Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Republički inspektor i komunalni inspektor su se izjasnili da nisu nadležni nad napuštenim delom državnog puta broj 158 IIA reda. Sukob nadležnosti rešava Vlada (član 58. Zakona o državnoj upravi) na predlog organa koji se poslednji oglasio (član 38. Zakona o opštem upravnom postupku). Da li se predlog podnosi načelniku odеljеnja rеpubličkе inspеkcijе za državnе putеvе Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture? Da li treba podneti tužbu upravnom sudu zbog ćutanja Vlade ili zahtev ustavnom sudu da reši sukob nadležnosti (čl. 68-74. Zakona o Ustavnom sudu)?
Članom 58. stav 1. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 - dr. zakon), propisano je da sukob nadležnosti između organa državne uprave, između organa državne uprave i imaoca javnih ovlašćenja i između imalaca javnih ovlašćenja rešava Vlada, a stavom 2. da sukob nadležnosti između područnih jedinica organa državne uprave rešava rukovodilac organa državne uprave. Ova odredba je jasna i nedvosmislena i nikako se ne može primeniti u konkretnom slučaju.
Međutim, članom 167. stav 2 tačka 2. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/2006 i 115/2021) određeno je da Ustavni sud rešava sukob nadležnosti između republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica lokalne samouprave.
Odredbama čl. 68 – 74. Zakona o Ustavnom sudu ("Sl. glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 - odluka US, 103/15, 40/15 - dr. zakon, 10/23 i 92/23), uređen je postupak rešavanja sukoba nadležnosti. Tako je, članom 68. ovog zakona propisano da Ustavni sud rešava sukob nadležnosti iz člana 167. stav 2. tač. 1. do 4. Ustava i da zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti, podnosi jedan ili oba organa koji su u sukobu, kao i lice povodom čijeg je prava nastao sukob nadležnosti, a članom 69. da zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti sadrži naziv organa koji prihvataju ili odbijaju nadležnost i razloge na osnovu kojih to čine. Članom 70. ovog zakona određeno je da u slučaju kada organi odbijaju nadležnost, zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti podnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti, odnosno konačnosti odluke drugog organa koji se oglasio nenadležnim.
Iz citiranih odredbi Zakona o Ustavnom sudu, može se zaključiti da su i republički inspektor i lokalni komunalni inspektor trebali da donesu pisane odluke o nenadležnosti i da se zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti Ustavnom sudu može podneti u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti, odnosno konačnosti odluke drugog organa koji se oglasio nenadležnim.
Članom 12. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 i 92/23) predviđeno je da danom izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, funkcioneru miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada kod poslodavca kod koga je bio u radnom odnosu do izbora, imenovanja, odnosno postavljenja na funkciju. Funkcioner kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, vrati na rad kod poslodavca. Ukoliko je funkcioneru pre izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, poslodavac bila autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, prava i obaveze iz stava 1. ovog člana, miruju u organu, službi ili organizaciji u kojoj je bio raspoređen na izvršilačkom radnom mestu, do izbora, imenovanja, odnosno postavljenja na funkciju. Ukoliko funkcioner nije u mogućnosti da se vrati na rad kod poslodavca zbog ukidanja organa, službe ili organizacije, funkcioner iz stava 3. ovog člana, ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca u organ, službu, odnosno organizaciju koja je preuzela poslove ukinutog organa, službe, odnosno organizacije.
Dakle, zaposleni u gradskoj upravi može biti biran, imenovan ili postavljen na funkciju u organu grada u čijoj upravi radi, ali u tom slučaju mu miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada u organu u kome je radio pre izbora, imenovanja ili postavljenja.
Na osnovu kojih zakonskih članova Rukovodilac može izdati pisani nalog zaposlenom?
Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023) u članu 31. kaže da je službenik dužan da izvrši usmeni nalog rukovodioca, izuzev kad smatra da je nalog suprotan propisima ili pravilima struke, što saopštava rukovodiocu, ili da njegovo izvršenje može da prouzrokuje štetu, što pismenim putem saopštava rukovodiocu.
Ako rukovodilac ponovi nalog u pismenom obliku, službenik je dužan da ga izvrši i o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji vrši nadzor nad radom rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom obliku.
