Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Koji su sve koraci koje načelnik Gradske uprave treba da preduzme pre i prilikom pripreme Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta ili njegove izmene?
Članom 58. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicam alokalne samouprave je propisano:
„Radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima uređuju se Pravilnikom.
Pravilnikom se utvrđuju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.
U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposoblјenosti, znanja i veština.
U jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, Pravilnik usvaja Veće. Pravilnik obuhvata radna mesta i njihovo razvrstavanje u organima, stručnim službama i posebnim organizacijama iz člana 1. ovog zakona.
U jedinicama lokalne samouprave u kojima je organ uprave organizovan u više uprava za pojedine oblasti, načelnik uprave u okviru koje se obavlјaju opšti, pravni ili normativni poslovi, priprema objedinjen predlog Pravilnika iz stava 4. ovog člana, koji dostavlјa Veću na usvajanje“.
Shodno Uredbi o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave precizira se sastavlјanje opisa radnih mesta. Sastavlјanje opisa radnog mesta sastoji se od dve faze: sastavlјanja prethodnog opisa radnog mesta i sastavlјanja konačnog opisa radnog mesta.
Prethodni opis radnog mesta sastavlјa se tokom pripreme novog ili izmene važećeg pravilnika, kada se uvodi novo radno mesto, spajaju radna mesta ili menja zvanje koje je određeno na postojećem radnom mestu.
Konačni opis radnog mesta sastavlјa se nakon definisanja prethodnog opisa radnog mesta i razvrstavanja radnog mesta i unosi se u pravilnik.
Elementi od kojih se sastoji prethodni opis radnog mesta su: osnovni podaci o radnom mestu, svrha radnog mesta, opis svih poslova radnog mesta, kompetentnost neophodna za radno mesto i predlog zvanja u koje bi se radno mesto razvrstalo.
Osnovni podaci o radnom mestu sadrže: naziv radnog mesta, naziv radnog mesta koje je neposredno nadređeno radnom mestu, nazive radnih mesta koja su neposredno podređena radnom mestu, zvanja u koja su ona razvrstana i broj službenika koji rade na tim radnim mestima.
Svrha radnog mesta sadrži objašnjenje zbog čega je, sa stanovišta izvršenja poslova unutrašnje jedinice ili organa, radno mesto potrebno.
Opis svih poslova radnog mesta sadrži opis svih poslova koji se obavlјaju na radnom mestu.
Kompetentnost neophodna za radno mesto sadrži znanja, radno iskustvo i veštine koje su potrebne za delotvoran rad na radnom mestu.
Predlog zvanja u koje bi se radno mesto razvrstalo određuje se pošto se sačine svi ostali elementi prethodnog opisa radnog mesta i predstavlјa polaznu osnovu za razvrstavanje.
Prethodni opis radnog mesta sastavlјa rukovodilac koji je odgovoran za rukovođenje unutrašnjom jedinicom u organu.
Rukovodilac je odgovoran za tačnost podataka u prethodnom opisu radnog mesta i za pravilnost prethodnog opisa radnog mesta.
Prethodni opis radnog mesta sastavlјa se na posebnom obrascu
Prethodni opis radnog mesta dostavlјa rukovodilac Službi za upravlјanje lјudskim resursima, odnosno zaposlenom koji obavlјa poslove upravlјanja lјudskim resursima (u dalјem tekstu: Služba), na dalјu analizu, razradu i pripremu.
Rukovodilac organa lokalne samouprave i gradske opštine u kojem ne može da se obrazuje Služba određuje rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice koji će vršiti njene poslove, prava i dužnosti koje ima shodno Zakonu.
Služba proučava sadržinu prethodnog opisa radnog mesta i radi toga prikuplјa sve podatke koji su potrebni da bi se ispitala međusobna usklađenost elemenata od kojih se sastoji prethodni opis.
