Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Kako primeniti član 32. stav 4. PKU za zaposlene u JLS koji se odnosi na dodatno osiguranje zaposlenih, u smislu, da li se Odlukom o budžetu za 2020. godinu mogu opredeliti sredstva u budžetu JLS za obezbeđivanje dodatnog zdravstvenog osiguranja i za uplatu penzijskog doprinosa u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima, to jest da li su se ograničenja iz člana 17. Zakona o budžetu za budžetsku 2019. odnosila i dodatno osiguranje zaposlenih?
Članom 32. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS”, broj 38/19) je propisano da poslodavac može, u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima, da obezbedi dodatno zdravstveno osiguranje, za isti iznos premije osiguranja za lečenje u zdravstvenim ustanovama - u državnom ili privatnom vlasništvu - sa kojima osiguravajuća kuća ima ugovor, kao i da za svoje zaposlene organizuje penzijski plan u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, po osnovu koga bi vršio uplate penzijskog doprinosa najviše do visine neoporezivog iznosa u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.
Članom 17. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu je propisano da u skladu sa članom 2. tačka 31), članom 54. i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16 i 113/17) u budžetskoj 2019. godini, neće se vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US i 113/17), predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, i drugim aktima, za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava budžeta Republike Srbije, lokalne vlasti i korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim jubilarnih nagrada za zaposlene i novčanih čestitki za decu zaposlenih.
U 2019. godini ne mogu se isplaćivati zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava nagrade i bonusi koji prema međunarodnim kriterijumima predstavljaju nestandardne, odnosno netransparentne oblike nagrada i bonusa.
Ukoliko jedinice lokalne samouprave ne obezbede u budžetu i ne isplate jubilarne nagrade zaposlenima u osnovnim i srednjim školama koji to pravo stiču u 2019. godini, ministar nadležan za poslove finansija može, na predlog ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade, u iznosu neisplaćenih jubilarnih nagrada zaposlenima u osnovnim i srednjim školama iz budžeta jedinice lokalne samouprave.
Član 120. Zakona o radu glasi:
„Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na:
1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć;
Tač. 2) i 3) (prestale da važe);
4) druga primanja”.
Međutim, članom 119. Zakona o radu je propisano da poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite.
S obzirom da je članom 17. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu onemogućena isplata po pravima iz člana 120. Zakona o radu, a da to nije učinjeno za prava predviđena članom 119. Zakona o radu, smatramo da nema prepreka da se vrši uplata premije dobrovoljnog penzionog osiguranja.
Odredbama člana 168. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da se prilikom donošenja novog Pravilnika vrši raspoređivanje službenika na odgovarajuća radna mesta, a da se u slučaju promene Pravilnika službenici premeštaju na druga odgovarajuća radna mesta. U skladu sa odredbama navedenog člana, nakon donošenja novog Pravilnika, izvršeno je raspoređivanje službenika na odgovarajuća radna mesta. Izmenom Pravilnika došlo je do promene rednih brojeva pojedinih radnih mesta, dok su nazivi radnih mesta ostali isti. Koju vrstu rešenja treba doneti u slučaju izmene sistematizacije kada nije došlo do promene naziva radnog mesta, već samo do izmene rednih brojeva radnih mesta?
Članom 168. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“U slučaju donošenja novog pravilnika, svi službenici raspoređuju se na odgovarajuća radna mesta u istom zvanju.
Ako novim pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici raspoređuju se na druga odgovarajuća radna mesta u istom zvanju, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja.
U slučaju promene pravilnika, ako neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta u istom zvanju, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja.
Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, u slučaju donošenja novog, odnosno promene pravilnika, prekobrojni službenik može, uz svoju saglasnost, biti raspoređen, odnosno premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj vrsti i stepenu stručne spreme, odnosno obrazovanja, a ako takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen.
Ako se službenik iz stava 4. ovog člana ne saglasi sa raspoređivanjem, odnosno premeštajem rukovodilac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa.
Službeniku prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o raspoređivanju, odnosno premeštaju i rešenja kojim se utvrđuje da je službenik neraspoređen.
U slučaju donošenja novog, odnosno izmene pravilnika, službenik može biti raspoređen, odnosno premešten na radno mesto u neposredno višem zvanju ako ispunjava uslove za napredovanje iz člana 133e ovog zakona i druge uslove za rad na tom radnom mestu.
U postupku pripreme pravilnika, poslodavac pribavlja mišljenje reprezentativnog sindikata.
