Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Ko odlučuje u drugostepenom postupku po žalbi na rešenje Javnog komunalnog preduzeća, čiji je osnivač opština?
Javno komunalno preduzeće posluje u skladu sa opštim propisima koja se odnose na sva privredna društva, a pre svega u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o obligacionim odnosima, Zakonom o računovodstvu i Zakonom o radu. Tu je i čitav niz drugih propisa koje su u obavezi da primenjuju sva privredna društva (npr. poreski propisi, bezbednost i zdravlje na radu…). Takođe, na javna komunalna preduzeća se odnosi i specifična regulativa iz Zakona o komunalnim delatnostima, Zakona o javnim preduzećima, pojedinih sektorskih propisa iz oblasti upravljanja otpadom, vodoprivrede, energetike, saobraćaja i životne sredine, pa i Zakona o budžetskom sistemu koji javna komunalna preduzeća prepoznaje kao korisnike javnih sredstava.
Sve najvažnije odluke vezane za status, raspolaganje sa imovinom, imenovanje direktora i članova nadzornih odbora, planiranje poslovanja i cene komunalnih usluga, donose se uz saglasnost nadležne jedinice lokalne samouprave, a pitanja nadležnosti javnog komunalnog preduzeća i njegovih organa, u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima uređuju se aktom o osnivanju i statutom tog preduzeća.
Iz prethodnih opštih napomena, jasno proističe da javno komunalno preduzeća, bez obzira na to što mu je osnivač jedinica lokalne samouprave, ni po jednom osnovu nije i ne može da bude organ uprave, tako da u odnosima sa trećim licima nema pravo da izdaje bilo kakav upravni akt poput obavezujućeg rešenja na koji bi stranka mogla da izjavi žalbu drugostepenom organu. Korisnicima usluga JKP ispostavlja samo račune za izvršenu komunalnu uslugu, koje nezadovoljne stranke mogu da osporavaju na način predviđen propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi i zaštita prava potrošača.
Većina javnih komunalnih preduzeća u postupku pribavljanja dozvola za gradnju izdaje uslove za priključenje na mrežu i izdaje saglasnosti na delove projekta, ali ni ova akta nemaju karakter upravnog akta. Po propisima iz oblasti planiranja i gradnje investitor je u obavezi da pre početka gradnje pribavi saglasnosti o uslovima za priključenje, ali to ima karakter usluge koje komunalno preduzeće vrši zainteresovanom investitoru, a za koju JKP izdaje račun za izvršenu uslugu.
Jedina akta koja JKP izdaje u formi rešenja su u oblasti radnih odnosa. Kao i svako drugo privredno društvo, JKP zaposlenima sa kojima sklapa ili ima sklopljene ugovore o radu, izdaje rešenja poput rešenja o zasnivanju radnog odnosa, rešenja o raspoređivanju na određeno sistematizovano radno mesto, rešenja o korišćenju godišnjeg odmora ili rešenja o prestanku potrebe za radom. Ova interna akta, u skladu sa odredbama Zakona o radu moraju da sadrže i pravnu pouku onim zaposlenima koji protiv tih rešenja žele da izjave prigovor.
Može li se na osnovu ugovora o zakupu izvršiti ozakonjenje objekta tako da glasi na fizičko i pravno lice, ili samo pravno lice? Ili je najispravnije ozakoniti na fizičko lice koje je vlasnik zemljišta i takođe na njega glase građevinske dozvole zajedno sa pravnim licem, uz saglasnost pravnog lica?
Zakonom o ozakonjenju objekta („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 – odluka US i 1/2023 – odluka US) je članom 10. stav 1. i 2. propisano da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja, a da se kao odgovarajuće pravo smatra pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu.
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20 i 25/21) je članom 135. stav 2. propisano da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.
Zakon o planiranju i izgradnji pravo zakupa na građevinskom zemljištu u privatnoj svojini, kao odgovarajuće pravo na zemljištu na osnovu koga bi se izdalo rešenje o građevinskoj dozvoli, pominje samo kada su u pitanju objekti iz člana 69. stav 1. i 2, tako što u članu 69. stav 9. navodi da se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz stava 1. i 2. ovog člana, osim dokaza propisanih članom 135. ovog zakona, može se podneti i ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima.
Članom 135. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da se za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz o odgovarajućem pravu smatra i zaključen ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini, kao i drugi dokazi propisano članom 69. ovog zakona.