Služba uzima u obzir i stvarno stanje popunjenosti radnih mesta u autonomnoj pokrajini, jedinici lokalne samouprave i gradskoj opštini i potreban broj službenika u radnom odnosu na neodređeno vreme, potreban broj pripravnika, broj zaposlenih na određeno vreme u kabinetu izabranog lica, prema odgovarajućem nivou i vrsti stečenog obrazovanja, u odnosu na utvrđeni maksimalan broj zaposlenih, na osnovu usvojenog Kadrovskog plana, u skladu sa Zakonom.
Podaci o stvarnom stanju popunjenosti treba da iskažu odnos između sistematizovanih radnih mesta i njihove popunjenosti na način predviđen Zakonom.
Pošto analizira sadržinu prethodnog opisa radnog mesta, Služba počinje razvrstavanje prethodnog opisa radnog mesta u odgovarajuće zvanje.
Služba izrađuje nekoliko standardnih opisa radnih mesta za svako zvanje da bi se olakšalo razvrstavanje radnih mesta.
Standardni opisi radnih mesta su primeri opisa tipičnih radnih mesta u kojima su sva merila tako ispunjena da se radno mesto može razvrstati u jedno zvanje.
U standardnim opisima radnih mesta svi poslovi koji se rade na tipičnom radnom mestu tako su opisani da primena svih merila na svaki posao omogućava da svaki posao, a time i celo radno mesto budu razvrstani u odgovarajuće zvanje.
Konačni opis radnog mesta sastavlјa se pošto se radnom mestu odredi zvanje.
Pored elemenata iz prethodnog opisa radnog mesta, konačni opis radnog mesta sadrži i naziv zvanja u koje je radno mesto razvrstano.
Konačni opis radnog mesta odobrava rukovodilac.
Pravilnikom može biti određeno da na radnim mestima u zvanju višeg savetnika radi najviše do 10% službenika, a u zvanju samostalnog savetnika radi najviše do 20% službenika.
Radna mesta nameštenika opisuju se u pravilniku i razvrstavaju u vrste određene uredbom tako što se shodno primenjuju odredbe uredbe kojom se bliže uređuju kriterijumi za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalne samouprave i gradske opštine.
Sve navedeno se odnosi na pripremu pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizacji opštinske uprave. Pored navedenih koraka, načelnik uprave je taj ko tehnički priprema objedinjen predlog pravilnika, koji mogu činiti, pored opštinske uprave, pravobranilaštvo, služba ombudsmana i slično i koji dostavlјa Veću na usvajanje
Da li se za sprovođenje dispciplinskih postupaka mogu neposredno primenjivati odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave ili postoji obveza donošenja posebnog Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti?
Da li lice koje se dodatno doškolovalo u toku radnog odnosa na neodređeno vreme samovolјno i bez sprovođenja procedure predviđene članom 123. i 124. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave koje je do sada radilo na radnom mestu sa IV ili VI stepenom stručne spreme, može odmah po sticanju diplome fakulteta - VII stepen (ukoliko za to postoji slobodno radno mesto) da bude raspoređeno na radno mesto sa zvanjem mlađi savetnik i raspoređen na radno mesto rukovodica Odseka? Da li ova lica ponovo pohađaju pripravnički staž u vezi stepena stručne spreme koje su u međuvremenu stekli? Nјihov pripravnički staž prilikom prvog prijema u radni odnos je trajao kraće u odnosu na pripravnički staž koji je potreban za stepen stručnosti koji su u međuvremenu stekli.
Shodno članu 123. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave službeniku može da se omogući dodatno obrazovanje značajno za rad kod poslodavca. Službenik koji će se dodatno obrazovati bira se na internom konkursu, a prednost ima službenik sa višim prosekom ocene u prethodne tri godine. Troškove dodatnog obrazovanja snosi poslodavac.
Na osnovu čl. 124. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave prava i obaveze službenika koji se dodatno obrazuje uređuju se ugovorom.
Službenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada. Po završenom dodatnom obrazovanju, službenik se premešta na nepopunjeno radno mesto razvrstano u najniže zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Službenik iz stava 3. ovog člana dužan je da u roku od šest meseci položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.
