako pravnosnažno bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci – danom pravnosnažnosti presude; 3) ako je neraspoređen, a ne bude premešten na drugo radno mesto – narednog dana od proteka dva meseca, odnosno proteka roka iz člana 54. st. 2. i 3. ovog zakona za službenika na položaju, otkad je postao neraspoređen; 4) ako ne položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen stručne spreme koji je stekao dodatnim obrazovanjem; 5) ako mu na vanrednom ocenjivanju rešenjem bude određena ocena „ne zadovoljava”; 6) ako neopravdano izostane sa rada najmanje tri uzastopna dana – trećeg dana izostanka sa rada. Pored razloga iz stava 1. ovog člana službeniku radni odnos prestaje i iz drugih razloga predviđenih opštim propisima o radu kojima se uređuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.
Dakle, danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja službeniku prestaje radni odnos po sili zakona i nema mogućnosti da on nastavi radni odnos kao službenik u organima jedinice lokalne samouprave.
S obzirom da je u pritanju funkcija (članica opštinskog veća), nadležno skupštinsko radno telo utvrdilo je porodilji pravo na porodiljsko odsustvo u trajanju od dve godine. Kakav će biti status nakon izbora, odnosno kada prestane mandat, i na koji način može nastaviti sa korišćenjem porodiljskog?
Članom 13. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju: 1) isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen; 2) podnošenja ostavke; 3) razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.
Članom 187. stav 1-2 Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.
U ovom konkretnom slučaju treba odvojiti dva pojma: vršenje funkcije i radni odnos. S tim u vezi, članici opštinskog veća će prestati funkcija nakon isteka vremena na koje je izabrana, dok će i dalje biti u radnom odnosu u opštini do isteka korišćenja prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, odnosno do isteka odsustva radi posebne nege deteta, u skladu sa članom 187. Zakona o radu.
Da li je izborni postupak na internom konkursu javan, tj. da li mogu prisustvovati samo članovi Komisije i kandidati koji su ušli u izborni postupak, ili i ostala zainteresovana lica?
Iz odredaba Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) i Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne ("Sl. glasnik RS", br. 95/2016 i 12/2022) proizilazi da fazama postupka internog i javnog konkursa učestvuju isključivo članovi konkursne komisije i kandidati među kojima se sprovodi izborni postupak.
Napominjemo da u skladu sa članom 109. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kandidat koji je učestvovao u postupku javnog konkursa ima pravo na pristup informacijama sadržanim u dokumentaciji javnog konkursa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Obaveza je poslodavca da pri ostvarivanju prava iz stava 1. ovog člana vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom. U skladu sa članom 86. istog zakona na interni konkurs primenjuju se odredbe ovog zakona o javnom konkursu, osim odredaba o načinu oglašavanja i o roku za podnošenje prijava.
Da li Načelnik uprave može da odbije prijem ukoliko lice položi kompetencije i Kadrovska komisija proceni da zadovoljava sve uslove?
Prema odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave "Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu, a to je ono mesto čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice (član 133đ zakona).
Članom 133e istog zakona predviđeno je da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Što se internog konkursa tiče, on se sprovodi kao jedan od koraka u postupku popunjavanja upražnjenog radnog mesta. Na internom konkursu mogu učestovati službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama u jedinici lokalne samouprave i to službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava. Svi učesnici internog konkursa u njemu ravnopravno učestvuju, a rukovodilac organa će izabrati kandidata sa liste kandidata koja su s najboljim rezultatom ispunila merila propisana za izbor. Međutim, interni konkurs neće uspeti: 1) ako nije bilo prijava na internom konkursu; 2) ako nijedan kandidat nije ispunio uslove internog konkursa, odnosno nije dostavio sve potrebne dokaze ili su prijave neblagovremene ili nedopuštene; 3) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od prijavljenih kandidata nije učestvovao u izbornom postupku; 4) ako konkursna komisija utvrdi da nijedan od kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor. O neuspehu internog konkursa poslodavac donosi rešenje koje dostavlja svim kandidatima iz tačaka 3) i 4). Hipotetički, ako je u internom konkursu učestvovao jedan kandidat koji ispunjava uslove internog konkursa i ispunio je merila za izbor, trebalo bi da bude premešten na oglašeno radno mesto koje se popunjavalo putem internog konkursa.
U svakom slučaju, o raspoređivanju, premeštaju, kao i napredovanju odlučuje rukovodilac organa (u ovom slučaju načelnik uprave) samostalno, u skladu sa potrebama i mogućnostima tog organa.