Kako stambeni objekat koji je predmet vašeg postupka ozakonjenja ne spada u ovu vrstu objekata za koje je Zakonom o planiranju i izgradnji propisana mogućnost da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra i zaključen ugovor o zakupu na zemljištu u privatnoj svojini, mišljenje Stručne službe SKGO je da ga u postupku ozakonjenja koji vodite, ne možete uzeti u obzir.
Odlukom o glavnom urbanisti opštine (kao i zakonom) propisano je da je Glavni urbanista po funkciji predsednik Komisije za planove. Predsednik i članovi Komisije za planove prema posebnoj odluci imaju pravo na naknadu za rad. Da li pravo na naknadu za rad u Komisiji za planove može ostvariti i Glavni urbanista, s obziom da je na stalnom radu odnosno prima platu? Ukoliko ima pravo na naknadu za rad, gde bi trebalo planirati poziciju za naknadu za rad u okviru Skupštine opštine ili Opštinske uprave u Programu 1?
Stav Stručne službe SKGO po ovom pitanju je da zaposleni ne treba da primaju nakande za rad u komisijama čiji su poslovi ili zadaci u vezi sa poslovima koje obavlja taj zaposleni u organima, službama ili organizacijama JLS, dok je opravdano i moguće predvideti naknadu za rad službenika u radnom telu u slučaju kada rad nije obuhvaćen opisom posla njegovog radnog mesta, te njegova znanja i ekspertiza nevezano za poslove radnog mesta, predstavlja razlog za imenovanje za člana radne grupe. Kao što je navedeno, potrebno je navesti razloge za osnivanje i konkretne poslove/zadatke (merljive) koje treba da ispuni radno telo. Kada je dalje reč o angažovanju službenika u radnim telima, možemo konstatovati da je to donekle regulisano članom 52. Zakono o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 – dr. zakon, 101/2016 – dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 – dr. zakon) kojim je posao uprave da „obavlja stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe rada skupštine opštine, predsednika opštine i opštinskog veća“, te da su službenici, u skladu sa svojim opisom posla definisanim pravilnikom o sistematizaciji zaduženi za rad tih tela i u obavezi da im pruže podršku u okviru svog redovnog posla.
Naveden stav proističe i iz stavova Ministarstva finansija i Državne revizorske institucije koje ide u pravcu smanjenja broja radnih tela, kao i naknada za njihov rad, a koje možemo naći u članu 18. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, koji kaže da se naknade za rad predsednika i članova komisija u drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru ne mogu povećati i u 2023. godini i da se zadužuju nadležni organi i korisnici javnih sredstava da preispitaju potrebu postojanja i visinu naknada iz stava 1. ovog člana, radi smanjenja izdataka po ovom osnovu i u tom cilju iniciraju izmene zakona, drugih propisa, opštih i drugih akata kojima je uređeno plaćanje ovih naknada.
Međutim, potrebno je razlikovati pojedina radna tela čije je osnivanje predviđeno zakonom, i u tom slučaju je nesporno da članovi tela primaju za svoj rad određenu naknadu (ili je samim zakonom definisana naknada članovima tih tela, npr. upravo Komisija za planove). U ovom konkretnom slučaju, Pravilnikom o načinu i postupku izbora članova komisije za stručnu kontrolu planskih dokumenata, komisije za kontrolu usklađenosti planskih dokumenata, komisije za planove jedinice lokalne samouprave i komisije za stručnu kontrolu urbanističkog projekta („Sl. glasnik RS“, br. 32/19) predviđa u članu 4. da predsatvniku i članovima komisija iz člana 1. ovog pravilnika za rad u komisiji pripada pravo na naknadu. Visina naknade predsedniku i članovima komisije iz člana 1. ovog pravilnika utvrđuje se aktom o obrazovanju komisije iz člana 1. ovog pravilnika. Dakle, s obzirom na to da, poseban propis predviđa naknadu predsedniku i članovima komisije, ovde je opravdano utvrditi pravo na naknadu predsedniku Komisije za planove. S obzirom na to, da kao glavni urbanista to lice već prima platu za posao koji radi na tom radnom mestu, preporuka je da se kao naknada za sednice Komisije za planove utvrdi naknada po održanoj sednici, što je i praksa u određenom broju odluka u JLS.
Investitor je dobio gradjevinsku dozvolu, lokacijske uslove na osnovu potvrđenog urbanističkog projekta. Sada bi investitor podneo zahtev za upotrebnu dozvolu, a isti je odstupio od projekta za građevinsku dozvolu u delu povećanja površine kao i položaja objekta/odstojanja od medja. Investitor je dobio pozitivan odgovor za prijavu temelja, iako je pozicija objekta promenjena od prvobitne pozicije koja je planirana u idejnom rešenju kao i urabističkom projektu. Ako investitor podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole, a organ uputi na izmenu lokacijskih uslova jer su nastale promene u toku građenja. Novonastala pozicija nije u skladu sa prethodno izdatim lokacijskim uslovima a ni urbanističkim projektom. Kako dalje postupiti sa predmetom?