Posle dodatnog obrazovanja službenik je obavezan da ostane na radu kod poslodavca najmanje dvostruko duže od trajanja dodatnog obrazovanja, inače je dužan da jednokratno nadoknadi poslodavcu sve troškove dodatnog obrazovanja.
Međutim, sama činjenica da je zaposleni stekao visoko obrazovanje, a primera radi imao je stečeno srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, i obavlјao je poslove shodno tom obrazovanju, za poslodavca ne stvara obavezu, niti mogućnost samu po sebi, da taj zaposleni bude raspoređen na radno mesto za čije obavlјanje je potrebno stečeno visoko obrazovanje.
Na osnovu čl. 126. Zakona o zaposlenima u AP i JLS svojstvo pripravnika može steći lice koje nije bilo u radnom odnosu, kao i lice koje je provelo na radu vreme kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž s tim stepenom obrazovanja.
Vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž ukoliko poslovi koje je to lice obavlјalo ne odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme za koji se pripravnički staž sprovodi.
Pripravnik zasniva radni odnos na određeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa.
Shodno čl. 127. istog Zakona pripravnički staž za pripravnike sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, traje jednu godinu.
Pripravnički staž za pripravnika sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, traje devet meseci.
Pripravnički staž za pripravnike sa stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju, traje šest meseci.
Dakle, u konkretnom slučaju, lice koje je steklo visoko obrazovanje, ukoliko postoji potreba poslodavca, uz napomenu da i svi drugi akti, poput Pravilnika o unutrašnjem uređenju, Kadrovskog plana i sl. omogućavaju realizaciju navedenog, bi moralo da završi pripravnički staž sa tim stepenom obrazovanja, a nakon čega bi, eventualno, zasnovalo radni odnos sa tom stručnom spremom kod poslodavca i shodno tome steklo odgovarajuće zvanje.
U koje zvanje može da bude raspoređen zaposleni koji se naknadno (u toku radnog odnosa na neodređeno vreme samovolјno i bez sprovođenja procedure predviđene članom 123. i 124. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave) doškoluje pa pored diplome srednje škole (IV stepena stručne spreme), dostavi diplomu fakulteta (VII stepena stručne spreme)?
Shodno članu 123. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave službeniku može da se omogući dodatno obrazovanje značajno za rad kod poslodavca. Službenik koji će se dodatno obrazovati bira se na internom konkursu, a prednost ima službenik sa višim prosekom ocene u prethodne tri godine. Troškove dodatnog obrazovanja snosi poslodavac.
Na osnovu čl. 124. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave prava i obaveze službenika koji se dodatno obrazuje uređuju se ugovorom.
Službenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada. Po završenom dodatnom obrazovanju, službenik se premešta na nepopunjeno radno mesto razvrstano u najniže zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Službenik iz stava 3. ovog člana dužan je da u roku od šest meseci položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.
Posle dodatnog obrazovanja službenik je obavezan da ostane na radu kod poslodavca najmanje dvostruko duže od trajanja dodatnog obrazovanja, inače je dužan da jednokratno nadoknadi poslodavcu sve troškove dodatnog obrazovanja.
Međutim, sama činjenica da je zaposleni stekao visoko obrazovanje, a primera radi imao je stečeno srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, i obavlјao je poslove shodno tom obrazovanju, za poslodavca ne stvara obavezu, niti mogućnost samu po sebi, da taj zaposleni bude raspoređen na radno mesto za čije obavlјanje je potrebno stečeno visoko obrazovanje.
Koje uslove (u pogledu vrste i stepena stručne spreme i godina radnog iskustva) mora da ispuni lice koje u Gradskoj upravi obavlјa poslove vanrednih situacija?
Da bi se dao potpun odgovor na pitanje potrebno je znati koji su sve poslovi obuhvaćeni konkretnim radnim mestom. Preporuka, data i u modelu Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji za radno mesto koje pripada toj grupi poslova, je da je potrebno da je reč o zaposlenom sa visokom stručnom spremom i tri godine iskustva u struci, uz napomenu da je reč samo o predlogu, a ne o obavezi.