U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja ili premeštaja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština”.
Ukoliko je došlo do promene brojeva pojedinih radnih mesta i ukoliko nije suštinski menjana sadržina Pravilnika, potrebno je izvršiti izmenu rešenja i upodobiti ga sadržini Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Radi se o adresnom šifarniku i nazivima ulica. Na osnovu čega se unosi ime ulice u adresni šifarnik? Na osnovu odluke skupštine opštine o dodeli naziva ulice ili nekog drugog akta? Katastar je nadležan samo za dodelu kućnih brojeva, a ne i za nazive ulica. Da li LPA ima pravni osnov da promeni ime ulice u šifarniku na osnovu podataka Pošte jer su njihovi podaci dosta ažurni? Pojedini upravnici zdrada su menjali oznake kućnih brojeva i dodelili nove, a MUP je menjao o trošku države te podatke u ličnim kartama građana. Na osnovu kog dokumenta se to menja?
U skladu sa Uredbom o adresnom registru ("Sl. glasnik RS", br. 63/2017), nazivi ulica i trgova utvrđuju se odlukom jedinice lokalne samouprave.
U tom smislu i Pošta koja ima svoj adresni registar, treba da ima naziv ulice u skladu sa odlukom svake jedinice lokalne samouprave.
Ažuriranje pdoataka u sistemu LPA može se vršiti u skladu sa podacima Pošte ako se u aplikaciji koristi njihov adresni registar.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada se stranka obraca državnom organu sa zahtevom-dopisom u kome se žali na komunalnu taksu, da li se u odgovoru na zahtev/dopis potpisuje samo obrađivač predmeta ili je to obaveza i rukovodica odseka?
Članom 39. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da organ postupa u upravnoj stvari preko ovlašćenog službenog lica. Ovlašćeno službeno lice, u smislu ovog zakona, jeste lice koje je raspoređeno na radno mesto koje čine i poslovi vođenja postupka i odlučivanja u upravnoj stvari, ili samo poslovi vođenja postupka ili preduzimanja pojedinih radnji u postupku. Ako službeno lice nije određeno, rešenje u upravnom postupku donosi rukovodilac organa. Organ na pogodan način objavljuje koja su službena lica ovlašćena za odlučivanje u upravnim stvarima, a koja za preduzimanje radnji u postupku pre donošenja rešenja.
U svakom slučaju, u zavisnosti od toga šta je navedeno u zahtevu, mora da se opredeli da li se kao odgovor dostavlja dopis/obaveštenje ili se rešava rešenjem (prema članu 34. ZPPPA o pojedinačnim pravima i obavezama poreskog dužnika iz poreskopravnog odnosa rešava se rešenjem ili zaključkom) ili se to smatra žalbom na rešenje, pa se postupa u skladu sa ZPPPA.
Obrađivač predmeta može da potpiše dopis, obaveštenje ili drugi akt, ako je to lice raspoređeno na radno mesto koje čine poslovi vođenja postupka ili preduzimanja pojedinih radnji u postupku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li zaposleni koji je bio na bolovanju i nije radio u kontinuitetu dužem od godine dana, a po zaključenju bolovanja dobio rešenje o prestanku radnog odnosa zbog odlaska u invalidsku penziju, ima pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora?
Član 76. Zakona o radu predviđa da „U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.“
Dakle, zaposlenom pripada naknada štete po osnovu neiskorišćenog godišnjeg odmora bez obzira koji je osnov prestanka radnog odnosa. Ukoliko se radi o prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti zaposlenog, u ovoj situaciji zakon predviđa da radni odnos zaposlenom prestaje nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, danom pravosnažnosti rešenja kojim je utvrđen prestanak radne sposobnosti. S obzirom na to, da je zaposleni očigledno nesporno stekao pravo na godišnji odmor, te da ga usled neprekidnog bolovanja nije mogao koristiti, zaposlenom pripada novčana naknada u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Da li pravo na solidarnu pomoć prema Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave mogu da imaju i lica radno angažovana po osnovu Ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova i Ugovora o delu?
Članom 1. PKU za zaposlene u JLS predviđeno je da se ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima jedinica lokalne samouprave, gradskih opština, službama i organizacijama koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom zakonu, međusobni odnosi učesnika Ugovora, postupak izmene i dopune Ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.