Bez potvrde o završetku objekta u konstruktivnom smislu ne može se podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
Ako jeste podneta prijava završetka objekta u konstruktinvom smilsu, i pored toga što je ranije, suprotno idejnom rešenju i PGD, izvršena potvrda temelja, nadležni organ ne treba da izda potvrdu o završetku objekta u konstruktivnom smislu ukoliko se geodetski snimak objekta ne slaže sa idejnim rešenjem na osnovu kojeg je potvrđen Urbanistički projekat i idejnim rešenjem koje je sastavni deo Lokacijskih uslova.
Osim toga, ukoliko bi se i podneo zahtev za upotrebnu dozvolu takav zahtev treba odbiti jer sve okolnosti ukazuju da nije izgrađen objekat za čiju izgradnju je izrađen i potvrđen Urbanistički projekat, za čiju izgradnju su pribavljeni Lokacijski uslovi, izrađen PGD i pribavljena pravnosnažna građevinska dozvola.
Ukoliko investitor podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole, u tom slučaju taj zahtev treba odbaciti i uputiti investitora da ponovo izradi Urbanistički projekat i pribavi nove Lokacijske uslove sa novim idejnim rešenjem koji će se poklapati sa sadašnjom dispozicijom i gabaritom objekta.
Sastavni deo potvrđenog Urbanističkog projekta je uvek Idejno rešenje u kojem je prikazana situacija: dispozicija i gabarit objekta koji planira da se gradi. Idejno rešenje koje je sastavni deo Lokacijskih uslova je uvek identično sa Idejnim rešenjem na osnovu kojeg je potvrđen urbanistički projekat.
U toku postupka izdavanja Lokacijskih uslova prema predloženom Idejnom rešenju pribavljaju se UPP imalaca javnih ovlašćenja u skladu sa svim definisanim kapacitetima. Ukoliko u toku izgradnje objekta dođe do povećanja volumena objekta (što je ovde slučaj) onda se povećavaju i kapaciteti objekta pa u skladu sa tim i potrebe tog objekta za priključenjem na određenu infrasturkturu.
To znači da je u ovom konkretnom slučaju nije dovoljno da investitor samo izmeni ranije izdate Lokacijske uslove već i da uradi novi Urbanistički projekat sa novim idejnim rešenjem koje će se poklapati sa trenutno izvedenim stanjem, potom da pribavi nove Lokacijske uslove sa idejnim rešenjem identičnim sa novim potvrđenim Urbanističkim projektom a potom i da pribavi novu građevinsku dozvolu, izvrši novu prijavu temelja i sve tako dalje do Upotrebne dozvole.
Kako postupati kada je predmet ozakonjenja objekat za koji postoji građevinska dozvola od koje je odstupljeno u smislu da je površina objekta manja od one koja je predviđena dozvolom? I šta sa naplatom takse u tom slučaju?
Zakon o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US i 1/2023 - odluka US) je propisao koji objekti mogu, a koji ne mogu biti predmet ozakonjenja, u smislu odredaba ovog zakona, propisujući, između ostalog, članom 4. stav 3. da je predmet ozakonjenja i objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, na kom je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta a za koji nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) je članom 142. stav 1. i 2. propisano da je, ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, projekat za građevinsku dozvolu, investitor dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole, a da se izmenom smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.
Ni Zakon o ozakonjenju objekata, ni Zakon o planiranju i izgradnji nije napravio razliku prema tome na koji način je odstupljeno od izdate građevinske dozvole, u gabaritima objekta, tj. da li je izveden objekat manjih ili većih dimenzija, u odnosu na rešenjem o građevinskoj dozvoli odobrene dimenzije.
Svako ovo odstupanje predstavlja izmenu u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, koja obavezuje investitora da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole, na osnovu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji.
Ukoliko za ove radove nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, a radovi izvedeni pre stupanja na snagu Zakon o ozakonjenju objekata i su vidljivi na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, mogu biti predmet ozakonjenja.