Službenik je dužan da odbije izvršenje usmenog ili pismenog naloga ako bi ono predstavljalo kažnjivo delo i da o tome pismeno obavesti rukovodioca organa koji vrši nadzor nad radom rukovodioca koji je izdao nalog u pismenom obliku.
Ako je nalog iz stava 3. ovog člana izdat od strane rukovodioca pokrajinskog organa ili načelnika uprave, odnosno rukovodioca koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, službenik je dužan da odbije izvršenje takvog usmenog ili pismenog naloga i da o tome pismeno obavesti izvršni organ autonomne pokrajine ili gradsko, odnosno opštinsko veće koje vrši nadzor nad radom uprave.
Zaposlena u organu uprave posle porodiljskog odnosno odsustva radi nege deteta počinje da radi u julu 2025. godine, a dete prvu godinu života puni 28. avgusta. Odredbama Zakona o radu propisana je obaveza poslodavca da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova. Pauza ili skraćeno radno vreme računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad. Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u JLS ne sadrži ovu odredbu. Molim Vas za odgovor o postupanju poslodavca - organa uprave, za slučaj ako zaposlena podnese zahtev za ostvarivanje gore navedenog prava.
Članom 9. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) propisano je da ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona.
Član 93a. istog zakona navodi da je poslodavac dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova.
Pauza ili skraćeno radno vreme iz stava 1. ovog člana računaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplaćuje se u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad.
Dakle, ukoliko zaposlena podnese zahtev za ostvarivanje navedenog prava poslodavac je dužan da joj to pravo i omogući.
Nekadasnji clan Opštinskog veca k, na stalnom radu, podneo je zahtev za naknadu plate u skladu sa članom 14. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, nakon prestanka funkcije. Skupština opštine je na sednici održanoj dana 26.06.2025. godine konstatovala prestanak funkcije članu Opštinskog veća, zbog podnosenja neopozive ostavke i to sa danom 02.06.2025. godine. Imenovani je rođen 22.06.1959. godine i prosle godine, 22.06.2024. godine je ispunio uslov za odlazak u starosnu penziju po sili zakona, sa navršenih 65 godina života i više od 15 godina radnog staža. . Medjutim, ostao je da obavlja funkciju člana Opštinskog veća na stalnom radu do konstatovanja ostavke od strane Skupštine opštine. Dana 03.07.2025. godine podneo je zahtev za naknadu plate, pozivajuci se na član 14. zakona. Da li funkcioner koji je ispunio uslov za starosnu penziju još u julu 2024. godine ima pravo na naknadu plate, s obzirom da u momentu podnošenja zahteva ima navršenih 66 godina zivota, više od 15 godina radnog staza i da je odjavljen od strane poslodavca u Registru obaveznog socijalnog osiguranja sa 02.06.2025. godine, bez obzira na to sto još uvek nije, po njegovim rečima podneo zahtev PIO Fodnu za ostvarivanje prava na starosnu penziju?
Članom 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprva ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona. Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Članom 19. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022, 76/2023 i 94/2024) predviđeno je da osiguranik stiče pravo na starosnu penziju: 1) kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili 2) kad navrši 45 godina staža osiguranja.
Dakle, s obzirom da je u ovom konkretnom slučaju lice steklo pravo na starosnu penziju u trenutku prestanka funkcije (ima navršenih 66 godina zivota i više od 15 godina radnog staza) ono neće moći da ostvari pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Poštovani, član Opštinskog veća na stalnom radu podneo je ostavku na navedenu funkciju. Nakon donetog rešenja kojim se konstatuje prestanak funkcije, nekadašnji član Opštinskog veća podneo je Odboru za administrativno-mandatna pitanja zahtev za naknadu plate u skladu sa članom 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama loklane samouprave. Kako je podnosilac zahteva prošle godine stekao uslov za penziju, a ostao je na stalnom radu, postavlja se pitanje da li podnosilac zahteva ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije?