Dalje je članom 3. razrađeno da zaposleni, u smislu ovog ugovora, jesu lica koja su u skladu sa zakonom zasnovala radni odnos u organima, službama i organizacijama iz člana 1. Ugovora. Poslodavac, u smislu ovog ugovora je jedinica lokalne samouprave, (u daljem tekstu: Poslodavac). Pojedina prava u skladu sa Ugovorom ostvaruju lica koja obavljaju rad kod poslodavca. Pojedina prava iz stava 2. člana 3. ovog kolektivnog ugovоra su pravo na plaćeno odsustvo koje ostvaruje lice angažovano po ugovoru u skladu sa članom 21. stav 8. i pravo na poklon za Novu godinu koje ostvaruju deca lica angažovanih po osnovu ugovora u skladu sa članom 49. stav 2.
Član 51. koji govori o pravu zaposlenih na solidarnu pomoć odnosi se na zaposlene, tj. lica koja su u skladu sa zakonom zasnovala radni odnos u organima jedinica lokalne samouprave, gradskih opština, službama i organizacijama koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom zakonu.
Dakle, lica angažovana po osnovu ugovora nemaju pravo na solidarnu pomoć u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u JLS.
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl.glasnik RS“, br. 38/2019), uređeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samoupravne, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Stav 3. istog člana, predviđa da se pravo na minuli rad ostvaruje i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Da li se nakon sprovedenog postupka likvidacije nad javnim preduzećem, zaposlenom koji je preuzet iz JP u upravu za građevinsko zemljište i investicije, i koji je posle nekog vremena dao otkaz, prestao mu radni odnos, i nakon toga je ponovo zasnovao radni odnos u istoj upravi, priznaje minuli rad koji je ostvario u JP pre preuzimanja u upravu za građevinsko zemljište i investicije?
U skladu sa članom 36. PKU za zaposlene u JLS zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje. Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.
U ovom konkretnom slučaju, nakon ponovnog zasnivanja radnog odnosa u navedenoj upravi, tumačeći odredbe aktuelnog kolektivnog ugovora o minulom radu, zaposleni ostvaruje pravo na celokupan minuli rad koji je imao pre davanja otkaza.
Da li predsednik, zamenik predsednika i članovi Saveta mesne zajednice, kao i članova stalnih i povremenih radnih tela mesne zajednice, imaju pravo na nadoknadu (dnevnice) za svoje angažovanje u mesnoj zajednici?
Članom 74. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 47/18 ) propisano je da angažovanje predsednika i članova saveta, kao i članova drugih organa mesne zajednice ne podrazumeva stvaranje dodatnih finansijskih obaveza mesnoj zajednici, te stoga mišljenja smo da predsednik, zamenik predsednika, članovi Saveta, kao i članovi stalnih i povremenih radnih tela mesne zajednice nemaju pravo na nadoknadu (dnevnice) za svoje angažovanje u mesnoj zajednici.
Članom 172. stav 5. Zakona o državnim službenicima, propisano je da nameštenik ne može da bude premešten, odnosno raspoređen na radno mesto državnog službenika, osim ako nije izabrani kandidat na javnom konkursu u državnom organu. Imajući u vidu navedeno, da li i nameštenik u JLS može da bude raspoređen, odnosno premešten na radno mesto službenika u JLS, ili ne, shodno Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave?
Članom 82. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. - zakon) je propisan redosled radnji pri popunjavanju radnih mesta, koji glasi:
„Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.
Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs.
Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.
Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.“
Članom 168. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS, broj 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - dr. zakon, 95/18 – dr. - zakon) je propisano:
U slučaju donošenja novog pravilnika, svi službenici raspoređuju se na odgovarajuća radna mesta u istom zvanju.
Ako novim pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici raspoređuju se na druga odgovarajuća radna mesta u istom zvanju, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja.
U slučaju promene pravilnika, ako neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta u istom zvanju, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja.
Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, u slučaju donošenja novog, odnosno promene pravilnika, prekobrojni službenik može, uz svoju saglasnost, biti raspoređen, odnosno premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj vrsti i stepenu stručne spreme, odnosno obrazovanja, a ako takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen.
Ako se službenik iz stava 4. ovog člana ne saglasi sa raspoređivanjem, odnosno premeštajem rukovodilac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa.
Službeniku prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o raspoređivanju, odnosno premeštaju i rešenja kojim se utvrđuje da je službenik neraspoređen.
U slučaju donošenja novog, odnosno izmene pravilnika, službenik može biti raspoređen, odnosno premešten na radno mesto u neposredno višem zvanju ako ispunjava uslove za napredovanje iz člana 133e ovog zakona i druge uslove za rad na tom radnom mestu.