Što se tiče naplate takse, Zakonom o ozakonjenju objekata je članom 46. stav 9. i 10. propisano lica koja su u postupku legalizacije objekata ili u redovnom postupku izdavanja građevinske dozvole zaključila ugovore o plaćanju naknade, odnosno doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u skladu sa odredbama tada važećih zakona, nastavljaju sa plaćanjem do konačne isplate, u skladu sa odredbama zaključenog ugovora, a da se za objekte iz stava 9. ovog člana, na kojima je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, u postupku ozakonjenja plaća taksa u skladu sa ovim zakonom samo za površinu dela objekta koja predstavlja razliku između odobrene i odstupljene površine.
Drugostepeni organ je poništio rešenje o uklanjanju objekta i vratio ga na ponovni postupak. Stranka preko advokata potražuje isplatu troškova takse na ime žalbe, troškove advokata zbog sastavljanja žalbe i troškove veštačenja. Kako je predmet vraćen na ponovni postupak, da li se moraju priznati ti troškovi dok se ne okonča postupak?
Zakonom o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US) određen je pojam troškova postupka, tako što je u članu 84. propisano da su troškovi postupka izdaci za takse, lični troškovi stranke (troškovi dolaska i gubitka vremena i zarade), neophodni i opravdani troškovi zastupanja stranke i troškovi usmene rasprave i izvođenja dokaza (stvarni troškovi svedoka i stvarni troškovi i nagrade veštaka, tumača, prevodilaca i privremenih zastupnika, troškovi uviđaja i sl.), kao i posebni izdaci u gotovom novcu organa koji vodi postupak (putni troškovi službenih lica, oglasi i sl.).
Zakon pravi razliku između redovnih troškova i posebnih troškova i propisuje da redovne troškove postupka snosi organ, a obaveza snošenja posebnih troškova zavisi od toga po čijem zahtevu je postupak pokrenut i kako je okončan. Zakon, između ostalog, propisuje da organ snosi troškove postupka koji je pokrenut po službenoj dužnosti i povoljno okončan po stranku, ako zakonom nije drukčije predviđeno, kao i da ako žalba bude odbačena ili odbijena ili žalilac odustane od žalbe, troškove drugostepenog postupka snosi žalilac, a da ako žalba bude usvojena, troškove drugostepenog postupka snosi organ koji je odlučivao u prvom stepenu.
Da bi stranka ostvarila svoje pravo na naknadu troškova postupka, mora prvo blagovremeno podneti zahtev za naknadu troškova, u kom tačno navodi na koje troškove se zahtev odnosi i koji je iznos učinjenih troškova.
Stranka zahtev za naknadu troškova može da podnese do okončanja postupka, a to znači do donošenja prvostepenog rešenja, protiv koga nije izjavljena žalba, ili do donošenja drugostepenog rešenja. Ukoliko je drugostepenim rešenjem poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak, tj. drugostepeni organ nije sam rešio upravnu stvar, sve se smatra jednim postupkom i stranka opet može podneti zahtev za naknadu troškova do donošenja prvostepenog rešenja, protiv koga nije izjavljena žalba, ili do donošenja drugostepenog rešenja, a ukupni troškovi se obračunavaju u odnosu na ceo postupak, do donošenja rešenja kojim se okončava postupak.
O troškovima postupka odlučuje prvostepeni organ rešenjem kojim odlučuje o upravnoj stvari, drugostepeni organ, ako sam reši upravnu stvar, u kom slučaju odlučuje i o troškovima prvostepenog i drugostepenog postupka, a ukoliko prvostepeno rešenje bude poništeno i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak, odluku o troškovima celog postupka, rešenjem kojim odlučuje o upravnoj stvari, donosi prvostepeni organ.
Organ koji odlučuje o podnetom zahtevu nije dužan da prizna sve troškove. U svakom konkretnom slučaju se ceni da li su učinjeni troškovi bili stvarni, opravdani i neohodni i u zavisnosti od toga donosi odluku o njihovom priznavanju.
Izuzetno, odluka o troškovima postupka se može doneti i dopunskim rešenjem, u skladu sa odredbama člana 139. stav 2. Zakon o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da kad rešenjem nije odlučeno o svim pitanjima organ može, na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti, doneti rešenje o pitanjima o kojima nije odlučeno (dopunsko rešenje). U tom slučaju je važno da u dispozitivu rešenja kojim se odlučuje o glavnoj stvari bude napomenuto da pitanje troškova postupka nije sazrelo da o njemu bude odlučeno u tom trenutku, te da će se o njima odlučiti dopunskim rešenjem. Ovo, naravno, mora biti i posebno obrazloženo.
Investitor ima Rešenje o izmeni građevinske dozvole zbog promena nastalih u toku građenja objekta (promene su u vezi uslova imaoca javnog ovlašćenja EPS-a). Da li je potrebno da investitior podnese prijavu radova posle izmene građevinske dozvole, kao i prijavu temelja i prijavu konstrukcije ili može da odmah posle izmene građevinske dozvole da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole?