Načelnik uprave želi da lice koje je raspoređeno na radno mesto nameštenika premesti na izvršilačko radno mesto. Koja je procedura predviđena za ovu vrstu premeštaja i kojim aktima se ona vrši?
Članom 82. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisan redosled radnji pri popunjvanju radnih mesta, koji glasi:
"Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega. Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs. Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa. Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs. Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs".
Dakle, zakonom nije propisana mogućnost premešetaja nameštenika pri popunjavanju radnog mesta, već samo službenika, a što se odnosi i na interni konkurs, propisan ovim članom Zakona. Konkretnije, ne postoji mogućnost premeštaja zaposlenog sa namešteničkog na radno mesto službenika.
Članom 10. stavom 1. Odluke o obrazovanju Službe za internu reviziju propisano je da gradonačelnik, kao izvršni organ jedinice lokalne samouprave osniva službu i raspoređuje šefa Službe u skladu sa propisima koji važe za zaposlene u jedinici lokalne samouprave. Sledećim stavom istog člana propisano je da radom službe rukovodi šef Službe koji donosi akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji i o zvanjima, zanimanjima i platama zaposlenih u Službi, na koje saglasnost daje gradonačelnik. Stavom 3. istog člana propisano je da o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima po osnovu rada zaposlenih i radno angažovanih lica odlučuje šef Službe. Članom 24. stavom 1. iste odluke, navedeno je da o pravima i obavezama iz radnog odnosa šefa Službe odlučuje gradonačelnik.S obzirom na navedene podzakonske i zakonske propise, kao i na činjenicu da je izabran novi gradonačelnik koji želi da na mesto šefa Službe rasporedi neko drugo lice, koji je redovan zakonski put za vraćanje šefa Službe za internu reviziju u Gradsku upravu, na neko od izvršilačkih radnih mesta?
Član 82. Zakona o budžetskom sistemu propisuje:
“Korisnici javnih sredstava uspostavlјaju internu reviziju.
Za uspostavlјanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava.
Interna revizija je organizaciono nezavisna od delatnosti koju revidira, nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela organizacije, a u svom radu je neposredno odgovorna rukovodiocu korisnika javnih sredstava.
Funkcionalna nezavisnost interne revizije se obezbeđuje samostalnim odlučivanjem o: području revizije na osnovu procene rizika, načinu obavlјanja revizije i izveštavanju o obavlјenoj reviziji.
Interna revizija na osnovu objektivnog pregleda dokaza obezbeđuje uveravanje o adekvatnosti i funkcionisanju postojećih procesa upravlјanja rizikom, kontrole i upravlјanja organizacijom da li ovi procesi funkcionišu na predviđen način i omogućuju ostvarenje cilјeva organizacije.
Interna revizija pruža savetodavne usluge koje se sastoje od saveta, smernica, obuke, pomoći ili drugih usluga u cilјu povećanja vrednosti i pobolјšanja procesa upravlјanja datom organizacijom, upravlјanja rizicima i kontrole.
Internu reviziju obavlјaju interni revizori.
Interni revizori u vršenju funkcije, primenjuju međunarodne standarde interne revizije, etički kodeks interne revizije i principe objektivnosti, kompetentnosti i integriteta.
Interni revizori su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka”.
Ono što ne može iz predmetne odluke da se zaklјuči je kako je zapravo šef Službe interne revizije zasnovao radni odnos i kako, u celini glasi predmetno rešenje. Tek nakon analize pojedničanih akata bi mogao da se da konkretniji odgovor na postavlјeno pitanje.
Da li je u 2017. godini potrebno utvrditi radne cilјeve za zaposlene i ukoliko jeste za koji period se utvrđuju?
Članom 134. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano da u pogledu cilјa i predmeta ocenjivanja, vrste ocena, posledica ocenjivanja i drugih pitanja vezanih za ocenjivanje i kretanje u službi koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju propisi kojima se uređuje ocenjivanje državnih službenika.