Članom 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprva ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona. Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Dakle, s obzirom da je u ovom konkretnom slučaju lice steklo pravo na starosnu penziju prošle godine ono neće moći da ostvari pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Kandidat se prijavio na javni poziv za zaključivanje ugovora o stručnom osposobljavanju za obavljanje poslova komunalnog milicionara i sa njim je ugovor zaključen. Priložio je lekarsko uverenje o sposobnosti za obavljanje poslova komunalnog milicionara. Kandidat je završio obuku, položio ispit, sada treba da raspišemo javni konkurs. Da li može da priloži staro lekarsko uverenje iako je prošlo 8 meseci i da li treba u tekstu javnog konkursa pisati koliko vremena lekarsko uverenje važi?
Član 35. Zakona o komunalnoj miliciji („Sl. glasnik RS“, br. 49/2019) između ostalog definisao je i da komunalni milicionar mora da ispunjava i posebne uslove, između ostalog da ima psihofizičku sposobnost potrebnu za obavljanje poslova komunalne milicije, koju utvrđuje Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova i izdaje lekarsko uverenje o tome, na način predviđen za proveru psihofizičke sposobnosti policijskih službenika.
Kako kandidat već poseduje dokaz o psihofizičkoj sposobnosti za obavljanje poslova komunalnog milicionara, a zakonom nije propisana dužina važenja tog uverenja, smatramo da je dovoljno da isto uverenje priloži komisiji kao dokaz.
Molim da mi odgovorite da li se odbornik skupštine opštine može odreći svoje odborničke plate - naknade odnosno, da li može volonterski obavljati odbornički mandat? U pitanju je nosilac porodične penzije delom iz Republike Srbije delom iz Republike Hrvatske, pa bi bilo koje drugo osiguranje osim po osnovu porodične penzije, odnosno plata ili naknada onemogućilo dalje pravo na primanje ovih penzija.
Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) statusna pitanja odbornika u skupštini opštine, odnosno grada reguliše članom 30, kojim je propisano: da odbornik ne može biti zaposleni u opštinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skupština opštine (stav 1), da ako zaposleni u opštinskoj upravi bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju mu dok traje njegov odbornički mandat (stav 2), da danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni (stav 3) i da propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, ne isključuju primenu odredaba ovog zakona o poslovima koji su određeni kao nespojivi sa funkcijom odbornika skupštine opštine (stav 4).
Ove odredbe, dakle, ne definišu niti uređuju pravo odbornika na naknadu za obavljanje odborničke funkcije.
Dalje, Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/16, 113/17, 95/18, 114/21 i 92/23) u članu 11. stav 1. propisuje da „funkcioner ima pravo na platu, naknadu i ostala primanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate, naknade i druga primanja funkcionera u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, pri čemu se, u skladu sa članom 3. stav 1. istog zakona, ovde misli isključivo na funkcionere koji na osnovu zakonom ili pokrajinskim propisom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu.
Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi (u daljem tekstu: Zakon), funkcioneri koji mogu da budu na stalnom radu u opštini su predsednik skupštine i zamenik predsednika skupštine (član 38. stav 5. odnosno član 39. stav 3. Zakona), dok su funkcioneri koji moraju da budu na stalnom radu u opštini predsednik opštine i zamenik predsednika opštine (član 43. stav 6. Zakona).
Iz navedenog se može izvući zaključak da samo lica koja su na stalnom radu u opštini primaju obaveznu naknadu za obavljanje svoje funkcije.
Imajući u vidu da Zakon ne poznaje mogućnost da odbornici budu na stalnom radu u opštini, pitanje njihove naknade se mora posmatrati drugačije od naknada onih koji jesu na stalnom radu.
Ako uzmemo u obzir odredbu člana 30. stav 2. Zakona, prema kojoj zaposlenom u opštinskoj upravi koji bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju dok traje njegov odbornički mandat, možemo izvući zaključak da drugi odbornici koji su u radnom odnosu van opštinske uprave mogu da ostanu u tom radnom odnosu i po tom osnovu ostvaruju pravo na platu.
Uzimajući u obzir sve navedeno, treba konstatovati da se primanja odbornika u praksi definišu lokalnim propisima, bilo statutom opštine, bilo posebnim aktom skupštine, pa čak i poslovnikom skupštine. U praksi se, takođe, ostvarivanje prava na odborničku naknadu povezuje sa prijavom na osiguranje. U tom slučaju bi bilo logično da se lokalnim propisima naknada za obavljanje odborničke funkcije definiše kao opciona mogućnost za onog odbornika koji nije u radnom odnosu, odnosno koji nije korisnik nekog drugog primanja koje podrazumeva prijavu na osiguranje.