Posle rešenja o izmeni građevinske dozvole zbog promena nastalih u toku izgradnje investitor je u obavezi da podnese novu prijavu radova. Nova prijava radova je nužna zbog eventualno novog obračuna doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta ali važna je i zbog zakonom propisanog roka važenja građevinske dozvole.
Novu prijavu temelja i novu prijavu konstrukcije investitor mora nakon izmene građevinske dozvole uvek da podnese ukoliko nastale izmene u toku gradnje dovode do promene u pogledu temelja, odnosno konstrukcije ili arhitekture. Ukoliko promene u konkretnom slučaju ne dovode do promene kosntrukcije ili arhitekture osim nove prijave radova nije potrebno podnositi novu prijavu temelja i novu prijavu konstrukcije.
Krajem 2022. godine investitor je podneo zahtev za izmenu građevinske dozvole radi smanjenja instalisane snage na 480 kW i smanjenja dimenzija cevovoda, čiji se prečnik smanjuje. Za te izmene dostavljen je i novi projekat sa izvršenom tehničkom konrtrolom. Da li je, zbog ovih izmena, potrebno uputiti investitora na nove lokacijske uslove i na pribavljanje nove energetske dozvole ili se može smatrati da je izmena u instalisanoj snazi od 960 kW na 480 kW u skladu sa priloženom energetskom dozvolom prilikom izdavanja građevinske dozvole (koja je u međuvremenu istekla) i da nisu potrebni novi lokacijski uslovi/izmena, pošto se u tehničkoj kontroli kaže da je izmenjena projektno-tehnička dokumentacija u skladu sa izdatim lokacijskom uslovima?
Vršilac tehničke kontrole nije po zakonu nadležan da utvrđuje da li je ili nije u konkretnom slučaju potrebno izmeniti ranije izdate lokacijske uslove ili nije. Za utvrđivanje potrebe vođenja određenog postupka u okviru objedinjene procedure u zavisnosti od svih okolnosti slučaja, isključivo je nadležan organ opštinske uprave nadležan za izdavanje akata kojima se odobrava izgradnja objekta.
Građevinska dozvola prestaje da važi ukoliko se ne podnese prijava radova u roku od 3 godine od pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli. Ukoliko je važnost izdate građevinske dozvole u konkretnom slučaju istekla, u tom slučaju se ne može voditi postupak za izmenu te građevinske dozvole i nadleđni organ treba da donese rešenje o odbijanju zahteva za izmenu građevinske dozvole. Tada investitor mora da pokrene novi postupak za izdavanje lokacijskih uslova, da pribavi novu energetsku dozvolu i da podnese novi zahtev za građevinsku dozvolu.
Ukoliko predmetna građevinska dozvola nije istekla (prijava radova je podneta pre isteka roka od 3 godine od dana pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli), ukoliko se radi o izmenama koje su navedene u pitanju a tiču se smanjenja kapaciteta planirane MHE, u tom slučaju se ne može donositi rešenje o izmeni građevinske dozvole već zahtev treba odbaciti i uputiti investitora da pribavi nove lokacijske uslove i novu energetsku dozvolu.
Uredba o lokacijskim uslovima propisuje da se u toku postupka izdavanja lokacijskih uslova pribavljaju uslovi za projektovanje i priključenje imalaca javnih ovlašćenja u kojima su obavezno, između ostalog, sadržani i podaci iz člana 3. stav 2. tačka 8) Uredbe, te kako investitor planira smanjenje kapaciteta MHE čija je izgradnja ranije odobrena što predstavlja bitnu izmenu u toku izgradnje, u tom slučaju je potrebno da svi imaoci javnih ovlašćenja po novom idejnom rešenju u kojem su sadržani podaci o novom kapacitetu MHE u novom postupku izdavanja lokacijskih uslova izdaju nove uslove za projektovanje i priključenje (UPP) i da investitor obavezno pribavi novu energetsku dozvolu, izradi novi projekat za građevinsku dozvolu (PGD) i podnese novi zahtev za izdavanje građevinske dozvole.
Obzirom na to, da se ozakonjenje pokreće na osnovu obaveštenje iz Katastra da je objekat vidljiv, na koji način se može pokrenuti ozakonjenje ovih objekata koji nisu vidljivi od šumskog rastinja, odnosno šta može da se prihvati kao dokaz o postojanju objekta na parceli pre satelitskog snimka iz 2015. godine?
Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US i 1/2023 - odluka US) je izričito propisao koji objekti i pod kojim uslovima mogu biti predmet ozakonjenja, kao i koji organ vodi računa o ispunjenosti zakonom popisanih uslova za pokretanje i sprovođenje postupka ozakonjenja.
Postupak ozakonjenja, kako je to popisano odredbama člana 6. i 23. ovog zakona, može biti pokrenut:
- za objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, do 29. januara 2014. godine i koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, tako što se zahtevi i prijave za legalizaciju objekata podneti do 29. januara 2014. godine, smatraju zahtevima u smislu ovog zakona,
- za objekat za koji je podnet zahtev u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", br. 25/13, 145/14 i 96/15), za koji postupak nije pravnosnažno okončan,
- za objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, za koji je nadležni građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", broj 96/15),
- za objekat za koji nadležni građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju, a vidljiv je na satelitskom snimku iz 2015. godine, tako što organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavi obaveštenje o vidljivosti objekta na satelitskom snimku organu nadležnom za vođenje postupka ozakonjenja, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Zakon o ozakonjenju objekata ne samo da je u svakom stavu kojim je propisao koji objekti mogu biti predmet ozakonjenja, naglasio da mora biti vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, već je u članu 6. stav 5. ponovo izričito naveo da je provera vidljivosti na satelitskom snimku obavezna za sve objekte koji su predmet ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom, a potom u članu 9. propisao da ispunjenje uslova propisanih u čl. 3, 5, 6. i 8. ovog zakona predstavlja uslov za nastavak postupka ozakonjenja.
Proveru postojanja objekata na satelitskom snimku sprovodi organ nadležan za poslove ozakonjenja objekata.
Članom 35. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata propisano je da nadležni organ u postupku ozakonjenja koristi i evidenciju objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti u cilju vođenja grafičke baze objekata u postupku ozakonjenja, vršenja nadzora i plaćanja realizacije radova i učestvuje u održavanju te evidencije.
Ukoliko organ nadležan za poslove ozakonjenja ne može da utvrdi vidljivost objekta usled visoke vegetacije, oblaka, senki, može tražiti od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izdavanje obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku i u zavisnost od dobijenog odgovora doneti odluku o daljem toku postupka ozakonjenja, ali Zakon o ozakonjenju objekata nije propisao da se u postupku ozakonjenja, činjenica postojanja objekta, osim uvidom u satelitski snimak teritorije Republike Srbije iz 2015. godine i evidenciju objekata, može dokazati na druge načine.
Članom 43. stav 1. tačka 2. Zakona o ozakonjenju propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu uprave ako izda rešenje o ozakonjenju suprotno ovom zakonu.
Pogledaj/preuzmi Instrukciju za postupanje službi prilikom rešavanja predmeta koji se tiču izdavanja obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku.pdf
Kako nadležni organ treba da postupa u slučaju da svi uslovi imaoca javnih ovlašćenja moraju biti ispoštovani, a EPS u svojim uslovima nije naveo preko kojih parcela prelazi elektroenergetska mreža, kao ni katastarsku parcelu gde se nalazi mesto priključenje? Da li nadležni organ gleda i traži od strane da dostavi dokaze da su rešeni imovinsko-pravni odnosi, vezani za uslove EPS-a koji su navedeni u projektu? Da li se traže dokazi pre izdavanja građevinske dozvole ili kada se podnese zahtev za priključenje na infrastrukturu? Da li se može pozvati na član 69. stav 11. Zakona o planiranju i izgradnji i da li se isti član može odnositi i na kat. parcelu gde se nalazi mesto priključenja ako je drugo lice vlasnik i na kat. parcele preko kojih prelazi elektroenergetska mreža?
Uslove za projektovanje i priključenje imaoci javnih ovlašćenja izdaju u postupku izdavanja lokacijskih uslova za izgradnju planiranog objekta investitora na kat. parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu.
Posle izdavanja lokacijskih uslova, a pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole za svoj objekat, investitor je dužan da zaključi ugovor sa imaocima javnih ovlašćenja radi realizacije uslova za priključenje koje priključenje će se desisti tek nakon završetka izgradnje planiranog objekta investitora.
Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole planiranog objekta koji treba da bude priključen u budućnosti na komunalnu infrastrukturu ili elektroenergetsku mrežu, investitor uz svoj zahtev pored druge propisane dokumentacije, dostavlja samo ugovor koji je na osnovu izdatih uslova za projektovanje i priključenje zaključio sa imaocem javnih ovlašćenja i to je jedini uslov o kojem nadležni organ koji odlučuje o izdavanju građevinske dozvole planiranog objekta investitora treba da vodi računa u tom postupku.