U postupku pripreme pravilnika, poslodavac pribavlja mišljenje reprezentativnog sindikata.
U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja ili premeštaja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.
Dakle, zakonom nije propisana mogućnost premeštaja odnosno raspoređivanja zaposlenog sa namešteničkog na radno mesto službenika.
Kada se sprovodi javni konkurs, da li član komisije može biti jedan službenik koji je rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto ali je ujedno i službenik koji obavlja poslove ljudskih resursa?
Pre raspisivanja javnog konkursa za popunu izvršilačkih radnih mesta i za prijem pripravnika, službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave, rukovodilac službe ili organizacije svojim rešenjem obrazuje konkursnu komisiju od tri člana.
Konkursnu komisiju obavezno čine neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, odnosno prima pripravnik i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.
U svakom pojedinačnom slučaju konkursna komisija utvrđuje koje će se stručne osposobljenosti, znanja i veštine proveravati u izbornom postupku i način njihove provere.
Vlada uredbom bliže uređuje postupak sprovođenja internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta, kao i kakve se stručne osposobljenosti, znanja i veštine vrednuju u izbornom postupku, način njihove provere i merila za izbor na radna mesta.
Uredbom iz stava 4. ovog člana utvrđuju se merila za izbor na radna mesta kojim će se predvideti davanje prvenstva jednako kvalifikovanim kandidatima pripadnicima nacionalnih manjina, u cilju postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini.”
Navedeni član koji se odnosi na sastav komisije koja sprovodi izborni postupak za javni konkurs se razlikuje od člana 85. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kojim se reguliše pitanje sastava komisije za interni konkursa, a koji glasi:
“Interni konkurs sprovodi konkursna komisija od tri člana.
Konkursnu komisiju za sprovođenje internog konkursa imenuje službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave, rukovodilac službe ili organizacije tako da konkursnu komisiju obavezno čine neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, službenik koji je stručan u oblasti za koju se popunjava radno mesto i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima”.
Dakle, u slučaju sprovođenja javnog konkursa, a shodno zakonskim odredbama, u sastav komisije ne ulazi rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, pa stoga u konkretnom slučaju nema nikakvih prepreka da član komisije bude službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima, što je i zakonska obaveza.
Da li službeniku koji je raspoređen po članu 197. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, kada stekne uslove (stepen obrazovanja) i ostane da radi na istom radnom mestu, treba raditi novo rešenje, gde se ne treba pozivati na član 197. ili ostaje na snazi staro rešenje do premeštaja ili novog raspoređivanja?
Članom 197. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano sledeće:
“Raspoređivanje službenika prema pravilnicima o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, donetim u skladu sa ovim zakonom i pratećim podzakonskim aktima, izvršiće se do početka primene ovog zakona.
Ugovori o radu sa nameštenicima, kojima se nastavlja njihov radni odnos, biće zaključeni do početka primene ovog zakona.
Izuzetno, za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik može biti raspoređen najduže do isteka perioda od četiri godine, ako do stupanja na snagu ovog zakona, ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu u istoj gradskoj, opštinskoj upravi ili upravi gradske opštine, sa stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i položen državni stručni ispit.
Izuzetno, za rad na poslovima u zvanju mlađeg saradnika službenik može biti raspoređen najduže do isteka perioda od četiri godine, ako do stupanja na snagu ovog zakona, ima najmanje četiri godine provedenih u radnom odnosu u istoj gradskoj, opštinskoj upravi ili upravi gradske opštine sa stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju i položen državni stručni ispit”.
Sama činjenica da je zaposleni u međuvremenu stekao viši stepen obrazovanja, a da je ostao da radi na istom radnom mestu, u istom zvanju, ne iziskuje izradu novog rešenja. S druge strane, svaka promena u smislu raspoređivanja, promene zvanja, radnog mesta i slično podrazumeva sačinjavanje novog rešenja.
Da li zaposleni u JLS imaju pravo, u skladu sa clanom 51. stav 1. tačka 11) Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS, na drugu solidarnu pomoc za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja?
Pravo na solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja u skladu sa članom 51. stav 1. tačka 11) Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS ostvaruje se ukoliko su sredstva obezbeđena u budžetu lokalne samouprave, kao i ako lokalna samouprava ima propisane kriterijume i merila za dodelu ove pomoći.
Kriterijumi i merila uređuju se opštim aktom. Istim aktom trebalo bi propisati, između ostalog, i način podnošenja zahteva za solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja, kao i dokaze koji se podnose kao potpora zahtevu.