U skladu sa svim navedenim, odgovor na postavljeno pitanje pre svega zavisi od toga na koji je način naknada za obavljanje odborničke funkcije uređena aktima skupštine opštine, pri čemu smo mišljenja da bi ostvarivanje prava na tu naknadu trebalo da zavisi od radno-pravnog statusa, odnosno statusa osiguranja odbornika u trenutku potvrđivanja odborničkog mandata.
U slučaju da je aktima Skupštine opštine ova naknada definisana kao obavezno primanje svih odbornika, uz obaveznu prijavu na osiguranje, slučaj koji ste naveli u svom pitanju bi bio pravno teško rešiv i eventualno odricanje od naknade ne bi moglo da proizvodi pravno već isključivo faktičko dejstvo, a sve u cilju zaštite stečenog prava na porodičnu penziju.
Koje su pravne posledice ako skupština opštine razreši sekretara i zamenika sekretara opštinske izborne komisije na istoj sednici a pri tome ne postavi nova lica na njihovo mesto?
Članom 22. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, br. 14/22 i 35/24) sekretar izborne komisije i zamenik sekretara izborne komisije definisani su kao učesnici u radu izborne komisije bez prava odlučivanja koje imenuje skupština na predlog predsednika skupštine.
Članom 18. stav 5. Zakona o lokalnim izborima (u daljem tekstu: Zakon) propisano je da je nov saziv skupštine dužan da imenuje nov stalni sastav izborne komisije u roku od šest meseci od dana konstituisanja skupštine.
Članom 21. stav 1. Zakona propisano je da protiv odluke o imenovanju članova i zamenika članova izborne komisije u stalnom sastavu svaki podnosilac izborne liste koja je osvojila mandate u predstojećem sazivu skupštine može podneti žalbu višem sudu na čijem se području nalazi sedište skupštine u roku od sedam dana od njenog objavljivanja na veb-prezentaciji.
Ako uzmemo u obzir činjenicu da je članom 18. stav 1. Zakona definisano da stalni sastav komisije čine predsednik, zamenik predsednika i određeni broj članova, odnosno zamenika članova komisije (dakle, ne i sekretar i zamenik sekretara), može se zaključiti da ne postoji obaveza imenovanja sekretara i zamenika sekretara izborne komisije istovremeno sa imenovanjme stalnog sastava izborne komisije, iako se u praksi imeovanje celokupnog novog sastava izborne komisije, uključujući tu i sekretara i zamenika sekretara, vrši istom odlukom. Sledstveno tome prositiče i zaključak da se pravo žalbe iz člana 21. stav 1. ne odnosi i na (ne)imenovanje sekretara i zamenika sekretara izborne komisije.
U prilog tome govori i činjenica da je članom 22. stav 4. Zakona propisano da se na sekretara i zamenika sekretara izborne komisije shodno primenjuju odredbe ovog zakona kojim se uređuje prestanak funkcije (dakle, ne i odredbe o imenovanju) u organu za sprovođenje izbora.
Iz svega navedenog proističe zaključak da neimenovanje novog sekretara i novog zamenika sekretara izborne komisije nakon razrešenja njihovih prethodnika ne proizvodi nikakve pravne posledice, s obzirom i na to da bi imenovanju novog sekretara i novog zamenika sekretara trebalo da prethodi podnošenje odgovarajućeg predloga predsednika skupštine, koj bi, po pravnoj logici, mogao da usledi tek nakon donošenja odluke o razrešenju prethodnog sekretara, odnosno zamenika sekretara Komisije.
Zamenik predsednika u GO je penzioner na stalnom radu, prima naknadu koja iznosi razliku između penzije i plate koju bi imao da je u radnom odnosu. Da li je ovo lice trebalo prijaviti u CROSU kao zaposleno sa svim pravima i obavezama iz radnog odnosa?
Shodno članu 6. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, … i 8/2025 - usklađeni din. izn.) obveznik doprinosa je osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos.
Članom 43. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) predviđeno je da su predsednik opštine i zamenik predsednika opštine na stalnom radu u opštini, što znači da zasnivaju radni odnos u opštini i imaju sva prava i obaveze iz radnog odnosa.