Paralelno sa izgradnjom svog objekta, investitor treba da preduzima radnje na realizaciji utvrđenih uslova za buduće priključenje tog objekta: da se obrati imaocu javnih ovlašćenja za izradu Elaborata kojim se detaljno razrađuje buduće izvođenje planiranog priključka i eventualnog podzemnih ili nadzemnih vodova: trasa kojom ide i kat. parcele koje zahvata vod, tačno mesto priključenja novoizgrađenog objekta i definiše se obaveza investitora da reši imovinske odnose sa vlasnicima parcela kroz koje prolazi vod, da ispuni određene tehničke uslove za izvođenje voda, da izradi tehničku dokumentaciju i da pribavi rešenje u smislu člana 145. ZPI sve na ime EPS/Grada/Opštine (u zavisnosti od toga da li se radi o elektrovodu ili komunalnoj infrastukturi), rešenje o uptorebnoj dozvoli i da na kraju finansira u celosti izvođenje radova na tom vodu neophodnom za priključenje novog objekta investitora.
EPS uvek obavezuje investitora da se pre izvođenja radova na elektrovodovima sa priključkom, obrati EPS sa zahtevom za izradu Projektnog zadatka kojim se detaljno utvrđuju obaveze investitora u vezi izgradnje elektrovoda sa priključkom: da izradi KTTP – situaciju, da dostavi projektnu dokumentaciju na saglasnost EPS, da reši imovinske odnose na određeni način, da ugradi materijale koji ispunjavaju određene standarde i sl.
Potom investitor u posebnom postupku, dakle ne u onom postupku u kojem je podneo zahtev za izdavanje građevinske dozvole za svoj objekat, kroz CEOP u korist EPS podnosi zahtev za pribavljanje rešenja iz člana 145. ZPI u kojem treba da dostavi projektnu – tehničku dokumentaciju na kojoj je ovlašćeno lice EPS potvrdilo da je saglasno sa projektnom dokumentacijom, kao i dokaz da je rešio imovinskopravne odnose na kat. parcelama preko kojih prolazi vod u smislu člana 69. ZPI. U otm postupku nadležni organ treba da utvrđuje da li su ispuenjeni uslovi iz člana 69. ZPI za izdavanje rešenja o odbrenju izvođenja radova u smislu člana 145. ZPI za izgradnju voda.
Nakon pribavljanja rešenja po članu 145. ZPI investitor u ime EPS kroz CEOP podnosi prijavu radova i po potvrđivanju prijave radova započinje izvođenje građevinskih radova na izgradnji elektrovoda.
Nadzor nad izvođenjem tih radova obavezno vrši ovlašćeno lice EPS i nakon završetka radova na izgradnji voda, po izvršenom tehničkom pregledu, kroz CEOP investitor podnosi zahtev na ime EPS za izdavanje rešenja o upotrebnoj dozvoli nakon čijeg pribavljanja se vrši primopredaja u skladu sa propisima EPS i u kojoj se proverava da li je investitor ispunio sve obaveze iz zaključenog ugovora, Elaborata EPS i Projektnog zadatka.
Nakon toga ili paralelno sa tim, investitor vrši pripremu za tehnički pregled svog objekta, ugrađuje merne uređaje, ispituje elektroinstalacije, pribavlja potvrdu od izvođača radova za izvedene elektroradove na njegovom objektu, vrši potrebna plaćanja za priključenje i podnosi zahtev kroz CEOP na svoje ime za priključenje svog objekta na elektromrežu, a pre toga mora da zaključi i ugovor o garantovanom snabdevanju sa EPS.
U ovom postupku priključenje novoizgrađenog objekta investitora, ukoliko su sve radnje napred navedene, EPS na terenu vrši fizičko priključenje objekta i potom izdaje potvrdu investitoru da je njegov objekat priključen na elektromrežu.
Da li služba za obračun doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta prilikom novog obračuna doprinosa primenjuje važeće iznose za obračun doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta ili se primenjuju iznosi koji su važili prilikom izdavanja prvobitne građevinske dozvole (podnet je zahtev za izmenu rešenja u toku gradnje)?
Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje/izmenu građevinske dozvole služba nadležna za obračun doprinosa mora, obzirom da se radi o javnom prihodu JLS, da primenjuje ulazne parametre za obračun koji važe na dan podnošenja tog zahteva. To znači da u konkretnom slučaju mora da se primeni prosečna cena novogradnje prema poslednjem zvanično objavljenom podatku organa nadležnog za statistiku, osim ukoliko u odluci JLS kojom su regulisana sva pitanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta nisu u smislu člana 97. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji predviđeni slučajevi u kojima se može postupiti drugačije.