Članom 6. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika je propisano da državnom službeniku koji podleže ocenjivanju utvrđuje se za svaki period za ocenjivanje najviše pet radnih cilјeva.
Radni cilјevi moraju da proizlaze iz opisa i svrhe radnog mesta, da budu ostvarlјivi i merlјivi i da imaju realne rokove.
Shodno čl. 7. Uredbe radne cilјeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora s državnim službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje.
Utvrđeni radni cilјevi unose se, prema redosledu njihovog značaja, u poseban akt koji potpisuju ocenjivač i državni službenik.
Primerak akta sa utvrđenim radnim cilјevima ocenjivač dostavlјa unutrašnjoj jedinici u državnom organu koja je zadužena za kadrove (u dalјem tekstu: jedinica za kadrove) da bi ga priložila u lični dosije državnog službenika, dok po jedan primerak akta zadržavaju ocenjivač i državni službenik.
Dakle, da bi se zvršilo ocenjivanje neophodno je utvrditi radne cilјeve, s obzirom da radni cilјevi predstavlјaju osnovnu pretpostavku za proces ocenjivanja.
Kako lice raspoređeno na radno mesto nameštenika premestiti na izvršilačko radno mesto?
Članom 82. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisan redosled radnji pri popunjvanju radnih mesta, koji glasi:
"Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.
Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs.
Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa.
Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.
Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs".
Dakle, zakonom nije propisana mogućnost premešetaja nameštenika pri popunjavanju radnog mesta, već samo službenika, a što se odnosi i na interni konkurs, propisan ovim članom Zakona, konkretnije, ne postoji mogućnost premeštaja zaposlenog sa namešteničkog na radno mesto službenika.
Ko je nadležan i po kom pravnom osnovu da, kao drugostepeni organ, odlučuje po žalbama na rešenje poslodavca ili disciplinske komisije o izrečenoj disciplinskoj meri službeniku ili namešteniku? Da li je to žalbena komisija ili se pokreće spor pred nadležnim sudom? Ovo iz razloga što je žalbena komisija eksplicite spomenuta samo u članu 148. Zakona o zaposlenima u AP i JSL, kada odlučuje na rešenje o udalјenju radnika sa rada i člana 172. da u drugom stepenu odličuje o žalbama službenika. U konkretnom slučaju Disciplinska komisija pri GU vodi disciplinski postupak za težu povredu dužnosti iz radnog odnosa prema namešteniku.
Shodno čl. 172. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave žalbena komisija u jedinici lokalne samouprave je kolegijalni organ koji u drugom stepenu odlučuje o žalbama službenika. Na osnovu čl. 174. istog Zakona žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa.
Dakle, žalbena komisija odlučuje po, eventualnim, žalbama službenika koji smatraju da su im povređena prava u disciplinskom postupku, dok nameštenici svoja prava mogu da ostvare pred nadležnim, osnovnim, sudom.
Da li se u slučaju popune dva radna mesta u različitim organizacionim jedinicama imenuju i dve različite ad hoc kunkursne komisije za sprovođenje internog konkursa, a zbog pravila o sastavu komisije (član 23. stav 2. Uredbe)?
Članom 3. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, zaposlenima se, u smislu ovog zakona, a između ostalih, smatraju funkcioneri koji na osnovu zakonom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, zasnivaju radni odnos radi vršenja dužnosti. S tim u vezi, pitanje je ko je drugostepeni organ u radnopravnim odnosima pomoćnika predsednika opštine, s obzirom da načelnik Opštinske uprave potpisuje rešenja o godišnjem odmoru pomoćnika?
Na osnovu čl. 174. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa. S obzirom da pomoćnici predsednika opštine ne spadaju u red službenika, žalbena komisija ne može da postupa po njihovim, eventualnim, žalbama, već prava, za koja smatraju da su im povređena mogu da zaštite pred nadležnim sudom.