Dakle, zamenik predsednika opštine je obveznik doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, s obzirom da je u radnom odnosu u opštini, i mora se podneti prijava u centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), bez obzira što je korisnik penzije i prima deo plate u visini razlike između njegove penzije i plate koju bi primali na toj funkciji da nisu ostvarili pravo na penziju primenom člana 42. Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Takođe, s obzirom da lice ima status penzionera, potrebno je da se pri stupanju na rad izjasni da li će i dalje koristiti zdravstveno osiguranje kao penzioner ili kao zaposleni i u skladu sa tom izjavom će se izvršiti prijava u CROSO.
Poslovni objekat koji se sastoji od 4 lokala – postupak ozakonjenja. Kako je objekat u svojini jednog lica (lice 1), dva lokala imaju dva različita vlasnika (lica 2 i 3), a zemljište je u svojini dva lica (lica 1 i 4), postavlja se pitanje kako izvršiti ozakonjenje i da li je moguće doneti rešenje o odbacivanju zahteva za ozakonjenje, kao i kasnije rešenje o rušenju, ukoliko vlasnici lokala ne učestvuju u tom postupku.
Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023) uređeni su uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju.
Predmet postupka ozakonjenja može biti ceo bespravno izgrađeni objekat, kao i njegovi posebni delovi.
Stranka u postupku ozakonjenja je može biti vlasnik celog objekta, uz saglasnost ostalih vlasnika, kao i vlasnici posebnih delova objekta, zasebno ili svi zajedno, što zavisi od okolnosti slučaja.
Za objekte koji se sastoje od posebnih fizičkih delova elaborat geodetskih radova, koji je sastavni deo izveštaja o zatečenom stanju, izrađuje za zgradu i sve posebne fizičke delove zgrade, kako je to propisano članom 16. stav 3. Zakonom o ozakonjenju objekata.
U toku postupka ozakonjenja vlasnik mora dostaviti dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu.
Ako vlasnik objekta, kao stranka u postupku ozakonjenja, ne učestvuje u postupku ozakonjenja, tako što ne dostavlja traženu i zakonom propisanu dokumentaciju, ne uređuje svoj zahtev u ostavljenim rokovima, organ nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja će rešenjem odbaciti zahtev za ozakonjenje.
Članom 31. stav 7. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da će, ako vlasnik nezakonito izgrađenog objekta ne dostavi dokaz o odgovarajućem pravu u roku iz stava 1. ovog člana, a ne zatraži produžetak roka iz stava 2. ovog člana u propisanom roku, nadležni organ rešenjem odbaciti zahtev.
Članom 32. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da će, ako vlasnik nezakonito izgrađenog objekta ne dostavi izveštaj sa elaboratom geodetskih radova u roku propisanom u stavu 1. ovog člana, nadležni organ rešenjem odbaciti zahtev.
Članom 32. stav 8. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da će, ako vlasnik nezakonito izgrađenog objekta ne dostavi dokument iz stava 7. ovog člana u propisanom roku, nadležni organ rešenjem odbaciti zahtev.
Članom 34. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da će, ako vlasnik nezakonito sagrađenog objekta ne dostavi dokaz o plaćenoj taksi u roku iz stava 1. ovog člana, nadležni organ rešenjem odbaciti zahtev.
Postupak odbacivanja zahteva stranke regulisan je odredbama člana 92. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je u stavu 1. tačka 6. propisano da će organ rešenjem odbaciti zahtev kojim je pokrenut postupak ako, između ostalog, zahtev ne bude uređen u roku koji je odredio organ (član 59. stav (2) ovog zakona). Stavom 2. istog člana propisano je da organ može u toku celog postupka da odbaci zahtev stranke.
Ukoliko organ nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja odbaci ili odbije zahtev za ozakonjenje, biće sprovedeno rušenje nezakonito izgrađenog objekta, kako je to propisano članom 37. i članom 38. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata.
Poštovani, Koje su posledice ukoliko se u službenom listu objavi akt drugačije sadržine od onog koji je usvojen na sednici Skupštine? Hvala najlepše!
S obzirom da iz pitanja koje ste postavili ne znamo da li je u pitanju opšti ili pojedinačni pravni akt, u nastvaku je malo duži odgovor.