U poslednje dve godine došlo je do znatnog povećanja cene građevinskog materijala i radne snage što je dovelo i do povećanja cene 1m² novogradnje. Postoji mogućnost da je utvrđena veća cena po 1m² novogradnje u odnosu na prethodnu 2022. kada je izdata prvobitna građevinska dozvola, tako da to može biti neposredan razlog utvrđivanja većeg iznosa obračuna.
Ukoliko odlukom JLS nisu predviđeni slučajevi i način obračuna za vraćanje primljenog doprinosa ili za vraćanje reduciranog iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta zbog poništaja građevinske dozvole ili zbog izmene građevinske dozvole u slučaju smanjenja površine objekta čija se izgradnja planira, imajući u vidu da se radi o javnom prihodu kojim JLS ne može raspolagati bez prethodno utvrđene nadležnosti i postupka, u tom slučaju ne postoji pravni osnov da se primene neki drugi ulazni parametri osim onih koji su utvrđeni u članu 97. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.
Da li je neophodno izvršiti preparcelaciju zemljišta/promenu namene zemljišta odnosno kako postupiti u slučaju izdavanja rešenja o odobrenju za izvođenje radova za izgradnju male solarne elektrane na dve katastarske parcele različitih vlasnika. Sa svakim od vlasnika zaključen je i priložen ugovor o dugoročnom zakupu.
Član 69. Zakona o planiranju i izgradnji (ZPI) reguliše odstupanja od opštih pravila propisanih Zakonom o planiranju i izgradnji koji se tiču:
- dokaza o pravu na zemljištu za izgradnju objekata iz člana 2. tač. 20g), 26), 26b), 27) i 44) ZPI
- potrebe formiranja/neformiranja građevinske parcele na kojoj se planira izgradnja objekata iz člana 69. stav 1. ZPI i alternativnih mogućnosti rešavanja pristupa tim objektima (nije neophodan uslov da građevinska parcela na kojima se grade objekti iz člana 69 st. 1. ZPI ima pristup javnoj saobraćajnoj površini, već se pristup objektima može rešiti i putem službenosti prolaza).
Solarna elektrana spada u kategoriju objekata definisanih u članu 2. tač. 44) ZPI.
Član 69. stav 2. i stav 4. određuje da se ne formira posebna građevinska parcela samo za objekte nabrojane u tim odredbama člana 69. ZPI ali ne i za objekte iz člana 2. tač. 44) ZPI, dakle ne i za solarne elektrane.
Za sve druge objekte, među kojima su i objekti iz člana 2. tačka 44) ZPI, postoji obaveza formiranja građevinske parcele ali ta građevinska parcela može odstupati od opštih pravila za parcelaciju utvrđenih ZPI (član 65. stav 1. ZPI) i to odstupanje može biti u pogledu površine ili položaja parcele koji je propisan važećim planskim dokumentom samo pod uslovom da postoji pristup planiranom objektu odnosno uređajima na drugi način a ne direktnim pristupom na javnu saobraćajnu površinu: ugovor o službenosti, rešenje o nepotpunoj eksproprijaciji ili rešenje suda o ustanovljavanju službenosti prolaza.
Dakle, u konkretnom slučaju, radi izgradnje solarne elektrane od dve postojeće kat. parcele u vlasništvu različitih lica treba formirati građevinsku parcelu, s tim što je potrebno, ukoliko ta građevinska parcela nema direktan pristup javnoj saobraćajnoj površini, da se pristup planiranim objektima obezbedi putem službenosti prolaza.
Istovremeno, ukoliko ugovor o zakupu zaključen sa vlasnicima kat. parcela u privatnoj svojini ne sadrži izričitu saglasnost vlasnika za formiranje građevinske parcele na osnovu projekta preparcelacije niti saglasnost za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova zakupcu, onda nisu ispunjeni uslovi u smislu člana 66. stav 2. ZPI za sprovođenje projekta preparcelacije niti su ispunjeni uslovi iz člana 135. ZPI za izdavanje odobrenja za izgradnju objekta. Naravno, ova saglasnost može biti data i u formi posebne izjave na kojoj su potpisi vlasnika dve kat. parcele overeni od strane javnog beležnika.
Pored napred navedenih uslova, pre izdavanja rešenja o odobrenju izvođenja radova na izgradnji solarne elektrane potrebno je da investitor u smislu člana 135. stav 10. ZPI pribavi energetsku dozvolu u skladu sa Zakonom o energetici.