Svi pravni akti koje donose jedinice lokalne samouprave mogu se podeliti u dve osnovne grupe. Prvu grupu čine opšti pravni akti (propisi i drugi opšti akti), koji sadrže opšte pravne norme koje utvrđuju pravila ponašanja za unapred neodređen broj slučajeva i lica. Prema Ustavu i članu 32. Zakonu o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon), donosilac opštih akata može biti samo skupštinaJLS, a samo izuzetno, kada je to predviđeno zakonom, opšti akt može doneti drugi organ JLS. Drugu grupu čine pojedinačni, konkretni pravni akti, kojima se opšte pravne norme individualizuju, primenjuju na pojedine slučajeve, odnosno pojedina lica u određenim situacijama, koji su brojni su i donose ih svi organi JLS.
Ukoliko ste u službenom listu objavi pojedinačan (konkretan) pravni akt drugačije sadržine od onog koji je usvojen na sednici Skupštine posledice nisu velike obzirom na prirodu takvog akta i potrebno je da taj akt donosilac stavi van snage i da odredi da se u službenom listu objavi akt koji je Skupština donela na svojoj sednici dana tog i tog.
Međutim, ako ste službenom listu objavi opšti pravni akt (propis i drugi opšti akti) drugačije sadržine od onog koji je usvojen na sednici Skupštine posledice su ogromne jer ste na taj način povredili volju građana vaše JLS, odnosno njihovih legitimnih prestavnika – odbornika Skupštine, što dalјe otvara i niz drugih nedoumica (kao što je pitanje pravne sigurnosti, predvidivosti i pravno valjanih uslova za ostvarivanje pojedinih prava i obaveza). Činjenica je, da se taj opšti akt, kao i svaki opšti akt primenjuje od onog dana koji je utvrđen kao dan stupanja na snagu i određuje ponašanje građana i privrednih subjekata po pavilima sadržanim u pravnim normama tog opšteg pravnih akata.
Pravilo je, da se u službenom glasilu/listu objavlјuje se propis u tekstu koji je usvojio njegov donosilac (izvorni tekst).Kad tekst propisa koji je objavlјen u službenom glasilu/listu ne odgovara u potpunosti njegovom izvorniku, objavlјuje se ispravka tog propisa, ali ispravlјati se mogu samo očigledne slovne i pravopisne greške, kao i greške u pisanju brojeva i imena, koje proističu iz nesaglasnosti sa izvornikom. Ispravkom se ne mogu otklanjati nedostaci u samom izvornom tekstu, tako da je nemoguće da koristite ovaj pravni institut.
Još jedna od posledica ukoliko se u službenom listu objavi akt drugačije sadržine od onog koji je usvojen na sednici Skupštine je pokretanje ili iniciranje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti tog opšteg akta. Naime, članom 168. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21), određeno da postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu državni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika, da postupak može pokrenuti i sam Ustavni sud.svako pravno ili fizičko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, a članom 29. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – odluka US, 103/15, 40/15-dr. zakon, 10/23 i 92/23) da je učesnik u postupku pred Ustavnim sudom i svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, a članom 80. stav 1. tačka 1) Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da organi Republike i teritorijalne autonomije, u vršenju svojih nadležnosti obaveštavaju organe i službe jedinice lokalne samouprave, po sopstvenoj inicijativi ili na njihov zahtev, o merama koje preduzimaju ili nameravaju da preduzmu u izvršavanju zakona i drugih propisa, o zaštiti ustavnosti i zakonitosti, pojavama koje ih narušavaju i o merama za njihovo otklanjanje, o ostvarivanju prava građana na lokalnu samoupravu, kao i o drugim pitanjima od neposrednog interesa za ostvarivanje sistema lokalne samouprave i za rad organa jedinice lokalne samouprave. Članom 82. istog zakona određeno je da će nadležno ministarstvo pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta jedinice lokalne samouprave pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom ili drugim republičkim propisom.
U konkretnom slučaju, rešenje je da Skupština Vaše lokalne samouprave ukloni iz pravnog prometa taj opšti akt tako što će ga stavi van snage opštim aktom iste pravne snage i odrediti da se u službenom listu objavi opšti akt koji je Skupština donela na svojoj sednici dana tog i tog.